Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borisav Kovačević.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodo direktori, cenjene koleginice i kolege poslanici, ovaj član najbolje potvrđuje ono što sam ja u raspravi u načelu i rekao da ovom zakonu nedostaje tekst koji će pojasniti neke osnovne termine i pojmove u ovoj oblasti.
Ovde je u pitanju jedan od tih pojmova, a to je tajna saradnja. Kako zakon, u celini važeći zakon, a posebno ovaj predlog izmena i dopuna, ne daje mogućnost i nema nigde bliže definisana tajna saradnja, sem u Predlogu zakona o izmenama u članu 8a. je to tretirano. Ja sam se morao pozvati na član 8. ovog osnovnog Zakona na stav 1. i 2, jer se jedino tu, mada ne u potpunosti i indirektno, može videti i pojasniti šta je tajna saradnja, bar kroz to da je obavezan dobrovoljan pristanak lica i da je obavezno potpisivanje svoje spremnosti i voljnosti da se preko njega prikupljaju podaci.
Zato sam i dopunio ovaj član koji je glasio – VBA može prikupljati podatke od lica sa kojima je uspostavljena tajna saradnja. Dodao sam iz člana 8, 1. i 2, koji upravo formuliše ovo o čemu sam rekao. Znam da je i to nepotpuno.
S druge strane, ovaj član nije u celosti formulisan dobro, jer ako kažete da VBA može prikupljati podatke samo od lica koja su u saradnji, onda to anulira ono iz člana 8, jer mi je u obrazloženju rečeno da se tamo odnosi samo na prikupljanje podataka. Znam da je pojam tajne saradnje širi od samo prikupljanja podataka, ali mislim da ovo pokazuje da je zakon nedorečen i da se stvarno mora pristupiti njegovoj kompletnoj i kompleksnoj dogradnji i izmeni. Vlada je rekla svoje i ja sam rekao svoje.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Milošević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću čitati amandman koji smo podneli na zakon, da ne bi zadržavala poslanike, a svi su poslanici isti dobili i verovatno su ga pročitali. Daću samo kraće obrazloženje zbog čega smo podneli taj amandman.
Poslanička grupa PUPS podnela je ovaj amandman kojim predlaže dodavanje još jednog stava u članu 4. Predloga zakona, sa ciljem da ljudi koji rade u pomenutim institucijama i organizacijama, kao i svi pripadnici Vojske Srbije imaju obavezu, radeći na svojim dužnostima, a dođu do saznanja ili podataka o eventualnoj delatnosti pripadnika unutrašnjeg ili međunarodnog terorizma, o tome izveste VBA. Na ovaj način se u radu na sprečavanju delovanja terorističkih organizacija i pojedinaca uključuje veći broj ljudi i time se podiže efikasnost delovanja u sprečavanju terorizma, a i realizuje se ustavna odredba da svako ima pravo da učestvuje u odbrani zemlje.
Poslanička grupa PUPS glasaće za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću pročitati stav zbog koga mislim da valja podržati ovaj amandman. "Ukoliko u obavljanju svakodnevnih zadataka rukovodioci zaposleni u državnim organima, organizacijama i službama, organima autonomnih pokrajina, jedinicama lokalne samouprave, organizacijama koje vrše javna ovlašćenja, pravna lica i pripadnici Vojske Srbije, dođu do podataka i saznanja iz delokruga rada VBA, dužni su da o tome izveste, posebno u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma". Dakle, to je stav 4. koji je predložen da se doda.
Kad imamo u članu 2. Predloga ovog zakona, stav 2. ili stav 3. tačka ): "U okviru kontraobaveštajne zaštite VBA otkriva, istražuje i prikuplja dokaze za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom", e sad, posebno je ovo bitno, "krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo pranje novca, kao i krivična dela korupcije, zloupotrebe službenog položaja, trgovina uticajem, primanje i davanje mita, iako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije". Znači, da VBA radi ovo što stoji u tački 3), što je dobro, ali postoji problem. ukoliko usvojimo ovaj amandman, taj se problem smanjuje.
