Deset minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Ne mogu da odolim da ipak kažem na ovo vaše izlaganje - neverovatna neumerenost. Znate li vi koliko danas stranci obrađuju zemlju u Vojvodini? Duplo više od ovoga što je u Predlogu ugovora sa Al Dahrom, oko 25.000 ha. Jel vam ne smetaju kompanije iz Mađarske koje imaju firme u Vojvodini i obrađuju zemljište, iz Hrvatske, iz Irske, iz nekih drugih zemalja? Otkud sad odjednom ovaj problem u vašoj stranci sa Emiraćanima? Zašto su vam Emiraćani drugačiji od Mađara ili Hrvata? Hrvati i Mađari su naši susedi i možda imaju neke političke pretenzije u budućnosti. Ako se treba plašiti za neke nacionalne interese, ne treba da se plašimo za zemlju koja je hiljadama kilometara daleko od Srbije. Hoće li Emiraćani avionima da nose vojvođansku zemlju tamo u Emirate? Ne mogu, to je fizički nemoguće. Ne znam zašto takva klaustrofobija.
Dalje, da li ste dizali glas kada je bio u pitanju međudržavni sporazum vezano za direktnu pogodbu za NIS? Da li možemo da uporedimo NIS sa JAT, sa Lukom "Pančevo" koja nije u funkciji, sa osam propalih kombinata, sa srušenom zgradom Generalštaba? Zapitajte se šta Emiraćani ovde dobijaju, a šta dobijamo mi. Šta ćemo sa osam propalih kombinata? Šta ćemo sa srušenom zgradom? Jel bolje da nam ostane tako srušena? Jel bolje ili da se napravi neki novi hotel? JAT, dragulj, o čemu pričamo?
Mi sa njima smo napravili sporazum da rešimo sve probleme koje nismo mogli godinama i decenijama da rešimo. Jel nam neko drugi dao novac sa 0,5% kamatom da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje? Treba crveni tepih da im prostremo. To što oni rade sa nama, nije do sad uradila nijedna zemlja realno posmatrano i ne vidim uopšte pitanje.
Kažete – smeta vam što nije tender. Da li tender garancija uspeha. Da li su privatizacije koje su urađene na tenderu, licitacijama sve bilo uspešno? Kako je propalo ovih osam poljoprivrednih kombinata? Tender nije garancija uspeha. To je vreme pokazalo. Pa, ovih osam kombinata je propalo, ima 30 miliona evra dugova. Šta je sa "PIK" Bečejom? Kako je kupljen? Pa, na nekom tenderu. Koliko ima drugih firmi iz industrije koje su neuspešno privatizovane na tenderu. Nemojmo da robujemo formi, za mene je važna suština.
Ako ovi ljudi, kažete, da li smo izvršili ekonomsku analizu, da li će ovo biti pozitivno za nas ili za njih? Ta zemlja ima samo u rezervama, van njihovog društvenog proizvoda, 1,3 triliona dolara, to je hiljadu i 300 milijardi dolara. A naš ukupni godišnji BDP je oko 40 milijardi, 32,5 puta više imaju samo u rezervama, nego što Srbija proizvede cele godine.
Zaista, umesto da aplaudirate Vlade za ovo što smo uradili, da pokušamo da stavimo na noge kompaniju koja gomila gubitke poput JAT, da stavimo u funkciju Luku Pančevo, da stavimo u funkciju osam propalih kombinata, da stavimo u funkciju razrušene neke neupotrebljene zgrade koje tu idu i u centru Beograda, da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje jeftinim sredstvima na dugi rok. Mislim da niste fer.
Način da govorite, ne znam, zemlja jeste prirodno bogatstvo koje ne treba trošiti, ja se potpuno slažem. Ali, hajde realno da gledamo. U Vojvodini ima dva miliona hektara zemlje, a oni će koristiti 14 hiljada hektara, izračunajte koliko je 14 hiljada u odnosu na dva miliona. To je zanemarljiv procenat. Plus, što sam već rekao da i kompaniji iz Mađarske, iz Hrvatske, iz nekih drugih zemalja već koriste vojvođansku zemlju, pa nisam čuo da se dizala neka galama ili gužva oko toga. Prosto, imamo ili dobre ili loše investitore bez obzira odakle su.
