Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 07.03.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

07.03.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala.
Gospođo ministarko, stvarno bih vam preporučila da vi pitate gospođu Zoranu Mihajlović, opozicionarku, šta je mislila o takvoj vrsti pravnih poslova u vezi sa ruskim partnerom, ruskim gasom, ruskom naftom, prodajom NIS itd. Izvolite, pročitajte ovaj sporazum koji ste danas doneli ovde u parlament, pročitajte pažljivo svaku odredbu i mislim da ćete na kraju shvatiti sve ono što sam vam govorila malopre.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministarka Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Moram da vam priznam da za razliku od vas, ja svoje mišljenje ne menjam. Ovo je sporazum o isporuci gasa u narednih deset godina. Takođe sam vam rekla i baš zato smo napravili određeni plan da imamo i druge rute. To što prethodne vlade nisu uradile mi jesmo. Isto tako vam kažem da kada trenutno dobijate iz jednog pravca jedan gas i kada pominjete šta sam govorila, citirala sam vam sebe iz prethodnog perioda, Srbija je koristila ruski gas, koristi ga i još dosta godina će ga koristiti.
Prema tome, vraćamo se na prvo pitanje, kada govorite da postoji mogućnosti izbora, kažite tu mogućnost izbora javnosti Srbije. Kada Srbija bude imala mogućnost izbora, verujem da će je imati sa ovom vladom, onda ćemo možda imati Niš-Dimitrovgrad, koji može da bude 2018. godine, pa ćemo možda moći da pregovaramo o povoljnijoj ceni, o nekoj drugoj količini itd. Dakle, o svemu se vodilo računa.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospođo Popović, još jednom ću vam dati pravo na repliku i da završimo repliku.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarko, na vama je da radite u tom Ministarstvu za energetiku, na vama je da iznađete rešenja i na vama je da pronađete najbolja rešenja, a sve probleme, koji su nastali sa prošlom Vladom, mislim da možete da rešite u ovoj vladi sa ministrima kojih je bilo jako puno i u prošloj i u sadašnjoj vladi. Tu vam je i premijer, gospodin Dačić, tu vam je i ministar finansija, gospodin Dinkić. Dakle, imate ključne ljude iz prethodne Vlade sa kojima možete da se konsultujete i sa kojima možete da napravite jednu dobru strategiju baš u vezi i energetske efikasnosti i u vezi sporazumevanja sa ruskim partnerima. Podsećam vas na Južni tok 2009. godine. Zaista se sećam koliko ste bili protiv tog Južnog toka i of-šor kompanije u pretežnom vlasništvu strane države.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Branislav Mitrović

Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti, o efikasnom korišćenju energije. Na samom početku svog izlaganja želim da uputim pohvale ministarki, resornom ministarstvu na jednom jako kvalitetnom dokumentu koji su nam preporučili da ga usvojimo i na samom startu želim da kažem da je to jedan precizan, jasan, koncizan dokument. Sam predlog zakona je izbegao zamke prenormiranosti. Znači nema nepotrebnih stvari u ovom zakonu. Ono što bi posebno želeo da pohvalim jeste obrazloženje koje smo mi, narodni poslanici, dobili uz ovaj zakon, a koje obiluje velikim brojem činjeničnih podataka i koji nam je olakšao da shvatimo ovu veoma ozbiljnu materiju i veoma ozbiljnu temu.
O zakonu o efikasnom korišćenju energije poslednjih godina se dosta govorilo, ali do današnjeg dana naša zemlja nema usvojen taj zakon. Kao što smo čuli, jedna od osnovnih prepreka jesu upravo bile nesuglasice ili neusaglašenosti oko samog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti. Koliko se sećam, tu je bilo i neusaglašenosti u pogledu samog sistema energetskog menadžmenta. Podsetiću da je sam sistem energetskog menadžmenta centralni deo ovog zakonskog rešenja. U ovom trenutku je jasno da je bilo nesuglasica, ali to nam svakako neće pomoći, jer danas nemamo taj zakon i moramo naći načine kako do tog zakona da dođemo.
