Pošto je ovo uopšteno pitanje, mislim da je veoma teško dati odgovor na pitanje koje je u stvari već jedno retorsko pitanje koje podrazumeva da mi sada treba da izvršimo promenu naše strategije u odnosu prema EU.
Sigurno da postoje problemi u zemljama koje su članice EU kada je reč o proširenju, odnosno problemi koji se tiču njihovog javnog mnjenja, koje je protiv proširenja EU, što je i logično, zato što postoji veliki broj država koje više daju novca EU nego što dobijaju. Sigurno da Srbija nije među tim zemljama i neće biti među tim zemljama.
Ako bismo sada gledali šta treba da budu prioriteti naše spoljne politike u narednom periodu, ne vidim mogućnost da Srbija može da vodi spoljnu politiku uspešno ukoliko nema jedan konstruktivan odnos kada je reč o evropskim integracijama, objektivno gledano. Vi ste toga svi svesni. Uostalom, na tome ste i pobedili Miloševića 2000. godine. Niste ga pobedili na tome što ste vikali da je on izdao nacionalne i državne interese, nego ste govorili da je on zaratio sa celim svetom. Govorili ste i da je počinio ratne zločine, ne vi lično, naravno, nego govorim o DOS, kako se to tada zvalo. Svako ima deo svoje biografije koji nije baš slavan, ali dobro.
U svakom slučaju, mislim da bi danas povukli neodgovoran potez prema našoj državi i prema našem narodu ukoliko bismo prekinuli naš proces evropskih integracija. To ne znači da Srbija ne može ni da donese drugačiju odluku. Može, ali moramo da budemo svesni da je 56% naše trgovine sa EU, da najveći broj investitora dolazi iz EU, da su Nemačka i Rusija naši najveći spoljnotrgovinski partneri, s tim što od uvoza iz Rusije 70% ide na naftu i gas.
Takođe, moramo da budemo svesni pri tome, da EU i Rusiji najveći spoljno trgovinski partner. Znači, zašto bi Srbija rekla – neću u EU. Zamislite sutra situaciju, za dvadeset godina, da naša deca žive u zemlji koja će biti jedina u ovom regionu koja neće biti članica EU i gde će odlazak u Albaniju biti odlazak u EU. Ja ne mogu da se borim za takvu Srbiju, bez obzira što mi je Srbija draža i na prvom mestu u odnosu na EU, zato što ne idemo mi u EU zbog njih, nego zbog nas.
Kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, niko nas ne tera, niko nam ne brani da te nacionalne, državne interese branimo kako želimo i kako mi to hoćemo. Ali, ne vidim kako mi drugačije možemo odbraniti osim ukoliko ne učestvujemo u igri. Ne možete pobediti u utakmici u kojoj ne učestvujete. Da li ćemo mi ovde pobediti? Veliko je pitanje šta mi možemo sada da uradimo. Vi kažete sada – EU nas tera da predamo Kosovo. Moram da vam kažem i da vas pitam, nismo li ga mi već skoro potpuno predali? Jesmo. Zašto? Zato što je na Kosovu ostao samo srpski nacionalni državni interes gde srpska zajednica živi.
Vi sada govorite i gledate to sa aspekta knjiga. Uostalom i vi profesore Samardžiću predajete. Koji ono predmet predajete? Evropske integracije? Šta predajete? Da li je tako? Pa koji predmet predajete? Koji ćete predmet predavati ako ukinemo to?
Sa druge strane, znate kako, ne možete i vi iz DSS samo da udarate šamare drugima, a da ne podnesete neki šamar. Kao što ste prošli put govorili ovde i o meni ružne stvari, a govorio je gospodin koji živi i Parizu. Da li je tako? Sada vama nije loše u Parizu EU, a kada dođete u Beograd, to je najgora moguća institucija koja postoji u Srbiji. Molim vas, vratite se svi u Srbiju, pa onda pričajte protiv EU.
(Predsednik: Molim vas, da ovde završimo ovaj deo izlaganja, imate priliku.)
Ili vratite svoju decu, da ovde dele sudbinu ostaloga naroda, a ne da terate tuđu decu, pošto ste nama to govorili da budu protiv EU. Nemam razloga da branim EU više od vas. Oni su vas doveli na vlast 2000. godine.
(Predsednik: Gospodine Dačiću, moram da vas zamolim da ovde završite, pošto je prošao već šesti minut.)
Pa, zar nisam u pravu gospodine Stefanoviću.