Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2012.

14. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Elmir Elfić. Izvolite.

Nepoznati Govornik

Dame i gospodo, uvažene kolege poslanici, poštovani ministre, Vlada je dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Ne znam da li ste informisani, ali postoji građanska inicijativa koju je naša koalicija podržala, a tiče se člana 210, odnosno za izmenu člana 210. gde imamo situaciju da je, u stvari, od nadležnog ministarstva predviđena izmena, jer se reč "15" menja rečju "10".
Zapravo, ovom izmenom menja se prag definisanja onoga što potpada pod sitnom krađom, utajom, prevarom. Tako da bi član 210, odnosno stav 2. glasio da se pod krađom, utajom, prevarom smatra se sitnom ako je vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno šteta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od 10.000 dinara, a učinilac je izašao sa tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu.
U potpunosti se slažem sa koleginicom da ovde nije stvar samo načinjene štete i pribavljene koristi od strane onih koji to čine, već stvaranja jedne nesigurnost i učestalosti ovih pojava, pogotovo u seoskim područjima. Tamo ti lopovi, koji se bave ovom aktivnošću, nemilosrdno upadaju u posede, pa čak i domove naših građana.
Istina je da je u praksi ovaj član Krivičnog zakonima pokazao svoju slabost i u određenom smislu stvorio zakonsku toleranciju koja ohrabruje izvršioce ovih prekršajnih dela. Mislim da samo licitiranje, da li će taj prag biti 15.000 dinara, 10.000 dinara ili 5.000 dinara, neće rešiti one probleme koji se u praksi dešavaju, odnosno koji se dešavaju na terenu.
U istom članu 210. stav 1. se kaže da ko učini sitnu krađu, utaju ili prevaru kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. U stavu 3. se kaže da će se gonjenje vršiti prema privatnoj tužbi.
Po meni je ova kazna u potpunosti primerena za ona lica koja prvi put čine prekršaj ovakve vrste i smatram da lica koja su više puta izvršila ovakvo delo ili čin trebaju biti gonjenja krivično.
Ono što stvara veliki problem na terenu jeste to što se procedura ne pokreće po automatizmu od strane policije, na osnovu službene dužnosti, nakon uvida u prekršaj i pravljenja zapisnika, a ne kao što je do sada bio slučaj, a kako je i sada predloženo, prema privatnoj tužbi.
Potpuno mi je jasno da se ovim članom zakona želi izbeći pretrpavanje sudova predmetima. Znači, prihvatljivo mi je, ali rešenje treba tražiti u dobrim modelima i modalitetima, kao što je to učinjeno u EU gde se određuju posebne prekršajne sudije koje po hitnom postupku i kratkim procedurama rešavaju ove sporove. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.
...
Romska partija

Srđan Šajn

Srpska napredna stranka
Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, hteo bih na početku da iznesem konstataciju i ubeđenje koje Romska partija, kao deo poslaničkog kluba SNS, deli da je izuzetno bitno da je novo ministarstvo i da vi na čelu tog ministarstva ste počeli odmah, u najranijoj fazi, da promišljate i predlažete rešenja u pravcu koji treba da otkloni sve negativnosti koje su nam ostale i sve loše stvari iz prošlosti.
U tom smislu, ne bih se puno zadržavao oko svega onoga što je dobro, nego bih pokušao, zajedno sa vama, nekoliko ideja da razmotrimo u ovom delu i da vidimo da li možemo da učinimo neke pomake unapred.
Prvo se odnosi na to da je izuzetno dobro da se prihvati, sačekaću…
(Predsednik: Nastavite. Ministar pažljivo prati.)
Ovo je vrlo bitno i hteo bih da mi pomognete.
Sigurno je dobro to što ste prihvatili evropsku tendenciju da se ceni, kao otežavajuća okolnost pri izricanju kazne, činjenica da je delo učinjeno iz mržnje. Međutim, ako pogledamo i izanaliziramo kako je napisan član, onda se postavlja pitanje da sem onoga što ste definisali u tom članu, što je nesporno, znači da je osnova rasa, veroispovest, nacionalna, etnička pripadnost, polna itd, da ne navodim sve. Čini mi se da ostaje jedan segment o kojem bi možda mogli zajedno da razmislimo i da ga unesemo. O tom segmentu nailazimo u nekim dokumentima međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.
To je pitanje kulture, odnosno jezika, kao elementa koji čini karakteristiku određene grupe, odnosno pripadnika određene grupe. U diskusijama sa predstavnicima Evropskog parlamenta postavio sam pitanje – koja je razlika između jezika i pripadnosti nekoj partijskoj organizaciji? Za razliku od pripadnika partijske organizacije koju vi možete da menjate svakog dana, kada govorimo o jeziku, jezik je isto kao i vera, kao i neki drugi element, nešto što nosite sa sobom i što prihvatate u trenutku rođenja u porodici. Neki dokumenti OEBS govore i o tome.
Mogu da podelim zajedno sa vama, ako hoćete tu informaciju, na šta se odnosi to. Uzmimo primer, ukoliko neko ode na groblje i ispiše grafite na sve spomenike na kojima su imena ispisana ćirilicom. Da li je to učinjeno zbog mržnje? Činjenica jeste da motiv jeste mržnja.