Ono što je, osim tih nesuglasica, u prethodnom periodu karakterisalo celu priču oko energetske efikasnosti jesu jedna opredeljenja naše zemlje da učini neke značajne korake u pogledu efikasnijeg korišćenja energije. Tu bih na prvom mestu pomenuo usvajanje određenih strateških dokumenata i najpre mislim na samu Strategiju za razvoj energetike Republike Srbije, kao i program za ostvarivanje same te strategije, kao i niz nekih drugih podzakonskih akata koji su se ticali ove oblasti.
Što se tiče nekih drugih zakonskih rešenja, koji nisu direktno iz oblasti energetske efikasnosti, pomenuo bih taj krovni Zakon o energetici, koji se u jednom svom delu dotakao priče o efikasnom korišćenju energije u sektoru proizvodnje i potrošnje, ali nije do kraja precizirao koji su to načini, mehanizmi na kojima naša zemlja može da ostvari značajne pomake u ovoj oblasti.
Jedan od prvih zakona koji je pomenuo energetsku efikasnost jeste Zakon o planiranju i izgradnju i to u onom delu koji se ticao energetske efikasnosti u izgradnji objekata u visokogradnji. Znači, u tom delu, ali još jednom kažem da je to bilo nedovoljno da bi se na jedan potpun način definisala ova oblast.
Ono što je takođe definisalo taj neki prethodni period jeste i ugovor koji je Republika Srbija potpisala, a to je Ugovor o osnivanju energetske zajednice između EU i Srbije, kao i niza zemalja u našem okruženju, a sa kojim je naša zemlja prihvatila određene obaveze, prihvatajući na sebe obaveze da poštuje određene direktive, tačnije tri direktive, EU. Mislim da je ovo jedan dobar primer zakona u kome možemo da pokažemo zašto je bitno da usvajamo određene preporuke EU, a da to ne bude svrstano pod neku formu naše obaveze, da neko nama nameće neke obaveze, već jednostavno kao potreba za unapređenjem određene oblasti, a na koje se te direktive i odnose.
U prethodnom periodu na dosta površan način, koristeći u dnevno-političke svrhe se pominjala priča o pristupanju naše zemlje EU. Siguran sam da veliki broj naših građana nije na pravi način shvatio zašto pristupamo EU, zašto, čemu ta naša velika želja u pristupanju i zašto je neophodno da usvajamo sve te preporuke i direktive. Upravo, kada uporedimo stanje u određenoj oblasti, u ovom konkretnom slučaju, u oblasti energetske efikasnosti, u Republici Srbiji sa stanjem u EU jasno je zašto je potrebno da usvojimo te preporučene direktive i zašto je dobro to za našu zemlju.
Navešću samo neke podatke koji će jasno pokazati gde se u ovom trenutku nalazi naša zemlja, što se tiče samog efikasnog korišćenja energije u odnosu na zemlje EU. Energetski intenzitet ili odnos između utrošene energije i BDP u našoj zemlji je dva do tri puta veći, nego prosečan energetski intenzitet u zemljama EU.
Konkretno, 2002. godine energetski intenzitet je bio 0,8, 2006. godine 0,63, a sada je oko 0,50, dok je u ovom trenutku energetski intenzitet u Nemačkoj 0,16%. Znači, vidimo jasno da oni sa mnogo manje energije stvaraju mnogo veću novostvorenu vrednost.
Srbija je zavisna od uvoznih energenata u procentu od 33,6%. Srbija se karakteriše velikom emisijom gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora sa čak 76%. Preko 75% ili oko tri miliona raznih objekata, raznih zgrada u Srbiji je izgrađeno pre sedamdesetih godina. Znači, izgrađeno je bez termoizolacije i u ovom trenutku po kvadratnom metru troši između 150 i 250 kilovat časova, dok je u isto vreme prosečna potrošnja energije po kvadratnom metru u zemljama EU negde između 50 i 70 kilovat sati.
U ukupnoj krajnjoj potrošnji energije u našoj zemlji zgrade troše više od 50%, sa stalnim porastom potrošnje energije najpre za grejanje, ali poslednjih godina i za rashlađivanje prostorija.
