Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 69 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Ljubica Milošević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 5, 7. i 23. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma i Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, pozvala da sednici prisustvuju Pavle Galić, pomoćnik ministra saobraćaja.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na pretres u pojedinostima 5. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PODSTICANjU GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandar Pejčić, Miroslav Petković, Radojko Obradović, Bojana Božanić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov iznad člana 1. i član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo ceo dan radili, radili smo do ponoći i zaista smo se žurili da završimo određene tačke koje su bile na dnevnom redu parlamenta.
Čemu tolika žurba? Kuda se toliko žuri? Zašto se tako navrat-nanos rade neke stvari za koje već unapred znamo da neće doneti očekivane rezultate? Da li uopšte očekujete bilo kakve rezultate od svih ovih zakona koji su na dnevnom redu parlamenta?
Ovo pitam iz tog razloga, jer upravo je to u vezi sa ovim amandmanom koji sumo podneli na ovaj član zakona. Smatramo da rešenje koje je predloženo zakonom, je dovoljan argument da se usvoji naš amandman, a u stvari, da se briše. Da se briše ne samo naslov iznad člana 1. ovog zakona, nego da se stavi van snage ovaj predlog zakona, odnosno da ga povučete iz procedure.
To je iz tog razloga, jer samo obrazloženje i razlozi koji su navedeni u Predlogu zakona ukazuju na tu činjenicu da je zakon, takav kakav je, suvišan i da zakon predstavlja protivrečnost svemu onome što tvrdite da želite da postignete u smislu nekog ekonomskog napretka.
Posebno bih vam citirala određene delove ovog obrazloženja. Kažete da pojedina rešenja treba preciznije definisati, a zbog očekivanja da će se negativni efekti krize nastaviti u sledećoj godini, neophodno je da se produži rok važenja ovog zakona za još godinu dana.
To nije tačno. Ovaj zakon ima dva člana. Jedan član kaže da će se produžiti do 31. decembra 2014. godine. Ako danas živimo u decembru 2012. godine, to znači da će ovaj problematični zakon važiti još dve godine. To je prva neistina koja čini razloge za donošenje ovog zakona. Namerno neću upotrebiti ovaj termin, zbog kojeg ste izrekli opomenu jednom od poslanika, kada je hteo na jasan i istinit način da okarakteriše određene stvari u vašem ponašanju, reći ću samo da je to neistina.
Druga neistina se tiče – šta to znači da će kriza u međuvremenu da se reši sama od sebe i da je zbog toga potrebno da produžimo ove vanredne mere? Ove vanredne mere, recimo, koje su ustanovljene donošenjem ovog zakona, osnovnog zakona na koje se i odnose ove izmene i dopune, predvidele su određenu arbitrarnost u postupanju države prema građevinskoj industriji i time su, u stvari, pospešile samo žarište korupcije.
Ukoliko imate jedan zakon koji je pokazao koliko je neefikasan, ukoliko imate zakon koji samo proizvodi loše efekte, zar nije sasvim normalnije da taj zakon stavite van snage i da ga povučete? Zar nije normalnije da se povodite sopstvenim kritikama koje ste izrekli 2010. godine, kada se zakon donosio i da bez bilo kakvog licemerja kažete – jeste, taj zakon je bio jako loš, jeste, smatramo da proizvodi loše efekte i mi ćemo taj zakon staviti van snage, ili ćemo pustiti da mu prođe rok? Ne, vi samo nastavljate u kontinuitetu prethodne vlade koju onoliko kritikujete zbog korupcije. Ostavljate jedan ozbiljan problem, da i dalje tinja, da i dalje predstavlja izvor korupcije i da samo generiše tu korupciju, koja, čini mi se, predstavlja alfa i omegu ove vlade i ove vlasti.
Korupcija jeste problem ove države, korupcija nije nastala juče, ali protiv korupcije se mora boriti kroz institucije. Ne samo kroz institucije, nego i kroz zakonska rešenja, a ovo nije jedno od rešenja koje bi mogle da promene situaciju u ogledu korupcije i organizovanog kriminala. Štaviše, rešenja u tom zakonu o pospešivanju i podsticanju građevinske industrije u Republici Srbiji u uslovima ekonmske krize, predstavlja samo izvor daljih veoma problematičnih koraka i problematičnih rešenja koja se očekuju u građevinskoj industriji.
