Gospodine predsedavajući, ministarka, koleginice i kolege, meni je zaista zadovoljstvo što je iznošenje biografija bivših, sadašnjih prestalo i što smo konačno saznali kada je ko rođen, da li je rođen nastankom ove političke koalicije ili pre. To je dobro da smo sa tim upoznali i građane Srbije. Sve vas, ali i parlament Republike Srbije moram da upozorim da od biografija i iznošenja podataka o biografijama niti radnici, niti građani Srbije ne žive i da im sigurno od toga neće biti mnogo bolje.
Inače, da sam govorila na jučerašnjoj sednici, sigurno da bi moje izlaganje bilo potpuno drugačije nego danas, jer sam o Zakonu o javnim preduzećima imala puno primedbi, kao i mnogi drugi poslanici, što smo se uverili tokom jučerašnjeg dana.
Moja očekivanja u vezi ovog zakona, kao jednog suštinskog i reformskog zakona, su bila izuzetno velika. S obzirom na sve one najave o reformi javnog sektora, koja je podrazumevala i departizaciju.
Mislim da ćete se svi složiti sa mnom da kontrola javnih preduzeća od strane političkih partija, potpuno nekontrolisano zapošljavanje, korišćenje javnih preduzeća u predizbornim kampanjama od strane političkih partija, ali u krajnjoj liniji vođenje socijalne politike unutar ovih preduzeća, aposlutno je pretilo urušavanju javnih preduzeća i potpunom urušavanju i ugrožavanju položaja i egzistencije svih zaposlenih unutar javnog sektora.
Zbog zaposlenih u javnom sektoru, ali i zbog građana Republike Srbije, koji su plaćali cenu ovakve politike, mislim da je dobro što je na jučerašnjoj sednici ministar Dinkić najavio da će prihvatiti veći deo amandmana LDP, ali i drugih opozicionih partija koji će poboljšati kvalitet ovog zakona.
Upravo iz ovih razloga, moje primedbe na ovaj zakon su manje, nego što su bile juče. Sada nisam fascinirana izgledom Zakona o javnim preduzećima i da prihvatanjem određenog broja amandmana ovaj zakon o javnim preduzećima je postao suštinski dobar. Generalno moje primedbe na Zakon o javnim preduzećima i dalje ostaju. To je reforma koncepta javnih preduzeća, što je suština suštine, jer da je došlo do reforme koncepta o mnogim ovim stvarima ne bismo imali potrebu da diskutujemo unutar ove rasprave, dakle unutar parlamenta.
Sa druge strane, jedna od generalnih zamerki jeste loša javna rasprava koja po prirodi stvari ima za cilj poboljšavanje zakona. Apsolutno je loše što zakoni, kao što je bio slučaj sa budžetom, nisu dobili mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta. Ja o Socijalno-ekonomskom savetu i uopšte o socijalnom dijalogu u Srbiji ne mogu da govorim dobro. Poznata sam po kritici stanja socijalnog dijaloga u Srbiji, jer mislim da oni koji čine Socijalno-ekonomski savet nisu reprezentativni u smislu zakona i Ustava Republike Srbije, da se tu krše elementarna prava drugih učesnika socijalnog dijaloga. Bez obzira na ovakav moj stav, uvek ću zastupati mišljenje da svi zakoni pre dolaska na raspravu u Skupštinu moraju da dobiju mišljenje i saglasnost Socijalno-ekonomskog saveta.
Zadržaću se na Zakonu o privatizaciji, odnosno govoriću o onoj odredbi i ograničavanju roka za restrukturiranje preduzeća na 30. jun 2014. godine. U principu mislim da je ovakva odluka Vlade dobra, bez obzira kakve će biti reakcije na ovakvo moje izlaganje, jer mislim da restrukturiranje javnih preduzeća traje preterano dugo i mislim da smo rekorderi po tome da imamo neka preduzeća koja se u restrukturiranju nalaze i po 20 godina. Mislim da je na onim prethodnim vladama bila velika odgovornost što je restrukturiranje preduzeća trajalo ovako neprimereno dugo i da tu ima puno odgovornosti svih onih koji su u prethodnim vladama učestvovali.
Danas u Srbiji imamo još 171 preduzeće u restrukturiranju. Ovo je tačan podatak. Nažalost, mi nikada ne znamo o kojem broju ljudi se radi u pojedinim sektorima. U ovim preduzećima tačno radi 63.000 zaposlenih. Ono što je potpuno poražavajuće, to je činjenica da se ovde ne radi samo o 63.000 ljudi koji zavise od ovih preduzeća, nego ta cifra ide do 200.000 ljudi. Govorim o članovima njihovih porodica koji, doduše, teško, ali ipak žive od ovih preduzeća.
Dakle, potpuno podržavajući ove izmene zakona i ograničavanje roka važenja, odnosno trajanja restrukturiranja u Srbiji, ipak bih apelovala na Vladu i na sve odgovorne da se sva ova preduzeća ne puste tek tako niz vodu i da se u ovom periodu od godinu i po dana, ili koliko je još preostalo, uradi sve da ova preduzeća ili barem neka od ovih preduzeća prežive.
U tom smislu imam određene sugestije predloge. Mislim da ova preduzeća ne smeju da se gledaju i tretiraju u paketu, da treba ići slučaj po slučaj. Treba pojačati nastojanje da se neka od njih prodaju ili da se barem prodaju u pojedinim delovima. Potreban je, po meni, jedan mnogo fleksibilniji pristup od privatizacije, poput strateškog partnerstva. Potrebno je uraditi detaljnu studiju i analizu svakog ponaosob od ovih preduzeća i tamo gde ima osnova, uz podršku države, krenuti u njihovo spašavanje.
Reći ću još nešto što znam da će izazvati reakcije, ali po meni najgore, čak i u ovom periodu, bi bilo ponovo davati subvencije ovim preduzećima kao socijalu, kao socijalnu pomoć, gde subvencije idu samo i isključivo za isplatu zarada. U tom smislu imam jedan predlog, koji je po meni jedan od načina spašavanja ovih preduzeća, a to je da dođe do formiranja konzorcijuma. Konzorcijum bi se formirao za svaki konkretan posao. U njega bi ulazila preduzeća iz repro celine i obavezno Fond za razvoj.
Da bih ovo pojasnila navešću primer. Industrija motora Rakovica je zaključila posao za izvoz traktora u Etiopiju. To je dobar i značajan posao. U ovom kontekstu napravio bi se konzorcijum između IMR, IMT i drugih preduzeća čiji se delovi ugrađuju. Fond za razvoj bi učestvovao sa kreditnim sredstvima i garancijama, a obrtna sredstva, barem jednim delom, obezbeđivala bi se iz subvencija …
(Predsedavajući: Gospođo Savić, vreme poslaničke grupe je utrošeno, nažalost, pa vas molim da završite vašu misao.)
Znači, obrtna sredstva bi se obezbeđivala iz subvencija samo za ugovoreni posao. Ovakvo rešenje, o čemu ste i vi govorili, bio bi i podsticaj direktorima da se više angažuju, a ne samo da stoje ispred vrata ministarstva i traže subvencije. Hvala.