Dame i gospodo narodni poslanici, izvinite što u ovo vreme raspravljamo i tu bi se potpuno složio sa poslanikom Veselinovićem, o vrlo važnom zakonu, tačnije izmenama i dopunama ovog zakona, ali ja čekam dva sata od kad mi je rečeno da počne ova rasprava. Nadam se da ćemo i kroz načelnu raspravu i raspravu o amandmanima doći do jednog dobrog teksta zakona koji na sistemski način uređuje oblast trgovine.
Kao što znate, ovaj zakon je usvojen još 2010. godine, a njegova praktična primena počela je od 1. januara 2011. godine. Ovaj zakon je praktično proistekao iz Strategije razvoja trgovine koja je usvojena godinu dana ranije i on predstavlja samo normativnu konkretizaciju rešenja i same Strategije. On je zaista udario savremene temelje razvoja trgovine, uvažio je sve međunarodne standarde u ovoj oblasti, uvažio evropske direktive u oblasti trgovine, ali takođe se pokazalo da u dve godine primene, da zakon ima određene manjkavosti, da su određena rešenja bila neprimenljiva u praksi, da nisu mogla biti implementirana. Takođe, u pojedinim odredbama postojala su restriktivna rešenja koja su sprečavala dalji razvoj trgovine iako to, naravno, nije bila prvobitna namena.
Prema tome, uvažavajući iskustva primene zakona, uvažavajući i predloge koje smo dobili i od struke, od trgovaca, koje smo dobili od svih drugih učesnika na tržištu, odlučili smo da idemo sa izmenama i dopunama ovog zakona čiji je osnovni cilj da unapredi poslovni ambijent, doprinesemo daljem razvoju trgovine, da pospešimo konkurenciju među svim učesnicima na tržištu, na kraju da to bude i doprinos zaštite potrošača u Srbiji.
Same izmene i dopune ovog zakona mogli bi podeliti u neke četiri osnovne grupe. Prva grupa izmena se odnosi na uklanjanje svih restriktivnih ograničenja i odredbi u samom zakonu. Druga grupa izmena su novine koje zakon donosi, koje do sada nisu bile normirane u važećem zakonu. Treća grupa izmena treba da doprinese efikasnijem radu tržišne inspekcije. Četvrta grupa izmena su zapravo tehničke izmene koje pojašnjavaju pojedine zakonske odredbe.
Dozvolite mi da što je moguće kraće, uvažavajući i vaše vreme i vreme u kome se ova sednica odvija, dam nekoliko najosnovnijih i najznačajnijih izmena ovog zakona.
Kada govorimo o prvoj grupi izmena, dakle uklanjanje postojećih administrativnih prepreka, ono što bih odmah trebalo da kažem jeste i najveća izmena jer je važeći zakon predviđao da ministarstvo, tačnije Centar za razvoj trgovine daje na kraju dozvolu za sve trgovinske objekte veće od 2.000 kvadratnih metara. Drugim rečima, da se radi posebna studija koju bi trebalo da prihvati taj centar za razvoj trgovine i što je najgora stvar, nikada ta odredba nije ni zaživela. Dakle, mi smo imali jednu restriktivnu odredbu koja je mogla da bude destimulativna za sve strane ulagače u zemlji, u stvari u praksi niko nikada niti je tražio tu dozvolu, a otvarani su, kao što znate, maloprodajni objekti upravo veći od 2.000 kvadratnih metara.
Dakle, mi sa jedne strane sada uklanjamo odredbu koja nije bila ni primenjivana, koja u sebi sadrži taj restriktivni, odnosno ograničavajući karakter. Šaljemo vrlo jasnu poruku da su dobrodošli svi strani ulagači i investitori, jer je potpuno besmisleno da neko dobije sve neophodne dozvole na lokalnom nivou, od građevinske dozvole, drugih dozvola i na kraju da postoji neki organ, u ovom slučaju ministarstvo, odnosno taj centar za razvoj trgovine i da ne dozvoli i ne izda dozvolu za nekog stranog investitora.
Šta je bila ideja sa ovim prvobitnom rešenjem? Ideja je bila plemenita, dobro zamišljena, da u uslovima kada nismo imali razvijeno tržište i konkurenciju, da se na taj način kontroliše koncentracija različitih maloprodajnih objekata. Drugim rečima, da se ne ugroze takozvane male prodavnice otvaranjem ovakvih objekata. Međutim, statistika govori nešto sasvim drugačije. Ako pogledate strukturu maloprodaje po formatima za 2011. godinu, da, recimo, u Češkoj imate 40% na tržištu hipermarketa, 15% supermarketa, 15% malih radnji, u Slovačkoj 31% hipermarketa, 24% supermarketa, 19% malih radnji, da u Mađarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Rusiji, e onda dolazi Srbija sa svega 5% hipermarketa, 24% supermarketa i 53% malih radnji. Ovo je jedna odredba i izmene ove odredbe će biti zapravo jedan signal za sve velike trgovinske lance koji nameravaju da ulažu i investiraju u Srbiju.