Prema tome, evo vam prilike da promenite svoj pogrešan stav. Usvojite amandman LDP, odnosno moj i mojih kolega, i u tom slučaju, zaista ćemo poverovati da ozbiljno mislite to što ste napisali u obrazloženju zakona i ono što govorite svakodnevno o korupciji i borbi protiv organizovanog kriminala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić, Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa DSS je i u načelnoj raspravi o tome govorila. Naravno, pričaćemo i danas o tome, jer smatramo da je najveći doprinos podsticanju građevinske industrije upravo stavljanje van snage Zakon o planiranju i izgradnji.
Videli smo obrazloženje Vlade i očekivali smo ovako nešto. Nismo predložili da se ovaj zakon briše, već niz drugih zakona koji bi trebalo da regulišu pojedine delove iz ove oblasti. Svakako smo svesni da Zakon o planiranju i izgradnji nije dao željene rezultate. U pojedinim odredbama je čak proglašen i protivustavnim, tako da smo očekivali nakon par meseci rada vašeg ministarstva, da će ovde pred skupštinu doći novi predlog ovog zakona. Čuli smo da se to očekuje u nekom narednom periodu i nadamo se da će on uspeti da popravi sve ono što je zakon, koji je vaš prethodnih ovde najavljivao kao epohalan i revolucionaran, da će ubrzati proceduru, da će doneti mnoga dobra građevinskoj industriji Srbije, a to se nije ostvarilo, da će to biti konačno promenjeno.
Svesni smo da ovaj zakon nije ni na koji način pokrenuo privredu Republike Srbije. Svesni smo da je konverzija donela niz štetnih posledica odnosno da je zamrzla jedno stanje koje je i onako bilo katastrofalno i pitanje je kako ćemo iz toga u narednom periodu izaći. Svesni smo da je ovaj zakon u pojedinim članovima pisan tako, da samo iznad člana fali ime i prezime tajkuna kome je namenjen. Neki od njih su, bogu hvala, u pritvoru, pa će verovatno imati priliku u sudskom postupku oko toga da se izjasne.
Ostaje nerešen problem ogromnog broja nelegalizovanih objekata. Vi ste govorili o tome. Mislim da preko 700.000 zahteva čeka da bude rešeno. I dalje postoji korupcija prilikom pribavljanja građevinskih dozvola, i dalje su dugi rokovi za izdavanje tih dozvola, i dalje smo na začelju svih mogućih lista, pa i listi po brzini izdavanja građevinskih dozovola, i dalje postoje problemi vezani za razne katastre, direkcije, inspekcije, davanje saglasnosti, i dalje to košta, verovatno najskuplje u Evropi.
Mi smo dali predlog da se stavi van snage Zakon o planiranju i izgradnji, ali ne da ta oblast ostane neregulisana, već da se na pravi način definišu određene stvari, pre svega donošenje novog zakona o planiranju i izgradnji i posebnog zakona o izgradnji. Usaglasili smo se pre nekoliko dana nije dobro da ove stvari budu objedinjene u jednom zakonskom aktu. Predlažemo novi zakon o građevinskom zemljištu i zakon o legalizaciji objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. To jeste ogromna materija i znamo da treba dosta vremena da se sve to reguliše onako kako treba, ali mislim da je ovo zaista urgentno i da moramo ovo pitanje zbog svih građana Srbije koji imaju određene probleme da rešimo, a i uopšte da bi država mogla da funkcioniše na ovom polju, da ih treba što pre doneti.
Moramo naći rešenje za dug građevinskoj operativi jer i u našem ekonomskom programu stoji da je građevina jedna od razvojnih šansi RS i svakako hiljade ljudi koji u ovom sektoru rade moraju dobiti priliku i da izvode radove i da naplate to i da se ta građevinska operativa stavi na noge. Nažalost, kapitalne objekte u ovoj zemlji i dalje grade strane firme, ali siguran sam da ćete učiniti sve da što više naših domaćih firmi učestvuje u tome, ne samo kao proizvođači. Znamo probleme sa građevinskom operativom, ali siguran sam da postoje u ovoj zemlji firme koje bi mogle da odgovore na taj posao.
Ono što nam je neophodno je da država ima jasnu strategiju u oblasti građevinarstva, da ne bude to prepušteno stihiji i ucenjivanju pre svega od stranih banaka koje pod određenim uslovima daju kredite našim građevinskim firmama.
