Gospođo  predsedavajuća, uvaženi gospodine Ljajiću, ne mogu da kao predstavnik opozicije kažem da ste dobar ministar, ali mogu kao član DS da ste najbolji ministar u ovoj Vladi. Prvo, kada pogledam, nije praksa da mi iz opozicije hvalimo bilo kog ministra ove Vlade.
Moram da vam kažem da ste vi ministar koji je tačno na vreme došao na sednicu danas. Bili ste tačno u sedam sati u ovoj sali, čime ste pokazali da poštujete i narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije, za razliku od mnogih vaših kolega.
S druge strane, vi ste, gospodine Ljajiću, najbolji ministar, ne zato što sedite u lošoj Vladi i lošem okruženju. Evo, kada pogledate, recimo, vašu poslaničku grupu i pogledate druge poslaničke grupe, sem mojih kolega iz jedne druge vladajuće stranke, svi oni koji su sedeli u prvim redovima, sada polako dolaze na sednice kao državni sekretari. Znači, svi ministri su svoje poslanike već pokupili za državne sekretare i druge funkcije. Ovi ovde ljudi od prvog dana sede u istom sastavu nepromenjenom, a vi ste nastavili da vodite Ministarstvo sa onim ljudima koje ste zatekli, jer ste želeli da nastavite kontinuitet tih reformskih procesa u Ministarstvu trgovine. To je dobro.
S druge strane, kao član Demokratske stranke, kao predsednik opozicione stranke ne mogu da ne primetim da ima određenih propusta kada je reč o trgovini, ali ne zbog vašeg vođenja ovog resora, ne zbog ovog predloga zakona koji vi donosite i koji ćemo mi ovde podržati ili nećemo podržati, u zavisnosti od toga kako se bude razvijala i rasprava po amandmanima, već zbog toga što kada unazad pogledamo situaciju u Srbiji, bilo je mnogo reči da je naša trgovina u velikim problemima zbog monopola, da je naša trgovina u velikim problemima zbog jako visokih cena hrane, prehrambenih artikala, da je to stvar načina na koji Demokratska stranka vodi, da je to stvar monopola jednog domaćeg trgovinskog lanca. U međuvremenu, desile su se velike strukturne promene, ne samo političke promene u Srbiji, desile su se promene da je jedan trgovinski lanac je privatizovan. S druge strane, konkurencija je prilično poboljšana, ali kada uporedite cene, kada pogledate granične prelaze, i dalje vidite naše građane koji idu da kupe hranu u Segedin, pa čak i u Budimpeštu. Ove koji se vraćaju iz Grčke sa letovanja pune gepeke automobila vidite sa prehrambenim artiklima. Znači, hrana je i dalje skupa u Srbiji. Očigledno je da tu postoji neki problem.
Dobra je vaša najava da će trgovinski lanac "Lidl" doći u Srbiju. Dobro je što IKEA dolazi u Srbiju i što vi stvarate ambijentalne uslove, zakonske okvire da ti trgovci dođu i da se ti trgovinski lanci se otvore, ali postoji veliko pitanje za ovu Vladu - zbog čega uprkos brojnih optužbi na račun Demokratske stranke, da smo mi obezbedili i omogućili monopol, zbog čega danas, kad tog monopola više nema, oličenog u jednom domaćem trgovinskom lancu, zbog čega i dalje naši građani odlaze u inostranstvo da kupe prehrambene artikle i zbog čega je ovde sve skuplje na akcijskim prodajama, nego u inostranstvu?
Neću da reklamiram bilo koje proizvode i bilo kog proizvođača, ali pogledajte nešto što se kod nas prodaje na akcijama i kako te akcije izgledaju u trgovinskim lancima u Mađarskoj, u Hrvatskoj i u nekim drugim razvijenim zemljama EU.