S obzirom, kao što sam na samom početku izlaganja rekao, da naša zemlja ima veliku težnju i stremljenja za pristupanje EU, iz poznatih razloga, mislim da je dobro da danas spomenemo i neke stvari koje se dešavaju među članicama EU, a koje se tiču energetske efikasnosti, ali, naravno, uzimajući u obzir njihov stepen razvoja u ovoj oblasti.
Pitanje energetske efikasnosti i ne samo pitanje energetske efikasnosti već uopšte borbe protiv klimatskih promena u EU tom pitanju se pridaje veoma veliki značaj. Direktiva uslova na evropskom parlamentu u septembru prošle godine jeste rezultat dogovora, tačnije kompromisa članica EU, a kao posledica dogovora samita EU iz 2007. godine i taj paket poznati kao klimatski paket ili paket 20 doneo je preporuku članicama da se pristupi radnjama i aktivnostima za uštedu energije do 2020. godine od 20% da se pristupi aktivnostima da udeo obnovljivih izvora energije bude veći za 20%, a da je misija ugljendioksida bude manja za 20%.
Procena je da će smanjenje 20% potrošnje energije uštedeti zemljama članicama EU oko 50 milijardi evra. Ovim propisom članice su obavezne da renoviraju oko 3% ukupne površine državnih zgrada koje se greju i rashlađuju. Energetske kompanije će svake godine od 2014. do 2020. godine morati da ostvaraju uštedu od 1,5% energije koju godišnje prodaju krajnim korisnicima.
Takođe, sva velika preduzeća, znači isključujući mala i srednja preduzeća će svake četiri godine biti podvrgnuta energetskoj reviziji od strane nezavisnih energetskih stručnjaka.
Takođe, sve članice koje su prihvatile ovu direktivu, sve članice EU su uzele na sebe obavezu da do marta 2013. godine, znači ovih dana, donesu svoje nacionalne programe za efikasnije korišćenje energije. Za sve ovo u budžetu EU od 2014. godine, u tom velikom finansijskom paketu od 2014. do 2020. godine je predviđeno oko 20 miliona evra, što jasno ukazuje da se u zemljama EU posvećuje velika pažnja energetskoj efikasnosti, odnosno racionalnijem korišćenju energije, bez obzira što su oni na mnogo većem stepenu nego Republika Srbija u ovom trenutku.
Takođe, i ova suma od 20 milijardi evra kod određenih evropskih parlamentaraca izazivala je strah i zebnju da neće biti dovoljno da bi se postigao rezultat iz paketa 2020.
Sve ovo jasno ukazuje, sa jedne strane, šta čine razvijenije zemlje, ali, sa druge strane, podaci koje sam na početku ove komparacije izrekao govore gde se danas nalazi Srbija u pogledu efikasnijeg korišćenja energije. Jasno je da je na samom početku, ali i sa velikim zakašnjenjem, i ako bi se jednom rečju želeli da okarakterišemo stanje u energetskoj efikasnosti Srbije, svakako da je ta reč – kašnjenje. Znači, svakako da kasnimo, ali još jednom kažem da zanemarimo te stvari i da vidimo šta je sada potrebno činiti. Potrebno je, naravno, usvojiti jedan dobar i kvalitetan zakon, koji će dati jedan pravni okvir za sprovođenje aktivnosti koje preporučuje sam zakon.
Šta u stvari treba da donese taj zakon? Zakon treba da donese racionalno i efikasno korišćenje energije. Treba da donese mnogo veći stepen u sigurnosti našeg energetskog sistema, da donese značajne uštede u trošenju energije, da smanji našu zavisnost od uvoznih energetskih komponenata, da povećam produktivnost, da poveća konkurentnost naše privrede, da poveća zaposlenost i na kraju, ali i ne najmanje važno, da mnogo poboljša kvalitet životne sredine, da iskažemo jedan prijateljski odnos prema životnoj sredini.
