Dame i gospodo, poštovani ministre, predsedavajuća, kolege i koleginice Zakon o trgovini može biti efikasno primenjen tek onda kada se stvori društveni ambijent sa odsustvom korupcije koji će garantovati njegovo neselektivno sprovođenje.
Dobro sam pogledao primedbe Unije poslodavaca Srbije, kao i neke pozitivne strane koje su ocenjene od strane nacionalne organizacije potrošača Srbije. Godine 2010. je SPO takođe imao predstavnike u ovom parlamentu, kada je donošen ovakav predlog zakona, koji se danas menja. Dakle, prisustvujemo izmenama i dopunama zakona i zbog toga ću se osvrnuti na sve trgovačke aktivnosti ili na neke koje su stvorile sve ono što bi trebalo ovaj zakon da reši, a pre svega mislim na nelojalnu konkurenciju i mislim, ne na položaj onih ljudi koji su u poslovno-političkim vezama bili vlasnici trgovinskih lanaca i koji su svoj kapital stekli u sumnjivim poslovima, u odnosu recimo, na vlasnike STR, koji bi trebalo i svi se u kampanji zaklinjemo u to da budu osnova ili potpora budućeg ekonomskog oporavka Srbije.
Vlasnik STR mora, jer je u svom ovom periodu ekonomske krize morao na vreme plaćati svoje obaveze, u suprotnom postojala je bojazan da mu finansijska policija, trgovinska inspekcija ili neko drugi onemogući dalje poslovanje, dok su pojedini ljudi koji su se bavili velikim biznisom, koji su se bavili velikom trgovinom dugovali državi po nekoliko miliona ili čak kada se sve to u zbiru skupi, dolazi se do neke cifre koju su mediji objavili, a ministar finansija nikada nije dao odgovor na to da li je istina ili ne, od oko pet milijardi evra dugovanja na osnovu poreza, doprinosa i ostalih obaveza prema državi.
Sećamo se da smo pod firmom patriotizma bili u situaciji da gledamo kako se otima "C market ". Znamo da je to sada predmet jedan od onih 24 koji bi trebalo da se ispitaju u borbi protiv korupcije. Svesni smo da bez takvog ispitivanja porekla imovine nećemo moći ni jedan zakon, ni ovaj o trgovini, niti današnji o ruralnom razvoju i poljoprivredi, u ambijentu koji može ostvariti ili dovesti do ekonomskog oporavka Srbije, da ga nećemo moći implementirati iz razloga što moramo prvo da pogledamo u svoje dvorište, ko su ljudi koji su u prethodnom periodu na kriminalan način dolazili do velikog bogatstva, a zatim to koristili i kada su plaćali dobavljačima svoju robu, svoje sporove protiv svojih radnika i kada su u monopolskom ponašanju i odnosu prema tržištu bili u privilegovanom položaju u odnosu na sve ostale.
Svi ti ljudi su od 1990. godine, čini mi se do 2012. godine, dok nije država počela ozbiljno da se bavi problemom koji moramo rešiti, problemom korupcije, svi oni koji pokušavaju to da reše i da sprovedu tu borbu protiv korupcije, imaju podršku SPO, bez obzira što je SPO zajedno sa DHSS opozicioni poslanički klub u ovom parlamentu.
Zalažemo se za primenu efikasnog zakona u trgovini. Kažem da će ambijent koji je pred nama, koji bude ispitao poslovanje svih onih koji su bili monopolisti ili koji žele da budu monopolisti svih onih koji su zloupotrebama došli do određenog bogatstva, zatim i uzurpirali ceo trgovinski prostor Srbije. Dok se te stvari ne reše, mislim da ni jedan zakon neće imati dušu, ali polako se stvara ambijent u kome će i ovaj zakon, za koji smo glasali 2010. godine bez ovih izmena i dopuna, dobiti upotrebnu vrednost i moći da bude neselektivno primenjen.
Hajde jednom svi zajedno u ovom parlamentu da ispunimo predizborna obećanja, pa neka to bude i zajedničko, da stvorimo ambijent u kome bi mogli samostalni trgovci na efikasan način, u jednoj konkurenciji koja će biti tržišna utakmica, shodno svom radu i zalaganju, ostvariti prihode.
Nadam se da smo na tom putu spremni da zajedno podržimo pojedine zakonske predloge, kao što je i ovaj i nadam se da ćemo u budućnosti, za sve ono što je dobro za Srbiju naći zajednički jezik i to je i onaj put kojim se kreće poslanički klub SPO i DHSS u ovom parlamentu, kada govorimo da ćemo podržati sve ono što je u interesu građana Srbije, a da ćemo oštro kritikovati sve ono što ne valja. Hvala.

Hvala. Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, jesu večernji sati ali to ne znači da smo umorni i da i preko ovog zakona treba baš tako brzo da pređemo, da ne kažem pretrčimo, pa ću možda malo više da se zadržim, bez obzira gospodine ministre, što ste ovako potanko obrazložili koje su to suštinske, a koje su to više tehničke izmene ovog predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o trgovini.
Samo pre dve godine donet je, tada sistemski i reformski Zakon o trgovini i stupio na snagu 1. januara 2011. godine. Posle dve godine se ukazala prilika, odnosno potreba da do određenih izmena i dopuna zakona dođe. To znači da zakon nije baš svuda tada odgovorio obavezama iako je bio i sistemski i reformski.
Kratko ću, više zbog javnosti i nije zgoreg ponoviti još jednom, a mnogo manje zbog svih nas, jer smo ga mi ovih dana iščitavali. Kratko da pređem po izmenama i dopunama, da kažem gde DSS pozdravlja izmene, gde smatramo da je trebalo još nešto da dopunimo i kada je tehnička izmena u pitanju, a isto tako i kod ovih, po vama kao predlagaču, suštinskih izmena, možda nešto dopunimo. Članom 1. obrisali ste definiciju stručni procenitelj i umesto nje uvodi se novi institut proizvođač koji stavljanjem svog žiga i imena se pojavljuje kao trgovac u prometu.