Dosta smo govorili oko toga da zakon važi samo za ove projekte koji su već započeti. Predložili smo u formi amandmana određeno rešenje koje je nažalsot Vlada odbila. Čak smo tražili, nadam se da ćete nam izaći u susret, da dobijemo spisak u određenom roku, koji vi smatrate da je primeren, svih projekata koji se realizuju u skladu sa ovim zakonom. Ne bi bilo dobro da na osnovu ovog zakona počene finansiranje nekih novih objekata, nekih novih projekata. Znamo da je veliki problem da se započeti projekti završe i sa te strane imamo određeno razumevanje, ali zaista mislimo da je neophodno da se što pre na ovom polju preduzmu konkretne mere. Vlada je dala obrazloženje da ukoliko bude prihvaćen naš amandman da će to stvoriti probleme u prostornom planiranju, da će to stvoriti probleme u izgradnji objekata, u uređivanju građevinskog zemljišta, inspekcijskog nadzora. Ti problemi već postoje.
Određeni predlozi DSS su išli upravo u tom pravcu da ove probleme otklone i reše. Očekujemo vas vrlo brzo sa novim predlozima zakona da jednostavno sve ono što je bilo u prethodnom periodu pokušamo da prevaziđemo, da izostavimo određene stvari koje su nedopustive da stoje i da opstaju u pravnom sistemu RS, o čemu se izjasnio i Ustavni sud Republike Srbije. Prema tome, što se tiče nas uvek ćete imati saradnju. Čak ste ponudili i mogućnost da se i mi uključimo u taj projekat i očekujemo poziv i od vas kao i od resornog ministra da damo svog predstavnika u radnoj grupi, jer imamo inženjere koji mogu da odgovore tim zadacima, koji su nekada radili u Vladi Republike Srbije a koji aktivno učestvuju u radu Inženjerske komore i svih velikih projekata koji se obavljaju u ovoj zemlji i imaju ogromno iskustvo sa radom u inostranstvu.
Ne možemo podržati Predlog ovog zakona. Mislim oda su naši amandmani bili dobri, ali očekujemo da na sistemski način rešite sve ove probleme koji su trenutno aktuelni u Srbiji. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz istih razloga zbog kojih je Vlada odbila ovaj amandman mi smatramo da je trebalo pre nekoliko godina doneti ovaj zakon i smatramo da je on bio opravdan. To se pokazalo i samom činjenicom da je nova Vlada tražila produženje roka važenja. Zbog čega smatramo da je Vlada Mirka Cvetkovića postupila ispravno kada je donela ovaj zakon? Iz nekoliko razloga. Prvo, ovim je na najdirektniji način spašeno oko 88.000 radnih mesta u građevinskoj industriji. Ne kažemo da su zaposleni novi ljudi, ali zaposleno je oko 88.000 radnih mesta u građevinskoj industriji i to je u svakom slučaju veliki uspeh. U svakom slučaju, pohvaljujemo činjenicu da je nova Vlada prepoznala da ovaj projekat jeste pravac kako treba pokušati da se postojeća radna mesta spasu i kako treba tražiti mogućnosti da se stvore nova radna mesta u ovim kriznim vremenima.
Naravno da je neobjašnjivo, ali svakako prihvatamo da je u izbornoj kampanji korišćena i mogućnost da se kritikuju dobri projekti, pa se svakako sada pokazuje da prethodna opozicija nije bila u pravu kada je kritikovala ovaj projekat i ovaj zakon, jer sada sami podržavaju njega. Međutim, to nije toliko bitno. Bitna je činjenica da je u ovom periodu izgrađen veliki broj objekata od značaja za lokalnu samoupravu, dečijih vrtića, škola, sportskih hala, stadiona. Neki nisu završeni, ali svakako će biti završeni ako ovaj zakon bude prihvaćen.
Ne smatram dobro činjenicu da pojedine stranke predlažu da se ovaj zakon odnosi samo na započete objekte. Smatram da treba da ima namenu da budu finansirani projekti koji su dobri za lokalnu zajednicu, a time su dobri i za državu. Time pomažu građevinsku industriju. Zašto? Zbog činjenice što ćemo na taj način i dalje čuvati ta radna mesta.
Objašnjavati činjenicu da država kada je finansijer da to stvara dobre uslove za korupciju nije dobro za državu koja ima ozbiljne institucije, tužilaštvo, koja ima sudove, koja ima nezavisne institucije. Smatram da svako pravdanje korupcijom u ovoj oblasti, a i u svakoj drugoj oblasti… Imali smo prilike ovih dana kada smo pričali o krivičnim zakonima, kada se govorilo pojedinim krivičnim delima i razlozima zbog čega se po sili zakona smanjuje, odnosno stvara uslovni otpust, govorili o tome da to na neki način stvara mogućnost korupcije kod onih koji odlučuju o tome. Treba korupciju suzbiti na drugi način, a ne obustavljati sve ono što stvara novu vrednost pravdajući se korupcijom.
