Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, jesu večernji sati ali to ne znači da smo umorni i da i preko ovog zakona treba baš tako brzo da pređemo, da ne kažem pretrčimo, pa ću možda malo više da se zadržim, bez obzira gospodine ministre, što ste ovako potanko obrazložili koje su to suštinske, a koje su to više tehničke izmene ovog predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o trgovini.
Samo pre dve godine donet je, tada sistemski i reformski Zakon o trgovini i stupio na snagu 1. januara 2011. godine. Posle dve godine se ukazala prilika, odnosno potreba da do određenih izmena i dopuna zakona dođe. To znači da zakon nije baš svuda tada odgovorio obavezama iako je bio i sistemski i reformski.
Kratko ću, više zbog javnosti i nije zgoreg ponoviti još jednom, a mnogo manje zbog svih nas, jer smo ga mi ovih dana iščitavali. Kratko da pređem po izmenama i dopunama, da kažem gde DSS pozdravlja izmene, gde smatramo da je trebalo još nešto da dopunimo i kada je tehnička izmena u pitanju, a isto tako i kod ovih, po vama kao predlagaču, suštinskih izmena, možda nešto dopunimo. Članom 1. obrisali ste definiciju stručni procenitelj i umesto nje uvodi se novi institut proizvođač koji stavljanjem svog žiga i imena se pojavljuje kao trgovac u prometu.
Odmah u startu da kažemo, a to ću malo i kod člana 64. da obrazložim, mislimo da institut stručnog procenitelja i nije neki koji je iziskivao neke mnogo velike troškove, a mislimo da je njegova uloga kasnije, kada dođe do oduzimanja, ustupanja ili prodaje oduzete robe i te kako i bila, a i trebalo bi da bude i te kako značajna.
Članom 2, i to pozdravljamo, ukida se fizičko lice koje je prodavalo polovnu robu i ono više nema svojstvo trgovca. To je sasvim normalno.
Članom 5, rekli ste i vi, u članu 32. je tada bilo regulisano da bi zaposleni u trgovini trebalo da imaju određena znanja, obrazovanja, stručnost. Vi smatrate da je to administrativno opterećenje za trgovce. Možda jeste ako su sami trgovci ili vlasnici trgovačkih radnji druge neke kvalifikacije, ali dozvolićete da oni koji bi trebalo da rade u raznoraznim trgovinskim sektorima, a vrlo su specifični, pa logično je da bi trebalo da imaju neko znanje. Doći će do nekog konkursa. U konkursu mora jasno da se navede koja je stručna sprema potrebna za neku određenu trgovinsku oblast, a onda neće biti nekog ko ima baš tu stručnu spremu. Znate već kakav je naš obrazovni sistem, pa može da dođe do toga da bude primljen neko drugi, pa će se postaviti pitanje – na osnovu čega je primljen, ja imam tu stručnu spremu.
Mi smatramo da to i nije bila neka prepreka, i nije neko opterećenje za trgovca, jer i trgovci moraju da imaju baš to – i neke veštine i neka stečena znanja i obrazovanje.
Članom 7, i to pozdravljamo, olakšava se trgovcima procedura čuvanja i dostupnosti kompletne dokumentacije koja prati robu od otpremnice pa nadalje i smatramo da ne treba u svakom prodajnom objektu da se čuva, da stoji, da se pokazuje, već je mnogo i za njih lakše i jeftinije da to drže na onom mestu koje Ministarstvu prijave i tu izmenu i te kako pozdravljamo.
Članom 11. rekli ste da sada lokalnim samoupravama dajete potpune ingerencije da određuju radno vreme, apsolutno svim trgovinskim formatima. Ovaj član, odnosno član i stav koji je u važećem zakonu regulisao tu oblast, smatramo da je nekako logičniji, jer lokalne samouprave će, ako im damo kompletna ovlašćenja, da same odlučuju i imati tu raznolikost i šarenolikost u određivanju radnog vremena. Prosto, neki standardi u radnom vremenu su od 9 do 21 čas i vikendom od 9 do 14 ili 16 ili 18 časova, kako gde. Vi znate da i veliki trgovci, ako već njima hoćemo da otvorimo vrata, u svojim studijama opravdanosti ili ekonomske opravdanosti moraju između ostalog da stave i neko zakonsko radno vreme koje važi za određeno područje. Prosto se bojimo da će ta šarenolikost baš kod njih da izazove i veće napore i veće troškove, dok se oni raspitaju kakvo je radno vreme u Ivanjici, Somboru, Svilajncu, proći će i vreme, a i njima će se troškovi povećati.
Zato smatramo da je bolje lokalnim samoupravama da ostavimo da samo za određene trgovinske formate i da samo u određenim danima, kako je to bilo, da li su neradni dani, da li su praznični dani ili već prekovremeni rad za određene formate i da bi to trebalo da ostane.
