Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo, bez obzira što Vlada nije prihvatila amandman na član 3. navedenog predloga zakona, kojim je naša poslanička grupa SPO i DHSS, upravo tražila pisanje člana koji smatramo spornim.
Mislim da obrazloženje koje je dato u izveštaju, odnosno u mišljenju Vlade, kojim ona ne prihvata naš navedeni amandman, mislim da je nepotpuno, nerazumljivo i potpuno neprihvatljivo našoj poslaničkoj grupi.
Naime, članom 3. ovakvog predloga zakona uspostavlja se obaveza Republike Srbije na način da Republika garantuje za garancije koje Fond izdaje. Takva odredba ovakvog predloga zakona, mislim da je apsolutno protivnoustavna, jer bez odluke Narodne skupštine Republike Srbije, ne može se uspostaviti bilo kakva finansijska obaveza, isto Republike.
Predloženom odredbom, oduzimaju se ovlašćenja data Narodnoj skupštini, jer umesto da Narodna skupština odlučuje o tome da li će republika garantovati za bilo koju obavezu, upravo po ovakvom predlogu zakona, to će odlučivati Upravni odbor za razvoj, a njega naravno čine ministri. Time što za garanciju Fonda daje republika, zapravo se uspostavlja garancija Republike Srbije za obaveze u kojima Narodna skupština nikako nije mogla da odlučuje, niti raspravlja i time je izvršna vlast, umesto zakonodavne, uspostavlja obaveze za Republiku Srbiju, to je protivustavno.
Takođe, ovakva odredba Predloga zakona je u suprotnosti sa članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, gde je izričito propisano da garancije za pravna lica Republike Srbije se mogu davati, isključivo u formi zakona. Sada se uprkos tome predlaže da Fond može da izda garancije, a to je izvršna vlast, dok sa druge strane republika automatski garantuje te garancije. To smatramo da je i kršenje i zaobilaženje Ustava, isto tako i zaobilaženje i kršenje člana 16. stava 4. Zakona o javnom dugu.
Osim toga, poslednjom rečenicom obrazloženja kojom Vlada nije prihvatila ovaj amandman navodi se da je iznos garancije, sa kojim bi Fond mogao da raspolaže, prvenstveno će se određivati Zakonom o budžetu. Moram da podsetim da Zakon o budžetu donosi Republika Srbija, odnosno Narodna skupština. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Evo da pokušam da pojasnim, upravo smo Zakonom o budžetu za 2013. godinu, koji je ova skupština izglasala 1. decembra, predvideli osim svih garancija i direktnog zaduživanja po projektima koja je eksplicitno data, mogućnost da se dodatno republika zaduži za iznos garancija, odnosno do 300 miliona evra za potrebe održavanja finansijske stabilnosti, za izmirivanje dugova po osnovu kapitalnih ulaganja za lokalne samouprave i izdavanja garancija Fondu za razvoj.
Dakle, takva odredba postoji u jednom članu, ali je maksimum koji je određen za sledeću godinu do 300 miliona evra. Na taj način Skupština je dala saglasnost za primenu i ovog člana ako se usvoji u Narodnoj skupštini.
Daću vam primer zašto smo to predložili da stoji u Zakonu o Fondu za razvoj. Može se desiti, npr, da neko brodogradilište dobije posao da radi brodove za inostranstvo, a kada pogledate bilanse, brodogradilište nije radilo ove godine, prethodne godine. Ono ne može sa bilansima da zadovolji uslove da mu banka odobri bankarsku garanciju. U takvim slučajevima, ako Vlada smatra da to može da zaposli ljude, da obezbedi izvozni prihod, ona može dati saglasnost na izdavanje garancije Fonda, a Fond sada garantuje svom državnom imovinom i ta garancija u bilansima banke koja prihvati ima status prvoklasne državne garancije. Samim tim, kad se vrši supervizija od strane Centralne banke, klasifikuje se u nisko rizična potraživanja, u klasu A.
