Reč ima ministar Dinkić.

Pročitaću definiciju, da vidite da je zapravo precizno formulisano, za razliku od ovoga što tvrdite. "Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama se ne plaća. Pod zanatskim radnjama, u smislu ovog stava, podrazumevaju se samostalne zanatske radnje, kao i radnje, odnosno poslovni prostor, u kome preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno određeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima i obavlja tu delatnost."
Ovo je potpuno ista, identična formulacija iz Zakona o fiskalnim kasama, gde smo upravo sve ove zanatske radnje oslobodili obaveze držanja fiskalnih kasa. Svi oni koji su zakonom koji je ova Skupština usvojila u septembru, od 1. septembra oslobođeni vođenja evidencije preko fiskalnih kasa, od momenta stupanja na snagu ovog zakona neće morati više da plaćaju ni muzički dinar. Drugim rečima, od sledeće godine neće imati trajno tu obavezu.
Kao posledica pritiska javnosti, ove organizacije su pokušale da daju neke popuste tokom ove godine, ali to je takođe bilo selektivno. Jedni su hteli da daju, drugi nisu. Pošto ih ima troje, svako je vodio svoju politiku. Na kraju krajeva, i dalje se vode razni sudski postupci za neplaćene račune iz prethodnih godina, koji se uvećavaju sa eksponencijalnim zateznim kamata. Ovim zakonom konačno trajno se oslobađaju sve zanatlije koje nemaju obavezu vođenja prometa preko fiskalnih kasa i obaveze plaćanja muzičkog dinara. To je jesu i frizeri, kozmetički saloni, obućari, stolari, to jesu i vulkanizeri. Mislim da je to dobro, njih 70 hiljada.
Međutim, što je jako važno, prihodi za autorska prava od ovih naknada, koji su sticani od ovih preduzetnika, uglavnom veoma male platežne moći, su vrlo mali deo neplaćenih naknada od strane javnog servisa organizacijama za zaštitu autorskih prava. Tako da, logika je sledeća – onaj ko treba najviše da plati, nije plaćao, a oni koji su najmanje snage su plaćali, čak bivali utuživani, neki terani u bankrot. Mislim da to treba naglavačke da se okrene, da javni servis krene da plaća svoju obavezu, jer to je jedan ključni deo programa javnog servisa, a da pustimo zanatlije na miru da se bave svojim poslom i da se rasterete naknade. To je politika nove Vlade. Dakle, onaj ko ima ekonomsku snagu, koji je u obavezi, da nađemo način da svoju obavezu izvršava i ti prihodi samo od javnog servisa biće višestruko veći od onoga što se gubi sada kada zanatlije ne budu morale više da plaćaju.
Samo jedna institucija će nadoknaditi ovih 70 hiljada preduzetnika koji će biti oslobođeni, samo moraju da plaćaju redovno. Za prošlost, ako im bude trebala medijacija Ministarstva obrazovanja ili neke druge institucije, kako da reguliše obaveze iz prošlosti, pretpostavljam da će im biti data ta logistička podrška da se vidi kako da se regulišu neplaćene obaveze iz prošlosti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević.

Poštovani predsedniče, ministre, koleginice i kolege, podržaću ovaj zakon jer mislim da je bolji od onog prethodnog. Ali, i danje mislim da nije neophodno i ugostiteljima naplaćivati neku taksu na muzički dinar. Male ugostiteljske radnje su vrlo slične zanatskim radnjama. Ako neko u ugostiteljskoj radnji sluša vesti i posle toga treba da skoči preko stola da ugasi muziku da ne bi uleteo inspektor unutra i da čuje da se emituje muzika, mislim da to nije u redu. Mislim da su i prihodi jako mali, a autorsko delo samo po sebi je nešto što je autor napravio da bi se slušalo, prodavalo i širilo po nekoj teritoriji za koju je to predviđeno. Ako on to štampa putem knjige ili napravi CD ili neki drugi oblik, dovoljno je da ta zaštita bude na CD koji je zaštićen ili na knjizi koju je zabranjeno preštampavati ili CD umnožavati.
Ako je baš potrebno, može recimo da bude neki CD profesionalni za neke ugostiteljske objekte koji će imati neki hologram ili tako nešto, može recimo da bude 10 puta skuplji od nekog običnog CD. Ali, zaista mislim da ne treba razdvajati zanatske radnje od malih ugostiteljskih radnji, a i evropska definicija za zaštitu "od tog muzičkog emitovanja" je da se to emitovanje odnosi na veliki broj slušalaca, tako da bi eventualno moglo da se zabrani da se oporezuje kad neko pokuša sa nekim CD-om da pravi neki koncert ili neku veliku žurku, da to bude u nekim halama, kad je namenjeno velikom broju ljudi koji bi to slušali. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

U svakom slučaju, dobra je primedba i ukazao sam na svu nedorečenost Predloga zakona ovog predloženog člana. Izloženi prostori ostaju da se plaćaju. U svakom slučaju, taj deo, ukoliko dajemo argumentaciju, hajde da vidimo da li tu treba i koliko treba.

