Samo zbog Skupštine moram samo da odgovorim na dve stvari koje su važne. Nažalost, služba ne sme niti po zakonu ima pravo da otvara bilo koju poštu koja je upućena bilo kom narodnom poslaniku. Sva pošta upućena na ime narodnog poslanika, pa i na vaše ime, se ne otvara u Narodnoj skupštini niti ćemo to činiti ubuduće jer to ne bi bilo u skladu sa zakonom i time bi pravili grubu povredu prava privatnosti i vas i bilo kog drugog narodnog poslanika. Sva pošta se naravno skenira i prolazi kroz određenu vrstu bezbednosne provere, da ne sadrži pošiljku koja bi bila bezbednosno opasna po vas, ali sadržaj pošiljke koji se uputi vama, dakle, pismo i šta piše u njemu, služba Narodne skupštine ne može proveriti. Dakle, ona stiže kod vas, ne otvoreno, vi ga pročitate i sa tim odlučite da uradite šta god želite.
Što se tiče glasanja. Glasanje u Narodnoj skupštini je javno i obavlja se u direktnom televizijskom prenosu i istog dana rezultati glasanja o svakom glasanju se objavljuje na sajtu Narodne skupštine gde će trajno stajati. Tako da svaki građanin Srbije može u svakom trenutku znati za koji ste zakon glasali za, protiv, bili uzdržani ili niste glasali. Ne samo vi nego svako od nas ko sedi u ovoj Narodnoj skupštini. Mislim da je to deo javnosti rada parlamenta što ništa nije sporno. Ako naravno smatrate da je bilo kakvo pismo koje vam stiže na bilo koji način pretnja vašem radu, savetujem vas da odmah obavestite nadležne državne organe koji se time bave i oni mogu preduzeti određene mere.
Reč ima narodni poslanik Slavica Saveljić.

Zahvaljujem. Imam dva pitanja i oba su iz oblasti socijalne zaštite te su i usmerena prema ministru koji resorno pokriva ovu oblast. Naime, juče je bio međunarodni dan osoba sa invaliditetom, a danas će i naš skupštinski Odbor za socijalnu politiku posvetiti svoj rad pitanjima i problemima sa kojima se ove osobe sreću u životu. Naravno, moram da kažem da je u prethodnom periodu, bar u zakonodavnom okviru dosta toga urađeno kada je u pitanju ova populacija, ali se oni nažalost i dan danas sreću sa brojnim problemima, posebno egzistencijalne prirode, a među njima je svakako najznačajnije traženja posla. Svi poslodavci koji se odlučuju da zaposle osobu sa invaliditetom odlučuju se za one osobe koje su uglavnom sa invaliditetom prve kategorije, a oni ljudi koji imaju nešto složeniji oblik invalidnosti gotovo je nemoguće da do posla dođu.
Moje pitanje je upućeno ministarstvu, odnosno Sektoru osoba sa invaliditetom, kakvi su efekti primene zakona zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno koliko je lica invaliditetom zaposleno od momenta kada je zakon stupio na snagu? Koliko poslodavaca nije otpoštovalo svoje zakonske obaveze i koliko je novca prikupljeno zbog kazni upravo zato što poslodavci nisu zaposlili osobe sa invaliditetom? Naravno, uz jedno pitanje da li se taj novac direktno usmerava u otvaranje novih radnih mesta kada su upitanju ova lica?
Drugi deo pitanja ili drugi paket pitanja inspirisan je jednim stravičnim zločinom koji se pre dva dana dogodio u Kragujevcu. Nažalost jedna mlada žena brutalno je pretučena, stradala je kao žrtva porodičnog nasilja na očigled svoje dvoje maloletne dece, bačena je sa prvog sprata svoje porodične kuće, a zatim izbodena nožem. Kragujevac, neka mi oproste ostale kolege, a znam da se i u drugim gradovima puno toga radilo u ovoj oblasti, ali Kragujevac zaista spada u red gradova koji je mnogo u ovoj oblasti uradio i na prevenciji nasilja, u radu sa žrtvama, ali i u radu sa počiniocima ovog krivičnog dela, ali nažalost očigledno to nije bilo dovoljno. Taj čovek je juče dok je bio privođen u sudnicu mahao i slao poljupce okupljenim građanima, njegova deca završiće nekoj od hraniteljskih porodica, a o traumama koje su doživeli ne smem ni da razmišljam. Nama očigledno ostaje da se pitamo koja je sledeća.