Odmah u startu da kažemo, a to ću malo i kod člana 64. da obrazložim, mislimo da institut stručnog procenitelja i nije neki koji je iziskivao neke mnogo velike troškove, a mislimo da je njegova uloga kasnije, kada dođe do oduzimanja, ustupanja ili prodaje oduzete robe i te kako i bila, a i trebalo bi da bude i te kako značajna.
Članom 2, i to pozdravljamo, ukida se fizičko lice koje je prodavalo polovnu robu i ono više nema svojstvo trgovca. To je sasvim normalno.
Članom 5, rekli ste i vi, u članu 32. je tada bilo regulisano da bi zaposleni u trgovini trebalo da imaju određena znanja, obrazovanja, stručnost. Vi smatrate da je to administrativno opterećenje za trgovce. Možda jeste ako su sami trgovci ili vlasnici trgovačkih radnji druge neke kvalifikacije, ali dozvolićete da oni koji bi trebalo da rade u raznoraznim trgovinskim sektorima, a vrlo su specifični, pa logično je da bi trebalo da imaju neko znanje. Doći će do nekog konkursa. U konkursu mora jasno da se navede koja je stručna sprema potrebna za neku određenu trgovinsku oblast, a onda neće biti nekog ko ima baš tu stručnu spremu. Znate već kakav je naš obrazovni sistem, pa može da dođe do toga da bude primljen neko drugi, pa će se postaviti pitanje – na osnovu čega je primljen, ja imam tu stručnu spremu.
Mi smatramo da to i nije bila neka prepreka, i nije neko opterećenje za trgovca, jer i trgovci moraju da imaju baš to – i neke veštine i neka stečena znanja i obrazovanje.
Članom 7, i to pozdravljamo, olakšava se trgovcima procedura čuvanja i dostupnosti kompletne dokumentacije koja prati robu od otpremnice pa nadalje i smatramo da ne treba u svakom prodajnom objektu da se čuva, da stoji, da se pokazuje, već je mnogo i za njih lakše i jeftinije da to drže na onom mestu koje Ministarstvu prijave i tu izmenu i te kako pozdravljamo.
Članom 11. rekli ste da sada lokalnim samoupravama dajete potpune ingerencije da određuju radno vreme, apsolutno svim trgovinskim formatima. Ovaj član, odnosno član i stav koji je u važećem zakonu regulisao tu oblast, smatramo da je nekako logičniji, jer lokalne samouprave će, ako im damo kompletna ovlašćenja, da same odlučuju i imati tu raznolikost i šarenolikost u određivanju radnog vremena. Prosto, neki standardi u radnom vremenu su od 9 do 21 čas i vikendom od 9 do 14 ili 16 ili 18 časova, kako gde. Vi znate da i veliki trgovci, ako već njima hoćemo da otvorimo vrata, u svojim studijama opravdanosti ili ekonomske opravdanosti moraju između ostalog da stave i neko zakonsko radno vreme koje važi za određeno područje. Prosto se bojimo da će ta šarenolikost baš kod njih da izazove i veće napore i veće troškove, dok se oni raspitaju kakvo je radno vreme u Ivanjici, Somboru, Svilajncu, proći će i vreme, a i njima će se troškovi povećati.
Zato smatramo da je bolje lokalnim samoupravama da ostavimo da samo za određene trgovinske formate i da samo u određenim danima, kako je to bilo, da li su neradni dani, da li su praznični dani ili već prekovremeni rad za određene formate i da bi to trebalo da ostane.
Članom 13. po predlogu Vlade, odnosno po vašem predlogu, to je najsuštastvenija promena, a to je da se ukida studija uticaja na tržište za velike trgovinske formate preko 2.000 kvadratnih metara bruto površine. Svakako da treba da omogućimo, rekli ste da je samo 5%, ako se ne varam, ako sam dobro pribeležila, samo 5% postoji supermarketa u Srbiji, za razliku od mnogih zemalja koje ste naveli, koje imaju po 15, 20 i više od toga. Trebalo bi da im olakšamo, smanjimo troškove, podignemo tu administrativnu prepreku i omogućimo im da se šire.
Prosto, moramo tu da vodimo računa, kada je u pitanju Zakon o zaštiti konkurencije, da ipak ne pređu. Znate, kad im podignete jednu rampu, pa makar to bila ova, a znate da neće biti potrebna samo ova vaša rampa da se podigne, kada je u pitanju studija opravdanosti, već će morati i mnoge druge vaše kolege da se uključe u to da bi hipermarketi zaživeli i da bi se širili po našoj Srbiji. Trebalo bi da se vodi računa da ne bude monopolizacije na tržištu.
U redu je, daćemo mi supermarketima i hipermarketima da dođu i svi mi tamo odlazimo i svuda su tamo jeftine cene, ali naše tržište, odnosno naša trgovinska delatnost već dugo se zasniva i počiva na samostalnim trgovinskim radnjama, koje zapošljavaju uglavnom svoju porodicu, to su porodične radnje, petoro, šestoro ljudi iz jedne porodice radi. Nemojmo baš tako podizanjem svih rampi za hipermarkete da dođemo u situaciju da ugrozimo njihov opstanak. Imaćemo jedan novi problem koji se tiče nezaposlenosti tih ljudi i na kraju krajeva, treba jedan izvestan period da se i oni prilagode novim tržišnim uslovima.