Danas garancija Fonda koja se eventualno izda, tako se ne klasifikuje. Upravo je NBS bila ta koja nam je predložila kako da formulišemo pravno ovaj član, da bi imali mogućnost da u situacijama gde Vlada proceni da je neophodno invervenisati sa garancijom Fonda i time dobiti bankarsku garanciju za neki veliki posao za neko preduzeće, jer ono inače ga ne bi moglo dobiti jer ne zadovoljava uslove da dobije klasičnu komercijalnu bankarsku garanciju, a državi je u interesu da to omogući. Ovaj član to nama omogućava, s tim što ukupan maksimalan iznos koji može u toku sledeće godine da se donese za tu namenu je teorijski do 300 miliona evra pod uslovom da se ne potroši ni za ove druge namene iz tog člana Zakona o budžetu, kao što sam već rekao, finansijska stabilnost, lokalna samouprava.
U praksi će to biti niže, ali opet dovoljno da možemo da intervenišemo u slučajevima. Često nam se preduzeća žale. Možemo da idemo na neko tržište, ali ne možemo da dobijemo bankarsku garanciju, ne možemo da ostvarimo izvoz, ne možemo da zaposlimo ljude. Naravno, na stručnim službama Fonda je da prouče da li je rizik takvog ulaganja nizak i da preporuči Vladi da damo takvu garanciju uz saglasnost Vlade. Dakle, sam Fond to ne može da uradi, čak ni upravni odbor Fonda.
Otvaramo mogućnost fleksibilnosti za podsticanje privredne aktivnosti. To je bila svrha ovog člana.
Možda odgovor nije srećno formulisan zašto smo odbili vaš amandman, ali suštinski Skupština Srbije je ta koja je dala saglasnost na korišćenje ovog člana do limitiranog iznosa od 300 miliona evra u 2013. godini. Da nema tog člana zakona u budžetu ovaj član Zakona o Fondu bi bio bez efekta, što znači da svake godine Skupština treba da odredi limit dokle može da se ide i za koje namene, a ova namena jeste navedena u Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu.
Evo, daću još jedan primer. Ako se proceni da u Srbiji postoje neka rudna bogatstva koja bi mogla kroz ulazak države u eksploataciju da donesu korist za državu, teško da može da se nađe finansiranje od Komercijalne banke ako nema jedne ovakve garancije. U tom slučaju Vlada može da odluči da je nacionalni interes da se uđe u takav projekat, ali opet je Skupština odredila taj maksimalni limit ne može da se pređe. Dakle, može biti dosta takvih situacija. Želeli smo da pojačamo mogućnost da država kroz ovu garanciju poveća kapacitet za investicije u privredi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Radmila Gerov i Judita Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Ovaj amandman se odnosi na član 5, a to su izmene i dopune koje se odnose na sastav Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije. Osim toga što se menja broj članova Upravnog odbora, prema sadašnjem zakonu je bilo pet članova plus predsednik, a prema ovim izmenama imamo devet članova plus predsednik. Tu su nabrojani uglavnom svi ministri i nadležnosti koje su obuhvaćene i koje su u sastav ovog Fonda.
Amandmanom smo hteli predlagaču da skrenemo pažnju da ovde nije naveden ministar koji je nadležan za poslove zaštite životne sredine. Dakle, tu je intervencija. Posle ministra koji je nadležan za poslove energetike, smatramo da treba dodati i koji je nadležan za poslove zaštite životne sredine.
Smatramo da je jako važno poslati poruku svima da će ovaj Fond finansirati i projekte koji se tiču zaštite životne sredine tim pre što je u budžetu za 2013. godinu, o tome sam govorila kada je bio na dnevnom redu Predlog budžeta, da je izdvojeno svega 0,4% sredstava za sledeću godinu kada je u pitanju zaštita životne sredine. Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine. Zato smatramo da je ovde trebalo precizno i jasno navesti.
