Molim kolege da saslušamo narodnog poslanika u miru i u skladu sa Poslovnikom.

Zaista je vrlo teško ovako raditi, stvarno nema smisla. Dakle, osim čudne okolnosti da je organizacija registrovana samo dva dana uoči isteka roka konkursa i još čudnije okolnosti da su mediji pisali o tome da će dobiti sredstva mnogo pre nego što su sredstva i odobrena, Udruženje bankarskih klijenata efektiva tvrdi, odnosno njihov predsednik Dejan Gavrilović da je konkursna dokumentacija predata bez i jedne potvrde poreske uprave i da je neko iz Ministarstva naknadno 3. decembra stavljao ove nedostajuće dokumente u komplet dokumentacije koju je predala organizacija Centar za novu politiku.
Prema rečima samog Todorića, on je uspeo da za dva dana prijavi svoju organizaciju Ministarstvu trgovine, da je tamo evidentira, što je pravi svetski rekord u efikasnosti, naročito, naše administracije kojoj za ovaj posao treba mnogo više. Oni koji su manje sposobni nego pomenuti gospodin Todorić, uspevali su, Udruženje Kikinda, samo za dva meseca da registruju svoju organizaciju, mesec dana im je trebalo za samu registraciju, a još mesec dana da evidentiraju svoju organizaciju, kao organizaciju koja se bavi potrošačima u samom Ministarstvu trgovine.
Naime, radi se o vrlo obimnoj dokumentaciji i rokovima koji nisu manji od 15 dana. Ovaj konkurs je izazvao revolt organizacije potrošača, koja tvrdi da je neregularan i da ga treba poništiti.
Osim ovog izbora Centra za novu politiku, bilo je i drugih neregularnosti. Recimo, nakon što je konkurs završen, menjali su se uslovi konkursa. U konkursu je jasno pisalo da je za region Beograd opredeljena jedna organizacija koja treba da dobije sredstva, ali su se volšebno pojavile dve organizacije, na vrlo čudan način bodovanja. Rečeno je prvo da je Centar za novu politiku imao jedan poen više, nego Centar za zaštitu potrošača, ali na traženje da se vidi kako je bodovano, predsednica Centra za zaštitu potrošača Vera Vide, odjednom se pojavila činjenica da obe organizacije imaju isti broj poena, pa su sredstva na neki način podeljena, što pokazuje da se samo želelo da se zataška, da konkurs nije regularan.
Moja pitanja za ministra trgovine, mi tražimo da dobijemo informaciju o toku konkursa i naročito izjašnjenje o navodima Udruženja bankarskih klijenata efektiva i želimo da dobijemo informaciju od ministra policije, da li je moguće da, kada postoji jasno opredeljenje Vlade, da će se boriti protiv korupcije, ovog trenutka Ministarstvo trgovine radi nešto što jako liči na to.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Trivan.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ove nedelje su se u javnosti pojavile dve inicijative novinarskih nezavisnih udruženja i obe su se ticale kršenja ljudskih prava, gde su novinarska udruženja tražila da hitno reaguju državni organi, na pojave kršenja ljudskih prava, ali takođe i da se Skupština prema njima odredi.
Ja danas hoću da postavim sa tim u vezi nekoliko pitanja Vladi. Naime, pre dva dana NUNS obratila se predsedniku Tomislavu Nikoliću i Ivici Dačiću sa zahtevom da barem odgovore na zahtev novinarskih udruženja da se kazne i javno osude ultranacionalističke organizacije ili ultradesničarske, kako god da ih zovete.
Prethodnih nedelja i meseci, Srbija se suočila sa vrlo opasnim pojavama, počelo je sa crnim spiskovima glumaca, nastavilo se sa crnim spiskovima medija, nevladinih organizacija, pojedinaca iz nevladinih organizacija poput Ivana Vejbode, da bi se završilo javnim pozivom na ubistvo sudija Ustavnog suda i njih i njihovih porodica, ukoliko izađu na ulicu.
Ni jednog trenutka, država nije reagovala, nismo došli do saznanja ko su počinioci, ko je konkretno iz tih desničarskih udruženja upućivao pretnje, ko je pravio crne spiskove i ko će za to da odgovara.