Članom 14. ukida se javna agencija Centar za razvoj trgovine. Potpuno je razumljivo, nije zaživela. Potpuno je razumljivo sa pozicija budžetske uštede da ugasimo tu agenciju, ali ta agencija je u prethodnom zakonu imala nadležnosti koje su bile za respekt. Ukidanjem te agencije mnoge informacije, koje je ta agencija trebala da dobija i da prikuplja, prelaze u nadležnost Ministarstva.
Između ostalog, ta agencija se bavila i informacionim sistemom, znači, centralnim. Dobijala je sve one informacije od trgovaca na dan 31. marta. Sada ste vi tu malo suzili, odnosno nisu sve te ingerencije, sav taj posao Centra za razvoj trgovine prešle u Ministarstvo. Vi ste tu malo napravili selektovano kod određenih roba da se dobijaju informacije. Mi smatramo da treba da postoji jedan centralni informacioni sistem, da treba da postoje apsolutno svi podaci vezani za kretanja situacije na tržištu. Lično ne znam, nisam uspela, verujte mi da sam pokušala u jedno desetak prodavnica da uđem, htela sam kao poslanik da pitam neposredno vlasnika male trgovinske radnje kakve on primedbe ima na zakon i na sve ono što njega prati. Nisam uspela ni do jednog vlasnika da dođem, uglavnom su bili zaposleni, tako da ne znam koliko je to njima bilo opterećenje i koliko je to njima bio trošak da daju.
Možda bi trebalo pojednostaviti pravilnike i obrasce koji bi trebalo da se popune. Ali, njima to rade njihove ovlašćene računovođe, koji naplaćuju sve troškove, pa mislim da nije problem da im urade i jedan takav obrazac, da biste vi u Ministarstvu imali prave podatke.
Članom 16. uveli ste opet članom 50a. jednu suštinsku izmenu, koja se bavi sudskom zaštitom od nelojalne konkurencije. To je dobro. Treba zaštititi trgovce od nelojalne konkurencije, ali se ovde uglavnom kaže da se štiti trgovac od trgovca, registrovana radnja od registrovane radnje. Pre bih rekla da su oni na terenu više kolege, hajde da kažem da u većini poštuju jedni druge i nisu baš u poziciji da jedni drugima nanose štetu.
Možda bi trebalo da, i mi smo tu kao stranka reagovali jednim amandmanom, oštećeni trgovac ima zaštitu od nelojalne konkurencije od fizičkog lica koji ispred njegove radnje prodaje robu, a svi znamo da se to po Srbiji radi, da maltene na 50 ili 10 metara ispred registrovanih trgovinskih radnji postoje trgovci koji prodaju nelegalno i od njih, ako ima svedoka, i protiv njih bi trebalo da se povede tužba i pred sudom, a posebno i krivična prijava, ali o tom po tom, kada dođemo do nelojalne konkurencije.
Slažem se, ako smo već tu kod konkurencije, sa kolegom Jugovićem da moramo malo više da povedemo računa kada je ta nelojalna konkurencija u pitanju. Verujem da svi vi, a pogotovo vi, gospodine ministre, znate da se po nekim procenama promet u toj nekoj sivoj zoni kreće od 2,7 do 4,6 milijardi evra i da država godišnje samo od PDV tu izgubi 400, 500, pa možda i više miliona evra.
Kako da stavimo sive tokove u trgovini pod kontrolu? To bi trebalo i te kako da razmišljamo. Razmišljajte o jednoj strategiji za suzbijanje nelojalne trgovine, jer to je ono što je najveći problem.
Ovaj zakon tretira registrovane STR-ovce koji plaćaju državi sve dažbine. Oni su pod lupom inspekcije. Njih inspekcija obilazi, a nekako nigde, ni u jednom članu, možda je trebalo da se doda novi član koji će makar otvoriti nadu da ćemo zakonski urediti i borbu protiv nelojalne konkurencije.
Čl. 23, 24, menjaju se odredbe člana 64. i tu se dodaje i ustupanje oduzete robe. Znamo da robu mogu da oduzmu ili komunalne inspekcije na lokalnom nivou ili tržišne inspekcije na republičkom nivou, znači, dva organa. Samim tim, tu oduzetu robu može da prodaje ili lokalna samouprava po odluci svog organa ili Vlada, tj. nadležno ministarstvo.
Mislimo da je tu možda uloga stručnog procenitelja bila bitna. Kada oduzmete neku robu, prvo treba negde da je uskladištite. Taj neko treba da proceni koja roba je koje kategorije, koje vrste, gde da se uskladišti.
Dalje, trebalo bi da se, ako se već prodaje javnom nabavkom, utvrdi neka početna cena, da se utvrdi da li roba po kvalitetu jeste za prodaju ili nije za promet. Dalje, da se utvrdi, a to je već možda u nadležnosti, da li je ustupiti u nadležnosti ovih nivoa vlasti, tako da smo smatrali da zbog toga treba da ostane ovaj institut stručnog procenitelja.
Ukratko, i sami ste rekli, i po nama su novine radno vreme u ingerenciji lokalnih samouprava, ukidanje izrade studija za velike hipermarkete, ukidanje centra za razvoj trgovine zbog štednje i zbog toga što nije zaživela, sudska zaštita od nelojalne konkurencije, ali samo između registrovanih radnji, nismo dotakli nelegalnu trgovinu i ukinuli smo mogućnost, odnosno obavezu trgovcima da dostavljaju 31. marta svoje podatke koji su bili potrebni za centralni informacioni sistem.
Gospodine ministre, znate da u trgovini radi preko 180.000 ljudi. To je sektor koji zapošljava armiju ljudi. Znamo kolika je potrošačka korpa, znamo kolike su plate. Po podacima u poslednjih pet godina je promet opao za više od 30%, broj zaposlenih je opao za više od 15.000 ljudi u trgovinskom sektoru, a gubici trgovinskih radnji u 2011. godini su preko 55%.