Nije tajna da je u ovoj državi svaka državna i vojna tajna postala javna, a sve javne nabavke i svi lokalni i drugi kriminali su postali tajni. Dakle, iz tog razloga bih predložio da se ovaj amandman prihvati, da oni zaposleni u lokalnim samoupravama, autonomnoj pokrajini, gradovima itd. imaju obavezu da kad naiđu na ova dela, ne samo po Krivičnom zakoniku, obaveste policiju ili opštinskog javnog tužioca. Nije tajna, to je javna tajna, da mnoge lokalne vlasti i mnogi oni koji su počinili zloupotrebe vezane za korupciju, za zloupotrebu službenog položaja, da su često, a posebno u zadnjih osam godina, itekako u određenim vezama, pa i u dilovima sa organima gonjenja na teritoriji na kojoj počine ova krivična dela.
Zaposleni koji rade u tim organima nemaju obavezu da ovo prijave VBA. Dakle, oni su u obavezi da to prijave samo organima po Krivičnom zakoniku, koji vrlo lako mogu da budu u dosluhu, dilu i u podeli plena sa lokalnim vlastima, što su mnoge istrage i pokazale.
Dakle, ovde se radi o trgovini uticajem. Šta bi bilo da je ovakva odredba i ovakav amandman bio do sada na snazi? Zaposleni u gradskim upravama, lokalnim samoupravama i u pokrajini bi bili u obavezi kad naiđu na nešto ovako, da obaveste o tome VBA, a ne da ona, ukoliko ode tamo, to će biti da je to ravno nekom vojnom puču.
Dakle, zaposleni kada naiđu na ovaj podatak, nije zgoreg da obaveste malo više organa, s obzirom da kod nas u ovoj državi nema države, bar za sada, da smo u pokušaju da napravimo. Zato predlažem da ovo usvojimo.
Pitanje je veliko, jutros smo naišli na hapšenje desetak lica, pitanje je veliko da je neko bio u obavezi da takvu vrstu korupcije i kriminala prijavi na teritoriji grada Novog Sada, da li bi se takva zloupotreba položaja, da li bi se takav kriminal, takva korupcija desila? To što se desilo u Kaću i što je jutros bio predmet hapšenja, to se desilo i u Inđiji. Naš narod kaže i postoji izreka – bolje sprečiti nego lečiti. Nije zgoreg da više organa znaju šta se radi, posebno po lokalnim samoupravama, gradovima i pokrajinama koje nisu predmet pažnje VBA, a ukoliko bi oni koji su zaposleni u tim organima imali obavezu da o nepravilnostima koje uoče izveste i ovu agenciju, to ne bi bilo zgoreg.
Mi smo svedoci da su lokalni vlastodršci u poslednjih deset godina bili sve bogatiji, da je narod bio sve siromašniji i da su svi organi gonjenja u tome ako ne pomagali ono omanuli u čuvanju imovine, odnosno sprečavanju negativnih uticaja prilikom javnih nabavki. Velike sume novca su otuđene, u privatizacijama posebno. Dakle, više od dve trećine korupcije i kriminala, koji su počinili političari, mislim da je izvršeno u unutrašnjosti.
Ono što se desilo u Kaću desilo se u Inđiji. To su dva različita dela. Očigledno da bez obzira što je prijavljen nadležnim organima, ja sam svedok da je prijavljen, ništa po tom pitanju nije urađeno, jer su se kako to kaže i organi ako ništa nisu uradili onda se makar ugradili u taj kriminal koji nam se dešava po lokalnim samoupravama.
Za sada smo rašili Bojnik, Crnju i Brus. Dakle, da potvrdim da borba protiv korupcije još uvek nije potpuna. Dakle, mislim da bi ovaj amandman pomogao da se ta borba protiv korupcije i kriminala unapredi. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege oficiri, dame i gospodo poslanici, po nama je ovaj amandman vrlo važan i vrlo interesantan. Zakonski je moguć, tako kažu bar naši stručnjaci, da se u određenim momentima preskoči postupnost u primeni radnih mera i postupaka radi dolaženja do optimalnih rešenja.
