Gospodine ministre, pre nego što vam dam reč, moram da dam jedno izvinjenje. Javili su se predstavnici poslaničkih grupa da nisu čuli kada sam pozvao predstavnike poslaničkih grupa koji žele reč. Znači, radi se o Borislavu Stefanoviću i Dejanu Mihajlovu. Ja ću ovog puta posle ministra, njegove reči, dati vama reč da vi iskoristite vaše pravo. Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dakle, želeo sam da odgovorim na pitanje i nemam nikakav problem zaista sa tim. Uveren sam da je gospodin Đurić prečuo poslednji deo moje rečenice kada sam rekao da se očekuje donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, kao što je drugi poslanik to i pomenuo.
Upravo ovim zakonom definiše se upravljačka struktura fonda koju je gospodin Đurić naveo i kao spornu. Ono što je mnogo bitno da se kaže i zbog građana Srbije i zahvalan sam na tom pitanju, to je da je u ovom fondu ranije radilo 102 lica, da trenutno u njemu radi ukupno 61 lice, od toga je 44 civila i ukupno 17 vojnih lica. Takođe, ako pričamo o tome da fondove treba da vode uspešni ljudi koji su na prvom mestu dobri menadžeri, onda je ovo fond koji svakako treba da posluži kao primer drugim fondovima. Jer, na njegovom čelu i jesu možda najstručnija lica, osposobljena za ovu delatnost, a to svedoči i činjenica da je ovo veoma stabilan finansijski fond koji je u ovu godinu preneo 1,8 milijardi dinara. Zaista bi bilo dobro da imamo i druge fondove koji posluju na takav način i koji su u prilici da se pohvale ovakvim jednim podatkom.
Što se tiče plata zaposlenih, naravno da nije nikakva tajna. Dakle, zaposleni sa visokom stručnom spremom imaju ukupno, dakle prosečnu neto platu od 57.860 dinara, zatim sa višom stručnom spremom 40.564 dinara i sa srednjom stručnom spremom 32.896 dinara. Upravo donošenjem tog novog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, položaj o kome smo pričali da je u ovom trenutku sporan, a iskoristiću i priliku da pomenem ovo i da odgovorim i vama na pitanje koje ste postavili povodom zaposlenih u predškolskim ustanovama, verovatno ste predvideli 31. decembra 2012. godine, Vlada je izmenila uredbu i ta izmena obuhvata i zaposlene u predškolskim ustanovama koji su ovoga puta obuhvaćeni. Dakle, nisu isključeni iz toga. Hvala.