Svi zajedno treba da se zapitamo kuda ide trgovinski sektor, šta je to, verujem da ste uložili veliki napor i razgovarali sa svim relevantnim činiocima koji su trebali da dostave primedbe na ovaj zakon. Smatram da je zakon mogao, ako smo se već dotakli i krenuli u njegovu izmenu, mogli smo i još neku suštinsku izmenu da uradimo, baš vezano za nelojalnu konkurenciju.
Još nešto da vam kažem. I vi i mi znamo da su trgovci, popularno ih zovemo STR, izloženi tržišnoj inspekciji, komunalnoj inspekciji, ekološkoj inspekciji, inspekciji rada, da ne nabrajam kojim inspekcijama. Prosto, kada svi ti ljudi i sve te inspekcijske službe koje mi odavde, mi donesemo zakon, vi predložite i mi donesemo, oni ga sprovode, krenu na te STR, verujte, oni se osećaju kao da je na njih krenula neprijateljska vojska. Onda se mi postavljamo u dva tabora, mi koji smo doneli zakon, vi koji ste predložili, inspektori koji idu na teren da kontrolišu kako se taj zakon sprovodi smo na dve suprotne strane.
Nismo na dve suprotne strane, na jednoj smo strani. Vaša je obaveza da donesete kvalitetan zakon, da oslušnete šta je to, i to mnogo češće jer su fluktuacije mnogo češće, da mnogo češće oslušnemo šta se dešava, da nam date dobre predloge, da ih ovde usvajamo, a da inspekcija, između ostalog, ne bude na terenu haračlija, izvinite što tako kažem, ali verujte mi STR vrlo često tako doživljavaju, već da budu ljudi sistema, stručni ljudi koji će, između ostalog, imati, da ne kažem savetodavnu u pravom smislu reči, ali na neki način i edukativnu ulogu. Mnogi STR nemaju toliko dobro znanje da mogu da isprate svu kompletnu zakonsku regulativu i sve izmene. Onda kada mu bane, da tako kažem, tržišni inspektor, ima utisak da ga on isprepada, da mu nađe baš tamo gde je nenamerno pogrešio i da mu tako uzme kaznu da bi napunio budžet. Onda kaže – idu rano, razne inspekcije da bi napunile republički budžet.
Hajde, svi zajedno da radimo na tome, da trgovcima omogućimo takav ambijent, da nas kao poslanike i vas kao predlagače ne smatraju onom drugom stranom, već onom pravom stranom koja je, u stvari, na njima. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Kovač.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o trgovini je svakako osnovni i najznačajniji zakon koji uređuje trgovinsku delatnost. To centralno mesto je zaslužio činjenicom da uređuje kompletan trgovinski promet, ali i ponašanje svih onih učesnika u tom prometu.
Podsetiću još jednom da je ovaj zakon usvojen u ovoj Skupštini 2010. godine, a počeo je sa primenom 1. januara 2011. godine. Podsetiću da je zakon usvojen nakon jedne ozbiljne javne rasprave, nakon učešća značajne stručne javnosti i očekivanja nakon usvajanja tog zakona su bila veoma velika.
Ono što smo i tada, a i što i danas očekujemo od izmena i dopuna ovog zakona jeste da očekujemo da podstakne sektor trgovine, da mu omogući tržišno vođenje, uostalom, kao i celoj privredi i da omogući intervenciju države samo u onim slučajevima kada zbog određenih tržišnih deformacija je neophodno zaštititi interes učesnika u trgovini.
Kada već govorimo o interesu, smatram da je ovaj zakon dobar i da će biti dobar u onom trenutku kada interesi učesnika u ovom procesu budu zadovoljavajući. Tu najpre mislim na interese potrošača, na interese trgovaca, kao što reče i sam ministar, na interese onih koji proizvode robu a čija se roba prodaje u trgovinskim objektima, i na samom kraju, jedan opšti interes naše države, a samim tim i svih građana.
Na žalost, ni jedna od ovih kategorija danas ne može da izrazi neko veliko zadovoljstvo. Potrošači sve manje kupuju, žaleći se na previsoke cene i ne ulazeći u duboke analize da li je to zbog nečijeg monopola, da li je to zbog nedostatka konkurencije, da li je to zbog preglomazne administracije, trome administracije koja usporava dolazak novih trgovaca, da li je to zbog lošeg rada tržišne inspekcije, ono što u ovom trenutku i uvek će, siguran sam, interesovati potrošače, svakako jeste da za što manje novca dobiju što bolji kvalitet. Njih interesuje cena i kvalitet.
Ono što trgovci zameraju, a samim tim opravdavaju visoke cene u svojim trgovinama, jeste upravo troma i proglomazna administracija, velikih broj nepotrebnih procedura, nepotrebne institucije. Kao što reče moja prethodna koleginica, žale se činjenicom da tržišni inspektori, ili bar tako njima izgleda, izlaze na teren ne da bi im pomogli savetima, već da bi napunili budžet. S te strane, još jednom kažem, pravdaju svoje previsoke cene.
Takođe i proizvođači imaju problem sa naplatom svojih proizvoda i imaju problem i da plasiraju svoje proizvode. Dobro je što se u ovim izmenama i dopunama našla ta odredba oko robne marke i na neki način će im pomoći da u većem broju i u većem slučaju promovišu prodaju svoje proizvode.
Na samom kraju, što se tiče države, svakako da država u kojoj je potrošnja smanjena, a samim tim i privredna aktivnost smanjena, ne može biti zadovoljna i ne može biti zadovoljen njen interes.