Kada dalje govorimo o ovom zakonu… Pa ne mogu da iznosim primere, jer ja ne mogu da reklamiram bilo koje. Niste u pravu i nije lepo da dobacujete, ali objasniću vam posle rasprave, pošto veoma uvažavam vaše mišljenje, pa ću vam tačno kazati primere šta je, gde i kako jeftinije na akcijama. Uostalom, imate na sajtu potrošača.
Jedna stvar mi smeta, gospodine Ljajiću, kada je reč o donošenju ovog zakona, a to je što određeni ljudi koji sede sa vama u Vladi, određene političke stranke, nemaju smelosti i hrabrosti i da vam iznesu zamerke, nego nalaze svoje portparole, kroz usta određenih unija, asocijacija, udruženja i onda oni vrlo neprincipijelno kritikuju ovaj vaš zakon. Prvo, niste vi kreirali ovaj zakon, ovo su samo izmene jednog zakona, kao što ste kazali, koji je donet 2010. godine i koje su se nametnule kroz praksu sprovođenja tog zakona.
Svaka politička stranka, bilo da je u Vladi, bilo da je u opoziciji, ima pravo da iznese kritike i na vaš račun i na račun ljudi koji donose zakon. Ne mora da govore kroz usta nekih organizacija, udruženja, strukovnih udruženja, da nalaze svoje plaćene portparole, nego mogu jasne zamerke da iznesu na zakon i da kažu – nama se sviđa što nema javne rasprave, nama se sviđa što ima javne rasprave.
Vidim ovde da Unija poslodavaca saopštava da ste vi bez konsultacija sa zakonitim predstavnicima privrede dostavili Narodnoj skupštini predlog izmena i dopuna Zakona o trgovini.
Moram da kažem da sam lično kao narodni poslanik obavešten, kao i moje kolege o svim raspravama koje su vođene kada je reč o ovom zakonu. Sećam se kada je rađena strategija trgovine, kada je pripreman prvi zakon o trgovini donet 2010. godine. Tada sam bio član Odbora za trgovinu i turizam. Da li znate koliko je trajala rasprava? Godinu dana. Svi koji su imali primedbe, sugestije, mogućnost da utiču na taj zakon, imali su prilike da to urade, tako da zaista mislim da te nedobronamerne kritike kada određene političke stranke imaju na političkom terenu, na prostoru političke scene Srbije određene svoje portparole koji kao glasnogovornici neke druge politike, treba da stanu iza svojih reči, a ne da stavljaju maske i da se kriju iza drugih organizacija ili drugih institucija.
Mi smo čuli da je ovo bicefalna vlada ili policefalna vlada i to lično od premijera, ali, znate, oko nekih važnih strateški dokumenata koji se donose mora da postoji neka usklađenost i usaglašenost. Ne može neko da nastupa sa važnim strateškim dokumentom ili zakonom tako što će vas ovde u parlamentu podržavati, ali čim izađe iz ove sale, nalaziti načine da se opstruira i da se na razne načine podmeću klipovi pod točkove.
Kada govorimo uopšte o ovom zakonu, mislim da je dobro da se stvaraju ambijentalni uslovi za dovođenje novih trgovinskih lanaca. Da li će ova studija uticaja na strukturu tržišta ukidanje te obaveze doprineti ili neće doprineti razvoju trgovinskih lanaca u Srbiji? Pa svakako će smanjiti birokratske prepreke. S druge strane, ko god je hteo da otvori trgovinski lanac nije imao mnogo prepreka od lokalne samouprave. Od lokalne samouprave se prosto otimaju za bilo koju investiciju, a unazad godinama mi smo pospešivali potrošački mentalitet, jer ovde su bili zainteresovani pre svega trgovci da dolaze, ali važno je voditi računa o malim trgovcima, o malim samostalnim trgovinskim radnjama, jer nije svejedno da li će se 20, 30 malih trgovinskih radnji, koje izdržavaju nekad šezdesetak porodica, preko noći zatvoriti ili neće zatvoriti, ali mislim da ovo ukidanje obaveze izrade studije o uticaju na strukturu tržišta za objekte površine veće od 2.000 m2 je jedna dobra odluka. Neće ona bitnije uticati na te stvari koje se tiču zatvaranja malih samostalnih trgovinskih radnji, jer prosečan objekat koji će, recimo, "Lidl" otvarati u Srbiji je 1.500 m2. To su veličine tih malih samoposluga.
