Ovo jesu teme o kojima bi trebalo pažljivo razmisliti i zbilja ne zaslužuju ovako teške kvalifikacije, kakve smo u nekoliko diskusija čuli, da će neko sa nekim nešto da deli, niti tako olake kvalifikacije da neko zna šta je vredno, šta je nevredno umetničko delo, to naprosto savremenici nikad ne znaju, ali jeste specifična materija.
Znam Zakon o Narodnoj skupštini, a i bez tog zakona poslanik ima pravo na svoje mišljenje i niko ne može da ga pozove na odgovornost, pa meni ne treba mišljenje Vlade na neki amandman, da bez njega nikako ne mogu da odlučujem kako ću glasati. Ja ću svakako odlučiti da li ću glasati za ovaj amandman kada ga još jednom pažljivo pogledam u odnosu na to da li rešava problem koji postoji godinama, to su svi rekli, i prevazilazi se na taj način što se u najvećem broju slučajeva, nije korektno da detaljno o tome govorim, jer su kolege iznosile tačne podatke kako se prevazilazi taj problem u praksi i šta nije dobro. Svakako, bilo bi dobro da imamo neko sistemsko rešenje, te svakako nema potrebe za ovako teškim kvalifikacijama i ovako žustrim reagovanjima, jer oni koji brinu o kulturi, oni brinu i nije bitna ni jedna stranka, niti im je bitno na taj način da na tome stiču poene. Oni koji ne brinu su ravnodušni i to zna i većina građana kada su u pitanju visokoumetnička dela.
Moja molba je još jednom porazgovarati. Molim i predlagača da naprosto pogleda do koje mere jeste ili nije moguće da se u ovako sročenom amandmanu reši ovaj problem koji zbilja ne počiva na tome da neko brani umetnike, a neko ne brani.
Ukoliko je vreme pređeno, koristiću vreme poslaničke grupe. Ovde je jedan od vrlo nadležnih za ovu materiju, a gospođa Mojović je odlično podsetila da je poreskim sistemom to i te kako dobro rešeno ili barem je u dobrom pravcu, učestvovao u jednoj raspravi gde smo rekli da ne valja kada se ostavi pretežni interes, jer pretežni interes u Srbiji ne postoji u okviru zakona, pa da li će to biti pretežni interes nekog direktora ili nekog iz samoupravljanja ili nekog iz javnih nabavki, ne valja, jer jedini pretežni interes koji u našoj literaturi postoji je onaj kojim se objašnjava Josifu iz Babušnice kako treba on da uradi nešto za zakon, pa se kaže – ja ovde stavim tvoj predmet, Josife, ovde stavim jedan zakon, pa još jedan, pa ako ne znam šta će da pretegne, ja ovako malim prstom kao izvršna vlast pa pretegne. To je Nušić.
Nema potrebe da se stvara atmosfera iz Nušićevih komedija, ovo je ozbiljno pitanje. Koliko god da se tiče malog broja ljudi, tiče se jedne vrlo specifične delatnosti i vrlo specifičnih problema i nemamo razloga da ne pokušamo kroz ovaj amandman ili oko ovog amandmana, ali stvarno nema potrebe da sada svima oduzimamo vreme, da još jednom porazgovaramo, jer svakako o tome neće odlučivati u glasanju jedna stranka, nego poslanička većina od prisutnih, kao što ni Beograd, hvala bogu, ne vodi jedna stranka, nego ga vodi institucija. Hvala vam najlepše.