Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Zamolio bih da ne mešate posao oko autobusa GSP, Grada Beograda i infrastrukture. Jedan autobus može da košta i 200.000 evra, a može da košta i milion, pa je Grad Beograd opredelio koliko će ko da plati autobuse i onda dobija taj zajam da kupi one skuplje. To je sada drugi problem. Zna se koliko košta jedan kilometar puta.
Nije baš da je ovim predlogom zakona sve prepušteno stranim investitorima, odnosno da oni angažuju i određuju uslove. U tom istom delu, koji tražite da se briše, na osnovu međunarodnih ugovora i sporazuma, odnosno ugovori i sporazumi koje zaključuje naručilac i onaj koji daje subvencionisani kredit. Ljudi, ako se ne isplati podići subvencionisani kredit zato što je cena radova veća, onda bolje da idemo na komercijalno tržište. Svako ko se odnosi domaćinski, tako će i da uradi. Nemojte da isključujemo mogućnost da tamo gde možemo da dobijemo povoljno, da se toga odreknemo. Jedina zaštitna mera jeste da se borimo da ti uslovi iz ugovora budu što povoljniji za nas i eventualno za naše izvođače radova.
To je jedini način. Znam koliko je teško kada su u pitanju međunarodni ugovori, međunarodni subvencionisani krediti. Morate da napravite komisiju za implementaciju tog ugovora, morate da obezbedite nadzorni organ koji mora da bude u saradnji sa tom komisijom, da se potpisuju pozicije, overava itd. To je mnogo teža i duža procedura, ali nažalost naša realnost je takva da ne možemo da dobijemo dovoljno komercijalnih kredita za razvoj infrastrukture. Nemamo dovoljno novca. Država je previše zadužena. U tome jeste problem. Znam da je šteta ako neko naše domaće preduzeće ne dobije posao. Jeste, jedan deo zarade se odliva van Srbije i deo zarade koji se plaća iz kredita, a koji otplaćuju građani, da li iz budžeta ili kroz neku delatnost koja je monopolska zahvaljujući položaju naručioca javne usluge.
U svakom slučaju jedan deo mora i da ostane, a dobijamo i deo infrastrukture ili nečega drugog što je nama potrebno da bismo počeli da razvijamo privredu i menjamo Srbiju.

Hvala.
Gospodin Mihajlov, replika.