Veliki trgovinski lanci koji se otvaraju na dve, tri i četiri hiljade metara kvadratnih prvo se sve više pokazuju kao nerentabilni u mestima u Srbiji. Dolazim iz Kruševca i znam gde tamo kupujem i šta kupujem.
Kad već napominjem Kruševac, tu primećujem veliku nelogičnost i tu će me podržati sve moje kolege koje dolaze iz tog regiona, iz Vrnjačke Banje, iz Kruševca, iz Trstenika. Kada dođem slučajno na pijacu na Vidikovcu, recimo, u Beogradu, tamo na rafovima možete da kupite šta god hoćete, od dezodoransa, pomada, higijene, kućne hemije, svega ima. U Kruševcu te ljude prilično gone kada to iznesu na pijacu. Reč je o najsiromašnijim građanima, najsiromašnijim slojevima našeg društva. Ti ljudi traže zaštitu narodnih poslanika kako se vlast menja. Ako smo mi na vlasti, onda oni idu kod opozicije, ako smo mi u opoziciji, onda idu kod nas. Koja stranka je u opoziciji, oni kod njega dolaze i pokušavaju da nešto ostave za sebe i kažu – izvinite, kako je moguće da nas ne jure u Pančevu, ne jure nas u Beogradu, ne jure nas na Vidikovcu, na Kaleniću, ali nas jure u Čačku, Kruševcu, Trsteniku, Vrnjačkoj Banji? Taj nejednak aršin, gde neki ljudi u nekim delovima Srbije nešto mogu, u nekim ne mogu, nije dobar. S druge strane moram da napomenem još nekoliko veoma važnih stvari koje su važne za poboljšanje privrednog ambijenta. Vi ovde preuzimate i u okviru Ministarstva jednu ingerenciju koja je dobra. Mislim da Ministarstvo ima pun kapacitet da te ingerencije preuzme, a tiče se brisanja ovog centra za razvoj trgovine i preuzimanje tih ingerencija Centra za razvoj trgovine od strane Ministarstva.
Mislim da ministarstvo ima dovoljno kapaciteta da preuzme taj Centar za razvoj trgovine. To su poslovi koji su veoma značajni, kako za trgovce, tako i za građane, jer se odnose na analizu i razvoj tržišta i trgovine. Mislim da tu neće biti nikakvih problema.
Naravno, podržaću vas u daljem dobrom radu. Mislim da ste se pokazali u ovim godinama, ne samo u ovom kratkom periodu u Ministarstvu trgovine, nego i u onim drugim sektorima, gde ste preuzeli odgovornost za upravljanje tim sektorom. Kao jedan dobar ministar iza vas nikada nisu ostajale afere, nerazjašnjena neka pitanja i pitanja koja bi opterećivala vašu političku biografiju ili odnose unutar koalicije.
Mislim da ćete kao ministar trgovine dati dobar doprinos. Apelovaću na vas da i dalje, kada uspostavljate trgovačke bilateralne odnose sa zemljama sveta, budete jedan od retkih pravih predstavnika i ambasadora srpske privrede ovoga trenutka, jer nažalost neke druge institucije, koje su taj posao radile u prethodnom periodu, više nisu na tim mestima i oni koji su bili ambasadori privrede, koji su nas mirili sa svetom i otvarali vrata, sada polako tom istom svetu dele packe, svađaju nas sa tim svetom, kompromituju nas, zatvaraju nam vrata koja smo mi otvorili.