Kada govorimo o sektoru trgovine, bilo bi nepošteno ne reći da je trenutna ekonomska situacija ne samo kod nas nego i u celom svetu, veoma bitan faktor koji utiče na funkcionisanje ovog sektora. Ali, ono što je s druge strane činjenica jeste da određene odredbe osnovnog zakona, koji je počeo sa primenom 2011. godine, nije našao primenu u praksi i čak bih rekao da je postao prepreka. Naša obaveza danas jeste da razgovaramo o izmenama i dopunama osnovnog zakona.
Posebno bih sve osvrnuo na član 13. Sam ministar je rekao da je to ključna izmena osnovnog zakona koji briše član 45. osnovnog zakona. Podsetiću da se taj član odnosio na studiju uticaja, na strukturu tržišta i predviđao izradu studije. Tačnije, trgovac nije mogao raditi tu studiju, već je za to bila ovlašćena određena naučno-istraživačka institucija, akreditovana na poseban način, iz oblasti ispitivanja tržišta i trgovine. Na tu studiju je ocenu davala, kao što je to već više puta pomenuto, javna agencija – centar za razvoj trgovine. Možda je zanimljivo da kažemo da je prilikom dobijanja građevinske dozvole bilo neophodno priložiti pozitivno ili negativno mišljenje centra za razvoj trgovine.
Pored toga što ovakva odredba u osnovnom zakonu predstavlja jednu otežavajuću okolnost za sve one koji su želeli da investiraju u oblasti trgovine, predstavljala je jedan finansijski izdatak, izdatak u vremenu, predstavljala je jedan stepen neizvesnosti.
Sa druge strane, moramo biti pošteni i reći da se na posredan način i sama država mešala u tržište i zadrla na neki način u poslove lokalnih samouprava. Samim tim smatramo da je dobro što je ovaj član 45. osnovnog zakona brisan u izmenama i dopunama zakona. Izbrisan je iz više razloga, pre svega da bi poslali jasnu poruku svim onim investitorima koji žele da otvore određene trgovinske objekte preko 2000 kvadrata bruto površine izložbenog i skladištenog prostora da neće imati bar tu prepreku ako imaju veliki broj drugih prepreka. Već sam pomenuo probleme oko građevinske dozvole, a siguran sam da će neki zakon u narednom periodu olakšati dobijanje građevinskih dozvola i drugih teškoća.
U delu koji definiše unapređenje trgovine u osnovnom tekstu zakona pominjala se agencija Centar za razvoj trgovine. Logičan sled jeste da Centar prestane sa radom. Neke od obaveza samog Centra koje su se odnosile na prikupljanje, praćenje, vođenje i analiziranje podataka o trgovini, tržištu i trgovinskoj mreži sada prelaze na samo ministarstvo. Pozdravljamo sve one promene koje se tiču olakšane evidencije samim trgovcima i dobro je što sami trgovci sada imaju mogućnost da na samo jednom mestu čuvaju i kada je to potrebno pokažu evidenciju na onom mestu koje prijave resornom ministarstvu.
Nepoštovanje tržišne utakmice tj. nelojalna konkurencija jeste svakako jedna značajna anomalija i dobro je što je predlagač članom 50a dopunio osnovni zakon i predvideo mogućnost tužbe kojom se zahteva utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zatim zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje posledica i naknade štete. Dobro je što se po prvi put javlja institut naknade za nematerijalnu štetu i naravno da podržavam ovaj novi institut, ali ćemo i sa velikom pažnjom pratiti kako če pravosudni reagovati na sve ovo, da li će se najbolje snaći s obzirom na činjenicu da još uvek pravosuđe nije u potpunosti reformisano u našoj zemlji i kada govorimo i o sektoru trgovine i o svim ostalim sektorima, kada govorimo uopšte o investicijama jasno je da jedan zakon pa makar bio i stilski, krovni i osnovni, najznačajniji ne može rešiti sve probleme, tako da nam je potrebna celokupna reforma pa i sektora za pravosuđe koji će se i na ovom primeru pokazati da li ima adekvatne odgovore.
Skrenuo bih pažnju na član 11. kojim se definišu uslovi za utvrđivanje radnog vremena i sada to čini jedinica lokalne samouprave. Mi iz URS podržavamo ovu odredbu i svaku onu odredbu koja omogućava kad god je to moguće lokalnim samoupravama da da veće ingerencije, što uostalom jeste jedno od temeljnih načela pokreta URS. U samom procesu decentralizacije treba dati podršku lokalnim samoupravama i ne vidimo razlog da o jednoj takvoj temi kao što je određivanje radnog vremena na nivou jedne opštine svojim pravilnikom treba da uređuje ministar i to je u interesu ministra i ministarstva da ne budu zatrpani nekim nebitnim stvarima, a sigurni smo da će lokalne samouprave pozitivno i dobro odgovoriti na ovakav zadatak za njih sigurno ne pretežak.
Osnovni tekst zakona je predviđao određene ingerencije i određene radnje koje su poverene lokalnim samoupravama, ali u razgovoru sa ljudima sa lokala, mislim da se tu prvenstveno odnosilo na poštovanje radnog vremena, na kontrolu prodaje robe van obeleženog mesta, nažalost to nije zaživelo na lokalu, a primedba je da ti ljudi koji su ispred lokala, ljudi iz komunalne delatnosti iz opština i gradova nisu dobili odgovarajuće licence od samog ministarstva. Siguran sam da vi gospodine ministre znate o čemu govorim. Oni već dugo vremena očekuju te licence i sada postoji jedno usko grlo da lokal ne može da radi one ingerencije poverene osnovnim tekstom zakona iz 2011. godine zato što ljudi koji su predviđeni za taj posao nisu dobili te licence i siguran sam da će u narednom periodu to biti otklonjeno.