Umesto toga, pre nego što su oni krenuli u svoj rat protiv pravne države demokratije i slobode, imali smo slučaj pomoćnika ministra Kolarevića koji je prvi napisao jedan takav crni spisak, pa su se oni za njim poveli, a nakon toga, pokušaj ministra pravde da im da jasnu političku podršku, javno defilujući sa obrazom koga je neposredno pre toga Ustavni sud zabranio, njegovo delovanje.
Sa tim u vezi, imam dva pitanja, kada će predsednik Nikolić i Ivica Dačić odgovoriti na javni zahtev, ne samo NUNS, nego čitave demokratske javnosti da osude ovakve pojave i kada će Ivica Dačić kao ministar policije i Nikola Selaković, kao ministar pravde izreći jasne kazne za ponašanje ultradesničarskih organizacija, odnosno, kada će država stati u zaštitu pravnog sistema koji je obavezna da poštuje i da štiti.
Nakon toga, u javnosti je izašla inicijativa Udruženja novinara Srbije koje je zatražilo da država počne da radi nešto vezano za medijske slobode i zaštitu novinara.
U prethodnih nekoliko meseci, više novinara je pretučeno, neki od njih, više puta i članovi njihove porodice, kao dopisnica B 92 u Vranju. Nema počinilaca, nema osude, nema krivaca i onda je prirodno konsekventno da u Kuršumliji zaključate novinare u salu, prosto, ukoliko ne želite da oni izveštavaju o nečemu što nije popularno, da ne pričam o tome što je u toj istoj Kuršumliji inspekcija rada, Ombudsman reagovali na činjenicu da je predsednik opštine slao ljude na prinudan rad, koga posle 1945. godine nije bilo, osim u ovo vreme. Uprkos tome, ti ljudi ne samo da nisu zaštićeni, nego su otpušteni, a novinari koji su o tome hteli da izveštavaju, zaključani u prostoriju.
Molim da Skupština jasno osudi ovakve pojave, a da ministar kulture i informisanja nas obavesti šta će preduzeti konkretno na zaštiti novinara i njihovih prava. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom i prelazimo na jedinstveni pretres 9. tačke dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANOVA PROGRAMSKOG ODBORA RADIODIFUZNE USTANOVE SRBIJE.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Pre nego što otvorim ovaj jedinstveni pretres, podsećam vas da je danas poslednji četvrtak u mesecu, dan kada narodni poslanici na sednici koja je u toku, postavljaju poslanička pitanja članovima Vlade, u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00, odnosno 19,00 časova, zbog potrebe da se predloženi akti iz dnevnog reda ove sednice što pre usvoje.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Vesna Marjanović, predsednik Odbora za kulturu i informisanje želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za kulturu, pokušaću samo u najkraćim crtama da obrazložim proceduru kojom smo došli do predložene liste.
Kao što je poznato, Zakonom o radiodifuziju, predviđeno je konstituisanje, izbor članova programskog odbora od strane Skupštine Srbije. Zakon nije predvideo ovlašćenog predlagača i onda smo u skladu sa tim se oslonili na član 203. Poslovnika, koji upućuje proceduru na nadležni odbor.
Ovo govorim zbog toga što nadležni odbor nije imao mogućnost proceduralnu da se bavi pojedinačnim kandidatima, kada su u pitanju oni koji su predloženi od strane radiodifuzne agencije, koja je kao nezavisna agencija sprovodila taj postupak.
Mi smo se kao odbor pozabavili dogovaranjem i koordinacijom među poslaničkim grupama kako bismo utvrdili predlog od sedam kandidata iz redova narodnih poslanika.
Ja bih samo iskoristila priliku da se zahvalim svim poslaničkim grupama. Veliki broj ili najveći broj grupa je dalo svoje predloge ali, nažalost, naravno, nismo mogli da imamo predstavnike svih poslaničkih grupa, jer ih je mnogo više nego što zakon predviđa broj mesta u ovom organu RTS.
Izabrali smo, odnosno predložili, sedam poslanika. Ja pozivam poslanike da u raspravi uzmu učešće i da je to prilika da se onda razgovara, eventualno, i o predloženim kandidatima.
