Ovo je replika na gospodina Đelića.
Gospodin Ljušić jeste bio kod nas u stranci i jeste otišao u SNS i to za nas nije nikakav problem. Svako bira u nekom trenutku u koju će stranku da ide, gde vidi da ima više ambicija. To je činjenica. Ali, to ne spori činjenicu da je gospodin Ljušić bio dobar direktor dok je bio direktor "Službenog glasnika", da je uradio niz kapitalnih stvari. Ne sumnjam da će on biti ponovo dobra direktor. Što se nas tiče, mi ne ulazimo u to.
Mi smo još i u načelnoj raspravi rekli da smo protiv toga i da se slažemo s tim i da je dobro rešenje, što više nema obaveze da se objavljuje u "Službenom glasniku". Mi smo to rekli i u načelnoj raspravi i ostajemo dosledni tome, da ćemo sada biti protiv tog amandman. Zato smo i raspravljali o tome. To nema veze sa ličnošću Radoša Ljušića, ličnim animozitetima, jer se mi time ne vodimo u politici. Nadam se da i vi ne bi trebali da se vodite time. Prosto, to je stvar oko koje se nećemo složiti, ali se slažemo da treba obezbediti na portalu objavljivanje svih javnih nabavki, a "Službeni glasnik" ostaviti da objavljuje one druge stvari – zakone, uredbe i sve one druge akte koji su po drugim zakonima obavezni. Hvala.

Hvala.
Sledeći se prijavio narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala, potpredsednice.
Hteo bih da pojasnim, pošto je očigledno došlo do zabune. Kolega Đelić je pogrešno shvatio. Mislim da smo mi izglasali amandman, naš amandman, SPS, da se planovi nabavke objavljuju na portalu. Većinom glasova je to usvojeno i što mislimo da je dobro.
Ne slažemo se sa tim da će ponuđači imati priliku da se dogovore. Ponuđači, po Zakonu o dostupnosti informaciji, imaju pravo da traže te planove nabavki i moraju svi da ima dostave, tako da opet mogu da se dogovaraju. To nije opravdanje.
Ako se borimo za transparentnost, osnovno načelo transparentnosti je i to. Svi treba da znamo šta neko planira da nabavi. Znači, kao što smo u načelu govorili, moraju i nevladine organizacije i mediji i svi zainteresovani da znaju šta se dešava, šta neko planira da nabavi i da reaguju blagovremeno.
Napravio sam samo ispravku tog amandmana, čisto da znaju svi. Jednostavno smo izuzeli one koji su iz člana 127. tako da smo i to pojasnili, da ne dođe do neke zabune. Jedino što nije prošlo na moje zaprepašćenje, a bilo je vezano za ovaj amandman, to su kaznene odredbe. Jedino što onaj koji je u obavezi, po ovom zakonu, da objavi na portalu javnih nabavki plan nabavki, neće biti sankcionisan. Naravno, apelujem da se razmisli još jednom, da se predvide i kaznene odredbe da se usvoji taj moj amandman. O tome ću pričati kada on dođe na dnevni red.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Koristim vreme poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Vi pričate o amandmanu? Mislila sam da replicirate. Nastavite.)
Hvala.
Što se tiče ovog demagoškog pristupa, da se napravi fond i da se uplaćuje, to je, kolega Đeliću, zaista… ne možemo da predvidimo unapred uštede. Uštede koje će se po ovom zakonu ostvariti biće na kraju godine, kada bude došao sledeći budžet. Ne možete unapred da predvidite šta ćete da uštedite u toku godine. To je apsurdno.
Vi kao opozicija imate pravo da o tome pričate, da to predlažete. Mi iz SPS ni jednog trenutka nismo rekli kolike će to uštede biti. Te uštede će se videti na kraju, tj. kada budemo usvajali budžet za sledeću godinu. Zahvaljujem se.

Hvala.
Sledeća se javila narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