Skrenuo bih pažnju na nešto što se zove prodajni podsticaj. Tu najpre mislim na akcije, popuste, rasprodaje i promocije i neretko iza ovakvih prodajnih podsticaja se kriju oblici nepoštenog i obmanjujućeg poslovanja. Svedoci smo kada uđemo u supermarkete, kada uđemo i trgovine da smo zatrpani raznim natpisima i obaveštenjima o akcijama, promocijama i rasprodajama, a nigde ne stoji obaveštenje zašto i zbog čega su ti popusti i te akcije. Neretko je to zbog umanjene vrednosti proizvoda koji se prodaje. Da li je u pitanju greška na proizvodu, da li je u pitanju rok isteka, da li je u pitanju oštećenje i dobro je rešenje koje je predviđeno ovim zakonom da pored takvih artikala mora stajati jasan razlog zašto se potrošačima nudi taj prodajni podsticaj.
Moramo težiti i mora postojati jedna intencija nas koji usvajamo ovakve zakone da potrošač bude što više zaštićen i to vidimo u ovom zakonu, da potrošač dobije što više informacija o robi da zna za šta daje svoj novac. Ovde postoje još neke odredbe koje ne bi posebno apostrofirao, a tiču se upravo te oblasti. Mislim na odredbe cena. Mislim na odredbe o detaljnijoj deklaraciji što je jako bitno. Kada slušate naše ljude koji putuju po svetu obično vam kažu – na njihovom proizvodu stoji jasna deklaracija i na rafovima i na proizvodima da li to smeju da jedu osobe koje su obolele i ne smeju da koriste proizvode koji u sebi sadrže neke sastojke. Intencija treba da bude da se potrošaču što više pomogne kako bi znao za šta daje svoj novac.
Na kraju, podržavajući ovaj zakon, ove izmene i dopune Zakona ono što mi iz URS očekujemo je da će ove izmene i dopune zakona doneti jeste svakako stvaranje jednog dobrog ambijenta za dolazak što većeg broja trgovaca na naše tržište, povećanje konkurencije i bolji rad inspekcijskih službi, pronalaženje leka za nelojalnu konkurenciju. Samim tim poboljšati položaj kupaca, potrošača, poboljšati položaj trgovaca i onih koji proizvode, a samim tim povećati interes same države.
Podržavamo najave resornog ministra da ćemo uskoro u ovoj Skupštini razgovarati i o zakonu o zaštiti potrošača, o zakonu o elektronskoj trgovini kao jednom značajnom i u svetu sve više razvijenom vidu trgovine, ali i o zakonu o robnim rezervama, tako da bi na ovaj način jedan celokupan zakonski okvir bio zaokružen i siugrni smo da u narednom periodu prilikom i nakon donošenja tih zakona, i nakon jedne dosledne primene tih zakona, da će se kvalitet celog trgovinskog sektora poboljšati i da će i kupci i potrošači i trgovci i proizvođači, ali i sama država imati mnogo više razloga za zadovoljstvo. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred Skupštinom nalaze izmene i dopune Zakona o trgovini, zakon koji je usvojen pre dve godine, u julu 2010. godine i njegova primena je počela od 1. januara 2011. godine. Ovo nije suštinska izmena zakona i to je gospodin Ljajić u samom obrazloženju rekao i to stoji u obrazloženju ovog zakona koji smo dobili kao narodni poslanici.
Dakle, menjaju se neki njegovi delovi za koje se pokazalo u praksi da nisu baš najprimenjiviji i da je potrebno izmeniti u određenom delu proceduru, kako bi olakšali posao i trgovcima i državi u sprovođenju politike prema ovom sektoru.
Ono što mi iz DS smatramo je da je 2010. godine donet ovaj sistemski zakon i da je on veoma važan. Mi ćemo podršku ovim izmenama usloviti odgovorima na neka pitanja koja želimo vama da postavimo.
Prvo želim da upozorim podpredsednicu Narodne skupštine da je neprimereno vreme u kome se održava rasprava o ovom sistemskom zakonu. Vi ste sami, gospodine ministre, rekli da je ovo zakon koji na sistemski način uređuje oblast trgovine. Stoga smatramo da je rasprava trebalo da se održi u neko prikladnije vreme, uz televizijski prenos i to bi bilo onda sigurno i zanimljivije i došli bi do kvalitetnijeg rešenja. Sigurno bi više predstavnika poslanika iz vladajućih stranaka i opozicije bilo večeras, odnosno tom prilikom, prisutno u Skupštini.
Verujem da je objašnjenje veoma jednostavno za to zašto se večeras radi do kasno i zašto ulazimo u jedanaesti sat rada danas, a to je da u četvrtak ne bi bilo sednice sa pitanjima Vladi. To nije dobar način da podignemo kvalitet rada Narodne skupštine, da povratimo poverenje građana. To je potpuno suprotno od toga i, nažalost, vladajuća većina to ne razume. Siguran sam da će građani Republike Srbije, koji žive veoma teško, razumeti zašto vlast ne želi da se po ključnim pitanjima, koja tište građane, raspravlja na posebnoj sednici. Možda je razlog to što članovi Vlade ne mogu zajedno da sede na istom skupu i ne mogu da se skupe ovde u Narodnoj skupštini, jer smo videli oko Deklaracije o Kosovu da postoje dve politike koje smo mi iz DS razotkrili.
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, gospodine Jovanoviću.)
Naravno, želim da napravim uvod zato što smatram da ovde imamo određene nejasnoće i želim da postavim pitanje oko tih nejasnoća.