Ponoviću samo još jednom, da je drugi deo liste onaj koji predlaže Radio-difuzna agencija, na osnovu procedure predviđene njihovim statutom, putem javnog konkursa. Mi smo na odboru dali jednu sugestiju, da bi u interesu kvaliteta izabranih kandidata za programski odbor, bilo dobro da taj javni konkurs bude, da kažem, što vidljiviji i na najbolji način upućen javnosti, kako bi najveći broj građana, udruženja građana i ostalih, koji imaju mogućnost da predlažu kandidate, mogli da budu upoznati sa ovom procedurom i da u njoj učestvuju. Hvala.

Hvala.
Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik, mr Vladimir Cvijan, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala, predsedniče.
Koleginice i kolege, koleginica Vesna Marjanović je obrazložila postupak naših sedam kandidata. To je, da kažemo, politički deo programskog saveta, pošto ipak predstavljaju Skupštinu. Tu ništa nije sporno, oni su u manjini, ukupno programski odbor ima 19 članova.
Koji su tih drugih 12? Tih 12, po zakonu treba da predstavljaju građane, javnost, mada programski odbor, i ovo pričam više zbog građana i javnosti, nema neke velike ingerencije. U principu, može malo da maltretira direktora RTS i upravni odbor, tako što će da ga propituje, daje inicijative. Nije vlastan da donosi odluke koje se tiču vođenja RTS, Javnog servisa. Važno je reći – ne plaća se. Znači, nije plaćena funkcija.
Koji su ovih 12 kandidata, koje je utvrdio savet RRA od 19, koliko ih je bilo na početku procedure i o kojima ćemo se izjašnjavati sa naših sedam kolega? Razni su to kandidati, razne su to biografije. Znam da nema interesa da se sad u to upuštamo, ali objektivno, trebalo bi malo popričati o tim biografijama i načinu na koji su izabrani, i na kraju krajeva o njihovim predlagačima na ovu funkciju, jer mi preuzimamo odgovornost time što ćemo dići ruku za njih.
Bilo ih je 19 i RRA je izabrao 12, i njihove biografije su u materijalu. Ima tu i onih koji su završili fakultet, ima ih koji nisu završili fakultet. Ima ih koji nešto o televiziji znaju, ima ih većina koji o televiziji znaju bar po biografijama, samo tako što su gledali televiziju. Još je interesantnije kada se uđe u predlagače ovih 12, o kojima će se Skupština izjašnjavati.
Naizgled, po zakonu, predlagači bi trebali da budu stručna udruženja, nevladine organizacije, jednom rečju stručni civilni sektor, novinarska udruženja, itd. Kada se pogledaju predlagači ovih 12 kandidata, dolazi se do zaista interesantne činjenice, koju javnost ipak treba da zna.
Na primer, Neša Galija, muzičar, njega je predložilo Udruženje muzičara džez, zabavne i rok muzike. Koliko god da je Neša Galija, hajde da kažem, blizak, ako ne i član SPS i koliko god možda SPS uticao, ovo je na neki način najozbiljniji kandidat od ovih 12. Čovek zaslužuje tu da bude, zbog toga što se godinama ipak bavi nečim što ima veze sa televizijom, drugo, predložilo ga je ipak jedno udruženje kome ništa ne možemo da zamerimo, kredibilno udruženje. Tu je mnogo muzičara koji se bave džez, rok muzikom i ništa nije sporno.
Ali, kada krenemo dalje u ovih 11, sledeći kandidat predložen je od Srpskog kulturnog kluba iz Novog Sada, šta god to bilo. U svakom slučaju, to ima pečat i potpisuje neki kopredsednik. Znači, ima dva predsednika ili najmanje dva. Oni su predložili Jasminu Leković. Uzmite pa pročitajte biografiju Jasmine Leković.
Treći kandidat takođe ima predlagača sa pečatom, Marko Vukomanović. Ovo što govorim, da se ne uvrede neki kandidati, nije na njihov račun nego na proceduru i na predlagače. Ko je predložio Marka Vukomanovića, a ima pečat? Udruženje građana "Lav fest" Vrnjačka banja. Verovatno je na neki način, stručno to udruženje. Ne sumnjam za Marka Vukomanovića, mislim da je dizajner, ali zaista, ovo je poslednji kandidat koji je predložen sa pečatom.
