Molim vas, malo mira, ako možete da upozorite poslanike da mi dopuste da kažem nešto.
Gospodine predsedniče Vlade, što bi rekli profesori, ali u osnovnoj školi – vi ste promašili temu, s obzirom na moje pitanje. Uopšte niste odgovorili na moje pitanje koje je bilo kratko i jasno. Uvek se trudim da postavim kratko i jasno pitanje da ne bi dopustio ministru i predsedniku Vlade da ide mnogo okolo. Ali, vi prosto ne umete ili nećete da govorite konkretno i jasno na pitanje, nego pričate mnogo što šta.
Naravno, o tome ja neću govoriti. Ali, imate jedan šlagvort koji ste mi dali maločas kada ste rekli da Srbija nikada nije bila bliža EU nego sad. Znate, to što vi plivate punom parom prema EU, ne znači da je vama jasno kuda idete. Dakle, vi plivate najjače što možete, imate iluziju da se približavate nekom cilju koji ne postoji. Tu je moje pitanje. Vi pričate o Albaniji u EU, da li vi znate o čemu govorite, da li vi znate kakva je danas situacija u EU kada je bar reč o proširenju. Prosto je neverovatno koliko nemate elementarnih informacija. Vi o EU govorite kao da je ona struktura iz 2000. godine, kao da se ona ne pomiče. Za 12 godina dovoljno se stvari u Uniji dogodilo da Srbija ima pravo da postavi ovo pitanje o kome vam govorim.
Zbog toga moje drugo pitanje glasi na sledeći način i molio bih vas da se koncentrišete, ukoliko mislite da mi odgovorite. Da li će Vlada pokrenuti skupštinsku raspravu oko ovog pitanja - kako u Evropsku uniju, sa kojim instrumentima, sa kojim ciljem, da li u EU, da li je moguće ući i da li je moguće ostvariti taj konačni cilj? Mi zaista imamo potrebu za jednom celodnevnom raspravom i molim vas da odgovorite na to pitanje, da li će ona to učiniti.
Evo, o čemu se radi. Vlada Srbije danas, kao i prethodna Vlada, deluje reakcijom. Deluje pasivnim odgovorom na sve ono što EU zahteva. Moje prvo pitanje ticalo se toga da Vlada počne aktivno da radi, da prvo pogleda šta se događa u njoj samoj, u ovoj državi u EU i onda sam siguran da bi izvukla zaključke u pogledu promene te politike. Ovako kako se stvari događaju, imam utisak da postoji samo jedan motivacioni razlog za ovaj put Srbije u EU, a to je strah.
Vi se zapravo bojite da EU ne sankcioniše Srbiju ukoliko ona pokrene neko pitanje u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji uzgred budi rečeno još uvek nije stupio na snagu. Nemojte se bojati, ne sede tamo ale i aždaje, tamo su ljudi kao što su i naši ljudi. Pokušajte to, ali prvo dobro osmislite celu strategiju, jer jedino tako možete biti kredibilni sagovornik tamnošnjim funkcionerima. Siguran sam da bi Unija aktivirala mnogo važnije činioce i ljude za razgovor na takvu temu, nego ove koje aktivira sada. Jer, ti ljudi koji se sada bave to je jedan rukavac birokratije EU koja održavaju Srbiju u ovakvom stanju u kakvom jeste, a to je koja održava permanentnu kontrolu nad Srbijom, a ne pomaže joj u tom putu ka Uniji ni najmanje.

Reč ima predsednik Vlade.