Pre toga bih hteo da podsetim da je danas u Srbiji, odnosno krajem prošle godine inflacija bila 12,2% po podacima Zavoda za statistiku i Narodne banke Srbije. Guvernerka Narodne banke kaže da je uzrok tome visoka cena hrane, a uzročnik je povećanje PDV koja je jedna od prvih odluka izmena Zakona o PDV koji je donela nova vladajuća većina. Naravno, suša koja je imala uticaj na cenu poljoprivrednih proizvoda.
Smatramo u DS da kadrovska rešenja koja dolaze iz vladajuće koalicije ne mogu doprineti da inflacija bude manja i da ostali sistemi države funkcionišu kako treba, s obzirom da se ta rešenja donose na opšte poznat način.
Ono što se očekuje od Vlade Republike Srbije i nas, kao narodnih poslanika, jeste da donosimo mere koje će građanima ovu situaciju, koja je izuzetno teška, ponoviću inflacija je 12,2%, nezaposlenost je skoro 30%. To je daleko više nego što je bilo u 2011. godini kada je inflacija bila 7%, a nezaposlenost 26%. Očekuju mere koje će to stanje izmeniti, popraviti.
Shvatamo da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini vaš predlog da određene procedure, koje su nepotrebne, ukinemo i olakšamo građanima život, jer ovo je život, trgovina je život. Građani od toga kakva je konkurencija na našem tržištu, u zavisnosti od toga, plaćaju proizvode u trgovinama.
Podsetiću, kod nas nije tržišna utakmica bila uređena na pravi način. Godine 2010. se krenulo sa ovim zakonom, sa izmenama sada. Mislim da je to još jedan stepenik napred i da idemo ka tome da ta utakmica bude onakva kakva treba da bude, da se smanji nelojalna konkurencija. Siguran sam da mi nju ne možemo ukinuti, ali je možemo svesti na određene mere. Zloupotreba dominantnog položaja, takođe. Imamo situaciju da je u javnosti opšte poznata priča da su cene u Srbiji najveće. Verovatno da nisu najveće, ali su svakako među najvećima i to je još jedna mera sa kojom treba da se izborite na Vladi.
Ono što je važno kod primene ovog zakona je to da se on primenjuje edukativno i preventivno i da represija prema privatnim preduzetnicima, koji izuzetno teško posluju u ovo vreme, bude minimalna, odnosno da ona kontrola koju država sprovodi bude, na neki način, upodobljena tom cilju da se preventivno deluje, edukativno i da budemo partneri sa ovom granom privrede.
Ova nova mogućnost koju ste uveli izmenama i dopuna, tužba protiv nelojalne konkurencije, smatramo da je dobra, pošto će doprineti da oni koji plaćaju poreze i doprinese u ovoj državi mogu da ostvare svoja prava i da nadoknade štetu koju trpe.
Takođe, elektronska evidencija koja se predviđa u trgovina je nešto što će popraviti efikasnost i smanjiti troškove privrednim subjektima.
Naglasili ste da su najznačajnije izmene ukidanje obaveze izrade studija na strukturu tržišta za objekte čiji prodajni i skladišni prostor prelazi dve hiljade kvadratnih metara. Takođe, brisanje člana koji predviđa osnivanje centra za razvoj trgovine. Smatramo da ako je takva odluka doneta, ako je urađena analiza, ako su primljene primedbe od raznih predstavnika trgovinskih lanaca i malih dućana, da ukoliko je zaista slučaj da ministarstvo može preuzeti funkcije centra, to je dobra odluka, jer ćemo tako smanjiti, skratiti broj instanci kojima se neko obraća i broj instanci koji obrađuju određene zahteve i podatke.
Što se tiče ovih objekata koji su preko dve hiljade metara kvadratnih, to su veliki trgovinski lanci i oni su zavisili od te studije. Uz tu studiju su mogli da započnu izgradnju hipermarketa ili prodajnog mesta. Siguran sam da nikome nije bilo u interesu da ta studija ne bude prihvaćena. Da li postoji slučaj da je urađena studija, a da neko nije dobio dozvolu za izgradnju prodajnog mesta?
Ono što želimo da vas pitamo, gospodine ministre, pri tom ne mislimo da postoje ozbiljne primedbe na vaš rad i ne želimo da se to tako shvati, ali želimo da neke nejasnoće koje imamo razotkrijemo. Rekli ste nam da su prihvaćene primedbe Privredne komore Srbije, odnosno odgovarajućeg odbora. Razgovaralo se pojedinačno sa opštinskim i gradskim komorama i predstavnicima odbora u komorama, da su svi bili obavešteni da treba da dostave primedbe, da je 35 privrednih subjekata dostavilo konkretne primedbe i da su one uvažene. To ste malopre u jednom delu kazali. U javnosti je bila takva ocena.
Ono što imamo kao dilemu je saopštenje koje je izdato povodom ovog zakona od strane Unije poslodavaca Srbije, a koja se odnosi na javnu raspravu oko ovog zakona. Naime, u saopštenju Unije poslodavaca Srbije, to je zaista neobično, iz tog razloga sam malopre rekao da mi nije jasno da li postoji jedinstvo u vladajućoj većini oko donošenja ovog zakona ili neko pokušava da se sakrije.
Pročitaću deo saopštenja. U njemu se navodi da za razliku od Ministarstva finansija i privrede, koje ima stalne konsultacije i sastanke sa privredom, u želji da pomogne da izađe iz recesije i da se poboljša privredni ambijent, Ministarstvo trgovine za pet meseci rada nove Vlade nema takav manir. Ministar i njegovi najuži saradnici izbegavaju da se sretnu sa trgovcima i razmatraju goruća pitanja, tvrde u Uniji poslodavaca Srbije.