Druga izmena je posledica ove prve. Dakle, ukidamo centar za razvoj trgovine, koji opet nije zaživeo. To je javna agencija. Ova izmena podrazumeva i manje potrošnje, jer neće biti potrebe da se zapošljavaju novi ljudi, ni da se ta agencija finansira.
Treća izmena koju vršimo, a koju je bilo zamišljeno da radi taj centar za razvoj trgovine, jer su trgovci po dosadašnjim odredbama bili obavezni da do 31. marta dostavljaju svu dokumentaciju, razne podatke vezane za svoje poslovanje, upravo tom centru za razvoj trgovine.
Ti podaci su trebali da se slivaju u jedinstveni investicioni sistem koji jeste važan. Sada kada ukidamo centar, ukidamo i obavezu da dostavljaju sve te podatke, ali takođe ostaje jedna odredba koja jeste za nas bitna da možemo da dobijemo važne podatke kada je to potrebno sa stanovišta tržišta, tržišnih učesnika, sa stanovišta intervencija na tržištu. Drugim rečima, doći ćemo do jednostavnijeg i jeftinijeg informacionog sistema i tačno ćemo znati koje ćemo podatke tražiti od trgovaca, a njih ćemo opet poštedeti da svake godine dostavljaju obilnu dokumentaciju koja manje-više ni to nije u praksi do sada zaživelo.
Dalje, ovim izmenama predlažemo pojednostavljivanje vođenja evidencije o prometu. Imali smo situaciju da su trgovci morali da drže hrpe papira, razne dokumentacije sa pečatima, sa potpisima svih tih dokumenata u svojim maloprodajnim objektima. Sada to dovodimo na jednu razumnu meru, da te podatke mora da dostave kada to zahtevaju nadležni organi koji vrše kontrolu.
Opet, želimo da pospešujemo vođenje evidencije o prometu u elektronskoj formi. Verujemo da će to u perspektivi takođe zaživeti. Na ovaj način smo hteli da izađemo u susret pre svega Udruženju računovođa Vojvodine, Privredne komore Beograda, Udruženju samostalnih trgovaca Vojvodine, Merkatoru, kao i tržišta inspekcija, koja je takođe zahtevala pojednostavljivanje čitave procedure.
Sledeća restriktivna odredba koju ukidamo tiče se isprava koje prate robu u prelazu. Dakle, opet je bilo potrebno da, recimo, od magacina do prodavnice trgovac treba da ima svu neophodnu dokumentaciju kada tu robu uvozi sada, i carinsku dokumentaciju i dokumentaciju koja se tiče skladišta te robe u magacinima. Sada je potrebno da ima otpremnicu, znači, samo onu dokumentaciju koja je vezana konkretno za promet te robe sa jednog na drugo mesto. Ovde smo izašli u susret zahtevima IKEA, Američke privredne komore i tržišne inspekcije kojoj će biti olakšano da vrši kontrolu te dokumentacije.
Takođe, predviđamo i ukidanje propisivanja minimalnih uslova u pogledu zaposlenih u trgovini, čime ukidamo mogućnost stvaranja nepotrebnih prepreka, dodatnih obaveza i troškova trgovcima, jer ovo jeste probni zakon i nije smisao tog zakona da svako pojedinačno od vas u trgovini reguliše. Poznato je da u apotekama moraju da rade farmaceuti. Dakle, tačno je određena kvalifikacija. Tako je i u drugim oblastima. U trgovini nema potrebe da to bude regulisano ovim zakonom. Na kraju krajeva, i razvijeno tržište će regulisati i uticati na to da i sami trgovci zapošljavaju najbolje i postavljaju visoke standarde u svojoj oblasti.
Takođe, dalja izmena tiče se liberalizacije po pitanju radnog vremena u trgovini na malo. Do sada je ministar trebao da posebnim pravilnikom određuje okvirno radno vreme, a onda da jedinice lokalne samouprave definišu tačno radno vreme na teritoriji tih opština. Mi sada to potpuno stavljamo u nadležnost lokalnih samouprava. Smatramo da oni najbolje znaju da na svojoj teritoriji regulišu dužinu radnog vremena za različite maloprodajne objekte.
Što se tiče novina, spomenuću samo dve najznačajnije u ovom zakonu. Prva novina tiče se daljeg unapređenja borbe protiv nepoštene tržišne utakmice, tj. nelojalne konkurencije između trgovaca na tržištu Srbije.
Ovde bih hteo da kažem da uvodimo u naš pravni sistem jedan potpuno novi pravni instrument. Do sada on nije postojao. Prvi put se stvara osnova za nadoknadu nematerijalne štete nanete pravnom licu zbog povrede poslovnog ugleda radnjom nelojalne konkurencije.