S druge strane, ima ljudi koji poput potpredsednika Vlade otvaraju neka druga tržišta naše zemlje i čitavog sveta i to je dobro. Generalno nemamo puno poverenja u ovu Vladu i u njene kapacitete da taj posao radi i za sada ste jedna od retkih svetlih tačaka koja taj posao našeg ambasadora, ambasadora naše privrede, radi na valjan način, imaćete punu podršku u tom radu.
Naravno, ovo zakon koji je pripremila DS 2010. godine, mi smo ga izglasali. Tada sam govorio sve najbolje o tom zakonu. Smatram da je dobar, da je reformski. Sada oni koji su ga te godine kritikovali, moraju da glasaju za njega.
Za kraj, naravno, šta sam ja uradio. Pripremio sam stenografske beleške da vas malo podsetim kako su kolege iz vladajuće većine tada diskutovali o ovom zakonu za koji će sada ovde da glasaju. S obzirom da nema tv prenosa, a ja već govorim 13 minuta, možda vam to zadovoljstvo ostavim kada bude tv prenosa. Vidim da me moj uvaženi kolega i prijatelj ubrzava da to sad kažem. Mnogo je bolje kada ima tv prenosa, nego sada verujte, trebaju građani da vide kako se ponašate kada ste opozicija, a kako kad ste u vlasti i da kada ste u opoziciji za vas nešto ne valja, ali kad sednete u fotelju sve je dobro samo da što duže sedite u fotelji. To zadovoljstvo ću tada da priuštim kada budemo raspravljali o amandmanima.
Vama se gospodine ministre zahvaljujem i pružam vam podršku da nastavite tim tempom zajedno sa ljudima koji sede pored vas, u vašem timu. Želim vam da budete ambasador Republike Srbije na svim horizontima i svim meridijanima, jer taj posao odlično radite. Hvala.

Narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o trgovini, kojeg je izglasala Narodna skupština Republike Srbije 2010. godine, imao je tada jedan osnovni, ali najvažniji cilj, a to je razvoj tržišne utakmice i ravnopravnost trgovaca, što je bilo u skladu sa tranzicijom naše zemlje u celini. U tu svrhu, tog osnovnog cilja, Zakon o trgovini iz 2010. godine doneo je tada pet grupa veoma važnih izmena.
Podsetiću, prvo – izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje unutrašnje trgovine na srpskom tržištu, drugo – uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, treće – uvedeni su novi instituti, kao na primer trgovinski format, posebne tržištne institucije i sl, četvrto – uveden je pravni okvir kako bi se unapredila trgovina, posebno zbog uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva u celini, peto – sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koju treba da vrši tržišna inspekcija. Neću posebno govoriti kako je to vršila tržišna inspekcija, jer to nije svrha ove naše sednice.
Poštovani narodni poslanici, prošlo je skoro dve godine od donošenja ovog zakona i primene ovog zakona. Šta se desilo? Naravno da su se desile neke određene stvari u primeni ovog zakona, a koje treba izmeniti, odnosno dopuniti. Državni organi Republike Srbije, sada, i privredni subjekti uočili su u njegovoj praktičnoj primeni određene nedostatke, kako na polju poboljšanja, odnosno unapređenja određenih zakonskih rešenja, tako i na polju smanjenja administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata, što je bilo jedno od predizbornih obećanja SNS. Donošenjem ovog zakona u prvoj instanci, ispunjavamo to predizborno obećanje.
U tu svrhu, Vlada Republike Srbije je nama dostavila ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini. Koji je smisao ovog zakona? Naime, s njim se žele, kako je ministar rekao, otkloniti administrativne prepreke. U prvom redu za investicije u oblasti trgovine, čime na neki način doprinosimo borbi protiv korupcije, a to je bilo predizborno obećanje SNS. Donošenjem ovih zakona, pogotovo njegovom primenom, pokušaćemo da ispunimo to predizborno obećanje.
Drugo, brisanje administrativne procedure, koja podrazumeva dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnose na promet i strukturu trgovinske mreže za sve trgovce.