Druga stvar, u drugom stavu člana 171. osnovnog teksta zakona je izričito navedeno, da prilikom određivanja visine paušalne naknade, vodiće se računa o vrsti, načinu iskorišćavanja predmeta zaštite, geografske lokacije sedišta korisnika, vrsti i veličini prostora u kojem se koriste predmeti zaštite, trajanju i obimu iskorišćavanja i cenama usluga korisnika.

U predloženom članu 171a, koji je predmet regulisanja člana 6. Predloga zakona, imamo da samo površina koja se koristi je reper u vezi naknade. Nisam siguran da centar Beograda u odnosu na Žagubicu ili neko mesto pod brdom, u zavisnosti od površine, treba da ima isti tretman. Jer, sredstva koja se ostvaruju na osnovu emitovanja, npr, određene muzike, ne ostvaruje se isti prihod u centru Beograda ili negde na periferiji Srbije.

U tom smislu, mislim da ovaj zakon nije dovoljno sve te razlike i sve to izmerio. Istina, učinjeni su neki napori, u smislu usvajanja amandmana, za one prostore preko 300 kvadratnih metara, odnosno preko 50 kvadratnih metara, u zavisnosti od kategorije, ali o tome kada budemo razgovarali o članu 6. Predloga zakona.

U svakom slučaju, smatram da sve ovo nije dovoljno definisano. Nemam ništa protiv toga da male zanatlije budu oslobođene, ali nemamo mehanizam na koji način njih zaštititi, a sprečiti eventualnu zloupotrebu ove, sa najboljom namerom, predložene odredbe.

Nismo bili dovoljno dobri pravni tehničari da obezbedimo na koji način da se zaštitimo od mogućih zloupotreba.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Samo želim da vam napomenem da član 171. koji to reguliše, ostaje na snazi. Ovo su dodatni članovi – 171a, 171b itd. Definitivno tu kucate na otvorena vrata. Ovim zakonom se obezbeđuje različita naplata naknade u okviru istog grada u centru i na periferiji, kao i po različitim regijama. Normalno da ne može da se naplati ista naknada za isti objekat iste površine u Beogradu ili u Žagubici. Tu apsolutno ovaj zakon omogućava selektivnu naplatu, u zavisnosti od razvijenosti područja i u zavisnosti od područja u okviru istog grada, u skladu sa zonama.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Izvolite.

Javila sam se odmah posle prvog izlaganja gospodina Dinkića, ali me niste primetili.
Nisam sigurna da je definicija, koja je data u Zakonu, dovoljno jasna, posebno ako pođemo od toga kako je preduzetnik regulisan u Zakonu o privrednim društvima, gde se kaže da je to poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, koje je kao takvo registrovano, u skladu sa Zakonom o registraciji.
Potpuno podržavam ovo što je gospodin Miković rekao, da nije precizno definisano. Od vas isto tražim, još jedanput, samo pojašnjenje – ako je ovo pravilo primenjeno za zanatske radnje, zašto ne bi bilo primenjeno, konkretno, za prevozna sredstva, odnosno izloženi prostor? Prosto, da vidimo kriterijume.
Da ne bude spora, potpuno podržavam ovo što je u zakonu. Smatram da zanatske radnje treba da budu oslobođene plaćanja naknade za javna saopštavanja
muzičkih dela, ali me zanima kriterijum koji ste koristili. Nemojte da donosimo zakone samo na osnovu toga što smo u predizbornim kampanjama, određena pitanja do te mere podigli njihov značaj, da danas moramo to da sprovodimo u delo, što, kažem, podržavam, ali tražim kriterijum. Znači, po kom kriterijumu su samo zanatske radnje oslobođene plaćanja ove naknade, a to isto pravilo ne važi za prevozna sredstva ili, recimo, za izloženi prostor?