Članom 13. po predlogu Vlade, odnosno po vašem predlogu, to je najsuštastvenija promena, a to je da se ukida studija uticaja na tržište za velike trgovinske formate preko 2.000 kvadratnih metara bruto površine. Svakako da treba da omogućimo, rekli ste da je samo 5%, ako se ne varam, ako sam dobro pribeležila, samo 5% postoji supermarketa u Srbiji, za razliku od mnogih zemalja koje ste naveli, koje imaju po 15, 20 i više od toga. Trebalo bi da im olakšamo, smanjimo troškove, podignemo tu administrativnu prepreku i omogućimo im da se šire.
Prosto, moramo tu da vodimo računa, kada je u pitanju Zakon o zaštiti konkurencije, da ipak ne pređu. Znate, kad im podignete jednu rampu, pa makar to bila ova, a znate da neće biti potrebna samo ova vaša rampa da se podigne, kada je u pitanju studija opravdanosti, već će morati i mnoge druge vaše kolege da se uključe u to da bi hipermarketi zaživeli i da bi se širili po našoj Srbiji. Trebalo bi da se vodi računa da ne bude monopolizacije na tržištu.
U redu je, daćemo mi supermarketima i hipermarketima da dođu i svi mi tamo odlazimo i svuda su tamo jeftine cene, ali naše tržište, odnosno naša trgovinska delatnost već dugo se zasniva i počiva na samostalnim trgovinskim radnjama, koje zapošljavaju uglavnom svoju porodicu, to su porodične radnje, petoro, šestoro ljudi iz jedne porodice radi. Nemojmo baš tako podizanjem svih rampi za hipermarkete da dođemo u situaciju da ugrozimo njihov opstanak. Imaćemo jedan novi problem koji se tiče nezaposlenosti tih ljudi i na kraju krajeva, treba jedan izvestan period da se i oni prilagode novim tržišnim uslovima.
Članom 14. ukida se javna agencija Centar za razvoj trgovine. Potpuno je razumljivo, nije zaživela. Potpuno je razumljivo sa pozicija budžetske uštede da ugasimo tu agenciju, ali ta agencija je u prethodnom zakonu imala nadležnosti koje su bile za respekt. Ukidanjem te agencije mnoge informacije, koje je ta agencija trebala da dobija i da prikuplja, prelaze u nadležnost Ministarstva.
Između ostalog, ta agencija se bavila i informacionim sistemom, znači, centralnim. Dobijala je sve one informacije od trgovaca na dan 31. marta. Sada ste vi tu malo suzili, odnosno nisu sve te ingerencije, sav taj posao Centra za razvoj trgovine prešle u Ministarstvo. Vi ste tu malo napravili selektovano kod određenih roba da se dobijaju informacije. Mi smatramo da treba da postoji jedan centralni informacioni sistem, da treba da postoje apsolutno svi podaci vezani za kretanja situacije na tržištu. Lično ne znam, nisam uspela, verujte mi da sam pokušala u jedno desetak prodavnica da uđem, htela sam kao poslanik da pitam neposredno vlasnika male trgovinske radnje kakve on primedbe ima na zakon i na sve ono što njega prati. Nisam uspela ni do jednog vlasnika da dođem, uglavnom su bili zaposleni, tako da ne znam koliko je to njima bilo opterećenje i koliko je to njima bio trošak da daju.
Možda bi trebalo pojednostaviti pravilnike i obrasce koji bi trebalo da se popune. Ali, njima to rade njihove ovlašćene računovođe, koji naplaćuju sve troškove, pa mislim da nije problem da im urade i jedan takav obrazac, da biste vi u Ministarstvu imali prave podatke.
Članom 16. uveli ste opet članom 50a. jednu suštinsku izmenu, koja se bavi sudskom zaštitom od nelojalne konkurencije. To je dobro. Treba zaštititi trgovce od nelojalne konkurencije, ali se ovde uglavnom kaže da se štiti trgovac od trgovca, registrovana radnja od registrovane radnje. Pre bih rekla da su oni na terenu više kolege, hajde da kažem da u većini poštuju jedni druge i nisu baš u poziciji da jedni drugima nanose štetu.
Možda bi trebalo da, i mi smo tu kao stranka reagovali jednim amandmanom, oštećeni trgovac ima zaštitu od nelojalne konkurencije od fizičkog lica koji ispred njegove radnje prodaje robu, a svi znamo da se to po Srbiji radi, da maltene na 50 ili 10 metara ispred registrovanih trgovinskih radnji postoje trgovci koji prodaju nelegalno i od njih, ako ima svedoka, i protiv njih bi trebalo da se povede tužba i pred sudom, a posebno i krivična prijava, ali o tom po tom, kada dođemo do nelojalne konkurencije.
Slažem se, ako smo već tu kod konkurencije, sa kolegom Jugovićem da moramo malo više da povedemo računa kada je ta nelojalna konkurencija u pitanju. Verujem da svi vi, a pogotovo vi, gospodine ministre, znate da se po nekim procenama promet u toj nekoj sivoj zoni kreće od 2,7 do 4,6 milijardi evra i da država godišnje samo od PDV tu izgubi 400, 500, pa možda i više miliona evra.