Zamolio bih da zajedno razmislimo. Mene je posebno podstaklo na to čitanje jednog priručnika OEBS u kome sam pronašao, znači jezik. Da li sada možemo da odemo šire od toga ili ne. Uložio sam jedan amandman. Pogledajte vi, pa da pomognete da zajedno to svedemo na određenu razumnu meru. Po meni je nesporno da je jezik nešto što treba da bude, u svakom slučaju, ovde sadržano kao karakteristika koja može da bude motiv za primenu ove otežavajuće okolnosti o kojoj govorite.
Druga stvar je vezana za ovaj momenat, hoću da kažem da nije sigurno dovoljno da se učini u zakonu koji se definiše u Krivičnom zakoniku, nego moramo, nadam se da se tu slažete, da učinimo određene druge korake. To se naročito odnosi na određene korake u edukaciji policije, jer je policija jedan od tih organa, kao i tužilaštva, kao i sudovi da mogu u nekim novim uslovima da prepoznaju, da istraže i da jasno definišu te motive. Ukoliko to ne budemo učinili, plašim se da ćemo ovo da imamo u zakonu kao nešto što je definisano, a da ono neće da se primenjuje u presudama.
Toliko bih u ovom delu, za sada, eventualno posle o amandmanima kada budemo govorili, pa da vidimo vaš stav i da formulišemo i nađemo zajedničko moguće rešenje.
Prvo da kažem oko ovih 15.000 kao minimum. Slažem se sa predstavnicima SVM da to treba smanjiti. Reći ću vrlo konkretno zašto i zašto je bitno da to kažem kao predstavnik Romske zajednice. Imamo ozbiljne probleme na severu Subotice gde upravo te sitne krađe kao posledicu imaju formiranje civilnih straža, a da to neke organizacije zloupotrebljavaju i da tu postoji mogućnost da dođe do eskalacije, odnosno da dođe do određenih problema. Ukoliko bi snizili to i ukoliko budemo glasali, ja kao predstavnik Romske partije u okviru SNS, dajemo jasan signal građanima da mi jesmo da se osude oni koji to rade. Sa druge strane, nismo za to da se to zloupotrebljava, pa da se navodno radi toga organizuju određene straže koje imaju sasvim drugačiju pozadinu.
Tema koja je vezana za pitanje azila. Apsolutno jeste u pravu i slažemo se sa vama da to treba da se definiše. Sigurno da će to dati jedan značajan doprinos u našem nastojanju da se približimo EU. Međutim, postoji jedna dilema. Malo sam razgovarao sa pravnicima, sa tužiocima i sa sudijama, oni to iz različitih uglova gledaju, kako kome odgovara.
Osnovno pitanje gde bi možda mogli da pronađemo rešenje i da to malo preciznije definišemo jeste sledeće. Da li onaj ko vrši transport, odnosno ko organizuje prevoz određenih lica do neke evropske zemlje, ne znajući da to lice hoće da traži azil, a i to lice samo nije svesno da je on lažni azilant u odnosu na ovo o čemu mi govorimo, pa se onda datog trenutka definiše da je on lažni azilant, da li taj čovek koji vrši prevoz treba krivično da odgovara? Ovde se kaže ovako: "da vrši ili organizuje". Znači, možda samo u tom smislu. Ukoliko ministar da obrazloženje da je to tako, pa sutra u sudskoj praksi zaista se bude cenilo vaše objašnjenje koje ste ovde dali, onda je to sasvim dovoljno. Međutim, ukoliko i vi budete smatrali da tu treba jasno definisati da taj ko vrši prevoz, da taj ko učestvuje, on mora da bude svestan toga da zaista pomaže nekome ko to čini, ukoliko je po vama to dovoljno dobro definisano, onda je dovoljno da damo takvu poruku ovde sa javne rasprave, kako se ne bi to kasnije tumačilo na ovakav ili onakav način. Po meni to stoji kao što jeste u zakonu, ali samo iznosim neke komentare ljudi koji gledaju to iz različitih uglova.
Završio bih sa onom konstatacijom koju sam rekao na početku, da je izuzetno dobro što vi u jednom postupku, što u jednom procesu rešavate ovako značajna pitanja, što ostavljate prostor za razgovor i za dogovor u tom pravcu i da je to jedini način da izađemo iz duboke krize. Jedino na taj način možemo zaista da gradimo jednu pravnu državu, a svaki drugi pristup u stvari nije dobar. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u toku današnje rasprave u više navrata je, mogu slobodno reći, izrečena konstatacija o stanju u pravosuđu. To stanje u pravosuđu, naravno, i rasprava o stanju u pravosuđu ne može se odvojiti od rasprave o ovim vrlo važnim zakonima, koji obuhvataju i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija, a takođe i materijalno-pravna i procesno-pravna pitanja. Znači, sve ono što je važno za primenu od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Mogu da kažem da imam razumevanje za stanje koje je gospodin ministar nasledio. Demokratska stranka Srbije je uporno kontinuirano četiri godine, od 2008. godine, kada se ušlo u reformu pravosuđa, iznosila vrlo oštre kritike. Ne samo što je iznosila vrlo oštre kritike, nego je u raspravi na taj veliki set zakona koji su reformisali pravosuđe krajem 2008. godine ukazala šta će biti posledice. Možemo reći da žalimo što su se naši stavovi i kritike i predviđanja tih posledica obistinili.
