Uvaženi predsedniče, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsenović, ministar Selaković očigledno nije uslišio vašu vrlo finu i ljubaznu opasku u kojoj ste rekli da od njega očekujte izvinjenje za ovo kašnjenje od 40 minuta.
Potpuno mogu da razumem da ministar pravde ne žuri mnogo u parlament, da kada ovde dolazi nije egzaltiran kao onda kada deli čokoladice sa optuženima ili prvostepeno osuđenima za neka od najtežih krivičnih dela u Haškom tribunalu. Ali ne mora da nas voli, elementarni red mora da se poštuje.
Sa svoje strane smo učinili sve. Proverio sam, i voda je domaće proizvodnje. Ministre, slobodno možete da naručiti i espreso, u pitanju je "Grand kafa", proverio sam. Dakle, neće biti potrebe da ovde po parlamentu, na jedan prilično čudan način, sprovodite svoju politiku ekonomskog patriotizma, za koju mislim da je prosto nepristojna, da univerzitetski nastavnik, pa makar i prava, toliko ništa ne zna o osnovama ekonomije.
Gospodine Arsenoviću, ovo ne govorim slučajno. Ovde pričamo o suštinskim pitanjima koja nisu pitanje Zakona o državnoj upravi. Ministar je otvorio pitanje buduće sudbine, buduće organizacije budućeg mesta fonda, odnosno sistema kroz koji se obezbeđuje zdravstvena zaštita vojnih osiguranika.
Ovaj zakon o kojem danas raspravljamo jeste jedna, manje-više, tehnička i iznuđena izmena, odnosno dopuna zakona o kojoj raspravljamo ovako, po hitnom postupku. Zakonom je predviđeno da on stupa na snagu, praktično, danom objavljivanja iz jednog vrlo, s jedne strane prozaičnog, a s druge strane važnog razloga za one ljude koji rade u tom sistemu.
Danas je 23. januar, već je velika sumnja i veliko pitanje da li ćemo stići da zakon razmotrimo, da ga usvojimo, da se on primenjuje i na one zarade koje se obračunavaju, odnosno isplaćuju za januar mesec. U tom smislu, imam puno razumevanje da je jedna ovakva izmena neophodna i da je ona iznuđena i zbog toga insistiram na ovih 40 minuta, jer tih 40 minuta bi nam pomoglo da što je moguće pre razmotrimo ovaj zakon.
Gospodine Selakoviću, ako ste već otvorili pitanje buduće sudbine tog fonda, dugujete nam odgovore na neka osnovna pitanja. Kako vi kao ministar pravde i državne uprave, ili Vlada čiji ste član, gledate na rešenje tog pitanja? Pomenuli ste neke zakone koji su donošeni ili menjani 2010-2011. godine, zbog čega je jedan deo poslova iz ovog fonda praktično izmešten, prenet u ovaj klasičan fond penzionog osiguranja, jedan deo poslova je ostao itd, a u međuvremenu se zapravo ništa ozbiljno nije desilo i ni jedan ni drugi sistem nisu postavljeni na neke normalne osnove koji bi omogućavali da ti fondovi funkcionišu onako kako mora da funkcioniše, da bude organizovan, da posluje, da funkcioniše i radi jedan normalan fond koji obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, ili, u ovom drugom slučaju, penzijsku zaštitu.
Zbog toga se nalazimo u ovom dosta čudnom sistemu gde morate iz opštih pravila Zakona o platama u državnim organima praktično da izmeštate jednu kategoriju, da čuvate taj sistem koji je bio karakterističan za neka prošla vremena, da se poseban sistem plata, naknada i drugih primanja onih koji su angažovani na različite načine u oružanim snagama, odnosno u Vojsci Srbije, nekada Jugoslavije, primenjuje, a da nam sa druge strane, u obrazloženju ovog zakona, niste dali neke osnovne parametre.