U svakom slučaju, veliki broj opština je bio uključen u ove projekte. Veliki broj lokalnih samouprava su finansirale pojedine projekte. Bilo je dobrih projekata. Još uvek ima nerealizovanih projekata i u tom smislu smatramo da je dobro i pohvalno za novu Vladu što je prihvatila u ovom delu kontinuitet sa prethodnom Vladom i ne možemo podržati amandmane koji idu u suprotnom pravcu i koji smatraju da ovaj zakon treba ograničiti i da ga treba na neki način suspendovati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre Iliću, kao i moj kolega Miroslav Petković pozvaću se na amandman koji je podnela DSS. Zakon o građevinskoj operativi donet je još 2010. godine i ovo je druga izmena i dopuna ovog zakona. Ovaj zakon, ako se sećate, pompezno je najavljivan u ovoj Skupštini, mada je tesnom većinom prošao i izglasan. Tadašnji ministar gospodin Oliver Dulić govorio je o ovom zakonu da će on i te kako pomoći građevinskoj operativi, da će spasiti mnoga građevinska preduzeća, da će spasiti mnoga radna mesta u tim preduzećima. Međutim, činjenice govore drugo. Naime, Unija poslodavaca građevinara i proizvođača građevinskih materijala je dala jedno saopštenje gde kaže da u ovom trenutku postoji negde oko 9.000 preduzeća koja se bave ovom granom delatnosti i da oko 24% imaju zabranu delatnosti ili su pak u stečaju. Od 2011. godine 2.600 preduzeća je ugašeno kada je u pitanju ova delatnost.        
Mnoge nevladine organizacije su takođe kritikovale ovaj zakon govoreći da je ovaj zakon neustavan i da je u koliziji sa Zakonom o javnim nabavkama. Takođe, mnoge političke opcije u parlamentu su govorile o ovom zakonu da će on izazvati negativne efekte. Između ostalog, i vaša poslanička grupa i mnoge stranke koje su sada u vlasti, su kritikovale ovaj zakon. Oni su rekli da upravo taj famozni član 5. koji je u koliziji sa Zakonom o javnim nabavkama koji predviđa slobodnu pogodbu, a ne raspisivanje javnog poziva, je i te kako kontradiktoran i u koliziji je sa Zakonom o javnim nabavkama.
Svi znamo da kada se pozivamo na ovaj član Zakona o javni nabavkama, to je u slučaju elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava ili požara. Međutim, gospodin Oliver Dulić se pozvao na svetsku ekonomsku krizu kao jednu od elementarnih nepogoda, na šta smo mi i te kako reagovali. Nismo došli ovde samo da kritikujemo, gospodine ministre, već i da ponudimo konkretna rešenja. U raspravi u načelu smo govorili da bi najbolje bilo da država donese jedan zakon gde će se smanjiti PDV, vezano za građevinske materijale, kako bi se na taj način relaksirala naša gradnja.
U suštini, kada je reč o ovom amandmanu, rekli smo da ovaj amandman nije taj koji treba da produži agoniju za dve godine, već da damo konkretne stvari, kao što smo mi ovde ponudili, a to je da ovaj zakon ograničimo još na jednu godinu kako bi se ti projekti završili, a onda da država donese jedan sistemski zakon kako bi pomogla građevinskoj operativi da ubuduće nađe neki prosperitet.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Božanić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Ovo je alternativno rešenje koje smo ponudili u odnosu na onaj amandman koji smo podneli gospodin Obradović, Pejčić i ja. Ukoliko ostane na snazi ovaj zakon da mu ograničimo dejstvo na godinu dana. Ne vidimo nikakav razlog da on važi do 2014. godine. Ukoliko ne budu rešeni problemi nakon usvajanja i novog zakona koji ste najavili, čitavog seta propisa koji treba da dođu u Skupštinu, lako ćemo produžiti za još godinu dana. Mislimo da postoji opravdana bojazan da se primena ovog zakona, ukoliko se bude sprovodila još dve godine, da bi došlo do određenih zloupotreba i da neće dati konkretne rezultate.
Prema tome, lako ćemo, ukoliko se pokaže da nije sve završeno kako ste to planirali, ovaj zakon produžiti za još godinu dana. Zbog toga smo očekivali da će ovaj amandman DSS biti prihvaćen. Nažalost, nije. Vidimo se krajem naredne godine, pa ćemo videti kakvi su konkretni rezultati.