Na kraju bih da se iskreno zahvalim svim učesnicima u ovoj raspravi.
Mogu reći da sve primedbe koje ste izneli su bile na mestu i to su bile primedbe o kojima smo najozbiljnije razmišljali kada smo predlagali konačnu verziju izmena. To pre svega mislim na ono što je istakla gospođo Gorica Gajić u svom izlaganju i da li je dilema ukinuti stručnog procenitelja ili ne. Jeste za nas dilema. Da li lokalnim samoupravama propustiti određivanje rednog vremena, jeste dilema, ali kada smo na kraju sve analizirali i čuli predlog, ipak je prevagnulo ono za šta smo se na kraju opredelili da predložimo u izmenama ovog zakona.
Neću ni šarenolikost u radnom vremenu promeniti time ako zadržimo sadašnje rešenje, jer smo imali tu šarenolikost, jer određivali smo samo Pravilnikom taj okvir, a opet su lokalne samouprave određivale konačno radno vreme na teritoriji tih opština. Prema tome, na ovaj način smo potpunu odgovornost prepustili njima, ali iskreno ne očekujem tu neke veće probleme.
Ono što ste svi istakli, a za šta moram da priznam, nemam odgovor i gde bih složio se sa vama, to je problem inspekcija. To nije samo problem tržišne inspekcije. Generalno, moramo da se odlučimo za jedno od dva rešenja kada se radi o inspekcijama. Ili ćemo imati generalni inspektorat koji će objediniti sve inspekcije, za šta, odmah da vam kažem, postoji ozbiljan otpor kod svih postojećih inspekcijskih službi, bukvalno tu postoji njihov konsenzus. Ili ćemo imati jedno rešenje, da imamo sadašnje reformisane inspekcije sa značajnom koordinacionom ulogom jednog zajedničkog organa, da se ne bi dešavalo ovo, mislim da je neko to dobro spomenuo, i čuli smo i ove podatke koji su na mestu, da u malim objektima imate 17 dana godišnje da borave inspekcijske službe, 32 dana u velikim trgovinskim objektima. Jednog dana da ih, dakle, posećuju tržišni inspektori, drugog sanitarni, trećeg dana inspekcija rada i to moramo da rešimo. A pre toga, moramo da donesemo jedan novi zakon o inspekcijskom nadzoru, kao preduslov svega ovoga o čemu sam govorio, ali ključno je da se opredelimo za jedan od ova dva modela, jer sadašnje stanje, realno, jeste neodrživo i tu tržišna inspekcija nije ni bolja ni gora od drugih.
Mi imamo problem što nam je prosek starosti u tržišnoj inspekciji 48 godina. Dakle, inspektori koji su navikli da rade po jednom modelu i sada je objektivno teško modernizovati celu inspekcijsku službu preko noći. Mislim da bi rešenje bilo izbor jednog od ova dva modela reforme celokupne inspekcijske službe u zemlji.
Što se tiče pitanja u vezi Centra za razvoj trgovine, ko će preuzeti tu ulogu – preuzeće je ministarstvo sa postojećim brojem zaposlenih. Dakle, neće biti primanja novih ljudi da rade taj posao. Ciljevi apsolutno ostaju identični, samo smo smatrali da treba da izaberemo jeftiniji i efikasniji način za prikupljanje svih ovih podataka u tom zbirnom informacionom sistemu.
Želim da zahvalim gospođi Tomić u vezi ovoga što je spomenula oko Svetske trgovinske organizacije. Sada ja malo zloupotrebljavam vaše vreme, ali moram, jer se ovde vodi jedna neviđena kampanja. Ovde ne mislim na parlament, ali vodi se neviđena kampanja u javnosti, bukvalno, protiv prijema Srbije u STO, pod izgovrom da ćemo preplaviti naše tržište sa proizvodima GMO. Niti ćemo mi menjati zakon o proizvodnji, niti ćemo dozvoliti proizvodnju GMO. Želimo da budemo primljeni u STO pod svim jednakim uslovima pod kojima su primljene i druge države, na isti način kao što je Rusija posle 18 godina pregovora postala deo STO, ni manje ni više od toga, ni manji ni veći uslovi od tih. Želimo da budemo deo te organizacije.
Molim vas, svega 13 država nije član STO i nema nameru. Od tih 13, verujte kada bi ih pročitao, siguran sam da za pola niste ni čuli da postoje. I mi smo u redu sa tim državama. Ne mogu da verujem da neko može da vodi takvu vrstu kampanje. Bukvalno brutalnu kampanju. To su portparoli određenih interesnih grupacija, tajkunskih organizacija koji su plaćeni da vode tu vrstu kampanje.
Svi ćute zato što je nepopularno da se suprotstavite nečemu što je gola istina. Istina je ovo što sam rekao, da nećemo dozvoliti proizvodnju, da ćemo zapravo omogućiti da donesemo takav zakon koji će biti jednako restriktivan za uvoz takve hrane, kao što su ga donele Švajcarska, Austrija, Rusija, ali dovoljno restriktivan, sa čitavim nizom ograničenja koji će, praktično, promet takve hrane dovesti pod restrikciju, onakva kakva postoji u svim razvijenim evropskim državama.
Ovo je možda i prilika da o tome i razgovaramo potpuno argumentovano, jer ovde ima i neznanja s jedne strane, mislim na javnost, ali i te kako ima zastupanja određenih interesnih grupa. To je više nego jasno. Pozivam vas da u toj raspravi učestvujete, jer ona jeste važna. Hoćemo da ove godine budemo deo STO. U junu će Bosna to postati, a mi ćemo da ostanemo, sa ovih 13 zemalja, van čitavog sveta. Verujem da se oko toga možemo dogovoriti i postići saglasnost.
Izvinite što sam zloupotrebio ovo vreme, ali sam smatrao da je ovo važno da vam kažem.