Ono što je najvažnije, po meni, ovim izmenama i dopunama Zakona o trgovini predviđa se brisanje Agencije za poslove unapređivanja trgovine. Time ova Vlada Republike Srbije pridonosi racionalizaciji javne uprave i smanjenje budžetske potrošnje. Kao što znate, smanjenje ovih agencija bilo je jedno od glavnih predizbornih obećanja i SNS, a verujem i stranke, koliko sam informisan, gospodina Ljajića.
Međutim, umesto toga uvodi se legalni analitički mehanizam u pogledu prikupljanja određenih podataka vezanih za primenu mera zaštite tržišta. Na primer, podaci o robi od životnog značaja za naše građane, kao što su mleko, ulje, brašno itd, a što će vršiti naše ministarstvo, koje gospodin Ljajić vodi.
Dame i gospodo, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini predvideo je i druge izmene o kojima neću posebno govoriti, a koje imaju samo jedan osnovni cilj, a to je preciziranje pojedinih formulacija osnovnog teksta Zakona o trgovini, a čije su primedbe dali, a nije tačno da nisu davali, kao što su prethodnici govorili da nisu, a davali su, u prvom redu lokalne samouprave, organizacije za zaštitu potrošača i poslovne zajednice. Među najznačajnije novine spadaju unapređivanje pravne zaštite od nelojalne konkurencije, kao jedne od najprisutnijih negativnih pojava na našem srpskom tržištu u poslednjih, ne samo dve godine, nego i duži niz godina.
Ovaj zakon će imati određeni pozitivni uticaj na sve privredne subjekte koji se bave trgovinom. U prvom redu zbog uklanjanja niza određenih nedoumica, zbog tumačenja određenih odredaba čime će se olakšati njihovo poslovanje i postići veća efikasnost u radu.
Gospodine ministre, nije tačno da nije javna rasprava o ovom zakonu bila sveobuhvatna. Vrlo je važno, a čini mi se da neki poslanici nisu to pročitali u obrazloženju zakona da su u izradi ovog zakona konsultovani mnogi faktori našeg privrednog života i državni organi Republike Srbije. Navešću ih da bi se videlo da je bilo transparentno.
To su u prvom redu naši trgovci, drugo - udruženja za zaštitu potrošača, treće - Privredna komora Srbije i kroz Privrednu komoru su mnogi subjekti mogli učestvovati, koliko sam informisan, sudelovali su, Privredna komora grada Beograda, Savez stranih investitora, Američka privredna komora, Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije i Ministarstvo finansija i privrede, kao i Komisija za zaštitu konkurencije i stručne javnosti.
Dame i gospodo, svi smo imali šansu da utičemo na izradu ovog zakona. Na kraju ću spomenuti i to da je ovaj zakon usklađen sa zakonodavstvom EU, što je vrlo bitno.
Pre nego što se obratim svima nama, narodnim poslanicima, dozvolite, gospodine ministre, da vam se u svoje lično ime zahvalim na brzom odgovoru na poslaničko pitanje koje ste vrlo precizno i na vreme dostavili, sa kojim sam vrlo zadovoljan. U tom cilju, pozivam sve narodne poslanike, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, da u danu za glasanje damo glas odnosno da glasamo za ovaj veoma konzistentan i transparentan zakon o trgovini, jer ćemo time svi skupa bar malo doprineti boljitku ukupnih trgovinskih i ekonomskih odnosa u našem društvu i dati svoj mali, mi kao poslanici, ali veoma značajan doprinos prevladavanju ove teške ekonomske krize. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, gospodine Rasime Ljajiću, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o trgovini. Kao i svaki zakon koji dođe u skupštinsku proceduru, povezan je ne samo sa jednim nego i sa radom drugih ministarstava i moja diskusija će biti usmerena u tom pravcu.