Dakle, moje pitanje je upućeno Ministarstvu rada i socijalne politike, policije i pravosuđa, šta još država može da uradi da se zaustavi ovako stravičan zločin? Dakle, da se spreči nasilje u porodici, da se pojačaju mere prevencije i da se nateraju nadležne institucije da blagovremeno primene mere koje već postoje kako ne bismo imali ovakve fatalne posledice. Nažalost ovakvi događaji se ne dešavaju odjednom, mnogo toga na njih ukazuje pre, ali očigledno da smo još jednom kao društvo zatajili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih dana zaposleni "Ikarbus" obijaju pragove raznih institucija po Srbiji, po gradu Beogradu i ovde po skupštini u nadi da će uspeti da dobiju preispitivanje odluke Skupštine Grada Beograda o nabavci autobusa. To je tema koja je prisutna u javnosti poslednjih mesec dana i mi kao stranka u Skupštini Grada Beograda smo prvi inicirali raspravu po ovom pitanju i inicirali da se ta odluka stavi van snage i odluci autobusa po zajmu Evropske banke i BRD.
Naša inicijativa, inicijativa DSS u Skupštini Grada išla je u tome da odluku da od 130,5 miliona evra koji su opredeljeni za nabavku autobusa, a govori se o količini od 400 autobusa na nivou grada u narednih šest godina, koliko će trajati kredit, naravno sa grejs periodom, mi kao stranka smo tražili od Skupštine Grada da se to stavi van snage, prvo što grad nije usamljeno ili pusto ostrvo koje nema nikakvog dodira sa privrednom ekonomijom Srbije, sa državom Srbijom, iz više razloga.
Prvi je taj da ni u jednoj evropskoj ili svetskoj prestonici koja ima svog proizvođača autobusa na ulicama ne viđate, grad neće nabavljati isključivo autobuse strane proizvodnje. Odlukom grada koji je tender za nabavku autobusa raspisao bez odluke o nabavci, a tender je raspisan tokom leta, a tek 8. novembra, naknadno, znači kad su tek otvorene ponude i kad su svi strani ponuđači bili u Beogradu i prisustvovali otvaranju ponuda, grad je doneo odluku da se donese odluka o nabavci autobusa u visini vrednosti za 400 autobusa.
Ono što mi kao stranka, ovom prilikom moramo da kažemo, da je "Ikarbus" kompanija koja proizvodi autobuse, prilično kvalitetne autobuse za naše uslove i za evropske uslove, da su uslovi konkursa napravljeni tako da "Ikarbus" ne može da se javi, već da se otvori prostor da se jave samo strane kompanije, koje imaju veći obim, zato što posluju na većim tržištima u okviru EU. Tako da su nam se javili "Lejland" iz Engleske, iz Poljske, "Volvo" se javio i druge kompanije koje imaju mnogo veća tržišta i učestvuju na tržištu EU.
Znači, grad je sam svojom odlukom isključio najvećeg proizvođača autobusa u Srbiji "Ikarbus", koji ukoliko ne bude dobio deo posla, može da stavi ključ u bravu, jer drugog kupca nema. GSP je doneo odluku da se zaduži, a Grad da bude garant toga, što je suprotno Zakonu o javnom dugu, što je drugi problem, i treće, postupak nabavke autobusa je započet bez odluke Skupštine Grada o nabavci autobusa. Znači, u tri slučaja je prekršena procedura i urađeno je nešto što je potpuno nedopustivo u vremenu krize, kada evo i kroz raspravu o budžetu, i iz svih drugih rasprava se trudimo da svaki dinar pregledamo gde će da ide, okrećemo, preusmeravamo, da Grad donosi odluku da nabavku za 400 autobusa, u vrednosti od skoro 130 miliona evra da za oporavak ili za poboljšanje privrede Poljske, Engleske, Švedske, ili već neke druge zemlje, a da "Ikarbus", naš proizvođač autobusa, ostane bez i jednog evra od tog posla.