Zbog takvog ponašanja resornog ministarstva započeli su, kako navode, direktnu komunikaciju sa poslaničkim grupama u Skupštini Srbije kako bi se amandmanima na predložene izmene Zakona o trgovini popravio bar deo tog zakona.
U saopštenju Unije poslodavaca Srbije se dodaje da najveća udruženja malih trgovaca kao i srednje i velike kompanije u grani trgovine, mesecima traže sastanak sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem na kome bi se raspravljalo o svojevrsnoj giljotini propisa u grani trgovine. Prema njihovim navodima time je ministarstvo uputilo Skupštini Srbije Predlog izmene Zakona o trgovini bez konsultacije sa reprezentativnim predstavnicima privatnog sektora u grani trgovine.
U Uniji poslodavaca Srbije takođe ističu da je prekršen dogovor poslodavaca i sindikata sa premijerom Vlade Srbije Ivicom Dačićem, da svi predlozi izmene i dopune Zakona koji se direktno odnosi na poslovanje preduzeća, prethodno moraju dostaviti socio-ekonomskom savetu na izjašnjenje i na analizu. Takođe se tvrdi da to nije učinjeno.
Želeo bih da vas pitam gospodine ministre da li su ovi navodi tačni, pošto ništa o tome nismo čuli ovde u vašem obraćanju, niti to stoji u obrazloženju. Takođe, da li ovaj zakon ima podršku cele vladajuće većine? Zašto je za određene predstavnike strukovne iz ove oblasti dobar ministar ekonomije, a vi niste? Da li je politizacija javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o trgovini još jedan uvod u nove rasprave u okviru vladajuće većine? Ključno pitanje da li cela priča sa raspravom, sa javnom raspravom i njenom politizacijom ima veze sa zaštitom prava malih trgovaca ili ima veze sa zaštitom monopola? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Moram da kažem da nisam politički miljenik Udruženja poslodavaca Srbije, tačnije njihovog rukovodstva. To je činjenica, to su naši nesporazumi iz perioda kada sam bio ministar rada i socijalne politike, ali konkretno ovde se radi o jednom nesporazumu, jer smo mi bili u komunikaciji sa gospodinom Goranom Kovačevićem koji je istovremeno i predsednik Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije, ali smo ga mi celo vreme tretirali kao vlasnika jednog velikog trgovinskog lanca, domaćeg trgovinskog lanca.
Dakle, mi smo dostavili Predlog zakona, primili njegove predloge i sugestije na izmenu tog zakona, računali smo zapravo da nam je važna suština, a ne forma. Da li mi sada razgovaramo sa njim kao sa sektorom Unije poslodavaca Srbije za trgovinu ili vlasnikom jednog trgovinskog lanca. Imao sam razgovor sa njim nakon tog saopštenja. Računam da smo izgladili taj nesporazum, jer suštinskih primedbi, kao što ste videli, nema na predlog ovih izmena. Razumeo bih da tu postoji problem.
Ako je bila greška naša, ja prihvatam tu grešku, ja se izvinjavam što nismo tretirali njih kao poseban deo u okviru Unije poslodavaca Srbije. Ne vidim neki veliki problem za to. Da li je bilo preteške reči? Jeste. Lično sam ih uputio i izvinjavam se njima zbog toga. Meni je ovde važno da dođemo do jednog kvalitetnog rešenja i kvalitetnih predloga, ali nisam čuo ni jedan suštinski predlog ili zamerku na predložena rešenja.
Mi smo danas ovde čuli fenomenalne, odlične diskusije i meni je žao što ova rasprava se ne odvija u jednom primerenijem vremenu i uz TV prenos. Ovo za mene jeste primer kako ta rasprava treba da se vodi, bez ikakve politizacije. Da li je bilo politizacije sa njihove strane? Ne znam, to vi ocenite. Sa moje strane zaista nije bilo, jer ako smo uputili na toliko adresa predlog ovog zakona, ako smo uputili Privrednoj komori, a većina članova tog sektora za trgovinu u okviru Unije poslodavaca Srbije su istovremeno i članovi Unije poslodavaca Srbije, ne vidim razloga zašto bi mimo njih išli? Bez obzira šta ja o njima mislio? Ali, tu se radi o istim članovima. Dakle, ako je formalna greška, ja prihvatam da smo u tome pogrešili, ali suštinski ne vidim ni jednu konkrektnu zamerku. Njihova zamerka je bila za ovih 2000 kvadrata i strah da će to ugroziti male trgovce. Moj odgovor na to je bio - pa mi smo imali to rešenje koje nije bilo primenjivano u praksi uopšte. Vi ste postavili dobro pitanje – da li je neko odbijen? Pa, niko nije ni tražio. Niko nije tražio dozvolu, a svi su otvarali te objekte.
Prema tome, ne vidim razlog za strah da će ovo ugroziti sad male trgovce, odnosno male prodavnice i dućane, sa ovim rešenjem ili bez ovih rešenja. Vi ste dobro primetili, nema ovde suštinskih izmena, da se ne lažemo, mi ovde popravljamo neke stvari, uklanjamo neka ograničenja, ali velikih, revolucionarnih promena, realno nema. Imali smo jedan dobar zakon, solidan zakon. Prihvatamo da je praksa, da je život pokazao da su neka rešenja ili loša, ili neprimenjiva i to sada menjamo. To je suština, a sve drugo, verujte, da li je politizacija ili nije, sa moje strane toga nije bilo. Sada sam fokusiran ovde i želim da na ovaj način dođem i zato sam rekao da ćemo prihvatiti sve amandmane koji poboljšavaju tekst i kvalitet zakona. Uopšte me ne zanima odakle dolaze ti predlozi. Te kvalifikacije koje su se mogle čuti iz ovog saopštenja, neka o njima misle oni koji su ih i izrekli.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću izvolite, replika.