Smatram da nisam povredio član 27. Poslovnika, naročito zbog argumenata da se Vlada mora izjasniti o predlogu zakona koji neko predlaže u Narodnoj skupštini. Narodna skupština odlučuje u danu za glasanje o tome da li će neke amandmane ili zakone prihvatiti i smatram da je Narodna skupština organizacija, odnosno telo u ovoj državi koje je krovno i ne mora da polaže računa Vladi. Obrnuto, Vlada mora da polaže račune nama.
Dakle ako Vlada da mišljenje, tim bolje, ako ga ne da, u tom slučaju Narodna skupština će svakako odrediti i svako od nas će glasati u danu za glasanje kako misli. Predlažem da pređemo dalje na rad.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Bio sam u nameri da privedemo kraju ovaj deo razgovora, da pokušamo da napravimo neku sublimaciju svega što smo čuli.
Gospodine Arsiću, što bi naš narod rekao – koljete vola za kilo mesa. Mi smo sve učinili kao DS, moja uvažena koleginica Mojović je podnela izvrstan amandman, nepotrebno ste tvrdoglavi. Ne u pežorativnom smislu, ali mislim da ste u ovom slučaju imali jednu sjajnu priliku da napravite jedan značajan iskorak. Objasnili smo vam zašto smatramo da ovo nije dobro, objasnili smo vam da ne stoji taj član koji ste naveli koji obuhvata materiju.
Ne vidim u čemu je problem, osim da jednostavno želite da budete tvrdoglavi u ovom slučaju. Ima jedna stvar koju ste rekli za koju mislim da nije korektna. Ako mislite da zbog par izvođača na trgovima, koje ste vi spomenuli, treba da plate svi autori, a platiće zbog neprihvatanja ovog amandmana, onda verovatno mislite na gospodina koji je trebao da peva u Novom Sadu, pa vas je gospodin Vučić ukorio za to. Da li na to mislite?
(Veroljub Arsić, s mesta: Između ostalog.)
Ne znam zašto ste onda to spominjali u kontekstu DS? To se desilo vašem gradonačelniku u Novom Sadu. Gospodin Vučić ga je ispravno ukorio i vi ste to prihvatili. Onda je smanjen iznos, mada i dan danas neće da kažu u Novom Sadu kolikoće to da košta. Jel to taj princip koji ćete uvesti, kroz ugovaranje za autorsko delo, što je uvredljivo za svakog autora jer mu je to posao, gde će komisija ili neko da ugovara kao sizovi da odrede šta je umetničko delo, a šta nije, zato što mislite da je umetnost sve što je na trgu, a nije.
Vrlo prosta stvar, ovaj amandman pomaže da zakon bude bolji. Mi želimo da uredimo deo društvenog dešavanja koje ovaj član ne uređuje. Ne vidim zašto to nećete da uradite, ali ono što me raduje je da vidim kod vas kada razgovaram i kada vam se obraćam, kada slušate ono što pričam, da razumete da sam u pravu. Ne znam zašto ste uporno tvrdoglavi i nećete to da prihvatite. Hvala.

Reč ima gospodin Arsić. Izvolite.

U jednom delu mogu i da se složim sa vama, a to je da jeste i to jedan od tih razloga zašto se ne prihvata amandman na član 7. Da li vi mislite da ne bi bilo još većih, ne mogu da kažem zloupotreba, ali jednog nonšalantnog odnosa prema sredstvima koje nam obezbeđuju građani?
Gospodo, zakon prvi put važi za sve isto, i za ove iz DS, i za ove DSS, i za SPS i za SNS. Zakon važi isto. Da je takva primena bila poslednjih godina, verujte da ne bismo bili u ovim problemima.

Repliku je tražio dr Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovani predsedničke, kratko ću, pošto ovde mešamo žabe i babe. Zakon o javnim nabavkama tretira naručioca posla u kulturi koji ima prava da bira ustanovu u kojoj će biti iznuđeno nešto. Te ustanove mogu biti bolje ili lošije, ponuđači skuplji ili jeftiniji. Tretira izvođače koji takođe nisu autori. Izvođači, isto tako, mogu biti bolji, gori, lošiji, ovi, oni, koji god, nije važno.
Autor i autorsko delo se apsolutno ne dotiču ovim zakonom. Dakle, može se bilo koji izvođač pozvati na bilo koje autorsko delo, ako dobije saglasnost tog autora da izvodi njegova dela. Izvođač je pružalac usluga, koji može biti tretiran ovim zakonom isto tako kao i ustanove u kojima se izvodi to umetničko delo, ili, nije važno da li je umetničko delo, autorsko delo. Hvala.