Mislimo da su svi stubovi pravosuđa urušeni u Srbiji i da je pred novim ministarstvom, ali naravno i pred svima nama ogroman i težak posao – kako da se izađe iz ovog stanja i kako da nadomestimo ove četiri izgubljene godine. Ovo su četiri izgubljene godine za pravosuđe. Nažalost, one su donele velike probleme i velike nevolje, kako nosiocima pravosudnih funkcija, tako prvenstveno i građanima. Tu ne govorim samo o zakonima koji su rešavali statusna pitanja u pravosuđu, nego i o materijalno-pravnim propisima, o Zakonu o parničnom postupku, o Krivičnom zakoniku, pa i o onom nizu važnih procesnih zakona, a o jednom od njih danas raspravljamo, tačnije o njegovom pomeranju, ali i važnom Zakonu o parničnom postupku i Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
U tom smislu, kada se pogledaju ti svi osnovni stubovi zakonodavstva, ali i ono što čini živo telo pravosuđa, to su sudije i tužioci. Tu želim, naravno, da pomenem i zahvalim se kolegama koji su to pominjali, advokati i javni beležnici. O tome nismo puno govorili, a to je izuzetno važna materija i stanje u kom se taj deo pravosuđa nalazi i šta je tu uopšte urađeno je nešto što iziskuje vrlo ozbiljnu raspravu u Narodnoj skupštini. Želim to još jednom da pomenem, jer smo mi to i amandmanski intervenisali, izvršitelj. Od problema koje pratimo, koji se odnose na sudijsku i tužilačku funkciju, do problema u raznim advokatskim komorama, npr. i u beogradskoj, pa u haosu koji je nastao kod odlaganja primene Zakona o javnom beležništvu, do velikih problema koje je izazvao Zakon o izvršenju i obezbeđenju ili nikakvog efekta koji je uvođenje privatnih izvršitelja dovelo, govori nam o tome da je stanje takvo da morate početi da se bavite statusnim problemima. To je prvenstveni i najvažniji problem.
Kao što je rekla moja koleginica Milica Radović, mi u Narodnoj skupštini nismo imali priliku da se ozbiljno pozabavimo ovim statusnim pitanjima. U tom smislu izražavam kritiku, jer sam i lično očekivao da će nakon izbora Vlade to biti prvi korak u Narodnoj skupštini. Prosto apelujemo i ukazujemo na to da početkom naredne godine mora biti prva tema, jer svi segmenti, od VSS pa naniže, od Vrhovnog kasacionog suda i svih sudova su u problemima.
Naravno, ostaje pitanje kako mislite da krene primena nove mreže u sudovima koja je najavljena? Iako najavljujemo da će biti do kraja godine ovde u Narodnoj skupštini, mi o tom zakonu nismo raspravljali. On je izazvao ogromne probleme. On je izazvao sav onaj haos u kojem su se sudije našle, koje su bile prinuđene da putuju, da zbog toga trpe predmeti, da zbog toga trpe građani, da sudovi budu u velikim materijalnim troškovima kod naknade troškova svedocima, kod putovanja i svega ostalog. To manje-više svi koji su u pravosuđu znaju. Bez promene mreže sudova, mislim da to mora biti prvi zakon u Narodnoj skupštini, teško da ćemo ovakvim zakonima, koji jesu važni, išta uspešno rešiti. U tom smislu delim mišljenje svih koji su rekli da je ovo jedan isključivo parcijalni pristup.
Što se tiče samih zakona koji su ovde pred nama, zadržao bih se na Krivičnom zakoniku jer je on, gledajući po obimu kojim se interveniše u tekst, najvažniji. Moram da kažem da je moj osnovni utisak da mi ovde imamo različite vrste poruka, da su one vrlo divergentne, da su nejasne i da nam, ako se sagledaju sa aspekta vrednosti koje štite, ne pružaju jasan odgovor šta je predlagač zakona hteo.
Sa jedne strane imamo, da ne bi prosto zamarali, da ih svrstam u pojedine glave, da ne gubimo vreme, ono što bi se moglo reći da je intencija bila borba protiv korupcije i tu bi se mogla svrstati rešenja koja se odnose na javne nabavke, rešenja koja se odnose na ovo novo krivično delo – zloupotreba položaja odgovornog lica, dogovaranja ishoda na takmičenjima itd. Znači, to bi trebalo, po poruci koju ste vi nama poslali i mi mislimo da je to važno, da obuhvati onaj segment koji se zove borba protiv korupcije. Mi to podržavamo i smatramo da su ta rešenja koja idu u tom pravcu dobra.
