Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Dinkiću, predstavnici Vlade, kada je bilo rasprave u načelu, rekli ste da je ovo početak departizacije.
Međutim, pojedine političke opcije iz vladajuće većine su vas faktički demantovali i ako su se klele toku izborne kampanje da će i oni po dolasku na vlast takođe uticati na departizaciju u javnim preduzećima. Bojim se da ovaj zakon neće zaživeti iz tih razloga u praksi. Onog trenutka kada je došlo do podele kolača, mnoge stranke su retarirale od svojih obećanja.
No, da se vratimo na naš amandman. S obzirom da je ovaj Zakon o javnim preduzećima predviđao ukidanje Upravnih odbora i uvođenje novog tela, to su nadzorni odbori koji imaju mnogo veća ovlašćenja nego Upravni odbor, zarad lakšeg funkcionisanja predložili smo da osnivač, bilo republika, pokrajina ili lokalna samouprava, posebnim aktom izabere zamenika predsednika nadzornog odbora.
Očekujem da promenite svoje mišljenje gospodine ministre i da prihvatite ovaj amandman. Amandman je pragmatičan i pokušava na jedan konstruktivan način da, pre svega omogući uspešan rad nadzornog odbora i na taj način omogući rad svih funkcionera u javnom preduzeću. S obzirom da je zakonodavac rigidan po pitanju prenošenja ovlašćenja direktoru ili nekom drugom radniku iz preduzeća, nadzorni odbor će morati sam da odlučuje o nekim bitnim stvarima, a može da se desi da predsednik nadzornog odbora da zakaže sednicu nadzornog odbora, evo prilike da zamenik predsednika nadzornog odbora to učini.
Dakle, zahtevamo od vas da prihvatite ovaj amandman, jer na taj način, osnivač, pre svega misleći na republiku, pokrajinu i lokalnu samoupravu, omogući zameniku nadzornog ograna da omogući funkcionisanje preduzeća. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić, Donka Banović, Gorica Gajić i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.
Pre nego što počnem elaboraciju amandmana, da pročitam zarad javnosti. U članu 16. stav 1. tačka 4) reči: "najmanje tri godine" menjaju se rečima: "najmanje jedna godina", a reči: "ili šest godina" menjaju se rečima: "ili dve godine".
Naša ideja je bila da pre svega omogućimo u malim sredinama, gde ima više iseljavanja, veći broj migracija, manji broj intelektualaca, naročito onih ljudi koji su bili na određenim položajima u javnim preduzećima, omogućimo da što pre dođu do posla, kako ne bi nekom narednom periodu zbog ovako rigidnog zakona se odselili iz tog mesta. Dakle, ideja je bila dobronamerna, da ljudi koji žive u malim sredinama što pre dođu do posla. To je suština amandmana. Nadam se da ćete ga prihvatiti. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 16. podneo je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Dr Aleksandra Tomić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.
U članu 16. pod tačkom 4) u Predlogu zakona stajalo je da predsednik nadzornog odbora i članovi treba da ispunjavaju određene uslove. Na osnovu tačke 4) ti uslovi su ranije bili da treba da ima tri godine iskustva na položaju i plus deo koji se odnosi na šest godina radnog iskustva na rukovodećem položaju za delatnosti koje obavlja to preduzeće, da bi pod tačkom 5) trebalo i da poseduju određenu osnovnu stručnost iz ove oblasti. Predlogom zakona koji kaže tačka 4) treba da stoji najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju, a pod tačkom 5), osnovni deo koji se odnosi na iskustvo iz oblasti finansija i korporativnog upravljanja se birše.
Zbog čega je takav predlog dat na usvajanje? Zbog toga što Odbor smatra da je svrha ovog zakona postići visok stepen profesionalizacije i stručnost iz oblasti finansija, da nije dovoljno samo imati osnovno obrazovanje iz ovih oblasti korporativnog upravljanja i da pre svega ovim želimo da postignemo taj visok stepen profesionalizacije, sa jedne strane.
Sa druge strane, ovim delom kojim ne želimo da uslovljavamo da veliki broj ljudi koji su na rukovodećim položajima treba da budu članovi nadzornog odbora isključivo za tu oblast i za to javno preduzeće, iz prostog razloga što mi imamo posle jako visoke kriterijume i za izbor direktora, generalnog direktora i za izbor izvršnih direktora. Zbog toga je ovde na ovaj način definisan ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

U suštinskom smislu ili političkom, sudbina ovog amandmana LDP je bila polovična. Ono što smo tražili prvim delom amandmana, da se briše reč "osnovnu" stručnost koja se traži od budućeg člana nadzornog odbora u oblasti prava, finansija, ekonomije ili korporativnog upravljanja je prihvaćena kroz neke druge amandmane. Međutim, vladajuća većina je odbila da prihvati amandman koji suštinski kaže da član nadzornog odbora javnog preduzeća ne može da bude lice koje je član političke stranke. Mislim da ne moram ja da obrazlažem motive zbog kojih je to vladajuća većina učinila. To vidimo i ovih dana u javnosti, iz iste vrste ponašanja. Maločas je ovde o tome takođe govoreno.