 Zahvaljujem.
Koristim pravo na repliku. Zahvaljujem što ste mi dozvolili, s obzirom da je narodni poslanik Veroljub Arsić izrekao neistinite tvrdnje, a vrlo je lako utvrditi da njegova sklonost ka izricanju neistina može biti proverena u stenogramu.
Radi se o primeni i tumačenju člana Poslovnika koji govori o tome da predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo na svojih 15 minuta. Narodni poslanik je utvrdio da su poslanici opominjani i da su poslanici prekidani zato što nisu poštovali taj član Poslovnika, što je neistina. Čitanjem stenograma se lako može utvrditi.
Međutim, meni je drago da je ustanovljeno jedno novo pravilo, što je potpuno moguće tumačenjem odredbi Poslovnika, a to je da se, bez obzira da li se koristi dva minuta koje predlagač ima pravo po Poslovniku da obrazlaže amandman, da li se koristi vreme poslaničke grupe, od kojih svaka poslanička grupa ima proporcionalno učešće svog broja poslanika u sastavu Narodne skupštine ili vreme predsednika ili ovlašćenog predstavnika, mora govoriti o amandmanu koji je u pretresu.
To je upravo utvrđeno između narodnog poslanika Veroljuba Arsića i predsedavajuće. Mene takva nova praksa raduje, kao što me je radovalo kada je bivša potpredsednica Skupštine Nataša Jovanović tražila doslednu primenu člana 96. stav 4, koji je zahtevao predavanje spiska poslanika pre nego što ovlašćeni predstavnik, odnosno predlagač počne raspravu o tački dnevnog reda.
Pošto je sasvim očigledno, što se opet u stenogramu može utvrditi, to potvrđeno kao praksa, onda to podrazumeva javljanje za povredu Poslovnika za svakog narodnog poslanika koji se usudi da prekrši to pravilo, a stenogram ostaje svima nama za svedočenje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Slažem se da stenogram ostaje. Isto tako se i sećam da ako sam mogao da reklamiram povredu Poslovnika dva minuta, da sam dobijao stvarno iscrpan odgovor od desetak minuta i ne samo ja, nego mnogi poslanici. Svaki put kada bi neki poslanik makar malo odstupio od tog amandmana, bila mu je skretana pažnja da se vrati isključivo na amandman o kome se vodi rasprava. Takva je bila praksa, dok je neka druga većina vodila ovu skupštinu i dok je ta ista većina izglasala ovaj Poslovnik.
Verujte, nemam ništa protiv baš ne da budu strožije odredbe Poslovnika i da se ne tumače strožije, nego što je god to moguće blaže, dokle se ne dovede u pitanje nastavak normalnog odvijanja sednice.
Moram da kažem, kada narodni poslanik priča o zakonu, pa hoće da napravi neko uporedno pravo itd, da ima pravo to i da kaže, a ne da mu uvek predsedavajući kaže – vratite se na temu dnevnog reda. To se sve dešavalo od 2000, 2001. godine, do pre nekoliko meseci. Svaki poslovnik koji je bio donošen u ovoj skupštini, moram da kažem samo u jednom periodu da je jedan koliko toliko bio blaži zbog ocene ustavnosti Ustavnog suda, ali svi ostali su bili rigorozniji, imali su sve veće kazne i sužavali su mogućnosti i prava narodnih poslanika da učestvuju u diskusiji.

Hvala.
Gospođo Čomić, neću vam dozvoliti pravo na repliku, s obzirom da smo se udaljili od teme.
(Gordana Čomić, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite, po Poslovniku.

Zahvaljujem.
Povredili ste član 27, s obzirom da je razmena replika počela vašom odlukom da se na drugačiji način, drugačijom praksom primenjuje član koji određuje šta može da govori predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe u vremenu od 15 minuta koje mu je na raspolaganju, odnosno u vremenu koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi i to zato što ste dozvolili da narodni poslanik Veroljub Arsić kaže da on sada insistira da se ta praksa uvede, u prethodnom obraćanju Narodnoj skupštini. Nakon mog objašnjenja kaže da dok sam vodila sednice Narodne skupštine, da je tako bilo.
Odlučite se, ne može oba. Da li želite da se takva praksa uvede ili smatrate da je takva praksa bila? Ponavljam da sam ja za da se takva praksa uvede, ali da ona podrazumeva pravo svakoga od nas da uputi na povredu Poslovnika ako se bilo ko od nas udalji od teme amandmana. Ponovo ponavljam, stenogram je odlična stvar. Kako stoji zapisano u stenogramu, sve što je rekao moj kolega narodni poslanik Veroljub Arsić, tako stoji zapisano u stenogramu sve što je iko govorio u ovoj skupštini. Nadam se da će to biti zanimljivo štivo ne samo za nas savremenike, nego i za one u budućnosti.
Smatram da morate da reagujete ako narodni poslanik u replici traži jedno pravilo, a u obraćanju vama po povredi Poslovnika traži drugo pravilo. Ne može oba. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, uopšte se ne slažem sa vama da sam prekršila član 27. i da se radi o mom slobodnom tumačenju Poslovnika.
Naime, vi sami znate da se u skladu sa Poslovnikom govori o temi dnevnog reda. Zato i postoje amandmani koji su određenim redosledom poređani. Naravno da mi otvaramo raspravu o pojedinačnim amandmanima. Poslovnik tačno utvrđuje da predlagač amandmana ima pravo da govori dva minuta o amandmanu, da se vreme ukupne rasprave po amandmanima raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika.
Takođe, postoji nešto što se zove dodatno vreme za ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, koje iznosi 15 minuta. To se odnosi na celokupnu raspravu u pojedinostima o datoj tački dnevnog reda.
Dakle, ako smo trenutno kod amandman na član 3. i raspravljamo o njemu, smatram da svi govornici, a imajući u vidu da svi treba da se pridržavamo toga da se držimo teme dnevnog reda, treba da govorimo o tom amandmanu. To nije moje slobodno tumačenje.
Ako smatrate, možete zatražiti tumačenje.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.