Koristim vreme poslaničke grupe, za podršku amandmanu koji su podnele moje kolege i koji podržavam. Glasaću za njega u danu za glasanje.
Amandman je vrlo jednostavan. Predlagač, sa mnogo raznih odredbi, neke dobre, neke valjane za popravku, neku su na žalost ostale nepopravljene, kao obrazloženje ovog zakona tvrdi da će se ostvariti uštede. Niko u poslaničkoj grupi DS ne spori ni pravo predlagača da u odredbama zakona vidi uštedu, niti normalnu i sa naše strane podržanu želju da se te uštede i ostvare. Zato i donosimo zakone, da proizvedu promene na bolje.
Problem sa argumentacijom koja samo liči da je protiv, kada je amandman koji je podnet u pitanju je što naš amandman kaže, obrazloženje odredbe, kažu, biće uštede 600 miliona evra. Mi u to želimo da verujemo. Sve što kažemo, dajte da vidimo, da bude lako dokazivo, proverljivo i merljivo, da je 600 miliona evra zaista i ušteđeno.
Ne sporimo da može da bude 400 miliona evra. Bilo ko iz moje poslaničke grupe, mogla bih da govorim za svakog od nas, neće reći – niste uspeli, niste ispunili obećanje, nego ćemo reći – korak je napravljen, odličan korak, ako je ušteđeno 400 miliona vidljivih, 200 miliona evra, jedan korak koji je prethodio ideji predlagača danas da donese ovaj predlog zakona, naslonio se na napore prethodnih. Napori prethodnih naslonjeni su na napore onih pre njih. To se zove uređivanje države.
Šta dobijemo kao odgovor na našu saglasnost da se uštede naprave? Dobijemo kao odgovor – amandman nije u skladu sa Ustavom. U obrazloženju amandmana piše da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Dobijemo kao odgovor da je to pitanje decentralizacije, a pitanje decentralizacije se ni na koji način ne uređuje ni ovim zakonom, ni uštedama koje bi bile ostvarene. Dobijamo i jedan niz načina komunikacije koju ne smatramo primerenom za argumentaciju o zakonu.
Iskustvo nas uči da kad god neko nema odgovor, onda ga izmisli ili se obrati ad hominem, tj. u diskvalifikaciju onoga ko pitanje postavlja ili ko drugačiji predlog nudi. Obe stvari su se desile u ovoj Skupštini.
Kako god se završilo, prihvatili vi ovaj amandman ili ne, ostaće da nema argumenta da se govori u prilog. Biće uštede, sigurno će biti uštede, zato što će biti više dobara i više usluga, a da svi znamo da nema načina da se o tome podnese dokaz Narodnoj skupštini, nego samo interpretacije, kao što nema protivargumenta amandmanu koji kaže – slažemo se, napravimo uštede, po nameni tih sredstava možemo da razgovaramo sada ili bilo kada. Nema nikakve veze ni sa decentralizacijom, može samo da ima veze sa Zakonom o budžetskom sistemu, protiv kojeg smo mi bili i uvek ću glasati protiv člana 12. Zakona o budžetskom sistemu, koji ministru finansija na potpuno autonoman, diskrecioni način stavlja ceo budžet u ruke. Svi ćemo zbog toga imati problem.
Nemam razloga da budem imalo zadovoljna ako ministarka energetike ima problem što ne mogu da se reša sredstva iz bivšeg Fonda za zaštitu životne sredine, ako ministarka omladine i sporta ima problem, bilo koji ministar. Nemam razloga kao opozicija da imam zadovoljstvo, jer problem zbog toga što postoji član 12. Zakona o budžetskom sistemu imaju građani koji treba da koriste te usluge.
Dakle, kao što se i tada radilo o argumentovanoj primedbi, tako se i u ovom slučaju radi. Želimo da vam verujemo da će uštede biti ostvarene. Smatramo dobrim da uštede budu ostvarene. Sve što vam predlažemo, hajde da zajedno dogovorimo da nivo tih ušteda bude merljiv i da namena ušteda bude jasna, da ne ostanemo na interpretaciji, zato što interpretacija lako sklizne u neistine i u interpretaciju svoje volje, a prečesto ima više veze sa sopstvenom percepcijom o tome šta je ušteda nego sa proverljivim i merljivim činjenicama, o tome koliko novca, na kojim dobrima, na kom nivou javnih nabavki je zaista ušteđeno u odnosu na razne cifre koje danas slušamo.
Lično nemam nikakav emocionalni odnos prema tome što vi ne želite da usvojite amandman koji su predložile moje kolege, ali imam ozbiljne primedbe na to što se smatra da je legitimno vređati ljude i svaki put kada ostanete bez argumenata, svaki put kada ostanete bez činjenica, skliznuti u diskvalifikacije, u odgovaranje na pitanja koja niko nije postavio i u svest o tome da će to sve to proći zato što će vama ljudi poverovati, a nekim drugim poslanicima neće. Ljudi veruju sebi i svojim očima. Zato je dobro da svojim očima vide 600 miliona ušteđenih evra. Zahvaljujem.