Dali ste mi neko nemušto obrazloženje zbog čega to ne može, ali zaista to vaše obrazloženje me nije ubedilo da tu ne može biti naveden i ministar koji je nadležan za poslove zaštite životne sredine. To je jedna stvar. Dakle, mislim da imate prostora da prihvatite amandman, pogotovo što je to u ovom trenutku ista osoba, tako da se ne menja broj članova upravnog odbora.
Ono što se moglo očekivati kada ste već ušli u izmene i dopune ovog zakona, to je da predložite i neke izmene i dopune zakona koje bi obezbedile transparentnije i odgovornije poslovanje i odlučivanje samog Fonda kada je u pitanju dodela sredstava.
Ministre, pretpostavljam da znate, moje kolege su o tome govorile, da ovaj Fond baš i nije na dobrom glasu kada je u pitanju način odlučivanja o tome ko će dobiti i pod kakvim uslovima određena sredstva. Žao mi je što je to tako zato što je ovo jedinstvena institucija koja pre svega treba da podstiče razvoj nedovoljno razvijenih sredina, ali se u prethodnim periodima ne bi moglo reći da je tako.
Spremajući se za ovu diskusiju naiđete, ne mogu da tvrdim, jer to ne mogu ni da proverim, ali imate da neki ekonomski analitičari kažu da je skoro 50% sredstava Fonda za razvoj u njegovom postojanju dodeljeno upravo vlasnicima firmi, krupnim kapitalistima. Neću upotrebiti onu reč koja se i kod nas upotrebljava, tajkun, ali vi možete da me demantujete. To je ono što neki ekonomski analitičari tvrde da je tako, pa umesto da se podstiču mala i srednja preduzeća u slabo razvijenim delovima Srbije, bojim se da je skoro cela Srbija slabo razvijena, ne bi li se zaposlio koji radnik više, da su ova sredstva korišćena onako kako možda nije trebalo.
S obzirom da takav glas bije Fond, onda je bilo i za očekivati da ste mogli kroz ove izmene i dopune da popravite to i popravite poslovanje Fonda u tom smislu. Ovde je bilo reči o tome da nema podataka i da nije transparentno, ali mislim da smo govorili više o tome da nije transparentno na kraju. Dakle, na samom sajtu se ne može dobro videti zbog čega je neki projekat dobio novac, a zbog čega neki nije.
Govorim o onim fazama pre, o tome da pre nego što se završi odlučivanje da ono mora da bude transparentnije. Možda je trebalo na neki drugi način da se formira ovaj upravni odbor, ne samo da tu budu ministri koji su ministri vladajuće većine, pa onda uvek postoji i doza bojazni da će one firme i oni preduzetnici koji imaju političku zaštitu ili su u nekim strankama koje čine vlast u tom trenutku, da će oni biti povlašćeni.
Dakle, govorim iz nekog prethodnog iskustva u radu fonda. Ne morate da budete nikakv detektiv, postoji sajt "Udruženja građana" koji se uglavnom bave pojavama ili po njima smatraju da su u pitanju pojave korupcije. Sajt je pištaljka. Tu imate u ovom trenutku dokaze, skenirana dokumenta koja govore o tome da su neki ljudi zato što su bili dobro povezani sa tadašnjim političarima, dobijali prilično velika sredstva po neverovatno povoljnim uslovima.
Neću govoriti pojedinačno niti o ljudima, niti o firmama, ali jedna firma je dobila u 2009. godini 34 miliona dinara, to je 300 hiljada evra, uz godišnju kamatu od 0,5%. To nema nigde. Na tom sajtu je takođe primer firma čiji je vlasnik takođe bio dobro politički povezan, koji je dobio za dve godine 120 miliona dinara, dve uplate za 2009. godinu i jedna uplata za 2010. godinu.