Da se razumemo, prema Zakonu o obligacionim odnosima, do sada je postojala mogućnost za nadoknadu materijalne štete nastalu na osnovu nelojalne konkurencije, ali ne i za nematerijalnu štetu pravnog lica u smislu povrede pravnog ugleda.
Verujemo da ćemo na ovaj način pomoći borbi za razvoj konkurencije i poštovanju dobrih poslovnih običaja. Samim tim, država smanjuje potrebu za restriktivnom ulogom u ovom slučaju, tačnije na samom tržištu.
Druga izmena se tiče uklanjanja postojećih prepreka za intenzivniji razvoj proizvoda sa trgovinskom markom. Šta to znači? U članu 40. postojećeg zakona definiše se da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o robi, a između ostalog i o proizvođaču.
Ovim izmenama sada će moći da, umesto imena proizvođača, stoji ime trgovca. Šta je suština ove izmene? Dakle, trgovac može da odluči da stavi svoje ime na deklaraciju proizvoda, umesto imena proizvođača, što znači da time preuzima potpunu obavezu, ali i odgovornost da ispoštuje sve druge standarde, kao i zakonom propisane uslove, a tiču se Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti i predmeta opšte upotrebe, kao i druge zakone koji se tiču pre svega prometa prehrambenih proizvoda. Na ovaj način država može da vrši efikasniju kontrolu, ali element uspešnosti kontrole svakako je sledljivost. U svakom trenutku se mora znati ko je za šta odgovoran i, ukoliko roba nije bezbedna, ko je odgovoran za povlačenje robe sa tržišta.
Šta je druga prednost ovakvog rešenja? Pre svega značajna je šansa za manje proizvođače, koji nisu sposobni da sa sopstvenim proizvodima, tj. sa sopstvenim brendovima konkurišu kod maloprodajnih lanaca ili čak šanse za velike proizvođače koji imaju više kapaciteta, koji će onda moći da rade za te proizvođače.
Takođe, ovo je jedna prilika za sve proizvođače da svoju robu mogu da izvezu, jer, objektivno govoreći, njihova šansa da izvezu robu je daleko manja ukoliko to sami rade, a sada se ta šansa povećava činjenicom da ukoliko rade za neki od velikih trgovinskih lanaca, svuda gde taj trgovinski lanac ima svoje objekte ta roba može da se izvozi.
Četvrta prednost ovakvog rešenja je što imamo trgovinske lance koji nameravaju da dođu u Srbiju i koji u svom asortimanu imaju značajnu zastupljenost proizvoda sa njihovom sopstvenom trgovinskom markom. Prema tome, stvorili smo osnov i za dolazak takvih trgovinskih lanaca.
Ovde je važno istaći ovu činjenicu. Naime, tržišno učešće proizvoda sa trgovinskom markom u 13 rangiranih zemalja, neću sve čitati, ali samo par podataka, recimo, u Švajcarskoj u 2012. godini je to 47%, u Velikoj Britaniji 47%, u Belgiji 36%, u Nemačkoj 32%. Na dnu je Hrvatska sa 18% i Srbija sa svega 4% učešća proizvoda sa trgovinskom markom u maloprodajnim objektima.
Treća grupa izmena odnosi se na izmene koje su važne sa stanovišta rada i efikasnosti tržišne inspekcije. Tu pre svega mislim na preciziranje roka trgovcima za uklanjanje utvrđenih nepravilnosti. Do sada rok nije mogao biti kraći od tri dana i to se rešenje pokazalo neprimenljivim, posebno sa stanovišta učešća na sajmovima ili sličnim manifestacijama koje traju čak i manje od ta tri dana.
Zatim sledeća izmena se odnosi na pojednostavljivanje procedure prodaje oduzete robe, skraćujemo tu proceduru, činimo je efikasnijom, Vlada će bliže odrediti način i uslove prodaje i ustupanja bez naknade te robe.
Četvrta grupa izmena su više tehničkog karaktera. One se odnose na preciziranje svojstva trgovca, na brisanje tzv. specijalizovanih usluga, zatim isticanje jedinstvene i prodajne cene. Ovde moram da naglasim da po privi put i formalno uvodimo mogućnost isticanja cena u stranoj valuti, sa naznakom obračunskog kursa i ovo se posebno odnosi na turističke agencije i trgovinu automobilima. Zatim, preciziranje ovlašćenja tržišnih inspektora, službene legitimacije tržišnih inspektora i nekoliko drugih izmena koje su zaista više tehničkog karaktera.
U izradi ovog zakona, odnosno izmenama i dopunama, konsultovali smo manje više sve značajnije učesnike na tržištu, stručnu javnost, Udruženje za zaštitu potrošača, Savez stranih investitora, Američku privrednu komoru i sve druge zainteresovane subjekte. Ovde smo dobili u parlamentu amandmane na predlog ovog zakona i mi ćemo biti spremni da neke od tih amandmana i prihvatimo. Hvala.