Međutim, kada je u pitanju niz drugih rešenja koja ovde nudite, nama nije jasno šta ste vi hteli, odnosno koju poruku u smislu zaštite vrednosti vi nama šaljete. To jeste ukidanje klevete, ukidanje komentarisanja nepravosnažnih presuda, rešenja koja se odnose na ugrožavanje sigurnosti. Ne razumemo zašto se tu snižavaju, uslovno rečeno, kriterijumi i zašto se tu, one vrednosti koje su jako važne u ovom slučaju, pravi jedan korak nazad.
Pored opravdane potrebe, to je očigledno Vladina glavna politika, borbe protiv korupcije, smatramo da vrednosti koje se štite u ovim krivičnim delima, a gde dolazi ili do ukidanja pojedinih krivičnih dela ili do ublažavanja kaznene politike, prosto se šalje jedna poruka koja stvara jednu sliku da se povlađuje, odnosno prosto deluje demagoški. Nismo dobili ubedljivo obrazloženje kada su u pitanju ovakva rešenja.
Naša poslanička grupa je rekla šta misli o ukidanju krivičnog dela klevete. Prosto se reagovalo na pritisak koji je došao od različite vrste novinarskih udruženja, zapostavljajući da se, na to su kolege sa pravom ukazale, krivično delo klevete, da se klevetanje vrši u najvećoj mogućoj meri u saobraćaju između građana.
Nije moguće samo uredbom zaštiti čast i dostojanstvo. Nekome to da je neko izneo nešto neistinito pred velikim brojem građana o njemu i te kako važno za zaštitu njegove časti i ugleda. Možda ako ste hteli da rešite taj problem koji se odnosi na širenje slobode reči, možda ste mogli naći rešenje kada su u pitanju novinarska udruženja ili novinari ili uopšte pisanje. Ali, vi ćete sada otvoriti jedan širok prostor. Lično verujem kao i većina ljudi koji su ovde radili u pravosuđu zna kakvi svi slučajevi kada su u pitanju ove privatne službe i na šta su sve ljudi nailazili u svojoj praksi kada je u pitanju krivično delo klevete.
Mislim da je ovo jedan opasan korak koji neće, a osnovni cilj koji je očigledno imala Vlada da se reši problem koji je dolazio od strane novinarskih udruženja, da se omogući šira sloboda pisanja, otvoriće prostor na sasvim drugoj strani.
Osim toga, ovaj deo koji se odnosi na ugrožavanja sigurnosti, jako je važno da znate da zaštitimo, bez obzira koliko sada to delovalo, ako smo ozbiljna država sve najvažnije institucije i funkcionere ne ulazeći u to da oni predstavljaju neki poseban sloj, nego oni su prosto predstavnici države.
Ovde ću ukazati na par stvari na koje smo mi amandmanski intervenisali, o tome ćemo više u amandmanima, ali prosto oni deluju kao jedna šira slika ovoga o čemu govorimo. Mi smo podneli amandman kada je u pitanju krivično delo ometanja pravde. Mi smatramo da sudske izvršitelje treba takođe zaštiti kao advokate. Ne može se do kraja sprovesti presuda koju je doneo jedan sud ukoliko su sudski izvršitelji predmet nasilja, pretnji, da čak i policija ne može da tome pomogne. Znate, taj čovek radi svoj posao, on mora da sprovede jednu odluku koju nije doneo, to je odluka suda, ako je ne sprovede. Ako je on neko ko nije zaštićen, ako ga čak ni policija ne štiti, mislim da će te presude ostati mrtvo slovo na papiru. Mi smatramo da pored advokata, izvršitelji moraju biti neko ko će posebnom pažnjom u ovom slučaju zaštićeni.
Što se tiče, novog krivičnog dela koji se odnosi na zloupotrebu položaja odgovornog lica, smatramo da je jako bitno to razdvojeno i to je nešto što apsolutno prihvatamo. Ali, mislim da ste preširoko odredili definiciju odgovornog lica. Ona može da stvori velike i ozbiljne probleme, pa čak, hajde da kažem uslovno rečeno i zloupotrebe i da ne pogodi cilj koji je imao tužilac kada je podizao optužnicu ili kada se vodi krivični postupak.
Znači, kaže se ovako – odgovorno lice, pravno lice, smatra se lice koje je na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja nadzora ili druge poslove ili delatnosti pravnog lica. Sad ide ono što je po nama vrlo sporno – kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.
Znate, neko ko ima sva ova ovlašćenja po zakonu može na osnovu ovoga da izbegne odgovornost. Prosto, da kažem, ja to nisam radio, ja sam to svojim radnjama poverio nekom drugom, da zbog svog uticaja i moći u tom pravnom licu obezbedi čak i svedoke da potvrde da je to tako. Da neko lice koje je potpuno nevino, nedužno u jednom krivičnom postupku strada. Mi smatramo da ovo treba da se briše jer će to stvoriti ogromne probleme i moguće zloupotrebe i neće targetirati, pogoditi one koji su odgovorni.