Sada ću pomenuti nešto što jeste jedna lokalna tema, a što su danas i uvaženi kolega Škundrić i uvaženi kolega Čikiriz pomenuli, a to jeste priča o prvoj hidrocentrali u ovom delu Evrope, po Teslinim principima, a radi se o centrali na Đetinji, o centrali u Užicu. Naravno da mi Užičani uvek to sa ponosom ističemo i sa ponosom pričamo kao o nečemu što je ne samo jako važno za naš grad, već za celu zemlju, a u to vreme se kralj Aleksandar Obrenović, koji je položio kamen temeljac, po celoj Evropi hvalio sa tim veoma bitnim i veoma retkim projektom.
Zašto pričam o centrali na reci Đetinji? I tada, kao i danas, jedan od osnovnih razloga izgradnje te centrale jeste zato što se grupa uglednih privrednika, industrijalaca iz Užica, na čelu sa Mališom Atanackovićem, zabrinula za energente, za energiju. Tražili su sigurne i jeftine izvore energije, najpre za tkačku radionicu u Užicu, a kasnije za sve ostalo što se rađalo u narednim godinama posle toga. I danas mi ovim zakonom, i uopšte svim aktivnostima koje preduzima resorno ministarstvo i Vlada, najpre moramo da obezbedimo sigurno snabdevanje energijom jeftine i jeftinije energente, koliko je to moguće, i sve ono što proističe iz svega toga.
Rekoh na početku, dobar zakon nam treba. Napomenuću samo neke delove iz predloga zakona za koji sam rekao da smatram da je jako kvalitetan. U poglavlju koje uređuje politiku efikasnog korišćenja energije navedeni su akti kojima se utvrđuje ova politika. Tu je već pomenuta strategija o razvoju energije Republike Srbije, zatim program, zatim akcioni plan energetske efikasnosti Republike Srbije, program i plan lokalnih samouprava, kao i program i plan svih onih obveznika sistema energetskog menadžmenta. Naravno, svi ovi akti sadrže na prvom mestu ciljeve, mere koje će dovesti do efikasnijeg korišćenja energije, sadrže načine, mehanizme, rokove, potrebna finansijska i druga sredstva, a na samom kraju i analizu o učinjenom i ostvarenom, jednu analizu o uštedama u samoj potrošnji energije.
Što se tiče lokalnih samouprava koje se na neki način uvode u ovu priču, što smatram jako dobrim i jako kvalitetnim, jer smatram da i lokalne samouprave, kao jedan bitan činilac, jedan bitan stub u upravljanju našom zemljom, moraju da preuzmu deo odgovornosti u ovoj oblasti, u oblasti energetske efikasnosti. Znači, što se tiče samih lokalnih samouprava, pored ovih osnovnih stvari koje sadrže ostali akti, planovi koje donose lokalne samouprave jesu planovi energetske sanacije i održavanja javnih objekata koje koristi lokalna samouprava, kao javna preduzeća, ustanove kojima je osnivač lokalna samouprava.
Čuli smo danas više puta da su najveći gubici upravo u javnom sektoru. Još jednom kažem, jako je bitno da o uštedama u tom javnom sektoru, ali na lokalnom nivou, odgovornost preuzme lokalna samouprava. Takođe, lokalna samouprava je dužna i obavezna da u svojim planovima predvidi unapređenja sistema komunalnih usluga, sistema daljinskog grejanja, vodovoda, javne rasvete, upravljanje otpadima, zatim javnim transportom, da se jasno vidi da lokalna samouprava na jedan ozbiljan i odgovoran način preuzima jedan značajan deo odgovornosti u ovoj oblasti.
Opet moram da se posvetim lokalnim temama. Grad Užice, osim toga što je imao prvu hidrocentralu, u prethodnom periodu je dosta radio i na rešavanju problema u daljinskom grejanju, tako da su sve višespratnice u Užicu opskrbljene, sve su opremljene sa kalorimetrima, a 22 stambene jedinice u svom sastavu imaju tzv. delitelje, tako da u 22 jedinice za sada, proces traje, mogu u svakom trenutku da očitavaju koliko su energije potrošili, što značajno smanjuje prostor svima onima koji su rasipali energiju.