Dakle, ljudi koji se u ovom trenutku prijavljuju po čitavoj Srbiji, pretpostavljam da toga ima i u javnim preduzećima republičkog nivoa, od nekud osećaju potrebu da u svojim biografijama naglase od kada su članovi stranke, da su učestvovali u svim aktivnostima stranke. Jedna biografija iz Niša, čini mi se. Apsolutno ne znam ni u kojoj je to fazi, ni kakvi su koalicioni aranžmani. Čak govori o tome da je učestvovala u svim opozicionim aktivnostima SNS. Da odmah kažem, ne mislim da je to ekskluzivno takva pojava vezana za tu stranku. Mislim da je to situacija u mnogim, da ne kažem u svim političkim partijama u Srbiji.
Zbog toga smo mislili da je važno da se ovim članom ili usvajanjem ovog amandmana izričito zabrani tako nešto. Obrazloženje koje je dolazilo iz vlade je da nadzorni odbor praktično vrši nadzornu funkciju, nadzornu ulogu u ime osnivača države, jedinice lokalne samouprave i da je onda normalno da političke partije koje čine vladajuću koaliciju, koje odgovaraju za rad preduzeća, to mogu da rade i preko lica koja su njihovi članovi. Ali, mislim da ta funkcija sasvim normalno može da se obavi i preko nekih stručnjaka koji ne moraju nužno da budu članovi političke partije. Kako to da se po pravilu javi i po pravilu se imenuje mnogo više onih koji su i članovi partije i imaju ili nemaju kvalifikacije ili imaju vrlo sumnjive kvalifikacije ili one kvalifikacije koje imaju najčešće demantuje tehnika i pismenost CV, odnosno biografije koju podnose, a ne budu izabrani neki drugi.
Mi imamo u ovoj državi neka mnogo odgovornija tela, organe koji vrše mnogo ozbiljniju kontrolu, pa u njima nisu članovi političkih partija ili je zakonom izričito zabranjeno da budu članovi političkih partija. Od nadzornih tela, recimo, monetarne vlasti Narodne banke, pa recimo do mesta direktora policije koji ne bi smeo da bude po zakonu član, odnosno funkcioner političke partije.
Zbog čega državi nije važno da tu ima neposrednu kontrolu i da to može da kontroliše, osim ako to ne radi na drugi način tako što napravi koordinaciju službi bezbednosti, a važno joj je da ima tu vrstu političke kontrole ili partijske kontrole do najsitnijeg preduzeća u Srbiji? Nije ovo teorijsko pitanje i teorijsko razmatranje. Gotovo primer svakog preduzeća u Srbiji će vam pokazati da smo bili u pravu kada smo podnosili ovaj amandman. Uvek će neka od stranaka vladajuće koalicije ili današnje opozicije koja je bila deo vladajuće koalicije govoriti o tome da je ona lično bila spremna da od tog načela odustane, ali da drugi nisu bili spremni.
Da ne podsećam npr. na upravni ili nadzorni odbor Aerodroma Beograd, gde su po kvoti članovi tih tela bili ljudi koji apsolutno nikada nisu imali nikakve veze ni sa aerodromima ni sa avionima. Bez uvrede, ne mislim da je to samo po sebi ništa loše, ali mislim da neki od njih nemaju ni preterano iskustvo letenja avionom kao putnici. Nisam siguran da ti ljudi mogu efikasno u ime države da odlučuju, odnosno da kontrolišu trošenje ozbiljnih resursa i da procenjuju da li određena kompanija funkcioniše, a preduzeća je 700, a članova nadzornih odbora je nekoliko hiljada.
Naravno, Vlada je dala obrazloženje da je jedan član nezavisan, pa da je to dovoljno. Nije ovo zemlja takve pravne, ekonomske, političke kulture da će onaj ko u nadzornom odboru ima autoritet toga da je nesumnjivi stručnjak i da nije član političke partije prevagnuti nad glasovima, nad stavovima, nad naredbama koje dobijaju od svojih partijskih, lokalnih ili republičkih, oni članovi koji su članovi političkih partija.
Koja je realna pozicija tog čoveka u nadzornom odboru? Kolika je njegova moć? Koja je njegova motivacija da vodi borbu protiv vetrenjača, da se zamera svima, da bude na neki način uzbunjivač ili zvizdač, kako se obično kaže?