U svakom slučaju, naša poslanička grupa je podnela veliki broj amandmana i vrlo ćemo aktivno učestvovati, ovo su vrlo važni zakoni, ali ostaje taj utisak da u nizu intervencija ovaj tekst zakona niste nas ubedili, niste bili dorečeni i smatramo da ta rešenja koja ste ponudili nisu dobra i stvoriće probleme u praksi. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre drago mi je što ste danas došli u parlament da razgovaramo o ovim pravosudnim zakonima. Čini mi se da ste i prethodnog puta bili kada smo raspravljali o Zakonu o amnestiji. Toplo se nadam da ćete sa ovim zakonima imati više sreće, nego sa tim Zakonom o amnestiji.
Htela bih da vas obavestim, ako to već ne znate da sudovi imaju ogromne probleme u primeni tog Zakona o amnestiji, tako da zaista bi bilo dobro kada god se neki zakon predloži da se dobro razmisli koji je krajnji cilj i koja je to politika koja se želi ostvariti sa predlogom zakona, pogotovo što se radi o veoma osetljivim temama gde se govori o kriminalu, kada se govori o pravosuđu, sudovima, tužilaštvu itd.
Pročitala sam i razloge za donošenje zakona kao i razloge za hitnost postupka u ovom parlamentu. Drago mi je što su ti razlozi nekako vezani za EU, drago mi je što su vezani za usaglašavanje domaćih propisa sa standardima propisa EU i što zaista želite da usaglasite sve propise sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Dakle, to je jedna poruka koja se šalje javnosti da ova Vlada ima ozbiljne namere u vezi integracija u EU.
Međutim, to nekako dolazi u neku koliziju sa porukama koje šaljete, konkretno vi kao ministar pravde, kada demonstrirate ispred zgrade ove Skupštine za vreme zasedanja Skupštine sa nekih hiljadu ljudi. Dakle vi kao ministar, vi kao deo izvršne vlasti, dakle čovek koji je na vlasti i kao diplomirani pravnik radite nešto što je prosto nedozvoljeno, što je u najmanju ruku prekršaj. Zato što imamo neki zakon o javnim skupovima, koji prosto ne dozvoljava da se demonstrira ispred Skupštine za vreme dok Skupština zaseda.
Dakle, vi ste sve to morali da znate, a uprkos tome vi prosto zakon niste poštovali. To je nedopustivo zato što to nisu standardi propisa EU. Šta se tu onda dešava? Jedno pričamo, a drugo radimo. Znate, jedna ozbiljna država koja pretenduje da bude između ostalog i pravna država, mislim da to sebi ne sme da dozvoli. Prema tome, ako ministar pravde na taj način ne ceni pozitivne propise ove države u tom slučaju trebalo bi da snosi određene konsekvence.
To je samo jedna opaska na činjenicu šta ste naveli kao jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ako sam dobro razumela vaše obrazloženje danas i ako sam dobro pročitala ove razloge između ostalih ovo što sam navela, vi govorite o tome da želite da promenite kaznenu politiku u smislu smanjivanja represivnih težnji.
Sa druge strane, kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona govorite o borbi protiv korupcije, govorite o tome da treba da se ukinu određena anahrona krivična dela i sad opet dolazimo u neku vrstu kolizije. Ako vi smanjujete represivnost Krivičnog zakonika, a želite da se borite protiv korupcije to prosto ne može da se usaglasi jer je korupcija i organizovani kriminal toliko ozbiljna boljka ove države da država mora da koristi sve svoje mehanizme da bi sprečila rast korupcija, sprečila bujanje organizovanog kriminala, a u svakom slučaju da radi na tome da i smanjuje ove negativne društvene pojave. Sa smanjivanjem represija u krivičnim delima, teško da ćete to postići.
Vi govorite stalno o greškama prethodnika i slažem se, grešaka je bilo, kao što će biti uvek, kada god neko nešto radi i što se više radi, više je i grešaka. Međutim, koji su propusti ove nove vlasti, o tome se nešto ne govori, to se ne spominje, prosto, nema se vremena od te silne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a pri tom se radi mnogo toga što sprečava da ta borba bude zaista ozbiljna i utemeljena na zakonu i na pozitivnim propisima.
Vi ste, recimo, ukinuli određena krivična dela. Ukinuli ste krivično delo koje se odnosi na komentarisanje sudskih postupaka. Podsećam vas da je to krivično delo bilo na dnevnom redu Skupštine 2010. godine, kada je istovremeno bio na dnevnom redu i zakon o informisanju. Tolika je povika bila na zakon o informisanju, a nekako je prošlo u tišini i pozadini i ovo rešenje, što se tiče komentarisanja sudskih odluka. Pretpostavljam da ste vi imali interes da se ovo krivično delo ukine, da ne biste došli u neku vrstu kolizije borbe za pravnu državu, a pri tom se krši zakon, odnosno određeno krivično delo od strane jednog od ministara koji je najisturenija figura kada se govori o borbi protiv korupcije.
Vi ste napomenuli da želite nekako te evropske standarde da ugradite u ovaj krivični zakonik i ja sam čitala ta krivična dela, zloupotreba službenog položaja i zloupotrebu odgovornog lica i ja tu nisam videla ništa evropsko, jer u evropskim državama, ovakva krivična dela, u ovakvoj formi kako postoji u našem Krivičnom zakoniku, ne postoje.