Pomenuo sam "Ikarbus" i ostaću dosledan tom primeru u ovoj situaciji. Niko ne spori pravo i želju svih nas da država Srbija izgleda bolje i da se uredi. Prosto, to je interes. Mi smo apsolutno za to i država, ukoliko ne može sama neka sredstva da obezbedi, treba da uzme kredit. To je potpuno nesporno.
Ono što je sporno za nas, to je da, recimo, kod nabavke tih autobusa za grad Beograd, EBRD je odredio takve uslove da ni jedan domaći proizvođač, ne samo "Ikarbus", ima i u Nišu proizvođač i u Novom Sadu autobusa, ne može da se javi na taj tender. Uslov tog tendera, po obimu posla, proizvodnji određenog broja autobusa, mogu da ispune samo strane firme. Došli smo u situaciju da ćemo mi parama, koje će građani Srbije da vraćaju, da kupimo autobuse ili od engleske, ili od poljske ili od neke druge firme, a ne od "Ikarbusa". Onda gledamo – koji je interes grada Beograda i koji je interes građana Srbije da nabave 130 ili koliko autobusa iz Poljske, a da ne kupe 130 autobusa iz "Ikarbusa".
To je ono što je naša dilema i zašto smo predložili ovaj amandman. Mi, u stvari, ovde nemamo dilemu. Predlažemo da prihvatite ovo rešenje koje je, po nama, kvalitetnije i koje omogućava ravnopravnost domaćih proizvođača u jednoj utakmici na konkursu, na tenderu sa stranim kompanijama i da ne dozvolimo, vi kao država i mi kao Skupština, da nam EBRD strane banke koje nam daju kredite prave takve uslove da isključuju domaćeg proizvođača. To je, po nama, u ovom trenutku nedopustivo i to je u sukobu sa nacionalnim interesom za koji se mi svi ovde zalažemo, za rast domaće proizvodnje i za oporavak srpske privrede.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Smatram da je ovaj amandman izuzetno interesantan i upravo bi mi značilo da, u pogledu tog amandmana, imam izjašnjenje Vlade Republike Srbije o tome da li je koristan ili nije koristan i koliko je koristan. Da li je u skladu sa politikom Vlade koja je produžila, praktično, važenje ovog zakona? Šta hoće poslanička grupa, a šta hoće celokupna, kako je premijer rekao, bicefalna da li Vlada ili vlast, danas se o tome izjašnjavao. U tom smislu me zanima, jer na 144. strani obrazloženja zakona stoji i analiza efekata samog propisa, ali stoji pre toga i deo koji se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, gde npr. za sprovođenje zakona je rečeno …
(Predsedavajuća: Tema, gospodine Mikoviću.)
… Da, upravo ovaj amandman ima veze sa time, sa sredstvima u vezi sprovođenja samog zakona, jer kaže se da će se obezbediti finansijska sredstva u budžetu radi obezbeđivanja kadrovskih i tehničkih kapaciteta i svega ostalog.
Sada ja pitam, ako se Vlada nije izjasnila, ako samo deo bicefalne vlasti stoji iza ovog predloga zakona i npr. u pogledu izjašnjenja o amandmanu, interesuje me da li će cela bicefalna vlast da se opredeli kada predlaže budžet ili rebalans budžeta u pogledu ovih sredstava koja su potrebna. Rečeno je da će se sve to isplanirati u budžetu. Upravo zbog toga me interesuje da li samo deo bicefalne vlasti ili cela bicefalna vlast ili Vlada podržava ovo, pa između ostalog da li ima isti stav i po pitanju ovog amandmana?

Hvala gospodine Mikoviću.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala.
Mera dobrog zakona je mera njegove realnosti i zbog toga DS nije uložila amandman na ovu odredbu, ne zbog toga što mi u nekom idealnom svetu ne bi hteli da tako bude, nego zbog toga što moramo da se suočimo sa uslovima koji ponekad nisu najpovoljniji. Jeste, mi smo akcionari Evropske banke za obnovu i razvoj, mi smo akcionari Svetske banke, ali mali akcionari i pravila tih institucija, da bi održale njihov rejting koji je najbolji na svetu i da bi imali kamate koje su u stanju da nam dostave, imaju i svoja pravila. Mislim da je to nešto što možemo da prihvatimo i da se pod tim okolnostima izborima za najbolji mogući ishod za naša preduzeća. Znam da ima iskusnih ljudi u ovom domu, nije sve u uslovima u kojima se posluje sa tim međunarodnim finansijskim institucijama. Mnogo toga može da se obezbedi unutar tog okvira, da naša operativa bude dobro predstavljena. U suštini, ima tu mnogo prostora u uslovima tendera, posle toga u uslovima koji se daju onome koji eventualno kao međunarodni igrač dobije posao. Ta bitka nije zaustavljena.
Mi smo u Vladi Republike Srbije imali seriju sastanaka, da ono što ponekad ministri izvojevaju koju bolju poziciju za naša preduzeća, ne bude izgubljeno kada se dođe na pregovora na nižim nivoima. Ali to je šira priča i nedvosmisleno bi bilo bolje da ima više domaće štednje i da više finansiramo naše projekte iz domaće štednje i da imamo tu slobodu, da radimo ono što želimo.
Kada već govorite o "Ikarbusu", za vreme vaše Vlade je sprovedena privatizacija koja ga je oslabila, kolega Mihajlov, raskinuta je. Danas DS, kao stranka kojoj godi Beograd, se obavezala da u nezavisnosti o tome kakav može biti kvalitet onoga što "Ikarbus" proizvodi, da ćemo kupiti sve u sledeće dve godine što "Ikarbus" bude u stanju da proizvede. Da li je to dovoljno? Čini mi se da je to jače od ovog amandmana koji ste vi predložili. To su otvorena vrata "Ikarbusu" da proizvede sve što može. Ne može više, ne može bolje od toga, čini mi se, ali na "Ikarbusu" je isto odgovornost zbog činjenice da su trebali juče da isporuče 32 autobusa za naše građane koji žive u glavnom gradu, da se voze u novim autobusima. Na žalost, oni nisu to u stanju da urade. Oni će, prema poslednjim informacijama, kasniti dva do tri meseca.
Moram da vam kažem da bi bilo mnogo bolje da se oni usredsrede na to da ispune u potpunosti onaj plan koji će im dostaviti grad Beograd i mislim da, kada završimo sa ukupnim kapacitetom koji "Ikarbus" može da ispuni, da onda prepoznamo realnost, a to je da su potrebe Beograda još veće i da onda ono što se predlaže, a to je nabavka autobusa na međunarodnom tenderu, za koju su obezbeđena finansijska sredstva ne bude predmet novopolitičkog sporenja, nego da lepo za beograđane, u skladu i sa ovim zakonom koji se večeras ovde predlaže, nabavimo i te dodatne autobuse. Nema tu politike, to je život i nešto bolji život za dvomilionski Beograd. Hvala.