Već smo čuli da je aktuelni zakon donet 2010. godine. Da podsetim, ovaj zakon je suštinski važan za građane Srbije i vlasnike i zaposlene u trgovinskim radnjama i preduzećima, tako da se pridružujem apelu svih kolega i koleginica zbog toga što se u ovakvo vreme i bez televizijskog prenosa održava sednica Skupštine Republike Srbije o ovako važnoj temi.
Šta od ovog zakona očekuju građani naše države? Pre svega mere za olakšanje teške ekonomske situacije. Ja ću to posle da obrazložim, koliko je bilo povećanje cena u prethodnom periodu i koliko je cena potrošačke korpe u ovom trenutku. Šta očekuju vlasnici radnji i preduzeća? Najpre ravnopravnu tržišnu utakmicu, sprečavanje monopola, povoljnije kredite, subvencije za otvaranje radnih mesta, smanjenje nelojalne konkurencije, ažurniji rad inspekcijskih službi, smanjenje nepotrebnih taksi, dozvola i raznih inspekcijskih rešenja.
Dolazim iz istočne Srbije, gde nema puno velikih trgovinskih lanaca ili supermarketa i odatle taj podatak o velikom broju malih radnji. Kada obiđete taj kraj i vidite sa kakvim se problemima susreću ti ljudi, koliko oni dozvola i rešenja treba da pribave i kakvo je ponašanje pojedinih inspekcijskih organa prema vlasnicima tih firmi, prosto je zadivljujuće kako ti ljudi uopšte i opstaju da rade, znači, od raznih naloga za razne zavese, za nabavku nekih mašina u tim radnjama i nečemu ne samo što se tiče tržišne inspekcije, već i drugih inspekcijskih kontrola. Često se mi kao narodni poslanici, kada obiđemo te ljude, susrećemo sa takvim problemima.
Zašto je ovaj zakon povezan i sa svim onim drugim koji su vezani za privredu, a od privrede u Srbiji postoje samo mikromala i srednja preduzeća? Nismo nikad sistemski reformisali ili napravili novi zakon o Fondu za razvoj, a i uopšte krediti koji se dobijaju od banaka za razvoj mikromalih i srednjih preduzeća su vrlo nepovoljni po te ljude, po vlasnike firmi. Evo zašto to kažem.
Da biste dobili kredit od banke ili bilo koje institucije koja obezbeđuje sredstva i subvencije, vi prvo mora da imate neverovatno veliki promet, gotovo za duplo. Znači, kao prva stavka, gleda se bonitet i to je jedan od uslova da dobijete kredit. Ako tražite kredit od 100 hiljada evra vi treba da imate promet od 150 hiljada evra, a onda ide najveća začkoljica – hipoteka. Na primer, za Beograd vi treba da imate dva puta više vrednost kapitala ili hipoteke da biste mogli da dobijete kredit. Ako uzmemo da je kredit kod Svetske banke pola posto, ja ne vidim da Vlada u ovakvom sastavu ne donese jedan sistemski zakon koji bi tim ljudima omogućio manje kamatne stope i povoljnije uslove kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zašto to kažem?
Da bi neko zaposlio nekog radnika, on dobija 150 ili 160 hiljada dinara subvencije za jedno zaposleno lice. Ako znamo da se za strane firme, ja nisam protiv toga da dolaze strani investitori, taman posla, ali da su tu subvencije u iznosu od 10 hiljada evra, ne vidim zašto naše firme ne bi mogle da imaju takav jedan iznos?
Druga stvar, ako govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju, onda treba i u ovom smislu voditi računa o svim područjima u Srbiji koja su pre svega nedovoljno razvijena.
Koja poboljšanja donosi ovaj zakon, to smo čuli - mogućnost da trgovac podnese tužbu zbog nelojalne konkurencije, vođenje elektronske evidencije, ukidanje obaveze izrade studije uticaja na strukturu tržišta, brisanje člana koji predviđa osnivanje centra za razvoj trgovine i to je sve dobro u ovom zakonu.