Koliko ljudi u ovom trenutku radi u fondu o kojem danas raspravljamo? Da li ovakva izmena zakona odnosno dopuna zakona znači da će ti ljudi do donošenja sistemskih zakona, kako vi kažete, s obzirom na vrstu poslova koju rade, a to je uvek važno za sistem državne uprave, imati veće zarade ili manje zarade od ljudi koji su u klasičnom sistemu državne uprave? Da li fond o kome govorimo danas ima manje zaposlenih, isto ili više zaposlenih nego što je imao pre nekoliko godina kada je obavljao i neke druge poslove ili, zapravo, fond radi sve one poslove koje je radio, samo nominalno na nivou nekih drugih zakona imamo tu vrstu promena u ovom penzijskom delu?
Koliko sam uspeo da saznam, a podaci o poslovanju ovog fonda su, moram da kažem, prilično netransparentni. Na veb stranici ne postoji ni neki zakonom, makar ja to nisam video, traženi elementi, kao što su informacije od opšteg značaja itd. Ovaj fond još uvek ima onu klasičnu strukturu kakvu je imao i ranije. Ima upravni odbor koji ima, čini mi se, devet članova, ima nadzorni odbor, gospodine Selakoviću, koji ima pet članova i ima direktora. Svi ti ključni rukovodioci u ovom sistemu su vojna lica. Nije lako doći do podataka šta je njihovo osnovno obrazovanje, jer oni imaju vojne činove.
Nemam nikakve primedbe na stručnost, biografije vojničke kvalitete tih ljudi. Apsolutno sam siguran da budućnost sistema socijalnog osiguranja u ovoj ili bilo kojoj drugoj oblasti nije u tome da profesionalni vojnici vode takav sistem. To je sistem kome su potrebni menadžeri koji mogu ili ne moraju imati bilo kakve veze sa sistemom vojnim. Puno poštovanje za direktora Fonda. Čovek se zove Dragan Radošević. On je kapetan Regate, ali nisam siguran da je to najbolji model za funkcionisanje sistema vojnog osiguranja.
Tu su i dalje dve ili tri adrese. Ukoliko pokušate da se na elementarni način informišete o pravima penzionera iz redova vojske ili onih koji koriste te vrste penzija, vi ćete naići praktično na vrlo oskudan broj informacija koji je dostupan kod Fonda PIO. Siguran sam da bi danas o tom fondu mnogo više i iscrpnije mogao da govori gospodin Arsenović koji se i time bavio ovde u parlamentu nego što to možete vi.
Sa druge strane, pomenuli ste da će izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti ovaj problem biti rešen. Mi smo ovde pre nekoliko nedelja razmatrali izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako se ne varam. Ni pomena nije bilo o tome. Ako od ovog parlamenta očekujete da gase vatru za koju su krivi i vi i vaša Vlada koja je na funkciji sedam meseci, verovatno i Vlada koja je bila pre vas jer neki akti i dokumenti nisu doneti, onda nam dajte jasan vremenski okvir – kako će to biti učinjeno i kada će biti učinjeno. U obrazloženju, to rade sve vaše kolege koje dođu pred ovaj parlament, imaju to jedno rutinsko objašnjenje da dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti jer su ona već predviđena finansijskim planom za 2013. godinu. To ne znači, gospodine Selakoviću, da je obezbeđen novac. To samo znači da su na papir stavljene potrebe tog Fonda u 2013. godini. Takav papir ima i Fond PIO, ali nema obezbeđen novac. On se obezbeđuje tako što se uzme iz budžeta Srbije, a pre toga ga dobijemo tako što se zadužujemo negde. To isto na određen način, naravno u mnogo manjoj meri jer je ovo manji sistem od ovog civilnog, važi i za ovaj fond o kome danas govorimo.