Sledi serija kandidata koje su predložila fizička lica. Recimo, Aleksandru Grkinić iz Beograda predložila je izvesna Milica Milićević. Ima samo adresa i matični broj. Tanju Samplač predložilo je isto fizičko lice, Tatjana Grulović. Zorana Vujovića, doktora, profesora sa "Singidunuma", nije imao ko da predloži, nego neki Aleksa Jokić. Jednog znam, ali mislim da nije taj. Tanju Dojčinović je predložilo isto fizičko lice. Dragoljuba Kojičića, njega većina nas zna, bavio se čovek politikom, takođe je predložilo fizičko lice. Što ga nije predložila neka organizacija, makar bila "Lav fest" iz Vrnjačke banje ili neka slična ili neki srpski kulturni klub, samo ne iz Novog Sada, nego, recimo, iz Preševa? Ne znam. Dr Zorana Avramovića takođe je predložilo fizičko lice, neka Snežana Stojanović. Braca Grubačić, i on nam je među kandidatima.
Zaista ne želim da govorim u ovom trenutku o biografijama, ali kod Brace Grubačića mora se prosto zastati i reći, ko se ne seća njegove aktivne uloge u medijskoj pripremi za atentat na Zorana Đinđića, taj ima kratko pamćenje, da ne pominjem nesrećnu koleginicu Dadu Vujasinović, koja je mrtva nađena u njegovom stanu. On je inače sa novom vladom i novom proevropskom kadrovskom politikom, koliko ja znam, već izabran za predsednika nadzornog odbora SDPR. Ako mu to nije dovoljno, nego želi da bude u ovom programskom savetu, koji se ne plaća, gde jedina privilegija može da bude da vidi Tijanića, onda u redu.
Poslednja dva kandidata koje sam ostavio kao poslasticu, Biljanu Nikolić i Katarinu Ostojić, nemojte da neko pomisli da ima veze sa mnom ili sa mojom suprugom, nema. Ko je njih predložio? U materijalima koji mogu da se nađu na sajtu RRA, njih su predložile one same. Znači, na mestu predlagača za Biljanu Nikolić stoji – Biljana Nikolić. Kod ove Katarine Ostojić stoji da se sama predložila. Imamo i dva kandidata koji su se sami predložili.
Sada, hajde mi objasnite, zar ovo nije izigravanje suštine zakona da u programskom odboru RTS sede ljudi koji predstavljaju javnost, koji predstavljaju novinare, koji predstavljaju dramske umetnike, koji predstavljaju muzičare? Jeste izigravanje. Očigledno da je ovde nekakva šema i nekakvi brojevi da su radili i da se tu glasalo po sistemu jedan, tri, šest, osam, 12, itd. i, nažalost, to je stiglo.
Ovo je kritika Saveta RRA, ne kritika kandidata. Kandidati su tu manje-više nebitni, osim jednog kojeg sam izdvojio.
Ko nije prošao, pošto ih je bilo 19? Recimo, nije prošao Bata Grulović, koji se 40 godina bavi televizijskim poslom, od RTS do svetskih televizija itd, koga je predložilo Udruženje "Ujedinjeni televizijski eksperti". Nije prošao ugledni reditelj Srboljub Božinović, koga je predložilo, gle čuda, Udruženje dramskih umetnika Srbije. Znači, ozbiljna organizacija. Ne samo što ima pečat, jer svako ima pečat, nije teško napraviti pečate. Oni nisu prošli, a kada pogledate biografije svih ovih kandidata, biće jasno da ova dva čoveka nesumnjivo moraju biti pre, nego bilo ko od ovih, a najpre od ovih koji su se sami predložili. O njima uopšte ne želim da govorim.