Gospodine Radenkoviću, izvolite.

Hvala, uvaženi predsedniče.
Voleo bih da privedemo kraju, jer ovo stvarno nema smisla. Pare poreskih obveznika moraju da se kontrolišu.
Ovo o čemu pričamo u vezi malih nabavki, ne može to da bude predmet male javne nabavke, to je predmet pregovaračkog posla. Ko god tvrdi da je to radio u malim javnim nabavkama, mala nabavka se obračunava na godišnjem nivou i znači da nije bila u skladu za zakonom.
Kultura ne sme da bude izuzeta i ona mora da funkcioniše u skladu sa zakonom. Nemojte sada da pričamo da imamo nešto protiv kulture. Mora da se sprovodi pregovarački postupak. Mora da se stave pod kontrolu sredstva građana. Nemojte to da pokušavate da izopštavate iz ovog zakona i da to bude mimo kontrole. Jednostavno, ne može.
Ne shvatam da nekome može da smeta uvođenje reda i u kulturi i ako se zalaže za kontrolu javnih finansija. To je potpuno neshvatljivo. Stvarno ne razumem i ne možete da me ubedite. Da je to smisleno, podržao bih to kao neko ko se stvarno zalaže za istinu. Ovo stvarno nema smisla.
Koleginice, nikako ne stoji i nije u skladu sa nekim normama. Kažem vam, i u Evropi je takav zakon. Ne može. Vi hoćete da uprostimo sada. Šta znači ako izuzmemo to iz zakona, onda će da radi ko šta stigne i ko koliko hoće i plaća ko šta koliko hoće? Nemojte to da radimo. Onda će neka predstava tamo, koja nema nikakve veze s vezom, da košta ko zna koliko. Zašto? Šta je problem, ne razumem?
Znači, naručilac bira izvođača, razgovara s njim. Vi se, koleginice, lupate u glavu, lupite se malo jače, pa ne bi pričali sve ovo šta ovde navodite i ne mogu da verujem, ako ste ikada nešto radili u životu, onda treba da znate osnovne stvari. Ne može mali predmet male nabavke da bude, mora da bude predmet pregovaračkog postupka. Nemojte to više i dajte da pređemo dalje.

Gospođo Mojović, izvolite.