Dakle, kako god da vi šminkate ta krivična dela i koliko god govorite o tome da se tu radi o nekakvoj vrsti unapređenja odnosa države prema svima onima koji vrše određena krivična dela, radi se o zloupotrebi službenog položaja ili odgovornog lica, ali to nije tačno.
To nije tačno, jer vi u tim krivičnim delima, niti ste definisali nameru, niti protivpravnost, niti ste definisali imovinsku korist, a ta protivpravnost se vezuje za imovinsku korist kod ovog krivičnog dela zloupotrebe odgovornog lica, jer kada govorite o protivpravnosti imovinske koristi, vi ne znate na šta se odnosi, jer imovinska korist ili bilo šta drugo je u stvari samo jedna posledica nekih radnji koje moraju imati određenu protivpravnost, da bi proizveli tu korist.
Ovde ja zaista ne vidim razlog zašto se toliko žurilo sa predlaganjem Krivičnog zakonika, pa ćemo onda opet doći u situaciju da za koju nedelju, za koji mesec menjamo ovaj zakon, ukoliko ozbiljno mislite ono što ste naveli ovde u razlozima za donošenje zakona, pod jedan i za stavljanje zakona po hitnom postupku na dnevni red Skupštine.
Kada govorimo o toj preteranoj represivnosti, zaista ne vidim zašto je bilo potrebno da se briše onaj stav 3. člana 138. čini mi se, koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti sudija, tužilaca, novinara, predsednika Republike, političara, poslanika, zašto smo mi to brisali, a prosto govorimo o tome da ćemo raditi nešto što je humano, kada se spominju osobe koje su osuđene, a imaju pravo na automatski uslovni otpust, a sa druge strane, ostavljate na čistini sve one koji moraju da procesuiraju, da sprovode postupke i na kraju krajeva, da budu neposredni izvršioci te borbe protiv korupcije.
Ako je to onaj vaš cilj da vi smanjite tu represivnost u Krivičnom zakoniku, mislim da je to malo čudno, jer ponovo dolazite u tu neku koliziju između onoga što predstavljate kao vaš cilj, a sa druge strane, kako nameravate taj cilj da postignete.
Ono što sa jedne strane dajete osuđenim licima, sa druge strane vi oduzimate onima koji nose najveći teret borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zaista ne bih više govorila o ovim rešenjima iz zakona, jer smatram da nijedno od tih rešenja nije u toj meri bitno, da će nešto unaprediti krivično zakonodavstvo, odnosno rad sudova, niti će na bilo koji način promeniti klimu u državi, što se tiče kriminala, odnosno korupcije.
Jako je interesantno, recimo, što u ovom članu 12. koji se odnosi na član 112, kada definišete šta je odgovorno lice, vi između ostalog, navodite ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica. U redu je to kada odgovornim licima u pravnom licu smatrate da je to lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja, vrši određene poslove upravljanja i nadzora. Kada tome dodate – ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, to znači da svako ko radi u tom pravnom licu može da bude odgovorno lice i može da podleže ovoj krivičnoj sankciji koja je predviđena tim krivičnim delom, zloupotrebe odgovornog lica. To vam je jedan primer šta ste vi mogli da promenite, pa ste nešto propustili.
Dakle, kao što sam i počela, jako je bitno da zaista odlučite šta hoćete i tek onda da razmislite kako mislite da postignete taj cilj. Ovako, sa ovakvim predlozima zakona teško da ćete se izboriti sa onim što se toliko u javnosti prezentira, kao osnovna politika ove vlasti, a to je jasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Izvolite, dođite u parlament, razgovarajte sa poslaničkim grupama, zatražite mišljenja svih poslaničkih grupa, zatražite jedan opšti nacionalni konsenzus oko te borbe, bez bilo kakve zloupotrebe svog položaja, bilo kog ministra, nego jasno i glasno, hajde da nađemo zajednički imenitelj, hajde zajednički da napravimo plan.
Ovde se vi čak ne obazirate ni na onaj plan koji bi trebao da postoji kada govorite o krivičnom delu koji se odnosi na javne nabavke. Nisu javne nabavke samo one kada se raspravlja o tome da li će ili ko biti onaj ko će sarađivati sa pravnim licem u vezi javnih nabavki.
Javne nabavke su plan šta će se i kad nabaviti. Ako vi taj segment ispustite, džabe vam novo krivično delo. Dakle, uvek se u stvari radi o nekoj sitnici, ali jako bitnoj sitnici.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov. Izvolite.

Pavle Markov

Poštovani predsedniče, ministrem kolege poslanici, u prvo redu želim istaći važnost današnjeg dnevnog reda iz seta pravosudnih zakona, kojim se otpočinje rešavanje problema u jednoj od stubova, koja je u proteklom periodu devastirana i dovedena na jedan od najtežih nivoa, od trenutka svog postojanja.