Primećujete da ne navodim ni imena ni nazive firmi, nije mi to bio cilj, ali smatram da kada ste već ušli u izmene i dopune ovog zakona, pošto sigurno znate da se baca senka na rad čitavog fonda, da je trebalo da nekim izmenama i dopunama pokušate da sprečite zloupotrebe ako ih je bilo.

Iskorišćeno je pet minuta i 22 sekunde od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Prvo, vezano za kreditiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, to jeste predmet fonda i u samom sadržaju to nije menjano. Dakle, ta oblast se kreditira i odobravaju se iz kreditnog fonda, nastaviće da se odobrava.
U pravu ste da je verovatno bilo bolje da je stajalo da je ministar nadležan za poslove životne sredine umesto energetike, jer realno fond ne kreditira velike energetske projekte samo ako su u pitanju neki mali. To nije bilo tako uvaženo. Da je bilo sa ispravkom mogli smo da zamenimo životnu sredinu, a energetiku da izbacimo.
Da sam to ranije pogledao verovatno bi to mogli da rešimo. Ovako, ministarka energetike i životne sredine odnosno njen predstavnik ako će biti državni sekretar će biti u Upravnom odboru fonda, ali nezavisno od toga kreditiranje te oblasti je omogućeno Zakonom o fondu.
Kada se govorili o ovim poslednjim stvarima, prvo da kažem da se u toj godini koju ste pomenuli svi koji su konkurisali za projekte kreditiranja razvoja u nedovoljno razvijenim područjima, dobili kamatu od 0,5%. Ne ta jedna firma, nego sve. To je bilo sadržano u programu fonda koji je Vlada odobrila, a sada je ta kamata 1%. Dakle, nemojte se iznenaditi 1% jeste kamata, upravo zbog toga što se govorili svih ovih dana da podstaknemo preduzetništvo u manje razvijenim područjima sa kamatama koje su niže. Bila je 0,5% kamata za sve koji su tamo učestvovali.
Upravo zbog toga, mislim da ima mesta o razmišljanju o profesionalizaciji Upravnog odbora samog Fonda za razvoj. Razmisliću o toj ideji i moram da priznam da smo ovaj zakon pre svega doneli da bismo otkočili rad sadašnjeg fonda i da bi krenuo da kreditira. Da smo išli sa detaljnijim izmenama sigurno bi bilo mesta i ovakvim unapređenjima.
Na moju inicijativu uneta je prvi put odredba da ne mora ministar da bude član Upravnog odbora fonda, nego da može da bude državni sekretar. Ta pištaljka je čak i mene jednom prozivala da sam lično odobrio nekoj firmi, a nemam pojma ni koja je firma ni ko je direktor, ni ko je odobrio. Stručna služba fonda to radi. Lično neću biti u ovom upravnom odboru novog sastava Fonda za razvoj. I insistirao sam da ne mora ministar da bude ako ne želi, ali da bude predstavnik ministarstva u skladu sa ovim predlogom.
Definitivno nemam ništa protiv da se izvrši dodatna profesionalizacija Upravnog odbora u nekim naknadnim izmenama kao što ste predložili.

Reč ima narodna poslanica Donka Banović, dva minuta. Izvolite.

 Bojim se da se nismo razumeli kada je u pitanju ovaj amandman. Amandman je da se posle reči "ministar nadležan za poslove energetike i zaštite životne sredine". Dakle, nismo amandmanom tražili da se tu brišu poslovi energetike, dakle samo da se doda.
Praktično to je jedno te ista osoba danas. Tako se zove i ministarstvo, tako da ubacivanjem ovoga ne bi se povećao broj i tu se ništa ne menja. Nismo tražili da se briše – energetika, nego samo da se doda – i zaštite životne sredine.
Znam da je kamata za preduzeća iz nerazvijenih područja 0,5%, tako da je to nesporno, ali preduzeće o kojem ja govorim je iz Beograda, a ne iz Dimitrovgrada ili Bosilegrada. Tako da ono ne spada tu. Hvala.