Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada se uvodi jedna novina, ako bismo na određen način imali strah da to neće da funkcioniše kako treba, onda jednostavno, zašto i menjati zakon ? Pustite ih onako, u najgorem i najlošijem obliku  da funkcionišu.
Šta su njegove dužnosti? Ne mogu ni to da se složim, da nije baš opisano, ali ono što je najvažnije kada je u pitanju taj građanski nadzornik jeste u šestom ili sedmom stavu, ne mogu sad da brojim, ali pročitaću stav – građanski nadzornik je dužan da nadgleda postupak javne nabavke i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju naručioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima.
Nije to napisano da bi to bilo samo formalno, jer u tom kontaktu građanski nadzornik može i da dođe do zaključka ili da mu se neko od lica koja učestvuju u postupku žali građanskom nadzorniku da mu neko traži novac da bi njegova ponuda prošla. To jeste osnovni cilj građanskog nadzornika.
Šta ako on zaustavi postupak? Verovatno više nikada neće moći da bude građanski nadzornik, s jedne strane. S druge strane, sećam se kada ste vi dok ste bili na vlasti davali imunitet, poreskim izvršiocima, poreskim službenicima, ako zaustave neku radnju koju je neko radio, pa ste davali imunitet da poreska uprava ne treba da platiti štetu koja je prouzrokovana aktom koji nije bio opravdan, itd.
Cilj ovde jeste da se što je god moguće više utiče antikorupcijski, odnosno da u samom postupku sprovođenja javne nabavke, da se spreči traženje i dobijanje novca od lica koja su zainteresovana u postupku javne nabavke.

Hvala.
Reč ima Miroslav Petković, replika. Izvolite.

Hvala.
Gospodine Arsiću, ne postoji kod nas strah od novina, mi samo tražimo da se u članu koji predviđa ovlašćenja građanskog nadzornika jasno i navedu. Vidite i sami da niste sigurni šta se dešava ako on zaustavi postupak. Naopako bi bilo kada bi on mogao da zaustavi postupak, o tome se i radi. Rekli ste – ako on zaustavi postupak pa ne bude upravu, nikada više neće biti građanski nadzornik. Gde to piše? Upravo o tome i govorim.
Zašto nije predviđena sankcija ukoliko on napravi određeni propust? Naravno da je potrebna kontrolna funkcija Narodne skupštine, za to smo se zalagali. Poslanička grupa DSS je u svim predlozima zakona, koje smo mi kao poslanička grupa davali, a i u svim zakonima koji sada dolaze, da upravo ovo bude mesto na kome se raspravlja o tim stvarima.
Siguran sam da dobro znate i Zakon o DRI, ali oni imaju pravo to da rade, oni podnose izveštaj Narodnoj skupštini. Evo, juče smo imali sednicu Odbora za finansije, na kojoj je predsednik DRI i njegovi saradnici, podneli su jedan deo izveštaja. Danas smo ga dobili u pisanoj formi.
O tome se radi. Mešamo nadležnosti, dajemo građanskom nadzorniku velika ovlašćenja u smislu da može, ne velika ovlašćenja, ovde ne postoje, jer on kaže – nadgleda i obaveštava. Koga? Državne organe i javnost? To je čisto da se doda još pro forme jedno lice koje će se baviti ovim poslom. Možda ima potrebe za njim, ali ne na ovaj način kako ste predvideli.

Hvala.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Radaković i Jovana Joksimović.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 33. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Đelić.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Đelić.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, dame i gospodo, ovaj amandman ide u pravcu onoga što je predlagač ovog zakona hteo da postigne, to je bio predmet i naših elemenata zakona, predstavljenih u ovom domu u januaru mesecu ove godine, kada je DS činila vlast i vodila Vladu RS.
Imam ovde u ovom predloženom amandmanu dva aspekta. Prvi je aspekt je da se smanji sa predloženih 15% na 10%, maksimalni iznos dodatnih radova, koji se mogu odobriti na već ustanovljeni, originalni ugovor o javnim nabavkama.
Sada, da li je to 15% ili 10%, to je možda manje bitno. Ono što je bitnije, to je drugi deo ovog amandmana, koji, ukoliko se ne usvoji, će omogućiti nažalost da se neke ne pravilnosti koje su konstatovane poslednjih nekoliko godina. Naime, veoma je bitno da predlagač prihvati ovaj amandman, da se onda jasno kaže u zakonu, da bilo kakvi dodatni radovi, ne mogu biti odobreni po drugačijim cenama dobara i usluga, od onog prvobitnog ugovora, koji je bio predmet javne nabavke.
U protivnom, možemo doći u situaciju gde se odobravaju možda tih dodatnih 15% ukupnih sredstava, za veoma malu količinu dodatnih dobara ili usluga. To nije nigde regulisano. Imamo sada iskustvo već 10 godina, da na taj način se iskorišćava jedna rupa u zakonu, da se to desi na jedan zakonit način, a da zapravo ceo postupak se može u potpunosti obezbediti. Ukoliko je cena veoma niska i na taj se način dobija ovaj originalni posao, a posle toga kroz dodatni rad, uz veoma malo truda se dođe do značajnog iznosa novaca. Tu se pravi taj profit i na taj način možda neka bolja ponuda je u prvom koraku odbijena. Onaj ko iskorišćava ovu rupu u zakonu, koja dan danas postoji i koju mi ovde kao DS, predlažemo da se zatvori, onda me je strah da te zloupotrebe mogu da se nastave. Zbog toga apelujem na sve stranke da ovaj tehnički, dobronamerni, čini mi se, posve dobar amandman bude usvojen. Hvala.

