Pomoći ću vam da na sajtu dobijete podatke, pa istaknite i na vašem, kao što smo istakli na sajtu Ministarstva finansija. Činjenica je da je takozvani prinos na srpske evro obveznice desetogodišnje trenutno 5,6%, a da je bio 7,5% pre godinu dana. Nebitno ko je emitovao za ovu priliku, cifra je cifra, mnogo je niža. Ne možete sve to pripisati sada povoljnijim uslovima na ovom tržištu, jer nisu se napravili toliko povoljniji da za dva procentna poena bar se napravi ta razlika.
Isto tako, niste u pravu za Hrvatsku. Hrvatska jeste, za razliku od Mađarske, koju pominjete, izlazila ove godine na tržište evro obveznica. Izašli su 19. aprila ove godine. Emitovali su milijardu i po dolara na pet godina sa prinosom od 6,47% i kamatnom stopom od 6,25%. Prinos na srpsku obveznicu par meseci kasnije iznosio je 5,45%, a kamata 5,25%. Dakle, 1% niže od Hrvatske. Ako je to povoljnije, ne znam zašto toliko držite leđa Hrvatskoj? Mnogo su gore prošli na tržište evro obveznica, nego naša Vlada. Valjda bi trebalo da podržite Vladu, bez obzira što niste u njoj, ako smo napravili uspeh makar u odnosu na Hrvate i makar u odnosu na Rumune, jer smo bolje prošli od njih. Nema razloga da iz stranačkih razloga sada govorite neke neistinite činjenice. Dakle, Hrvati su gore prošli od nas i to za čak jedan procentni poen su lošije uspeli da prodaju svoje evro obveznice.
(Božidar Đelić, s mesta: Replika.)

Gospodine Đeliću, daću vam reč još ovog puta, ali mislim da nema potrebe da se više međusobno ubeđujemo. Vreme će pokazati koje u pravu. Izvolite.

Nemate pravo da se mešate u takve stvari, predsedavajući, ali u redu.
Naravno da je Hrvatska imala bolje uslove, zato što su na proleće bili uslovi za sve. Ne možete tako malo da prikazujete istinu – ili celu ili ništa. Činjenica je da od ovog proleća, pa do danas iz mnogobrojnih razloga apetit investitora za tržišta poput našeg, hrvatskog, mađarskog i drugih je porastao. Zbog toga danas ono što je bitno to je komparativna situacija jedne ili druge zemlje. Mi smo se zaduživali pod istim uslovima, kao i Hrvati. Danas kada bi Srbija i kada bi Hrvatska istog dana izašle na tržište, to pokazuje ne ono što se dešava pre koji mesec, nego svakog dana se to gleda. Danas je premija rizika za Srbiju skoro 1-1,5% veća, nego za Hrvatsku ili za Mađarsku. To je ono što je istina. Zbog toga nemojte ono što je tržište koje se menja u datom ili u drugom momentu da prikazujete kao ključnu vrlinu i podršku ovog budžeta, jer to može izuzetno brzo da se promeni. Gledaćemo stvari u kontinuitetu. Hvala vam puno.

Moram da napomenem da je moje pravo da ocenim kada replika gubi smisao. Zato sam reagovao.
Šta ste vi hteli, gospodine Đuriću?
(Bojan Đurić, s mesta: Možete li da mi uključite mikrofon?)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Dakle, o onome šta sam nameravao da govorim, saznaćete, vreme će pokazati, kako ste sami rekli. To je moje pravo.
Nisam se javio za repliku, imam vreme poslaničke grupe koje želim da koristim.
Neću da koristim povredu Poslovnika. Vrlo cenim vaše obrazovanje i vašu vojnu karijeru, ali ovo nije JNA, ovo je Narodna skupština i ovde morate da se ponašate malo liberalnije.
Gospodine Dinkiću, otvorili ste za mene ključno pitanje efikasnog korišćenja kredita, odnosno…

Gospodine Đuriću, zaista ne mislim ovde da preslikavam JNA. Trudim se da vas uvažavam i ispoštujem maksimalno i da budem korektan.
(Bojan Đurić, s mesta: Pričao sam sa ministrom o amandmanu.)
Za mene je to uvreda ako sada implicirate da ovde sprovodim dril. Mislim da uopšte to ne radim. Molim vas da isto tako i vi vodite računa.
Izvolite.

Molim vas, da ne ostane nejasnoća, nisam implicirao da je JNA bila organizovana na principima diktature. Nemojte, to nikad ne bih rekao.
Dakle, otvorili ste ključno pitanje – kako će se koristiti kredit u ovom slučaju za železnicu, odnosno kako će zapravo funkcionisati železnice kao državna kompanija? Zbog toga sam malopre insistirao toliko na tom, rekao bih, skandaloznom imenovanju direktora "Srbijagasa" pred sam početak usvajanja novog zakona.
Na koji način ćete obezbediti drugačiju praksu u železnicama ili u bilo kom drugom domaćem državnom preduzeću, koje će realizovati te povoljne kredite o kojima govorite? Zbog toga smo toliko zabrinuti. Vi ste nam na velika zvona najavili zakon o departizaciji, odnosno o javnim preduzećima, onda ste na identičan način, kao što ste radili u godinama koje su iza nas, na još brutalniji način, jer to činite u predvečerje usvajanja tog zakona. Imenovali ste gospodina Bajatovića i time sprečili primenu Zakona na taj slučaj. Šta ćete uraditi sa železnicom? Da li će vam efikasnije korišćenje kredita i svih drugih investicija, poslovanje železnice obezbediti ovakav zakon o javnim preduzećima koji predlažete, gde će u nadzornom odboru biti nekoliko ljudi koji, kako zakon koji ste predložili kaže, moraju da imaju osnove znanja iz oblasti prava, finansija ili korporativnog upravljanja.
Slažem se da je ova rasprava u nekom trenutku postala možda previše sitničava, pa raspravljamo o desetom delu procenta, ali ovo su mnogo važnije, zato što ti milioni, koje sada ispravno pominje gospodin Đelić, zapravo završe kroz neefikasno poslovanje.
Imate železnice, koje ovih dana ukidaju, u saradnju sa hrvatskim železnicama, koje su u, manje-više, istom takvom stanju, strašnom, kao i "Železnice Srbije", međunarodni vozovi. Nisam siguran u šta ćete na kraju uspeti da efikasno ulupate taj kredit od 800 miliona dolara.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Ova tema svakako jeste visoko virulentna, kako je upotrebio izraz stranački kolega ministra, braneći neodbranjivo po drugom amandmanu.
Međutim, pokušao bih da ovo spustim na nivo običnih brojki i hteo bih da ministar pred pauzu, koju će verovatno predsedavajući odrediti uskoro, odgovori da li je Republika Srbija u poslednje dve godine dobila dve milijarde dolara kredita od Ruske Federacije ili je dobila ukupno milijardu dolara. Ako je dobila dve milijarde dolara, onda se država Srbija zadužila, odnosno ukupno zaduženje prema Ruskoj Federaciji će biti dve milijarde. Ako je dobila milijardu dolara ukupno, to znači da je jučerašnje slikanje povodom dobijanja ruskog kredita pusta farsa, jer je taj kredit već jednom, pre godinu i nešto dana, odobren. Dakle, vrlo jednostavno pitanje da li je Republika Srbija dobila dve milijarde dinara ili je dobila milijardu? Ako je dobila milijardu, jučerašnje dodeljivanje kredita je prosta farsa i zamazivanje očiju građanima tobože zbog dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom.

Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović i dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.