Teško da možete da očekujete blanko podršku uz svo razumevanje i hitnost koja postoji bez tih bazičnih informacija. Koliko ljudi, pod kojim uslovima radi, zbog čega još uvek imamo sistem u kome postoji devet članova Upravnog odbora, a pet članova Nadzornog odbora? Kolika su primanja tih ljudi? Kakav je to Fond socijalnog staranja koji je na izdisaju i jedan i drugi i treći i četvrti sistem i svi ti sistemi o kojima govorite, gospodine Selakoviću, uključujući Nacionalnu službu za zapošljavanje, a PIO fondom rukovodi Upravni odbor od 21 člana, ovim fondom Upravni odbor od devet članova pod vrlo nejasnim uslovima sa vrlo nejasnim kvalifikacijama? Koliko sam uspeo da vidim, bazični pravni dokument koji reguliše funkcionisanje Fonda socijalnog osiguranja vojnih osiguranika funkcioniše na osnovu pravnih izvora iz 1994. godine objavljivanih u vojnom listu. Potpisivao ih je Radoje Kontić ili neki drugi nadležni funkcioneri. Niti više ima te države, niti živimo u takvom sistemu. Prošlo je 18 godina. Kažete – uskoro će biti Zakon o zdravstvenoj zaštiti. To nije dovoljno dobro rešenje. To su radile vaše kolege iz različitih resora mnogo puta pre vas i svaki put se suočimo sa ovom situacijom. Neće taj problem na kraju rešiti direktor Fonda koji, koliko sam uspeo da vidim, vrlo često prima stranke i razgovara sa onima koji imaju neku vrstu potrebe zbog toga što nedostaje sistemsko rešenje.
U kom sistemu se nalazi ovaj fond o kome razgovaramo, gospodine Selakoviću? Sada je počeo program koji pohvaljujem. To je jedan od elemenata programa LDP – liberalizacija tog tržišta lekova i mogućnost da se zaključuju ugovori i sa privatnim apotekama. Da li to važi za ovaj sistem? Kakvo je mesto ovog sistema u odnosu na veliki državni klasični fond? Ne mogu više da funkcionišu takva dva odvojena sistema. To je možda moguće bilo u nekim drugim uslovima u nekim vremenima kada je vojska imala dodatnog člana predsedništva i bila poseban deo partijskih ili državnih struktura pa je mogla tako da funkcioniše. U međuvremenu se sve srušilo gospodine Selakoviću. Meni nije drago zbog toga. Vaša je obaveza i obaveza vaše Vlade da ponudi neka rešenja. Ni reč nisam čuo o tome dok ste obrazlagali ovaj zakon.
Reći ću vam još nešto. Mislim da ste mnoge od ovih ljudi koji su vojni osiguranici koji su danas ljudi u godinama, koji imaju ozbiljne probleme, ogromna većina njih je časno radila svoj posao i borila se za svoju zemlju, prosto su radili ili ono što im je bio posao ili ono što su im političari rekli, najveći deo ste ozbiljno uvredili, gospodine Selakoviću, onim što ste uradili prošle nedelje, onom egzaltiranošću tim malim brojem ljudi, neki od njih su visoki oficiri ili bivši visoki oficiri Vojske Srbije za koje ste pokazali toliku egzaltiranost. Nemam ništa protiv toga što ste radili svoj posao. Mislim da ministar pravde treba da radi svoj posao i poseti pritvorenike u pritvoru Haškog tribunala, ali vi ste političar. Vodite resor pravde i resor državne uprave. I jedan i drugi moraju da budu, možda je to gruba reč ali iskoristiću je, hladni bez nepotrebnih emocija. Da li se vi privatno divite Mladiću, Karadžiću ili nekome drugom je vaše privatno pravo bilo do onog trenutka kada ste postali ministar pravde ove zemlje. Nakon toga morate voditi računa o tome kakvu poruku šaljete javnosti na svakom koraku, gospodine Selakoviću.
Ti ljudi tamo žive pod mnogo boljim uslovima nego što živi većina ovih osiguranika o kojima danas govorimo i to je moja politička primedba, vama gospodine Selakoviću. Vama je to možda smešno. Vi ste učili od cinika koji su na sreću još uvek veći nego što ste vi uspeli da postignete, ali nemojte…