Odbornici DSS na Skupštini Grada su insistirali da ovaj posao ne može da se zaključi bez, što je u skladu sa Zakonom o javnom dugu, saglasnosti Ministarstva za finansije, koji treba da da saglasnost za svako zaduživanje, dok je odbornička većina u Skupštini Grada insistirala da se to uradi bez toga, na kraju je ipak doneto, nađeno jedno Solomonsko rešenje da se odluka donese, ali da ona stupi na snagu uslovno, ukoliko Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug, pripremi i da mišljenje povodom zaključenja ovog ugovora.
Moje pitanje je namenjeno Ministarstvu finansija, Upravi za javni dug, a to je da li je pripremila mišljenje povodom zaključenja ugovora o zajmu za finansiranje javne nabavke autobusa za JKP u Beogradu u iznosu od 130,5 miliona evra, koje je zatražila odbornička grupa DSS, 13. novembra ove godine? Od tog mišljenja, od tog akta koje će doneti ministarstvo, kao saglasnost na ovo, zavisi da li će radnici "Ikarbusa" ostati bez hleba, bez posla, oni i njihove porodice, i zavisi da li ćemo dozvoliti da se i ovako prezadužen gradski budžet zaduži za još dodatnih 130 miliona evra i time ugrozi normalno funkcionisanje Grada. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana građani Srbije, a posebno Srbi su navodno šokirani oslobađajućom presudom Haškog tribunala, hrvatskim generalima, Markaču i Gotovini.        Samo naivni i slabo obavešteni o tome, ko je bio inicijator osnivanja Haškog tribunala, mogli su očekivati ne oslobađajuću odluku za ova dva hrvatska generala.
Poštovani narodni poslanici, i vi i građani Srbije treba da znate da inicijator osnivanja Haškog tribunala je upravo bio zloglasni Teodor Meron, koji je pre neki dan u Žalbenom veću, upravo odigrao ključnu ulogu da se oslobode Markač i Gotovina. Podsećam vas da je taj Teodor Meron, još 1993. godine izjavio i ovde je ključ rešenja, citiram: "Osnujmo ad hok međunarodni sud i pohapsimo sve srpske političke prvake i osudimo ih, jer srpski narod stoji iza njih, to je jedini način da ih uklonimo sa političke scene.", završen citat. Ima li možda nejasno zašto su oslobođeni Markač i Gotovina?
A što se tiče "Oluje" i zločina, istorija je već dala sud i srpska i hrvatska, ja ću navesti jedan mali citat, samo najvećeg živućeg filozofa danas u Hrvatskoj, dr Žarka Pukovskog, koji je kazao za "Oluju", citiram: "Oluja" je bila etničko čišćenje, čišćenje ne samo na polju umetnosti, prosvete, nauke, kulture, nego i na polju toponomastike i onomastike.", završen citat.
Evo, izjava još jednog visokog predstavnika NATO za list "Pittsburgh", "New Gazette", u proleće 1999. godine, za zločine, citiram: "Kada znamo da su zločine počinili Srbi, mi kažemo – bili su to Srbi. Kada ne znamo ko je počinio zločin, kažemo – bili su to Srbi. Kada znamo da ga definitivno nisu počinili Srbi, mi kažemo – ne znamo čije je to delo.", završen citat.
Postavlja se pitanje, šta smo mi od 5. oktobra učinili? Izručili smo u Hag sve, pa čak i neke sitne prodavce paprike, kupusa i luka, i dva brata, ako se sećate, sa pijace koji rat nikada nisu videli, a naši su tužioci sa haško tribunalskom ekipom ispijali čaše viskija i deportovali naše ljude u Hag.
Naš put u EU bio je preko Haga. Bio sam u pravu, pre nego što sam bio svedok u najvećem suđenju veka, Slobodanu Miloševiću, kada sam izjavio da je haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza, koja je iznedrila, tzv. "međunarodna zajednica".
Postavljam pitanje gospodinu Rasimu Ljajiću, misli li on zajedno sa Nacionalnim savetom, menjati strategiju saradnje sa Haškim tribunalom, u korist interesa građana Srbije i države Srbije?
Drugo pitanje je kratko, postavljeno je ovih dana na prilazu Pančevačkom mostu, sa zrenjaninske strane, na autobuskoj stanici GSP, Branka Momirova, odnosno na administrativnoj liniji između severne srpske pokrajine, Vojvodine, dešavaju se vrlo čudne stvari. Naime, autobusi GSP, 43, 95, 96, 101 i dalje da ne nabrajam, zaustavljaju se tačno na administrativnoj liniji i dalje ne voze sve dotle dok se sve karte ne pregledaju. Dakle, autobusi stoje na stanici Branka Momirova, ponekad po pet minuta, ako neko ne plati kartu, onda i 10. Šta se dešava? Kasni se na linijama preko Brankovog mosta i normalno, dešavaju se i otkazi.