Šta je, ponovo se vraćam na ono što ovaj zakon ima veze sa drugim zakonima i radom drugih ministarstava, a to je da prosečno u Srbiji 43,7% mesečno primanja naših građana odlazi na hranu, ali se kupuje samo najosnovnije hleb, mleko, jogurt i neke jeftinije mesne prerađevine dok je potrošnja mesa osetno pala.
Srbija je skoro tri puta siromašnija od EU. Socijalne slika je još teža ukoliko se uzmu u obzir visoka stopa nezaposlenosti koja je premašila 25%, niske penzije ili kašnjenja plata zaposlenih. Inflacija je, čuli smo, 12,5% čime smo rekorderi u Evropi. Potrošnja mesa u odnosu na prethodna tri meseca je opala za 50%, dok je sve poskupelo, od mesa, mleka, goriva, testenine, kućne hemije, režije, konditorski proizvodi. Onda je sasvim jasno da je kupovna moć potrošača u zadnje vreme opala bar za 30%. To je sve čime treba da se bavi ova vlada iz prostog razloga, kažem, da je svaki zakon povezan sa drugim zakonima i naravno da ne možete vi u jednom ministarstvu doneti neki opsežni sistemski zakon koji može tome da pomogne.
Pošto ste u uvodnom izlaganju, još samo to da kažem, spomenuli da se zakon odnosi i na prodaju vozila, tj. na firme koje se bave time, meni se požalilo nekoliko vlasnika takvih firmi koji prodaju vozila, a i izdaju, znači pružaju usluge, rentiraju vozila. Šta se njima dešava? Mislim da biste vi to mogli u Vladi da se založite da se to sistemski reši, a to je da vlasnik renta kara kada izda vozilo nekoj osobi i ta osoba pobegne sa vozilom u inostranstvo, praktično ne može da povrati pun iznos cene tog vozila. Prosto je neverovatno da i po carinskim propisima ne postoji nikakav dokument da je neko ko je preuzeo vozilo, rentirao. On može slobodno da ode i preko granice. Od osiguranja se ne dobije dovoljno sredstava i ti ljudi su takođe u problemu.
Mislim da svi mi zajedno u Skupštini, zato kažem da ovakve važne zakone treba, o njima treba raspravljati u prepodnevnim satima. Treba mnogo više vremena da posvetimo privredi i mikro i malim i srednjim preduzećima. To je budućnost Srbije. Daj Bože da bude puno investicija, da dođu stranci, ulože u naš kraj, ali mislim da je razvoj malih i srednjih preduzeća, pa i malih i srednjih radnji koje se bave trgovinom, vrlo bitan za naše građane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici i poslanice, nisam se javila kada je bio red za predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, gde smo razmatrali ovaj predlog zakona u načelu. Dobro je što sam se javila sada na kraju, s obzirom da smo čuli sva izlaganja poslaničkih grupa i predstavnika, jer na toj sednici odbora predstavnici DS i LDP nisu bili prisutni. Izlaganja članova DS mi smo ovde shvatili da će oni podržati predlog ovih izmena i dopuna zakona, s obzirom da je ministar Ljajić doživeo velike pohvale od strane poslanika DS.
Ne bih se ponavljala, u smislu ovoga zakona i podrške osim da možemo da kažemo da predstavlja jedan veliki korak unapređenja poslovnog ambijenta i investicionog stvaranja investicionog ambijenta Vlade Republike Srbije, ali i povećanju protoka roba i usluga na našem tržištu. Ono što je bitno da se kaže, a to je da u ovom trenutku mi kada govorimo o trgovini najviše mislimo na robu, a kod nas je sektor usluga negde jako zastupljen. Inače u svetskoj ekonomiji on predstavlja preko 60% ukupne ekonomije. Zbog toga je uopšte sektor usluga jako interesantan i mislim da ovim predlogom izmena i dopuna na neki način je država dala šansu da se još više razvija ovaj sektor.
