Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Samo da razjasnimo zbog ovih prethodnih govornika, šta je ušlo od garancija. Dakle, i amandman Vlade jeste obuhvatio garanciju za kinesku "Eksim banku", za izgradnju sledeće faze revitalizacije termoelektrane "Kostolac", to je prihvaćeno. Sa druge strane skupštinski Odbor za finansije je predložio, a Vlada prihvatila amandman kojim se upravo, ovo što je prethodni poslanik rekao, odobrava osam miliona dolara novog zajma, preko Razvojne banke Saveta Evrope za Kraljevo, za otklanjanje posledica zemljotresa, i plus na ovih 500 miliona evra kredita Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća i razvoj preduzetništva, jer smatramo da treba ući u taj program sa Evropskom investicionom bankom. Oni su snizili svoju kamatnu stopu, imaćemo povoljnije uslove u novom zajmu, nego što je to bilo prethodni put.
Prethodni put taj zajam je bio 250 miliona evra. To je tzv. "apeks 4". Ovo će biti "apeks 5", i biće namenjen dugoročnim kreditima za privrednike, sa rokom otplate od 12 godina, kamatnom stopom koja će biti veoma povoljna. Ovaj prethodni je odobren sa kamatnom stopom od 2,5%. Mislim da ćemo moći da oborimo tu kamatu na ispod 2% u pregovorima sa Evropskom investicionom bankom.
Ti krediti su namenjeni privrednicima, kako za investicije, tako i za obrtna sredstva, tako da ova dva zajma koje je danas Odbor prihvatio, da damo predlog garancijama, a Vlada podržala, su komplementarni sa onim što je Vlada prethodno predložila vezano za projekat sa Kinom i Kostolcem, tako da smo prihvatili i jedno i drugo. To se sabira, a ne oduzima se jedno na račun drugog.

Reč ima Milisav Petronijević.

Nemam ništa protiv svih tih dodataka, naprotiv, i kolega je malo pre govorio i ja se potpuno slažem sa tim. Mene samo interesuje, nisam siguran da je ovo urađeno, da se slaže i jedan i drugi, da su komplementarni, ali želim da verujem da je tako i podržavam to. Mene samo interesuje, hoće li ostati ova realizacija druge faze projekta, ništa više.

Reč ima ministar Dinkić.

Odgovor je eksplicitno da, dakle, i zajam za Kinu i Kostolac, a ide i zajam za Kraljevo i za preduzetnike, odnosno privrednike preko Evropske investicione banke.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Dušica Morčev.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. koji se odnosi na brisanje kredita za restrukturiranje javnih preduzeća. Kada sam pogledala obrazloženje Vlade, gde stoji da će se ta sredstva koristiti, ne samo za restrukturiranje javnih preduzeća, nego za pokriće deficita i za druge finansijske potrebe i da su izuzetno povoljni uslovi za zaduživanje po ovom kreditu, mogu da kažem da se slažem sa vama, kao što se slažemo svi u ovoj sali da treba deficit budžeta da finansiramo na najpovoljniji i najmanje rizičan način.
Ono sa čime se ne slažem, ni ja ni poslanička grupa DSS, to je da se restrukturiranje javnih preduzeća sprovodi pod tutorstvom MMF i Svetske banke. Zašto? Postavlja se pitanje koje uslove treba da ispunimo da bismo dobili ove kredite i postavlja se pitanje da li se iza njih krije priprema za privatizaciju naših javnih preduzeća?
Još jedno važno pitanje, zašto bi se koristila sredstva iz ovog kredita? Da li bi se koristila za razne konsultantske usluge stranih kompanija, a naši građani Srbije to treba da plaćaju i da vraćaju?
Ono što želim da naglasim, to je da se DSS zalaže za restrukturiranje i profesionalizaciju javnih preduzeća, ali zbog njihovog značaja smatramo da treba da imamo jasan plan i strategiju i da to treba da radimo uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije, a ne uz saglasnost MMF i Svetske banke.

Reč ima ministar Dinkić.

Samo kratko razjašnjenje, Svetska banka ima dve vrste kredita, to je u njenom programu za sve zemlje sveta. Jedno su investicioni krediti, kao što je za Koridor 10, a drugi su programski zajmovi koji su namenjeni budžetu, služe za pokrivanje budžetskog deficita, a nekada se odnose na finansijski sektor, na privredu, a nekada na poboljšanje poslovne klime i to je tzv. DPL zajam, programski zajam. Ovaj zajam se konkretno odnosi na proces eliminisanja gubitaka iz preduzeća u restrukturiranju. I pre nego što smo dobili taj zajam, jer smo ga tek stavili, ako možemo da ga dobijemo, i sve to ako završimo pregovore u narednoj godini, elemente iz njihove strategije smo usvojili, jer nam se dopada i smatramo da su ispravni. Dakle, treba da prekinemo sa finansiranjem kredita za davanje likvidnosti i davanja garancija gubitašima i da ograničimo rok za restrukturiranje tzv. društvenih preduzeća ili državnih, kako god da ih zovemo, do maksimalno 30. juna 2014. godine. U tome se sastoji njihov predlog, tako da znate da nema nikakve druge dileme.