Navešću jedan školski primer, generalu Vladisavljeviću je to verovatno poznato, primer "Kikaša". Početkom 90-ih godina došli smo do podataka koji su bili bitni, da će biti Hrvatima dostavljen avion sa oko 35 tona municije i oružja. Ovo sada više nije vojna tajna, ovo je javno sada. Mi smo tada, ili naša služba je tada donela odluku da ne poštujemo, iako u ovom zakonu nije bilo, ovo nas je i dovelo da ovako odlučimo i predložimo, odnosno spustili smo na teritoriju bivše Jugoslavije, na aerodrome, na kojem smo mi koristili, osam letelica. Osmi avion je bio "Kikaš" sa oružjem, a pre toga su bili avioni jer nismo imali 100% tačne podatke, jer nismo mogli da ispoštujemo kompletnu metodologiju.
Zato smo za varijantu da se određenim momentima primeni skraćeni postupak. Onda se ne ide metodološki, nego da se ide sa merama i postupcima koji će dati brze rezultate. U savremenom svetu, ovaj amandman je mnogo važan pogotovo sada što se u vazdušnom prostoru, u kompletnoj atmosferi. U bezvazdušnom prostoru se kreće ogroman broj letelica, bespilotnih i raznih. Nikad ne znamo kad ko može izvršiti dejstvo ili ispoljiti dejstvo na određene infrastrukturne objekte i nanese veliko zlo državi.
Ovaj amandman obezbeđuje i daje sigurnost onome ko takve odluke donosi da neće biti pokrenuti protiv njega nikakvi postupci, a i da hoće, tvrdim da ljudi koji se bave ovim poslom su i stručni i kadri i kvalifikovani i birani. U vojnoj organizaciji postoji subordinacija, uvek potčinjeni pretpostavljenom je dužan da ga izvesti blagovremeno o preduzetim merama. Što sudije stavljamo u neki veći položaj od ovih ljudi kada rade isto tako težak zadatak? Neću da merim koji je teži, ali oba su izuzetno teška. Zašto te ljude ne učinimo do kraja odgovornim jer jesu to i tu ni malo ne manjka demokratije ni ljudskih prava da to tako radimo. Dobro organizovana država mora dobro sebe štititi. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, meni je ovaj amandman i te kako zanimljiv s obzirom da sam i periodu od 2000. do 2003. godine bio narodni poslanik u sazivu kada nam je potpredsednik Vlade uhapšen sa dolarima sa jednim stranim diplomatom pod znacima navoda, gde je bilo očigledno da se radilo o špijunaži. Verujem da je toga u poslednjih desetak godina bilo toliko da nam neki strani špijuni nisu ni trebali. Mislim da su neki naši odgovorni pod znacima navoda državni funkcioneri odnosili ono što je nekome napolju bilo zanimljivo. Ne verujem u čvoroviće, ne verujem u onaj film, ali verujem da smo predmet obožavanja raznih stranih službi, a da je moral naših građana, a posebno političara i funkcionera veoma nizak.
S toga mislim da je ovaj amandman smislen jer sprečava da recimo bivši potpredsednik Vlade ode i sastane se, a da se pri tom postupci ne mogu koristiti u krivičnom postupku. Ovim amandmanom se mogu donekle sprečiti posledice koje jedan funkcioner ili bilo ko koje neodgovoran, ko nema odnos prema svojoj državi, ko uopšte ne zna šta je država, kome je stalo samo do zelembaća ili novčanica u stranoj valuti neke druge boje, kome je stalo samo da strpa nešto u džep, da ponese i iz ove zemlje iznese. Mislim da ovaj amandman može da spreči donekle takvu vrstu delovanja, da pokušamo što više da smanjimo da strani agenti i strane službe dolaze vrlo lako do naših podataka. Da se u slučaju takve vrste mogu primeniti mere koje najbrže i najefikasnije postižu rezultate, jer ukoliko dođe do štete svaki kasniji postupak nema nikakve veze. Vidim da je ovo smešno bivšem ministru odbrane. Verujem da je ovaj amandman smislen bez obzira na taj zajedljivi osmeh. Zahvaljujem.