Takođe, grad Užice ima i problem sa velikom zagađenošću. U prošloj godini je 127 dana količina čađi u gradu Užicu bila veća nego što je to dozvoljeno. Naravno, to je loša informacija, ali, s druge strane, imamo značajan broj kotlarnica koje su do sada bile na mazut, izvršena je konverzija, tako da su one sada prebačene na sistem gasa.
Što se tiče sistema energetskog menadžmenta, na samom početku sam rekao da je to centralni deo ovog zakona. Ovaj sistem energetskog menadžmenta predstavlja skup organizacionih, tehničkih, regulatornih, podsticajnih mera za praćenje i analize potrošnje struje. Subjekti samog ovog sistema jesu, počev od Vlade, ministarstva, lokalnih samouprava i svi obveznici sistema menadžmenta. Obveznici su organi državne uprave, kao i privredni subjekti koji troše više energije nego što je to dozvoljeno određenim propisima Vlade.
Takođe, zakon definiše vrste proizvoda koji utiču na potrošnju energije, a neophodno ih je označiti. Takođe, pomenuo bih i Zakon o planiranju i izgradnji, koji je u ranijem periodu pominjao racionalnu potrošnju, ali ovaj Zakon o energetskoj efikasnosti predviđa, u pogledu izgradnje, koje su obaveze investitora kod novoizgrađenih objekata i sa kojom opremom moraju biti opremljeni ti objekti. Takođe, to smatram jako bitnim.
Šta bih rekao za finansije? Što se tiče fonda, smatram da su sumnje svih onih da će ovaj fond raditi na jedan loš način - neosnovane. Čuli smo obrazloženje ministarke i verujem da se neće ponoviti ono što se desilo sa Fondom za zaštitu životne sredine ili, ne daj Bože, ono što se desilo u Razvojnoj banci ili Agrobanci. Siguran sam, verujem Ministarstvu i mislim da će to biti. Tačnije, u samom zakonu piše da je to jedan razdel u budžetu, na kome se evidentiraju sredstva koja će biti na određen način podsticajna za oblast energetske efikasnosti.
Takođe, zakon ostavlja mogućnost i autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama da uvedu određene podsticaje na svojoj teritoriji i da same oforme određene budžetske fondove, kako bi podsticali razvoj ove oblasti. Pozitivno je i predviđanje carinskih i poreskih olakšica za sve one koji koriste određene tzv. zelene pozitivne tehnologije, koji proizvode i stavljaju u promet proizvode koji štede energiju, ali, naravno, u skladu sa propisima o carinama i porezima.
U delu savesti naših građana, slažem se sa većinom svojih prethodnika, ali mislim da prevashodno moramo delovati na najmlađu populaciju. Naravno, ne bih sada otvarao temu reforme obrazovanja, ali mislim da i u samom obrazovanju mora se napraviti prostor da se deca od najranijih uzrasta edukuju, kako bi štedeli energiju i kako bi prepoznali neke zdravije vidove energije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju, izražavajući maksimalnu podršku ovom zakonu, nama iz URS je jasno da je ovo proces koji traje, koji neće biti završen samo usvajanjem zakona, tu je samo početak. Očekujemo da period do 2014. godine, kada će ovaj zakon delovati u punom kapacitetu, da se obave sve one pripremne radnje da se usvoje svi podzakonski akti, a da svi obveznici energetskog menadžmenta odrade određena prilagođavanja.
(Predsedavajuća: Hvala, gospodine Mitroviću.)
Na samom kraju, jasno je da svaki dinar uložen u efikasnije korišćenje energije će biti višestruko vraćen ovoj zemlji. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Samo se prijavite.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, meni je opet krivo što smo spojili dve tačke koje su suštinski obe iz oblasti energetike, ali se jako razlikuju. Govorimo o energetskoj efikasnosti i o desetogodišnjem sporazumu obezbeđivanja energetske stabilnosti Srbije u nabavci gasa. Jedina veza može da se vidi tu gde će nam trebati manje gasa, ukoliko Srbija bude energetski efikasnija. To je jedina veza i, prosto, trebalo je razmisliti da se te dve stvari odvoje.