Mene postaje strah da nastavim ovu priču, ali neću odustati, jer sve dublje i dublje ulazimo u nešto što je, da kažem, zastrašivanje ljudi i ponižavanje kulture.
Ne mogu više da verujem i izvinjavam se što ovako reagujem, gospodine Radenkoviću, zato što ne mogu da verujem o čemu vi govorite. Ne mogu da verujem da vi kažete da to ne može da bude mala nabavka. Rekla sam da ceo jedan proces, jedan celi ansambl predstava, jedan ceo BEMUS ne vredi kao jedna mala nabavka, mislila sam do tri miliona. To je iznos.
Žao mi je što gospodin Arsić nije tu. Neko imputiranje da treba neko da sakrije neke pare, da podeli – ljudi, u budžetu Ministarstvo kulture za 2013. godinu, niko me nije podržao kada sam dala amandman da se doda bar još 500, ukupno za sve programe i projekte u Srbiji ima manje od 500 miliona dinara. Znači, za 26 republičkih ustanova, 14 sa Kosova, stotine raznih kulturno-umetničkih društava, a tu su i kolege iz ministarstva, 500 miliona i sada ćemo mi, a pri tom, rekla sam da i ministarstvo i lokalna samouprava to kontroliše, i ne može niko da dobije pare iz budžeta bez pravdanja.
Ono što mi takođe gospodin Arsić inputira, što koristim neka imena, kao što su, da ne ponavljam, neki čuveni dramski pisci. Na primer, da napomenem neke reditelje – Jagoša Markovića, Miloša Lolića, Egona Savina, govorim samo o pozorišnim. Da pomenem i neke pisce – Basara, da ne pominjem imena. Svi oni, reditelji, glumci, neću glumce da pominjem jer će to da izazove novu seriju replika, izvođači, interpretator – Isidora Žebeljan, najveći kompozitor ozbiljne muzike, najmlađi član SANU, koja je, takođe, član Odbora BEMUS-a. Nije dovoljno što je Zoran Erić umetnički, što je Isidora Žebeljan član umetničkog odbora, ne, tu će oni nešto da muljaju na tom BEMUS-u i da podele neke pare.
Drago mi je da se gospodin Arsić vratio. Ne želim da mi se imputira ovo što on kaže, da želim ovim amandmanom da sakrijem nešto od javnosti. Dobro, da li je problem da kažemo da se objavljuje, a pri tom se sve objavljuje.
Još nešto, drage moje kolege. Niste u obrazloženju zbog čega odbijate ovaj amandman, citirali celu ovu tačku 12, već sam na početku rekla, u kojoj stoji šta se izuzima – zasnivanje radnog odnosa i zaključivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Privremeni i povremeni poslovi, na primer, u Kolubari, koji su vredeli ne znam koliko stotina dinara, privremeni i povremeni poslovi koji se mogu obavljati i u institucijama kulture, jer naravno da oni nemaju zaposlene. Pominjao sam i one krojačice i, verujte mi, ponekad se mnogo više njima plati nego kostimografkinji ili scenaristi. Aleksandru Deniću, vrhunskom svetskom scenaristi, koji više radi u Nemačkoj, sa najpoznatijim svetskim rediteljima, nisu ga valjda pribavili po postupku javne nabavke – male, velike, s pogađanjem itd?
Vama ne smeta, nikome od vas ne smeta što se za privremene i povremene poslove, uzmite Zakon o radu, videćete šta se sve smatra privremenim i povremenim poslovima.
Znate li koje su sve manipulacije bila sa angažovanjem ljudi preko Omladinske zadruge? I na njih se odnosi ovo oslobađanje i oni ne potpadaju pod javnu nabavku. To piše u ovoj tački 12, a samo umetnici.
Da li treba, gospodine Arsiću, da se objavi? Naravno da ćemo da objavimo. Ne postoji ni jedan dinar utrošen u kulturi, a dobijen iz budžeta – ne znam možda vi imate neka druga iskustva, ja ih nemam. Što se tiče Beograda, znam da tamo ni taksi račun ne može da se plati, a da se ne dostavi u Sekretarijat za kulturu da je plaćen račun, a kamoli honorar. Apsolutno ne. Ne, naprotiv.
Vi ne insistirate da se objavljuje ko se zaposlio, pošto je ova tačka 12. bez javnih nabavki. Ko je dobio ugovor bez javnih nabavki, ugovor o delu za privremene i povremene poslove? Tu ne postavljate uslov, nego baš moraju autori. Koliko to imamo autora?
Još nešto, jednom je Nova godina i mene ne zanima, gospodine Arsiću ko će da peva na trgovima. Zanima me šta će 365 dana da rade ljudi u muzejima, u galerijama, u pozorištima, u kulturnim centrima, u Beogradskoj filharmoniji, u Jugokoncertu. To me zanima.
Sigurno da su sve oči javnosti uprte i uvek se najviše interesuju koliko je ko dobio za nastupe u novim godinama, ali isto tako vam kažem da ne postoji nijedan dinar utrošen u ovim značajnim kulturnim institucijama Srbije za koje se ne zna, tim pre što se daje iz budžeta. Nemojte meni imputirati da želim da to učinim manje javnim. Ako je to problem, napravićemo ispravku, dopisaćemo, sve se objavljuje i ovako sve mora da se objavi. Sve mora da se zna. Nemojte zbog toga da govorite da želim da sakrijem te silne pare koje se po kulturi vrte.
Molim vas, nećete da prihvatite amandman. Prihvatićete se da svi ovi što su preko omladinske, po ovim ugovorima, po onim ugovorima, stotine miliona, to ne mora na javnu nabavku. Ostaćete upamćeni po tome da ste sa punom svešću o tome, rekla sam da nije tačno da sam pisala amandman na taj zakon, ali to nije bio dobar zakon, dala bih amandman i na taj zakon.
Sećaju se moje kolege da sam dala 24 amandmana na Zakon o kulturi koji je moja koalicija podnela u ovom parlamentu. Nažalost, samo 11 je usvojeno. Sada sam predložila samo dva amandmana. Molim da se jedan usvoji. Nemojte više da optužujete i da iznosite stalno neke nove optužbe da sada tu neko pokušava, na kraju ćete i mene optužiti da ne podržavam borbu protiv korupcije i kriminala. Podržavam, časna reč, iskreno, najiskrenije. Da li je to korektno? Podržite i vi ovaj amandman.