Kako da stavimo sive tokove u trgovini pod kontrolu? To bi trebalo i te kako da razmišljamo. Razmišljajte o jednoj strategiji za suzbijanje nelojalne trgovine, jer to je ono što je najveći problem.
Ovaj zakon tretira registrovane STR-ovce koji plaćaju državi sve dažbine. Oni su pod lupom inspekcije. Njih inspekcija obilazi, a nekako nigde, ni u jednom članu, možda je trebalo da se doda novi član koji će makar otvoriti nadu da ćemo zakonski urediti i borbu protiv nelojalne konkurencije.
Čl. 23, 24, menjaju se odredbe člana 64. i tu se dodaje i ustupanje oduzete robe. Znamo da robu mogu da oduzmu ili komunalne inspekcije na lokalnom nivou ili tržišne inspekcije na republičkom nivou, znači, dva organa. Samim tim, tu oduzetu robu može da prodaje ili lokalna samouprava po odluci svog organa ili Vlada, tj. nadležno ministarstvo.
Mislimo da je tu možda uloga stručnog procenitelja bila bitna. Kada oduzmete neku robu, prvo treba negde da je uskladištite. Taj neko treba da proceni koja roba je koje kategorije, koje vrste, gde da se uskladišti.
Dalje, trebalo bi da se, ako se već prodaje javnom nabavkom, utvrdi neka početna cena, da se utvrdi da li roba po kvalitetu jeste za prodaju ili nije za promet. Dalje, da se utvrdi, a to je već možda u nadležnosti, da li je ustupiti u nadležnosti ovih nivoa vlasti, tako da smo smatrali da zbog toga treba da ostane ovaj institut stručnog procenitelja.
Ukratko, i sami ste rekli, i po nama su novine radno vreme u ingerenciji lokalnih samouprava, ukidanje izrade studija za velike hipermarkete, ukidanje centra za razvoj trgovine zbog štednje i zbog toga što nije zaživela, sudska zaštita od nelojalne konkurencije, ali samo između registrovanih radnji, nismo dotakli nelegalnu trgovinu i ukinuli smo mogućnost, odnosno obavezu trgovcima da dostavljaju 31. marta svoje podatke koji su bili potrebni za centralni informacioni sistem.
Gospodine ministre, znate da u trgovini radi preko 180.000 ljudi. To je sektor koji zapošljava armiju ljudi. Znamo kolika je potrošačka korpa, znamo kolike su plate. Po podacima u poslednjih pet godina je promet opao za više od 30%, broj zaposlenih je opao za više od 15.000 ljudi u trgovinskom sektoru, a gubici trgovinskih radnji u 2011. godini su preko 55%.
Svi zajedno treba da se zapitamo kuda ide trgovinski sektor, šta je to, verujem da ste uložili veliki napor i razgovarali sa svim relevantnim činiocima koji su trebali da dostave primedbe na ovaj zakon. Smatram da je zakon mogao, ako smo se već dotakli i krenuli u njegovu izmenu, mogli smo i još neku suštinsku izmenu da uradimo, baš vezano za nelojalnu konkurenciju.
Još nešto da vam kažem. I vi i mi znamo da su trgovci, popularno ih zovemo STR, izloženi tržišnoj inspekciji, komunalnoj inspekciji, ekološkoj inspekciji, inspekciji rada, da ne nabrajam kojim inspekcijama. Prosto, kada svi ti ljudi i sve te inspekcijske službe koje mi odavde, mi donesemo zakon, vi predložite i mi donesemo, oni ga sprovode, krenu na te STR, verujte, oni se osećaju kao da je na njih krenula neprijateljska vojska. Onda se mi postavljamo u dva tabora, mi koji smo doneli zakon, vi koji ste predložili, inspektori koji idu na teren da kontrolišu kako se taj zakon sprovodi smo na dve suprotne strane.
Nismo na dve suprotne strane, na jednoj smo strani. Vaša je obaveza da donesete kvalitetan zakon, da oslušnete šta je to, i to mnogo češće jer su fluktuacije mnogo češće, da mnogo češće oslušnemo šta se dešava, da nam date dobre predloge, da ih ovde usvajamo, a da inspekcija, između ostalog, ne bude na terenu haračlija, izvinite što tako kažem, ali verujte mi STR vrlo često tako doživljavaju, već da budu ljudi sistema, stručni ljudi koji će, između ostalog, imati, da ne kažem savetodavnu u pravom smislu reči, ali na neki način i edukativnu ulogu. Mnogi STR nemaju toliko dobro znanje da mogu da isprate svu kompletnu zakonsku regulativu i sve izmene. Onda kada mu bane, da tako kažem, tržišni inspektor, ima utisak da ga on isprepada, da mu nađe baš tamo gde je nenamerno pogrešio i da mu tako uzme kaznu da bi napunio budžet. Onda kaže – idu rano, razne inspekcije da bi napunile republički budžet.
Hajde, svi zajedno da radimo na tome, da trgovcima omogućimo takav ambijent, da nas kao poslanike i vas kao predlagače ne smatraju onom drugom stranom, već onom pravom stranom koja je, u stvari, na njima. Zahvaljujem se.