Energetska bezbednost već sada, a sve više i u budućnosti predstavljaće sve važniji element, ne samo ekonomske, već i političke stabilnosti svake države. Videli smo to, da su mnoge vlade dovedene u pitanje, u slučajevima da ne postoji energetska stabilnost. To je nešto što nas, na svu sreću, u Srbiji ne treba da zabrinjava. Mi ćemo imati dovoljno gasa i imaćemo dovoljno energenata da obezbedimo stabilnost, kako privrede, tako i građana i to je nešto što je činjenica. Ali, ova činjenica ne znači da energijom možemo da se rasipamo, već naprotiv, energija i energetski resursi su deficitarni, oskudni i krajnje odgovorno i pažljivo treba njima raspolagati, odnosno treba ih štedeti.
U toj nameri smo mi pristupili analizi ovog zakona, za koji smatramo da jeste važan i da energetska efikasnost, koja u Srbiji gotovo i da ne postoji kao kategorija, već se energija, i toplotna i struja i svi drugi izvori energije, arči, mi smo u ovom zakonu pristupili na način da vidimo u kojoj meri odredbe ovog zakona i sama primena ovog zakona može da omogući da Srbija i srpsko društvo postane energetski zrelije, svesnije i da energetski efikasnije pristupamo našem životu.
Ovaj zakon prestavlja izraz dobrih namera, jedan spisak lepih želja, koji u suštini ne mora ništa da znači, ukoliko se ne budu sprovodile, naravno. Mi imamo slučajeve niza dobrih zakona koji se nisu sprovodili i koji su ostali mrtvo slovo na papiru. Predviđena je kontrola kotlarnica, klima uređaja, ali tu uvek treba krenuti od države jer je država ta koja je suštinski jedan od većih potrošača. Kotlarnice su uglavnom u vlasništvu gradova i opština. Tu mora pre svega da se sprovede efikasnost, naravno, kod klima uređaja i svih ostalih potrošača električne energije. Vi ste izdvojili ovde kotlarnice i klima uređaje, što je potpuno u redu. Mi se sa tim slažemo, ali tu je stvar da država mora da bude ta koja će u najvećoj meri da obezbedi ekonomsku efikasnost i kasnije da se to sve sprovodi dalje na građane i privrednu.
Mi u ovom zakonu ne vidimo jasan plan. Vi ste rekli da treba da se donese 29 zakonskih i podzakonskih akata. Ovaj zakon jeste krovni, ali u njemu, osim tih lepih želja, ne vidi se jasan plan. Ima malo konkretnih mera koje mogu i ne moraju da daju rezultate. Predviđa se formiranje budžetskog fonda, naravno, kojim raspolaže Vlada, upravlja Ministarstvo, ali taj budžetski fond nema stabilne izvore finansiranja. Tu se predviđa da će možda da budu i zakonski, možda će biti budžetska sredstva, možda će biti donacije, možda će biti ovo, možda će biti ono. Ali, da bi fond mogao da funkcioniše, moraju da postoje stabilni izvori finansiranja. U ovom slučaju to nije predviđeno. Ne kaže se u ovom zakonu – redovan izvor finansiranja biće neki procenat od carina, neki procenat od određenih fiskalnih nameta ili već na neki drugi način koji postoji u zakonu.
Znači, da ovaj fond ne bi bio mrtvo slovo na papiru, morali ste ili kroz raspravu ili kroz zakon da nam date pobliže objašnjenje kako će taj fond da funkcioniše. Bez poreskih i carinskih olakšica, o kojima je govorio i gospodin Lapčević, teško da može da se sprovede bilo koja ozbiljnija od ovih mera. Energetska efikasnost košta. Obnovljivi izvori energije, koji su, čini mi se, neodvojivi deo energetske efikasnosti i obnovljivi izvori energije, ukoliko govorimo o očuvanju životne sredine i očuvanju resursa, pošto mi, po onoj staroj indijanskoj poslovici, nismo zemlju nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naše dece, mi moramo u skladu sa tim i da se ponašamo i da vidimo šta mi možemo da uradimo za očuvanje životne sredine u Srbiji. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su nešto što treba da omogući da se kvalitet života u Srbiji poboljša. Treba da vidimo na koji način do toga da dođemo.