Replika, gospodin Mihajlov.

Gospodine Đeliću, ono što sam ja čuo, zašto kasni isporuka autobusa, zato što je kasnio avans koji je grad trebalo da uplati za proizvodnju tih autobusa. Zato ti autobusi kasne. To je ono što sam ja čuo iz Skupštine grada i iz "Ikarbusa".
Prosto, ako imamo nameru da se podigne proizvodnja "Ikarbusa", ja se potpuno slažem. Grad je možda trebalo da sedne i napravi sa "Ikarbusom" dogovor – hajde da vidimo šta vama treba da pravite autobuse evropskog nivoa, i da grad, kao što je uložio u PKB, uloži nešto i u "Ikarbus" i to bi bilo jedno rešenje koje bi možda bilo na korist svih.
Ono zašto je propala privatizacija "Ikarbusa", po mom skromnom znanju o toj privatizaciji, "Ikarbus" kada je privatizovan u gradu Beogradu i u drugim gradovima nije imao partnera za prodaju autobusa. Pogledajte u vreme privatizacije koliko je autobusa grad Beograd nabavio u tom periodu i videćete da je nekome stalo da ta privatizacija propadne, zato što su je možda kupili Rusi, a neko iz nekog razloga tada nije želeo da razvija te projekte, tako da treba pogledati. To su one informacije koje smo mi tada imali zvanično i od ruske ambasade i od kompanije.
Ovde možemo da raspravljamo o svim stvarima, možemo sve da otvorimo, nemamo nikakav problem sa tim, ali treba da vidimo na koji način mi najviše možemo da pomognemo domaćoj proizvodnji. Imaćemo kasnije jedan amandman u ovom zakonu u kome će se govoriti o zaštiti domaćih ponuđača na tenderima ili u postupku javnih nabavki. To je naš interes ovde generalno. "Ikarbus" je jedan primer.
Ako nam je svima namera da učinimo nešto dobro za "Ikarbus", za "Neobus", za "Nibus" i za ostale proizvođače autobusa u Srbiji, onda to treba da uradimo i delima, a ne samo rečima.
Gospodine Đeliću, želim da verujem da će grad Beograd otkupiti sve autobuse koje "Ikarbus" može da proizvede i mislim da bi to bila jako dobra odluka, pogotovo što su autobusi koje će grad sada nabaviti skoro duplo skuplji od autobusa koje "Ikarbus" može da proizvede. Hvala.