Reč ima Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, za razliku od mojih kolega, nemam problem da podržim vaš odlazak u Hag i obilazak naših državljana Srbije koji su optuženi i oni koji su prvostepeno optuženi pred Haškim tribunalom i prosto ne mislim da je to sramota niti bilo šta drugo, već je to pravo i obaveza svake Vlade da pomogne njima u tim postupcima, kako bi njihove presude bile manje, a ne da ih mi ovde pre optužimo nego pred Haškim tribunalom. Prosto, to je jedna sugestija, jedan osvrt na tu temu i vraćamo se na ovaj predlog zakona.
Mi imamo razumevanja za ovu izmenu zakona, s obzirom da se ona odnosi, da je ona kratka svega jedan član i odnosi se samo na zaposlene u ovom fondu, odnosno njihovo podvođenje pod jedan poseban režim pod kojim se nalaze i svi ostali zaposleni u Ministarstvu odbrane, odnosno u Vojsci. To je nešto što je za nas potpuno prihvatljivo da ti ljudi koji rade i koji vode taj fond, a sad smo čuli krajnje pozitivno, budu pod tim režimom.
Moja pitanja su bila, a vi ste delimično odgovorili na njih, koliko je to zaposlenih i da je to jedan mali broj zaposlenih i njihove zarade su više nego skromne, iz onoga što smo čuli, kao uostalom i zarade najvećeg broja zaposlenih u državnoj upravi. To je nešto što svakako mora da bude tema neke od narednih sednica Skupštine, gde treba prosto razmatrati mogućnost da se zarade svih zaposlenih u državnoj upravi usklade sa troškovima života, rastom životnog standarda i da uopšte omogućimo građanima da prežive ova teška vremena.
Čuli smo koliko sredstava ima u tom fondu. Ono što nas u DSS zanima, a to je šta ćemo sa tužbama vojnih penzionera za period kada im nisu u stopostotnom iznosu obračunavane zarade? Ja mislim da je to jedan period od 2004. godine do 2007. ili 2008. godine. Ima puno tužbi. Neke su pravosnažne, a neke će uslediti i to je veliki iznos sredstava. Da li se predviđa način kako će se izmiriti te obaveze i da li će ovaj fond to moći da podnese ili će to biti prevaljeno na Republiku Srbiju, odnosno na budžet Republike Srbije, javni dug ili već na koji način to planirate da rešite, s obzirom da će prve naplate uslediti vrlo brzo, ako nisu već bile?
Mi kao država i kao fond moramo da budemo spremni sa konkretnim rešenjem za tu situaciju. Svima nama poslanicima je prosto nekako i krivo što naša vojska nije jača, što nije bolje opremljena i što materijalni položaj pripadnika vojske nije bolji, što bi svima nama ulivalo i veću sigurnost i prosto govorilo o stanju u državi. Kada je vojska jača i kada je taj fond puniji i država je stabilnija, sigurnija i sposobnija da sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Mi kao DSS, naravno da ćemo uvek davati podršku svemu što jača vojsku, što jača prosto položaj vojnih lica i svih zaposlenih u Ministarstvu odbrane. Smatramo da će to biti jedan od prioriteta i trebalo bi da bude jedan od prioriteta u radu ove vlade. Da ne bude prvi prioritet vojske evropske integracije ili priključenje raznim misijama pri EU i ostalom, već da prioritet vojske bude jačanje same Vojske Srbije i njenog položaja, jačanje vojne industrije, osposobljavanje Vojske Srbije da i kroz vojnu industriju samim tim ojača, da zaposleni i vojna lica i oni koji su pod ugovorom pri vojsci budu zadovoljni svojim položajem. Samim tim će i naša država biti stabilnija i moći će da brže i bolje odgovori izazovima koji su pred nama.
Da se vratim na konkretno ovaj zakon. Ovaj zakon je zreo za ozbiljne izmene i vi sami ste to mogli da vidite prilikom ovih izmena. Pomenuli su razne kolege koji su pre mene govorili o tome šta sve treba izmeniti. Znači, vreme u kome živimo govori da se sredstva države arče kroz zarade na mnoge načine, da nemaju svi iste osnovice. Znači, ako razne državne agencije arče državne pare, one ne stvaraju prihod jer je njima dato da raspolažu nekim resursom ove države. Te agencije imaju zaradu od po 800, 900 hiljada dinara mesečno, 500-600, gde su prosečne zarade preko 200-300 hiljada dinara. Prosto, država Srbija mora da povede računa i o tim ljudima koji zarađuju te iznose i o položaju onih koji drže ovu državu, koji se staraju da ova država funkcioniše. To su svi ti koji u državnom aparatu u vojsci koji žive od tih 32, 33 hiljade, koliko dobijaju oni zaposleni kojih ima najviše, sa srednjom stručnom spremom. Lako je tom sa 200, 300, 400 hiljada dinara da živi, ali ovom sa 32.000 dinara je teško.
Pomenute su ovde predškolske ustanove. Svugde su poskupele usluge predškolskih ustanova u Beogradu i u svim drugim gradovima su uglavnom poskupele. Znamo da rastu cene komunalija i prosto kroz prizmu svih tih troškova života zarade zaposlenih i u ovom fondu i u drugim državnim službama su vrlo male, neodgovarajuće. Prosto, država kroz jedno celovito rešenje i Vlada mora da predloži da se te zarade i ti koeficijenti poštuju. Ne može predsednik gradske opštine, beogradske gradske opštine, da ima veću platu od predsednika države.
To nešto nije normalno. Znači, to su sve državne pare, državni resursi i tome treba jednom da se stane na kraj.
Očekujem da imate snage i spremnosti da stanete na kraj takvom ponašanju i da omogućite ovoj državi da počne pravično i odgovorno da funkcioniše i raspolaže svojim sredstvima. To je ono što očekujemo od vas. To su primedbe na koje je prethodna Vlada bila gluva.
Nadam se da ćete imati više sluha za reformu državne uprave, što je u suprotnosti sa proklamovanom politikom Vlade, jer politika Vlade je da kaže da dok traje kriza nema racionalizacije broja zaposlenih, odnosno nema otpuštanja zaposlenih. To je jedno od načela politike Vlade prilikom usvajanja budžeta, što je direktno suprotno reformi državne uprave. Reforma državne uprave podrazumeva racionalizaciju. Smanjenjem broja agencija mi nismo smanjili broj zaposlenih, jer su ti zaposleni preraspoređeni u druge agencije i ministarstva.
Očekujemo od vas da izađete sa planom reforme državne uprave, racionalizacijom broja zaposlenih i da nam kažete i da donesete novi zakon o koeficijentima i o položaju zaposlenih u svim državnim organima, uključujući i opštine i te silne agencije i javna preduzeća koja su izuzeci i koja troše maltene više sredstava nego svi ostali zaposlenih u državnoj upravi, što je za nas iz DSS u ovom trenutku potpuno neprihvatljivo, jer svi moramo da podelimo teret krize u kojoj se nalazimo, a ne samo neki i to ne oni, najširi sloj onih koji žive i rade u Srbiji, a da jedan uzan krug ljudi koji su zaposleni po raznim agencijama, arče državne resurse i na taj način se krajnje neodgovorno ponašaju u ovoj situaciji.
Što se nas tiče, mi ćemo podržati sve namere Vlade koji idu u pravcu poboljšanja životnog standarda zaposlenih u upravi i očekujemo da što pre Vlada izađe sa jednim celovitim rešenjem. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić, replika.