Obnovljivi izvori energije su skupi. Energija preko solarnih panela spada u vrlo skupu energiju. Termo i hidroelektrane, takođe, sama izgradnja nije toliko skupa, treba vreme. Najjeftinija energija je energija iz nuklearnih elektrana. Mi, naravno, kao Srbija, to ne dozvoljavamo. Od njih se odustaje i u EU i u drugim zemljama, posle Fukušime. Prosto, mi treba, kao država, da obezbedimo druge obnovljive izvore energije. Mi, kao Srbija, imamo uslova za to, jedan je, naravno, gas koji će dolaziti i elektrane na gas. Treba videti i kako će se razvijati ostali vidovi obnovljivih izvora energije.
Kako kaže latinska poslovica "verba volant, scripta manet" ili "reči lete, ono što je zapisano ostaje". Ovde se rukovodim onim što je zapisano i tačno je onim što nije zapisano, a to je, kao što sam rekao da nema puno konkretnih mera, nema stimulacije, subvencija koje mogu, koje ćete vi naravno reći da se to podzakonskim aktima definisati u skladu sa sredstvima budžetskog fonda i ostalo, ali one nisu konkretni. Ne vidim na koji način će se finansirati i raspoređivati. Nema konkretnog akcionog plana, da stoji da izvori finansiranja, kao što sam rekao nisu stabilni i nisu permanentni, kako bi se obezbedilo punjenje i finansiranje projekata iz budžetskog fonda. Mene plaši da će se ovo završiti kao nažalost, da može da se završi kao još jedan od nekih projekata i ideja ove vlade.
Zašto to mislim da ovo može da ostane nažalost mrtvo slovo na papiru. Citiraću vam iz ekspozea Ivice Dačića, koji je rekao pri formiranju Vlade kao prvi prioritet ove Vlade – naš najvažniji i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje. Zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranja uslova za povrat životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo kod aktivnosti, na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta. O stimulisanju i rađanju više dece u porodicama preko pomoći bračnih parova, koji imaju potrebu za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, već društvene brige o deci. Ukidanje poreza i ograničavanje trgovačkih marži za opremu za bebe.
To je bilo proklamovano načelo iz ekspozea premijera Dačića. Dva meseca posle toga, kao jedna od mera Vlade je bilo vraćanje PDV na opremu za bebe, što je direktno suprotno ovome i što možemo da kažemo da je to obećanje predsednika Vlade, kome smo se mi poradovali i kao roditelji, i kao građani Srbije, i kao odgovorni ljudi u ovoj Srbiji, ostalo mrtvo slovo na papiru. Nešto kasnije činjenica da vladajuća koalicija nije prihvatila da se porodiljama i trudnicama isplaćuje puna zarada u roku od 12 meseci.
Zato mene plaši da proklamovana načela iz vaše strategije, iz ovog zakona ne ostanu mrtvo slovo na papiru i očekujem da vi kao odgovoran ministar koji je izašao sa ovim predlogom zakona, kroz razradu ovog zakona obezbedite stabilno punjenje budžetskog fonda i finansiranje projekta za zaštitu, za poboljšanje energetske efikasnosti, i naravno omogućavanje da kroz donacije iz EU, korišćenje kredita za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije.
To je nešto što može da smanji zavisnost Srbije, energetsku zavisnost Srbije od uvoznih komponenata, konkretno gasa, i da doprinese kroz alternativne izvore energije, jačanju srpske privrede kroz samo razvijanje tih struktura. To je ono što bih imao da kažem po ovom zakonu.