Nemoguće je bilo kakvu ozbiljnu raspravu povesti na temu pravosudnih zakona, a ne pomenuti uzroke i trenutne posledice, odnosno, ogromno breme problema, koje ste vi gospodine ministre, sa svojim saradnicima, kao predlagač ovog seta zakona, preuzeli.
Naime, katastrofalnom reformom pravosuđa, iliti nazovi reformom, da je jedna politička stranka na vlasti, uzela za sebi pravo da uruši jedno od najvećih vrednosti sudske vlasti, a to je nezavisnost, i time pored ekonomske propasti, dovede državu u propast sistema vrednosti, pravde i svega onoga što pravosuđe sa sobom nosi.
Krivično – pravnim jezikom, demokratija je urušena u svom biću dela, i time doživela još jedan poraz, a na sve to smo dobili još jedan međunarodni šamar, te nas pri svakoj poseti Brisela i međunarodnim institucijama prvo pitaju – šta je sa pravosuđem?
Prethodna vlada i nadležna ministarka, sa svojim ponašanjem i političkim lutanjem po pravosuđu su izazvali i dodatnu posledicu, koja se ogleda u stvaranju neraspoloženja i gneva građana prema nosiocima pravosudnih funkcija, a što je dalje dovelo do isto tako loše percepcije korupcije u pravosuđu, što je statističkim istraživanjima potvrđeno podatkom da je od primene reforme, sudstvo svrstano na visoko treće mesto po pitanju korupcije, i to odmah iza političkih partija i zdravstva, čime se obesmišljava institucija koja bi po svojoj prirodi morala da se bavi pitanjima korupcije.
Nakon svega, smatram da je apsurd i vrhunac poraza u činjenici da su svi nezadovoljni, i građani koji odlaze po pravo i pravdu i oni koji to pravo i pravdu dodeljuju. Nemir, nesigurnost i strah od sudija i tužilaca nakon tzv. reforme, je istog intenziteta, kao i kod građana koji se obraćaju ovim institucijama.
Zato današnjim Zakonom o dopuni Zakona o sudijama i Zakonu o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, otvaramo deo ogromnog problema, koji bi se u narednoj kalendarskoj godini morao na jedan zakoniti i sistematski način rešavati. Naravno da su ova dva zakona iznuđena, da ćemo ih usvojiti jer smo na određeni način prinuđeni, da su sled događaja prošle vlasti i da istim nećemo rešiti ogroman problem, ali je veoma važno da smo već u ovoj godini započeli dugotrajan proces stvaranja pravne države.
Ono što nam se nameće kao prioritet u budućem unapređenju ova dva zakona, jeste depolitizacija, pravosuđa, nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, promovisanje struke i pravosudnih kodeksa. Uostalom, to je ustavna obaveza, koju uvek moramo restriktivno tumačiti i u skladu sa ovim načelima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji ste takođe pod prinudom nerazumevanja vaših prethodnika, predložili ovom domu iz razloga ozbiljnih nedostataka normativne i praktične prirode, važnost se ogleda u vašem reagovanju i odlučnosti prilagođavanja našem podneblju i ozbiljnom redakcijom istog zakona.
Sledeći zakon iz navedenog seta zakona, jeste Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i ovde ističem jasnu nameru Vlade Republike Srbije, kao predlagača, da praktično a ne kao do sada deklarativno izrazi svoj stav borbe protiv kriminala i korupcije i time zakona opravda sve razloge za donošenje ovog zakona. Prvenstveno, usklađivanje zakonodavne materije sa savremenim koncepcijama borbe protiv kriminaliteta, dekriminalizacijom prevaziđenih, anahronih i praktično, neprimenjivih krivičnih dela, kao i ona koja ugrožavaju važne vrednosti, interese građana i društva, te unošenje novih krivičnih dela, iziskivano pojavom novih oblika kriminogenog ponašanja.
Smatram da su predložene izmene i dopune nužne, da se ovim rešenjima drastično poboljšavaju i preciziraju zakonska rešenja, te prate preporuke država za borbu protiv korupcije, Saveta Evrope GREKO. U ovom pravcu je predlog izmene člana 45. stava 5. i 6. Krivičnog zakonika, koja uređuje kaznu zatvora, koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.
Posle uvođenja ove mogućnosti 2009. godine, u sudskoj praksi je došlo do izrazitih problema i nejednakog postupanja, zbog nejasne i protivrečne zakonske odredbe. Predložene izmene, otklanjaju postojeće dileme i neprihvatljiva rešenja. Ovde bih samo malu napomenu dao nadležnom ministarstvu da obrati pažnju u postupku nadzora, jer ovaj institut obuhvata okrivljene koji su osuđeni na kazne zatvora do jedne godine, a to u praksi može biti i teška telesna povreda ili teška krađa, čime postoji mogućnost zloupotrebe ovakvog rešenja od strane suda.
Članom 4. Zakona, menja se odredba 46. stava 1. KZ, koja umesto fakultativnog uvodi obavezan uslovni otpust, u slučaju da su ispunjeni zakonski uslovi. Uslovni otpust je krivično-pravna mera, koja je isključivo, specijalno preventivnog karaktera, tako da bi pitanje generalne prevencije, prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, trebala biti irelevantna.
