Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 92. govori o mogućnosti da naručilac odbije ponudu zbog neuobičajeno niske cene. Mi u LDP vidimo ovde jednu nepreciznost koja se ogleda u stavu 2. predloženog člana. Naime, stav 2. kaže – neuobičajeno niska cena u smislu ovog zakona je ponuđena cena koja značajno odstupa u odnosu na tržišnu uporedivu cenu.
Mislimo da sam termin značajno odstupa, jer je previše uopšten termin. Našim amandmanom smo pokušali da definišemo šta znači značajno odstupanje, odnosno da bude jasniji ovaj član zakona, jer možemo doći u situaciju prilikom sprovođenja zakona, da ovaj član omogući naručiocima da odbijaju one ponude ponuđača koji nisu u skladu sa politikom tog naručioca.
Rekli smo da se u članu 92. dopuni stav 2. rečima – koja je za više od 20% niža od proseka svih ponuđenih cena u svim podnetim ponudama u konkretnom postupku javne nabavke. Takođe smo rekli da se dodaje novi stav 3. koji bliže definiše šta znači prosečna cena. On glasi – neuobičajeno niska cena po pozicijama je cena koja je za više od 20% niža od prosečne ponuđene cene za konkurentnu poziciju, koju su ponudili svi ponuđači. U obračunu proseka iz stavova 2. i 3. ovog člana se ne uključuje cena za koju se vrši ocena.
Pokušali smo da definišemo tu prosečnu cenu, koja za 20% treba da je viša, odnosno kada se računa ta prosečna cena, da se u nju ne uzima ona ponuda za koju treba da se proveri zašto je neuobičajeno niska cena. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 92. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Bojana Božanić i Dušica Morčev.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Hvala, poštovani predsedniče.
Predložili smo da se u članu 92. definiše tačan rok i pojašnjenje neuobičajeno niske cene, a ne da o bude primeren rok. U obrazloženju predlagača stoji da to treba da bude najkraći mogući rok i zato ga nisu definisali. Znate, vreme je vrlo relativna kategorija, tako da smo smatrali da treba da stoji da rok ne može biti duži od 20 dana. Smatramo da je to nešto što je predlagač mogao da prihvati.
U svakom slučaju, svi amandmani DSS su podneti u cilju, ponavljam ponovo kao i sve moje kolege do sada, unapređenja procedura javnih nabavki, u cilju dobijanja jednog boljeg, kvalitetnije Zakona o javnim nabavkama, koji će svi građani moći kvalitetno i dobro da koriste na vrlo jednostavan način.
Obzirom da predlagač nije prihvatio ni jedan naš amandman, a verovatno neki od tih amandmana bi značajno mogli da unaprede sam zakon, a ne da ga suštinski izmene. U svakom slučaju, ne znam zbog čega se to desilo. Naša želja je da preciziramo sva rešenja koja se nalaze u zakonu, da se jasno definišu sve odredbe, pa tako i sa ovim primerenim rokom koji ne bi trebalo tako da stoji, već precizno i jasno definisano – ne duže od 20 dana.
Demokratska stranka Srbije podržava sve aktivnosti na uvođenju reda u procedure javnih nabavki, na borbu protiv korupcije, koju zaista podržavamo. Nadam se da vi shvatate da takođe želimo da doprinesemo ovom zakonu i želimo da vam pokažemo da hoćemo vrlo aktivno da učestvujemo u radu parlamenta i donošenju ovog zakona. U vezi s tim, ne znam zbog čega niste prihvatili sve naše amandmane, pa i ovaj koji je vrlo jednostavan?
Opet se vraćam na jučerašnji član 3. i naša amandman o neuobičajeno niskoj ceni, gde niste imali nikakvo obrazloženje, osim da mi kažete da smo pogrešili, da imamo sada dve tačke 29. u članu 3, a nigde nije Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo rekao da amandman nije tehnički neispravan. Mogli ste da kažete da niste hteli ništa da menjate, a ne nekim trivijalnim objašnjenjima da mi definišete zbog čega niste prihvatili amandman.
Ozbiljno vas molim da još jednom dobro razmotrite amandmane DSS i da usvojite neki od njih, jer nam je svima želja da zakone koje donosimo budu najbolji mogući.

Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Đelić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ranka Savić, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 113. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ranka Savić, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, suština našeg amandmana je da se zaštiti ponuđač od naručioca, odnosno od mogućih zloupotreba naručioca, tako što bi se naručilac vezao da u roku od osam dana obavesti ponuđača da odustaje ili menja svoje mišljenje u vezi već ranije date ponude. Pri tome, predviđa se rok od 30 dana za otklanjanje svake vrste štete.
Odgovor predlagača zakona je da je to nepotrebna birokratizacija. Ne bih se složila s tim, s obzirom da iako već postoji neko rešenje u zakonu, u smislu nadoknade štete ponuđaču za eventualne zloupotrebe ili propuste naručioca, ipak ostaje veliki prostor da ponuđač ostane u nekoj vrsti štete. Jer, danas je jako teško ostvariti bilo kakvo svoje pravo pred nadležnim organima, odnosno pred sudovima.