Hteo bih koju reč da kažem po pitanju gasnog sporazuma za gas. Mislim da je ovo dobro da se potpiše jedan desetogodišnji sporazum i mi kao Demokratska stranka Srbije, podržali smo "Južni tok", radili smo na realizaciji projekta "Južni tok", smatramo da je dobro da Srbija ima desetogodišnji ugovor, koji će da obezbedi dovoljne količine gasa i koji će da obezbedi mogućnost jačanja srpske privrede u narednom desetogodišnjem periodu, i to je za nas potpuno prihvatljivo.
Uloga "Jugorozgasa", kao što znamo je zahtev ruske strane, a ne srpske strane, još ranije i prosto to je činjenica, imajući u vidu na monopol i na jedinog snabdevača gasa, ne samo Srbije, već mnogo evropskih zemalja, da su to uslovi koje moramo da poštujemo. Ono što mene samo prosto buni, da u članu 4. u kome se govori o ceni gasa ne stoji bar na koji način se utvrđuje cena gasa. Znači, nije realno očekivati da stoji cena gasa danas za narednih deset godina, ali način na koji se utvrđuje cena gasa, s obzirom da je cena gasa vezana za naftu koja je berzanska roba, prosto tu je moglo da stoji, ne znam koji je razlog, verovatno ćete nam reći zašto ne stoji način na koji se utvrđuje cena gasa.
Ovaj sporazum sam po sebi je tipski i potpisuju ga većina država koje se snabdevaju gasom iz Ruske Federacije i on sam po sebi nije sporan. Ono što je za neke sporno, a to je što ne postoje alternativni izvori snabdevanja gasom, to je činjenica, ali ja moram da podsetim da projekat "Nabuko" koje su razvijale članice EU, koje su bili najveći akcionari projekta "Nabuko" od naše prijateljske EU, nije bio predviđen za Srbiju. On je trebao da ide nešto iznad severne granice Srbije i da Srbija ostane mimo projekta "Nabuko". To bi prosto opet dovelo u pitanje način mogućnosti snabdevanja Srbije kroz projekat "Nabuko" i finansiranje možda nekog kraka projekta "Nabuko" ka Srbiji. Tako da projekat "Nabuko" nije nešto što bi Srbiji obezbedilo prevelike količine gasa.
"Južni tok" i sama izgradnja "Južnog toka", svi se nadamo, završiće se u periodu trajanja ovog ugovora od deset godina. Da li "južni tok" , cene gasa, preko "Južnog toka" ulaze u ovaj ugovor ili će se to posebno i naknadno definisati gas koji bi mi dobijali preko "Južnog toka" i po kojoj bi ceni bio definisan i to je jedna stvar.
Druga stvar, koliki su tranzitni troškovi i koja je krajnja cena gasa za građane Srbije, troškovi tranzita kroz Mađarsku i sve one usluge koje imamo i da li postoji pored "Jugorozgasa" još neki posrednik u snabdevanju gasom kako domaćinstava tako i privrede. Ono što smo tražili od vas do sada nije konkretno vezano za ovaj sporazum, a to je izveštaj, i uvek pominjemo to poslovanje "Srbijagasa", evo već je više od 6 meseci vaše Vlade i vašeg ministrovanja i prosto tu bismo trebali da dobijemo odgovor na to na koji način se posluje i koji su realni troškovi "Srbijagasa" za subvencionisanu cenu gasa domaćinstvima i privredi, a koji su realni gubici u poslovanju "Srbijagasa" nerealnih investicija jer je dug "Srbijagasa" premašio milijardu evra u ovom trenutku.
Znači, to je nešto što očekujemo i onda ćemo videti da su svi ti dugovi koji postoje minorni u odnosu na dugove koje sam "Srbijagasa" generiše ne zbog subvencionisanih cena gasa, već zbog svojih promašaja u poslovanju. To su neki odgovori koje očekujemo od vas.
Sve u svemu mi kao stranka ćemo podržati ovaj sporazum jer smatramo da je dobro da Srbija ima energetsku bezbednost i stabilnost u narednom periodu, jer je to deo i privredne i ekonomske i političke stabilnosti i na ovaj način smo to i kroz ovaj sporazum dobili. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.