Članom 6. zakona, uvodi se i otežavajuća obavezna okolnost, za krivična dela učinjena iz mržnje, i to smatram veoma bitnim okolnostima, pojačanih društvenih tenzija i u trenucima raznih vrsta produbljivanja mržnje, čime se obezbeđuje adekvatna zaštita pojedinih društvenih grupa, čiji su pripadnici žrtve raznih krivičnih dela, koje se čine baš zbog te pripadnosti.
Izmenom u pogledu zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima, iz člana 89a, kojim se menja trajanje ove mere, država jasno pruža pojačanu zaštitu oštećenih lica. U oblasti imovinskih krivičnih dela, smatram opravdanim predlog, da se snizi imovinski cenzus kod krivičnih dela sitne krađe, utaji, prevari, jer se izmenom ovog iznosa obuhvata krivični progon javne tužbe na veći broj počinilaca.
Prečesta je situacija da su građani zbog društveno-ekonomske situacije i niskog standarda žrtve ovakvih sitnih krivičnih dela, koje za mnoge nisu sitna, a oštećeni građani nemaju snage ni moći da povrate ukradene stvari. Učinioci ovo vrlo dobro poznaju, pa su se toliko izveštili da često i procenjuju ukradene stvari. Na meti je sve, u poslednje vreme, poljoprivredni proizvodi koji služe za ishranu, što kod mnogih građana predstavlja jedini način preživljavanja i zato je ovo krivično delo jedno od veoma zastupljenih na teritoriji Vojvodine.
Veoma je zanimljivo i novo krivično delo, dogovaranja i ishoda takmičenja, jer je očigledno da se mnoga takmičenja održavaju proforme, a da su rezultati unapred poznati, čime bi se omogućavalo enormno zarađivanje na prevaran način, pa se ovim krivičnim delom otvaraju mogućnosti ispitivanja kriminala u sportu.
Članom 22. zakona unosi se novo krivično delo, zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama, što je odavno trebalo biti deo ovog zakona, posebno imajući u vidu koliko se novčanih sredstava neracionalno i na sumnjiv način utroši. Nepotrebno je dodatno objašnjavati važnost i društvenu štetnost ovog krivičnog dela, u situaciji kada je država sve siromašnija a pojedinci, nosioci javnih nabavki sve bogatiji.
Uvažavajući novi Zakon o javnim nabavkama, ovakvo rešenje će doprineti dodatnoj sigurnosti države. Prevencija je možda malo zakasnela, ali su očigledno tek sada stvoreni uslovi.
Izdvojio bih izmenu krivičnog dela iz člana 336b. stav 2. KZ, kojom se izjednačavaju advokati sa sudijom, tužiocem ili njegovim zamenikom, u pogledu pružanja krivično-pravne zaštite, jer je ona od podjednakog značaja za nesmetan rad pravosuđa. Ujedno se nadam da će ovakav odnos države prema advokaturi naići na adekvatan odgovor, i to uzvratiti podizanjem kvaliteta svog rada i odnosa prema građanima.
Uvažavajući okolnost, da sam vam sa zakašnjenjem dostavio predlog primedbi zakona o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika, te da iz tog razloga nisam uputio amandmane, nadam se da ćete ih iz tih razloga uzeti u razmatranje za sledeći set izmena zakona, koje će nam nadam se i ubrzo doći.
Navešću samo nekoliko primera, a to je da bi se možda po mojoj proceni moglo razmotriti smanjenje roka predviđenog u članu 66. stav 3. KZ, koji zabranjuje izricanje uslovne osude, ako nije proteklo više od pet godina od pravosnažnosti osude, kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljeno krivično delo. Smatram da bi sasvim dovoljan rok bio i tri godine.
Možda bi se moglo razmotriti ukidanje odredbe člana 49. KZ, kojim predviđa izricanje novčane kazne u dnevnim iznosima, jer je ovaj način odmeravanja kazne u praksi potpuno neprimenljiv, budući da iziskuje odugovlačenje krivičnog postupka i nepotrebno trajanje istog. A da je nepraktičan, vidi se i po ne primenjivanju od strane sudova.
Na kraju, zaključiću da je ovaj set zakona, posmatrano kao početak jednog dugotrajnog sistematskog posla, u cilju popravljanja stanja u pravosuđu, a samim tim i čitavom društvu.
Poštovani ministre, imate jedan od najtežih zadataka, a to je da jedan ogroman, kompleksan sistem pravosuđa i državne uprave, devastiran i unižen u svakom svom segmentu sa nasleđenim dugovima, vratite na put koji će u sebi zadržavati sve ono za šta su se borili velikani aleje Pravnog fakulteta u Beogradu i bez čega neće doći do društvenog, intelektualnog i ekonomskog razvoja naše države.
Posebno ću istaći vašu opredeljenost za timskim radom i što ste u ovom teškom procesu uključili veliki broj priznatih i stručnih institucija i što temeljno slušate mišljenje ozbiljnih zakonopisaca i prakse. U tom pogledu SNS vam daje punu podršku i u danu za glasanje ćemo podržati vaše zakone. Hvala.