Zato, ukoliko se nekako omeđi ta obaveza naručioca, u smislu davanja odgovora i izveštavanja ponuđača, i u smislu njegove obaveze da nadoknadi štetu, stvar će biti mnogo jednostavnija za bilo koje dalje postupke. To bi, u stvari bilo preliminarno izjašnjavanje naručioca da prihvate tu štetu, da nadoknadi ili jednostavno smatra da nije došlo do štete njegovom krivicom. To bi bila jedna pomoć samom sudu i sudskom postupku i znatnije bi ubrzao taj neki postupak da ponuđač ostvari svoje pravo.
Ne treba izbegavati mogućnost da se neke stvari na ovaj način, racionalan način, reše. Šta više, treba im dati podstreka, makar taj podstrek dolazio i iz amandmana opozicije. Prema tome, ne bi bilo loše da još jednom razmislite o tome da li želite da se ceo taj postupak oko javnih nabavki racionalizuje ili ne.

Na član 113. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Antić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 127. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Radaković i Jovan Joksimović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Marinković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 139. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Kao što sam rekao, poslanička grupa DSS je podnela 27 amandmana, i to je jedna trećina od ukupnih amandmana koji su se našli u vezi ovog zakona. Bilo je tu dobrih amandmana, ne samo naše poslaničke grupe, već i drugih poslaničkih grupa.
Međutim, i ovaj amandman, kao i ostali amandmani koje je podnela naša stranka, nisu prihvaćeni. Iz kog razloga? Ne znamo. Objašnjenje je isto kao i za član 84, a to je da će stvoriti konfuziju. Hteli smo da ovima amandmanom stvorimo jedan kontrolni paket, a vezano za nadležnosti republičke komisije. Tako samo tražili da u članu 139. posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja kaže – odlučuje o predlogu podnosioca zahteva, o kontroli opravdanosti kriterijuma za dodelu ugovora.
Moj kolega, Dejan Mihajlov, i ja pričali smo o tome kako je bilo mnogo nepravilnosti u prethodnom periodu, a vezano za našu građevinsku operativu na Koridoru 10, vezano za "Ikarbus" u gradu Beogradu i mnoge druge nepravilnosti. Na ovaj način smo hteli da podstaknemo predlagača zakona da prihvati ovaj amandman kako bi ovaj zakon bio što transparentniji, jasniji i kako bi ga približili svima onima koji su zainteresovani za ovaj zakon, a i da građani Srbije imaju uvid kako se njihova sredstva troše. To je bio cilj i intenca našeg amandmana, ovlašćeni predlagač ga nije prihvatio. Nama je žao, ne samo što ovaj amandman nije prihvatio, nego što nije prihvatio i mnoge druge amandmane koje smo ponudili. Dakle, koncept našeg predloga amandmana i ovog zakona izgleda da nije isti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 139. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Dejan Mihajlov i Petar Petković.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Ovim članom se preciziraju, član 139, nadležnosti republičke komisije. Između ostalog stoji da republička komisija vodi prekršajni postupak. Smatramo i ovim amandmanom predlažemo da se kaže da republička komisija ne vodi, nego pokreće prekršajni postupak.
Smatramo da je preveliko ovlašćenje da se daje republičkoj komisiji da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu. Čak ni državni revizor, koji je ustavna kategorija, nema mogućnost, niti ovlašćenje, da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu, već je on taj koji pokreće postupak u okviru pravnog sistema, koji je uspostavljen u Srbiji. U okviru sudova za prekršaje se taj postupak vodi.
Argumenti zašto ovo nije dobro su dvojaki. Prvo, što u okviru republičke komisije sede, ne samo pravnici, već sede i ona lica koja nemaju znanja iz oblasti prava, a naročito nemaju znanja iz oblasti primene prava i prekršajnog prava i mogućnosti da vode prekršajni postupak. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovde će doći do sukoba interesa, jer u okviru republičke komisije, koja je jedan organ, vodiće se dva suprotstavljena postupka, odnosno odlučivaće se o postupku za zaštitu prava ponuđača, a posle će drugo veće republičke komisije da odlučuje o prvostepenom prekršajnom postupku.
Smatramo da je mnogo bolje rešenje da se ostavi republičkoj komisiji da pokreće postupke, a da prekršajni sudovi budu oni koji će da vode postupke.
Obrazloženje je da su ti postupci koje vode prekršajni sudovi spori, tromi, da nisu dovoljno efikasni da bi se zaštitila određena prava. Nije problem da mi moramo da tražimo rešenje koje nije u skladu sa našim pravnim sistemom i time pravimo jedan sistem koji će dodatno da unese konfuziju u naš pravni sistem, već je na nama da unapredimo funkcionisanje prekršajnih sudova, da njih može da bude više, da se možda napravi posebno veće u okviru prekršajnog suda ili posebne sudije koje će se baviti samo ovim postupkom. To je nešto što je naš predlog.
Inače, da dozvolimo republičkoj komisiji da vodi prekršajni postupak, to bi bio, što bi se reklo, incident, izuzetak u našem pravnom i ustavnom poretku. Ovo nije protivustavna kategorija da republička komisija ima pravo da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu, ali je nešto što iskače iz našeg pravnog sistema i što bi bilo incident koji neće doprineti efikasnijem radu i koji će samo, po nama, da omogući rad i dovešće u situaciju da će biti sukoba interesa, neadekvatnih odluka, zato što članovi republičke komisije nisu obrazovani i nisu potkovani da bi mogli da vode prekršajne postupke. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, gospodin Arsić.