Znate šta, kad čujem vas kako govorite protiv EU, dođe mi da je podržim. Zašto? Zato što mislim da to nije principijelno. To nije bila osnova naše politike sa kojom ste došli na vlast. Vi ste, da vas podsetim, učlanili Srbiju ponovo u UN posle 2000. godine. Da li je to bilo u našem nacionalnom i državnom interesu? Vi ste, da vas podsetim, amnestirali albanske separatiste i teroriste i pustili ih iz srpskih zatvora. Vi ste, da vas podsetim, izručili Miloševića Haškom tribunalu protivustavno, a sada se obraćate Ustavnom sudu. Izručili ste protivustavno, jer tada nije postojao Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
Ako govorite o strahu, kako ste reagovali u martu 2004. godine kada je počeo ponovni pogrom Srba na Kosovu i Metohiji? Kako ste reagovali kada je proglašena nezavisnost? Ako niste imali taj strah, zašto je vrhunac naše aktivnosti bio proterivanje ambasadora i paljenje stranih ambasada? Mislite da smo time zaštitili srpske nacionalne i državne interese? Nismo. (Ne, zapisali su mi ovde da predajete politički sistem EU. Dobro, izvinite.)
Čini mi se da su i vaša deca radila u našoj misiji u EU. Čekajte, jedan i sada. Ako je tako, onda ga vratite u Srbiju. Nemojte kakav je to način? Vi ste pre četiri godine rekli da samnom ne biste popili ni kafu. Ja to vama ne govorim, samo vam kažem, budite prema ovom narodu iskreni. Time ako prekinemo odnose i pregovore sa EU naštetićemo našem narodu i našoj deci, možda nećemo vašoj, pošto će verovatno i dalje da rade tamo, ali dosta više toga, te priče koje se odnose na neke uopštene stvari.
Mi sada ovde imamo situaciju, znate, ja sam prvi protiv toga i uvek sam govorio da nećemo u EU, ako traže od nas da se odreknemo interesa.
Vi ga preteraste! Preteraste ga, zbog toga, zato što ovde apsolutno, promenili ste vašu politiku, na tome niste pobedili na izborima. Nikada nisam bio eurofanatik, na protiv, uvek sam kritikovao, ali nemojte vi sada mene da kritikujete, što sam se sastao sa Tačijem, a zaboravljate da ste i vi pregovarali sa Tačijem 2006. godine, ili ne znam koje godine, da je on bio u Rambujeu, zaboravljate da su vaši lideri DOS, čak je jedan i ljubio ruke Madlen Olbrajt, da bi bio kulturniji. To je bila vaša koalicija koja je srušila Miloševića. Sa vašeg aspekta, verovatno mislili što smo ga rušili, a vi ste oslobodili one koji su bombardovali Srbiju, jer ste povukli presude gde su svi oni osuđeni na zatvorske kazne, a primili ste ih prvi, Solanu, posle toga kada su došli, što ih niste uhapsili? Je li tako, zašto ih niste uhapsili kada su sudovi doneli te odluke, sada ste se setili da ste protiv EU, a zemlju ste doveli do toga vi koji ste pobedili 5. oktobra, da danas, em smo dalje od EU, em što smo došli do toga da postavljate neku lažnu dilemu, samo ovaj narod da se odrekne EU, Kosovo će nam se ponovo vratiti. Neće, za to moramo da se borimo i kažite ovom narodu, hoćemo li da se borimo ili nećemo, političkim sredstvima, u kafanskim krugovima, u salonskim raspravama, na okruglim stolovima ili među tim narodom na KiM, pa ako treba i bilo kojim drugim sredstvima. Snosite posledice za svoje reči.

Reč ima Slobodan Samardžić.