Ono što je interesantno je da ovim zakonom izmenama podstičemo zdravu konkurenciju. Mi kao da smo zaboravili situaciju od pre dve, tri godine kada je postojao lanac trgovinski na tržištu Srbije, koji se zvao "Delta", koji je direktno svojim postojanjem i radom diktirao cene hrane, koje su bile duplo veće nego cene prehrambenih proizvoda u zemljama EU. Podsetiću vas da to sada više nije slučaj, da se ovim otvara mogućnost da ta konkurencija postoji, a samim tim i te cene bi trebalo da padaju. Tačno je da postoji 53% malih trgovinskih preduzeća. Sasvim je normalno da gde su veći gradovi da postoje veći trgovinski lanci, a da u manjim gradovima gde je taj neravnomerni regionalni razvoj da nema elemenata za razvoj velikih trgovinskih lanaca. Zbog toga i treba da očuvamo male trgovine.
Na kraju bih rekla da postoji velika raspoloženost jednog švajcarskog konsultanta iz Ženeve, Svetske trgovinske organizacije da zajednički, ovde sa Ministarstvom trgovine, Odborom za privredni, regionalni razvoj, trgovinu i energetiku održimo jedno javno slušanje u kome ćemo se pripremiti za donošenje uslova iz novih zakonskih rešenja za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine države koje pored 159 članica nisu članovi ove Svetske trgovinske organizacije, ali zato postoji dobra volja Svetske trgovinske organizacije da preko svojih konsultanata edukuju pre svega poslanike o tome koje su to prednosti koje bi Srbija dobila učlanjenjem u Svetsku organizaciju.
Stoga, voljni smo da održimo jedno javno slušanje koje će biti baš pod nazivom ove teme, "komparativne prednosti ulaska Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju". Bila bih voljna da pozovem sve poslanike svih poslaničkih grupa. Nadam se da će ministarstvo podržati s obzirom da se ovaj projekat otvara za naredne tri godine, da negde za nekih mesec i po dana, sa tim javnim slušanjem započnemo taj veliki posao koji će trajati. Zahvaljujem se.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa …
Replika?
(Ivan Jovanović, s mesta: Da.)
Imate pravo. Izvolite.

Izvinjavam se predsedavajući, zaista žalim što oduzimam vreme prisutnim kolegama i gospodinu ministru, ali ovo nije prvi put da gospođa predsedavajuća Odbora za ekonomiju proziva članove Odbora iz DS.
Trebalo je vi kao iskusniji kolega, bili ste već u Narodnoj skupštini ranije, da joj objasnite da opozicija nije obavezna da daje kvorum na odborima i nije obavezna da prisustvuje glasanju za predloge vladajuće većine. Kada opozicioni poslanici smatraju da trebaju da prisustvuju sednicama odbora, onda oni prisustvuju.
Juče smo imali u vreme održavanja odbora važnu sednicu, takođe izmene zakona o poljoprivredi, o ruralnom razvoju i subvencijama u poljoprivredi i mnogi od tih poslanika, koji su članovi Odbora za ekonomiju su članovi ili zamenici odbora u ovim resorima. Iz tog razloga su smatrali da je važnije da prisustvuju ovoj načelnoj sednici i smatram da nije u redu da kada nosite bedž imate jedne aršine, a kada skinete bedž imate druge aršine.
Podsetiću, poslanici SNS, nekada SRS nisu prisustvovali sednicama odbora dok su bili opozicija u ovom parlamentu i molim vas da na ovaj način se više ne prozivaju poslanici iz DS i da se ne vređaju. Zahvaljujem.

Mislim da je ovo bilo u žaru, da kažem, da je kao predsednik odbora njoj bilo žao što niste prisustvovali njenom odboru već ste izabrali neki drugi odbor. Ja to tako tumačim i molim vas da to tako bude shvaćeno. Nadam se da je ova rasprava koja je bila u dobrom duhu i mislim da je bila zaista pružena jedna konstruktivna dobra rasprava u ovom parlamentu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima gospodin Jovanović.