Mi smo ovih dana podneli Predlog zakona o pravima uzbunjivača, baš zbog toga što imamo tu situaciju da ljudi koji su unutra, koji su u sistemu, koji su nepartijski ili nisu neposredno zainteresovani, kada ukažu na neku korupciju ili neku zloupotrebu, da budemo zaštićeni. Na tom nivou još uvek nemamo zaštitu, a Vlada kaže da će jedan nezavisni član nadzornog odbora otkloniti, ispraviti, da će biti garancija da neće biti političkih ili bilo kakvih drugih zloupotreba u radu nadzornih odbora, a time i javnih preduzeća. Zbog toga je vrlo ozbiljna mana i vladajuće većine i vlade to što ovaj amandman nije prihvatila. Stotine primera će se naći u narednim mesecima i onda će sve ovo što smo ovde uradili u proteklih desetak dana na ovom zakonu biti bačeno pod noge ili u vodu, kao i u prethodnom periodu, kao što je ta priča što je juče otvorena u jednim dnevnim novinama.
Na kraju, gospodine Babiću, neće biti važno koliki broj će njih biti izabran i da li će biti izabran. Bitan je utisak koji se stvori, a siguran sam da ćemo se i vi i ja složiti da je taj utisak nepovoljan i da on svima nanosi štetu. Ova argumentacija sa kojom danas govorim je bila argumentacija…
(Marko Atlagić, sa mesta: Nema direktnog obraćanja.)
Pa, nije dozvoljeno ni ometati drugog govornika. Dakle, to je bila argumentacija sa kojom ste vi napadali prethodnu Vladu. Zbog čega sada ponavljate apsolutnu grešku? Uvek možete da kažete i da ukažete na neke pozitivne primere angažovanja onih ljudi koji su stručnjaci nesumnjivo ili koji nisu članovi političkih partija.
Ali, u zemlji koja je ovoliko naelektrisana i koja ima ovoliko negativnog iskustva, uvek će u javnosti više pažnje privlačiti šteta i one greške koje su vezane za imenovanje onih lica koja nemaju ama baš nikakve kvalifikacije, ili koje imaju potrebu da naglase da su dugogodišnji radnici ili saradnici službe državne bezbednosti, odnosno BIA i da su godinama učestvovali u političkim protestima.

Hvala.
Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se kolegi Đuriću na ovoj mogućnosti, na pravu na repliku.
Nema apsolutno nikakvog kontinuiteta, ni pokušaja kontinuiteta sa prethodnom vlašću iz više razloga. Prvo, zato što, mogu da prihvatim da ćemo sutra i u nekoj budućem periodu možda govoriti o odgovornosti ljudi koje smo kandidovali na određene pozicije, da li u nadzornim odborima ili na određenim rukovodećim mestima, ali da bi govorili o njima, ne možemo govoriti sada, zato što su podneli neki CV, ili zato što su, možda, u nekom periodu boreći se za egzistenciju, radili častan posao ugostitelja.
Hajde da govorimo o članu 38. ovog zakona, odnosno članu 39. koji kaže u stavu 1. tačka 1) – organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća može razrešiti direktora pre isteka perioda na koji imenovan, ukoliko ne sprovede godišnji program poslovanja.
Ovaj Zakon o javnim preduzećima definiše prolazna vremena. Nećemo čekati četiri godine, nećemo čekati kraj mandata, nećemo čekati da se upropaste ta javna preduzeća da bi ti ljudi odgovarali. Ne, za godinu dana ćemo videti šta su uradili, kako su radili i da li su dobro radili i da li dobijaju štafetnu palicu da nastave i narednih godinu dana.
Da li je to bilo do sada tako i da li do sada imamo takva iskustva, ne nemamo. Da li je neko odgovarao u Srbiji od direktora javnih preduzeća? Ne, nije. Da li su upropašćena, devastirana, u dugu? Jesu. Zbog toga ne mogu da prihvatim činjenicu da se govori o pojedinim ljudima, samo što su podneli i da li su podneli neki CV, i neće biti ni na jednom odgovornom mestu, ne sa takvom reputacijom. Niti mogu da prihvatim činjenicu da neko ne može da bude direktor javnog preduzeća zato što ima tri braka, ali su sigurno to ljudi koji se nisu ogrešili o zakon, koji nisu ni jedno preduzeće upropastili …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… a mogu i želim da govorim, i siguran sam da ću o tim ljudima koje kandiduje SNS, sa velikom čašću govoriti posle godinu dana i na kraju mandata, jer sam siguran da smo kandidovali najbolje od njih.

Ministre Dinkiću, vi ste hteli reč. Izvolite.