Mi ćemo aminovati ovakve kandidate? Jedina je sreća u tome što je to telo relativno nebitno, pa ne mogu neku štetu da naprave, ali ipak mislim da rušimo kredibilitet Skupštine glasajući za ovakve biografije i za ovakve kandidate određene na ovakav način na koji sam opisao. Oni ne mogu ni da pomognu, ni da odmognu RTS, ali ako ćemo da budemo ozbiljni i ako ćemo da gradimo evropske standarde i ako pokušavamo da promenimo nešto u ovoj zemlji, ovo bi bio zadnji put ili bi trebalo da bude zadnji put da se ovako, na ovaj način ljudi koji zaslužuju tamo da se nađu, sklone, a da pred Skupštinu dođe predlog koji apsolutno ne zaslužuje da bude razmatran ili bar većina ovih, ne kažem svih.
Zamislite, molim vas, neko nije mogao da nađe bar prijatelja da ga predloži, kako su većina ovih predloženi od nekih fizičkih lica, pa je morao sam da se predlaže? Šta govori to o kandidatu?
Dakle, u vreme kada je takva hajka na medije, o čemu je govorila koleginica Trivan, u kome Vlada ćuti o toj hajci, u kome se prave spiskovi, jedan ovako ozbiljan posao radimo na ovako neozbiljan način. Ne samo mi, nego i oni koji su nam poslali ovih 12 kandidata. Mislim da to zaslužuje kritiku i smatram da je javnost trebala da sazna nešto o tome, ali sada nemojte da se javljate, pa izglasajte. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.

Javljam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Vrlo je bitna napomena, jer sam prethodno govorila kao predsednik Odbora i obrazlagala proceduru, a sada bih u ime poslaničke grupe želela da kažem nekoliko reči, na neki način i inicirana onim što je govorio kolega Ostojić.
Imena koja je predložila Radiodifuzna agencija bila su poznata javnosti pre nego što je Odbor utvrđivao listu i mislim da su pojedini mediji objavili te biografije i one nisu izazvale dobru reakciju u javnosti iz razloga koje je gospodin Ostojić uglavnom i napomenuo.
Moja je dužnost da kažem i ovo, da su stručne službe Odbora za kulturu u pripremi sednice postavile pitanje Savetu na koji način su prihvatali kandidature onih kandidata koje su predlagala fizička lica i oni su se pozvali, nažalost, na Statut koji je usvojila ova skupština. Htela bih da napomenem da ću ja i predložiću Odboru ili ću kao narodni poslanik tražiti da se taj statut izmeni i da tu proceduru malo bolje definišemo kako ne bismo dolazili do predloga iza kojih ne možemo svi u ovoj skupštini da stanemo.
Činjenica jeste da zakon ne definiše kompetencije koje su neophodne za programske odbore, jer one nisu neophodne. Programski odbor ima jednu ulogu da predstavlja građane u Javnom servisu, da predstavlja njihov glas, njihove potrebe, da poboljšaju program Javnog servisa, tako da tu zaista iz svih oblasti društvenog života je moguće predlagati kandidate, bez obzira na njihovu stručnost, ali je činjenica i to da, ukoliko želimo, a mnogo smo govorili o Javnom servisu o tome kakav je program potrebno da emituje, sa kakvim se problemima suočava u svom radu, mislim da, bez obzira što je programski odbor savetodavno telo, naročito kada Parlament bira kandidate, treba da biramo najbolje.
Napomenula bih na kraju i to da bismo mogli da promenimo kulturu u kojoj ako je neki organ savetodavni, smatramo da je potpuno neobavezujući. Znači, programski odbor je definisan i ustanovljen zakonom i ima vrlo važnu ulogu. Nadam se da će i rukovodstvo RTS i da će svi oni koji odlučuju o programu Javnog servisa uvažavati i mišljenja onih koji su u programskom odboru.
Na kraju, dala bih jedan predlog, gospodine predsedniče, stručnim službama Skupštine, da, s obzirom da nije predviđena procedura glasanja ni zakonom, ni nekim našim propisima poslovničkim, razmotrite mogućnost da se o listi kandidata koju smo predložili kao Skupština i usaglasili, glasa jedinstveno, da omogućite poslanicima da u ovom drugom delu, o ovoj drugoj listi glasamo pojedinačno, jer ne bismo, pretpostavljam, svi želeli da moramo da glasamo u paketu, a da ne možemo svoju volju da iskažemo na način na koji je to uobičajeno u Skupštini. To je moj predlog vama. Nadam se da ćete ga razmotriti. Hvala vam.