Replika na izlaganje odnosno odgovor ministra Selakovića koji je delimično bio upućen i meni. U okviru iste replike ću reagovati na ono o čemu je govorio gospodin Mihajlov. Mislim da je gospodin Mihajlov pogrešno …

Izvinite, gospodine Đuriću, na čije izlaganje replicirate?

Ministar je meni odgovarao na pitanja koja sam mu postavio.

Shvatio sam da ste replicirali gospodinu Mihajlovu.

Hvala vam, gospodine Selakoviću, na odgovorima, ali oni ipak nisu potpuni. Postavio sam još nekoliko pitanja. Jedno je poređenje tih zarada o kojima ste vi govorili, koje svakako nisu velike čak ni za srpske prilike ili složenost poslova koju ti ljudi obavljaju. Dakle, da li bi oni, da se primenjuje ovaj standardni zakon, imali veću ili manju platu? Mislim da je to jedno od važnijih pitanja, ne zbog iznosa koji bi se dobio ili koji bi se izgubio u jednoj i drugoj varijanti, nego prosto zbog … Vi znate da je za državnu upravu važan i taj osećaj u okviru nje, da su svi ravnopravni, da su svi na jednak način tretirani. To je uvek važno.
Drugo pitanje su primanja članova upravnog i ndzornih odbora. Nisam čuo odgovor na to pitanje.
Treća stvar, pominjali ste izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Vi imate još jedan problem u tom galimatijasu koji postoji sa ovom vrstom osiguranja. To je sistem zdravstvenih ustanova koje su delimično finansirane kroz ovaj sistem, delimično finansirane iz budžeta, delimično su na tržištu kroz komercijalne usluge, kao što je pre svega VMA i taj sistem je na duže staze potpuno neodrživ ako je tako uređen.
Gospodin Mihajlović je u jednom trenutku napravio referencu i na ono o čemu sam govorio. Ja se nisam protivio tome da ministar odlazi i posećuje srpske državljane koji su pritvorenici u Hagu. Naprotiv, jasno sam rekao da mislim da je to normalno. Samo sam zahtevao normalan pristup, poštovanje zakona, poštovanje pristojnosti i izbegavanje te situacije u kojoj ministar oduševljeno razgovara i sa nekima koji nisu srpski državljani, kao što je slučaj sa Radovanom Karadžićem, a ne razgovara sa svim srpskim državljanima. To je bila jedina moja primedba.