U ime 100.000 građana Borče, Ovče, Palilule, Zvezdare i drugih građana, postavljam pitanje, odnosno više apel gospodinu Mrkonjiću, da upita gospodina Đilasa, zašto autobusi stoje dok se pregledavaju karte? To je prvo, drugo, glumi li možda gospodin Pajtić i Dragan Đilas nekakvu granicu između severne srpske pokrajine i ostatka Srbije i kada će se ukloniti ova velika bruka sa tog stajališta? Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, imam dva pitanja za predsednika Vlade Republike Srbije, Ivicu Dačića i za ministra pravde, Selakovića.
Dakle, prvo pitanje je, s obzirom da je pomoćnik ministra pravde, osuđen za krivično delo, pravosnažno, i da je, citiram: "Ministar pravde, pa šta ako je osuđen?", moje pitanje je da li sada postoji mogućnost da se donese odgovarajući propis, koji bi predložilo Ministarstvo pravde, da i drugi građani koji su osuđeni, imaju pravo na rad u državnim organima i na drugim mestima, naročito imajući u vidu amnestiju, koju ste izglasali? Ipak mislim da je korektno da se socijalno, radno pobrinemo za ljude koje ste oslobodili iz srpskih zatvora.
Drugo pitanje se odnosi na Samit u Budvi, i to je pitanje i za predsednika Nikolića, mi smo čuli juče da u Budvi ne može da ode predsednik Nikolić i da prisustvuje Samitu zemalja Jugoistočne Evrope, zbog toga što je drugačija atmosfera. Dakle, moje pitanje je sledeće, da li je u Budvi atmosferski pritisak niži ili viši u odnosu na Brisel? Da li mediteranska klima i sija sunce, dok u Briselu pada kiša ili susnežica, kada premijer Dačić može da se viđa sa Tačijem, a predsednik Nikolić ne može da sedne za jedan sto, na kojem bi bila Atifeta Jahjaga, tzv. predsednica Kosova? Prema tome, nije jasno da li je možda ovo stvar koja se nalazi u tajnoj platformi, koju još uvek niko nije video, a sumnjam i da će je videti.
Na kraju, hteo bih da kažem da poslanička pitanja, ni u kom slučaju ne treba da predstavljaju poligon za iznošenje neistina. Mi smo ovde čuli dve grube neistine, koje su izneli neki od mojih prethodnika. Prva stvar, "Ikarbus" će uvek biti fabrika koja će proizvoditi i od koje će Beograd da kupuje sve autobuse koje oni mogu da proizvedu ubuduće, i to je radio i u prošlosti, prema tome, ta stvar je potpuno irelevantna, kako izneta od strane jednog od mojih prethodnika.
Druga stvar, niko ne može i neće da uspostavlja nikakvu granicu u državi Srbiji. Mislim da ste tu jako pogrešili, u vašim političkim napadima na gradonačelnika Beograda. Zloupotrebili ste govornicu i ulogu narodnog poslanika, iznoseći ovde insinuacije koje su jako opasne, tendenciozne, netačne i predstavljaju deo vašeg političkog folklora. Vodite računa kada se tako nešto kaže koliko je to opasno i koliko prevazilazi vašu potrebu da na jedan nedemokratski način srušite volju građana. Prema tome, to je ono što smo u ovom trenutku hteli da vam ukažemo kao predsedniku Skupštine. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Gordana Čomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tač. 5. do 12. dnevnog reda, pozvao da, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede i mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, sednici prisustvuju i: Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj Republike Srbije, Andrijana Stojković, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Dragomir Matović, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Ninoslav Kekić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Ljiljana Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Branka Đorđević, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Radovan Medić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija i privrede i Zlatko Milikić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Dobio sam informaciju da ministar još ne stiže i pošto je moj stav da ne radimo kada ministra nema, određujem pauzu do 11.30 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani, narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Sledeći prijavljeni govornik je gospodini Đorđe Milićević. Izvolite.