Gospodine predsedniče Vlade, treba da pogledate Poslovnik ovog parlamenta, iako pretpostavljam da ga znate. Vi treba da odgovarate na naša pitanja, a da li se sećate pitanja koje sam vam postavio. Ako se sećate, zašto niste odgovorili na njega? Zašto na pitanje koje je kratko i jasno, a glasilo je da li će Skupština raspravljati o tome, prizivate aveti prošlosti i maltretirate i sebe i Vladu i poslanike i gledaoce ako gledaju, sa nekim temama koje nisu predmet današnje rasprave, one su sve legitimne, ali one se podvode pod dnevni red u ovom parlamentu. To je ono što je zaprepašćujuće i ja lično mislim da se cela Vlada zastidela vašeg odgovora, prosto zato što je tema aktuelna i veoma važna za ovaj parlament, bez obzira šta ko mislio o tome.
Pogledajte samo u stenogramu o čemu se sve pričalo. Pričali ste o svemu što vam je palo na pamet, o svemu što vam leži na srcu, na duši. Vi ste rešili zbog jednog prostog pitanja da se osvetite onome ko je postavio pitanje, ličnim stavom, a mi nemamo ništa lično međusobno, mi ovde radimo državni posao. Ja u parlamentu, a vi u Vladi.
Zašto je to tako? Zato što ne umete da odgovorite na pitanje, i to je istina ovde. Na ovo pitanje se moglo odgovoriti u roku od dva ili pet minuta, svejedno. Vi ste imali pred celim javnim mnjenjem Srbije da to učinite. Nije ovo trivijalno pitanje, ovo je pitanje naše budućnosti, a ko šta misli, neka argumentuje u ovoj skupštini. Ne, vi niste ni jedan argument izneli, nego ste iz mračne prošlosti izvukli aveti i to ne treba da činite. Mene je vaš istup podsetio na 1992. godinu, na način kako je Skupština tada radila i zaprepašćen sam iako sam i ranije slušao vaše istupe, u ovim prilikama kada niste odgovarali na pitanja. Sada ste preterali.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, svako ima pravo da iznese svoj politički stav u jednom ili drugom smislu, u negativnom ili pozitivnom, imam i ja pravo, a kao uvod u pitanje koje ću postaviti, verujem da ću dobiti konkretne odgovore, jer mislim da ova vlada znalački odgovorno vodi Srbiju i jednu politiku koju vidi pred sobom kao retko koja u poslednjih 20 godina. Ona je tako vođena i takva harmonija u njoj postoji. To nije samo moje mišljenje ili mišljenje ove poslaničke grupe iz koje govorim, to je mišljenje većine poslanika u ovom parlamentu i to je mišljenje većine naroda u Srbiji.
Moje pitanje nije političko, već se odnosi i zamoliću gospodina ministra privrede i finansija, mislim da bi on mogao da odgovori, opština Žagubica jedna je od najsiromašnijih i najnerazvijenijih i ima veoma skroman budžet. Iz svog budžeta je u ovoj godini izdvojila 19 miliona na ime naknade za oduzeto, a nedostajuće poljoprivredno zemljište i to na osnovu pravosnažnih i izvršnih presuda suda.
Račun opštine je svakodnevno u blokadi i bez obzira na visinu priliva, 50% uvek se blokadom oduzima opštini, a danas je na primer šest miliona otišlo za ove potrebe. Po istom osnovu će u 2013. godini, očekuje se 26 miliona da će otići za izmirivanje ovih potreba. Postavljam pitanje da li je moguće da iz republičkog nivoa se pripomogne ovakvim lokalnim samoupravama, konkretno, Žagubici.
Drugo pitanje se odnosi na realizaciju projekata obrazovnih ustanova u okviru onoga što je poboljšanje energetske efikasnosti, a koje je odobrio Fond za zaštitu životne sredine, gde imamo da su neki projekti realizovani, kao osnovna škola "Sveti Sava" iz Požarevca, situacije su predate, svi papiri, da li će to biti naplaćeno, to je u vezi ministarke Zorane Mihajlović i vas gospodine ministre.
Još projekti nekih škola iz istog fonda koji nisu realizovani, da li će biti realizovani u sledećoj godini?

Reč ima ministar Dinkić.

Naravno da je u slučaju ne razvijenih opština moguće obrazložiti zahtev za tekuću budžetsku rezervu i uputiti Ministarstvu finansija, i ukoliko se radi o opravdanim zahtevima, mi takve zahteve odobravamo. To važi za svaku opštinu u Srbiji, uključujući i opštinu Žagubica, tako da je predlog da vidimo o čemu se tačno radi, da vidimo koliki su prihodi, koliki su nam rashodi i da za ove stvari koje su sudske presude, koje umanjuju budžet, da se obratite za podršku u vidu tekuće budžetske rezerve.
Inače, razmišljamo o tome kako da u narednom periodu dodatno promenimo strukturu transfera najmanje razvijenih opština, da pojačamo transfere onim najmanje razvijenim opštinama, ali tog momenta možemo intervenisati iz tekuće budžetske rezerve, pa vas molim da nam to tražite.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.