Hvala.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Dejan Mihajlov i Petar Petković.
Predstavnik predlagača i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 36. stav 6. gde traži da se doda rečenica u kojoj bi stajalo, između ostalog, da u postupku javnih nabavki po hitnosti naručilac je u obavezi da traži mišljenje od uprave, koja je dužna da objavi mišljenje o zahtevu za postupak po hitnosti u roku od 24 časa. Ukoliko uprava u određenom roku ne da mišljenje, naručilac može da nastavi postupak i bez pribavljanja mišljenja.
Smatramo da je ovo jedan od bitnijih amandmana DSS koji nije, nažalost, prihvaćen, zato što se ovde uvodi red kada je reč o postupku po hitnosti, jer je to siva zona postupka o javnim nabavkama.
Ako od svih postupaka javnih nabavki imamo oko 20% javnih nabavki koji se ostvaruje po postupku po hitnosti, jasno je da je ovo oblast gde je postojala i te kako zloupotreba kada je reč o korupciji i načinu kako su se ostvarivale te javne nabavke. Zbog čega? Iz prostog razloga što je ovo postupak na koji se ne primenjuje suspenzivno dejstvo za zaštitu prava. Samim tim, to znači da kada naručilac uđe u postupak javnih nabavki, on u tom postupku ide do kraja. Bez obzira ako se neko od ponuđača žali da je tender namešten, baš zato što je u pitanju postupak po hitnosti, on postupak sprovodi do kraja, a ponuđač posle može da se žali, da ide na sud, ali od toga nema nikakve rabote jer je to postupak koji dugo traje i u praksi uglavnom ponuđači ne idu na sud.
Zbog toga što ovde i te kako ima prostora za zloupotrebu, smatramo da je bilo potrebno da se detaljnije, jasnije, definiše značenje postupka po hitnosti. Zbog toga smo tražili da Uprava za javne nabavke da svoje pozitivno mišljenje u roku od 24 sata. U obrazloženju stoji da je taj rok nerealan. Zašto? S jedne strane, imamo nešto što podrazumeva elementarnu nepogodu, havariju, kada mora odmah da se reaguje. Rok od 24 sata može da znači i da uprava reaguje i nakon 15 minuta. Dakle – u roku od 24 sata. Ali, s druge strane, šta ćemo sa onih 20% javnih nabavki koji koriste ovaj postupak za zloupotrebe? Tu je važna uloga, kada je reč o Upravi za javne nabavke, i o tom pozitivnom mišljenju.
Šta nas košta da to uvedemo? Uprava postoji. Hajde da u ovu sivu zonu unesemo reda, pa da kad već govorimo o javnim nabavkama, da u toj oblasti do kraja, u potpunosti kažemo šta je ono što je zakon i šta je ono što se mora poštovati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Samo hoću još jednom da ukažem na važnost ovog, naizgled sitnog amandmana, odnosno hitnog postupka koji se uglavnom odnosi na neke slučajeve havarije, kao što je pomenuo gospodin Petković. Daću vam primer.
Mi uvodimo građanskog nadzornika za velike nabavke koje su preko milijardu i njih ima otprilike 35 svake godine, što je 35, 40 milijardi od iznosa 300 milijardi koliko su javne nabavke u Srbiji, a 20% javnih nabavki su po hitnom postupku, što je oko 60 milijardi. Sada vidite tu nelogičnost – vi uvodite jednog građanskog nadzornika za velike nabavke od preko milijardu, koje su možda u svom obimu iste kao ove javne nabavke po hitnosti, a ove nabavke po hitnosti, zato što nećete da usvojite ovaj amandman, ne postoji nikakva kontrola. Pa, građanski nadzornik je potrebniji za ove nabavke po hitnosti, jer njima ima 60 milijardi i one se sprovode bez ikakve kontrole, niti Uprave niti Republičke komisije. Onaj ko se žali na ovo, to uopšte ne suspenduje, to se sve završi čas posla i to je najveća siva zona i najveća mogućnost za petljanje, muljanje i korupciju.
Uzimajući u obzir krajnje iskrenu nameru predlagača da se bori protiv korupcije, mene čudi da on nije prihvatio ovaj amandman koji ima, ako ništa drugo, obavezu onih koji sprovode hitne nabavke, naručioca, da obavesti Upravu i da u roku od 24 časa sačeka da se Uprava izjasni, a ako se ne izjasni, da sprovede svoj postupak. Kroz ovaj primer se vidi kolika je ta siva zona hitnih javnih nabavki, da je ona oko 60 milijardi i ona se provlači onako, bez ikakve kontrole, a imamo građanskog nadzornika za velike nabavke na koje se potroši možda 50 milijardi, a to je manje nego na ove. Mi hoćemo tu sve da kontrolišemo, a ovde ćemo da prepustimo da ti koji su naručioci i koji organizuju javne nabavke po hitnosti petljaju i muljaju.
Ako je namera da se izborimo sa korupcijom u svakom segmentu, onda treba prihvatiti ovaj amandman koji će, ako ništa drugo, bar da bude mogućnost da se spreči korupcija u ovoj oblasti. Hvala.