Oni će investirati pitali ste, ali niste čuli to, ponoviću, 400 miliona dolara u sve ovo. Znači, 300 miliona evra ili 400 miliona dolara otprilike, jedan deo ide u imovinu, a drugi deo ide u kanale za navodnjavanje na tim parcelama, treći deo u fabrike stočne hrane koji će dodatne ljude da zaposli. Trenutno tamo postoji 500 ljudi koji čekaju stečaj ovih kombinata. Šta je budućnost ovih kombinata, ako ovo ne uradimo? Stečaj. Da li je neko pitao kakva su prava ljudi u stečajima? Nikakva, nemaju prava ni na socijalni program. Vi pitate šta će biti sa radnicima? Svi će biti pozvani na razgovor, dobiće posao oni koji mogu da rade, a oni koji neće ili ne žele dobiće socijalni program. Ako bi ovo otišlo u stečaj dobili bi, što bi rekao narod – šipak, to je ništa.
Dakle, ne vidim uopšte razloga za suzdržanost. Ovaj međudržavni sporazum nam daje mogućnost da neke od problema koje imamo da rešimo. Emiraćani, verujte mi, voleo bih da odete u Abu Dabi, nemaju nikakvih problema. Njih ima milion i po, u zemlji od osam miliona stanovnika, ostalo su stranci. Oni nemaju nikakvi problema, mi imamo problema. Oni dolaze nama da pomognu. Mi njima da pomognemo u zemlji koja ima u inostranstvu fabrike čipova, koja ima dve najmoćnije kompanije, koji su vlasnici "Mančester sitija" grada "Emirat Arenu" po Engleskoj, neko je pitao zašto u oblasti sporta? Zato što ako ulažu u "Mančester siti", šta nam fali da ulažu i u naše klubove. Dakle, ako su napravili "Emirat Arenu" u Londonu, šta nam fale da naprave neki stadion u Srbiji? A, treba, ozbiljno vam kažem, crveni tepih je mala stvar. Oni su nama potrebni mnogostruko više, nego mi njima. Zato samo vas molim, prosto, da baratamo činjenicama nisu oni ovde došli da nas nešto iskoriste, nego da nam pomognu. Sada ako to neko drugačije tretira, tu već ne mogu da pomognem. Trudim se da obrazložim.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond, pravo na repliku od dva minuta.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Investicije su dobrodošle i smatram da su za nas neophodne. Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender.
Ove strane kompanije, rekli ste da stranci imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu, oni su preko tendera uzeli neke kompanije. Da li su one uspešne ili ne? Smatram da su neke uspešne, neke nisu. Neki domaći su isto kupili neke zadruge, odnosno državne kompanije. Navešću vam primer Pačir, dolazim iz Pačira, selo koje se nalazi u opštini Bačka Topola. Matijević "Agrar" ima u svom vlasništvu u Pačiru 1.200 hektara. Pitajte me da li ima i jednog radnika iz Pačira? Nema, zato što je centar, baza je u Bajmoku.
Znači, ono što je za nas izuzetno važno, treba da uradimo sve da bi sačuvali poljoprivredno zemljište, to je naše prirodno bogatstvo i zbog toga se protivimo ovoj saradnji. Kažem još jednom, poljoprivredni proizvođači se plaše, jer ne znaju šta ih čeka. Ne plašim se ja saradnje zbog toga što eto sad imamo predugovor i imaćemo neku saradnju, a imaćemo neku saradnju i za godinu dana i za dve. Znači, pitanje je da li će još stranci uzeti poljoprivrednog zemljišta. Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani ili nisu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Posle njega narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je najinteresantniji ugovor u pitanju oko poljoprivrednog zemljišta i ulaska kompanija iz Emirata, radi se svakako o jednoj političkoj odluci zbog toga o njoj raspravlja i najviše političko telo u zemlji. Političke odluke donose se onda kada stvari ne idu redovnim putem, da idu redovnim putem onda bi se procedure predviđene odgovarajućim zakonima i primenile. Postavlja se pitanje da li je ova politička odluka dobra ili nije dobra.
Poslanička grupa ZZS podržaće ove ugovore iako postoji nekoliko otvorenih pitanja. Radi se o jednoj odluci koja bi trebalo da otvori vrata, po mom sudu i po našoj zajedničkoj oceni, jednom novom poslovnom prostoru za celokupnu privredu Srbije, a pre svega za prehrambenu industriju Srbije. Zbog toga, gospodine ministre, mislim da će vaš posao tek da počne kada se završi ovo zasedanje u parlamentu ukoliko ovaj zakon dobije podršku, a nešto ću reći i o drugim zakonima. Jer, ne mislim da je suština samo da li će 14 hiljada hektara zemljišta po osnovu ovog sporazuma, odnosno zakona o njegovom potvrđivanju ući u ovakvu vlasničku strukturu kakva je ugovorom i zakonom predviđeno, već se radi o jednoj mnogo široj i značajnijoj stvari.
Verujem da je ovo prilika da se prehrambena industrija u Srbiji, a samim tim i poljoprivreda koja je sirovinska baza za prehrambenu industriju, da se otvori jedan potpuno nov prostor i verujem da je ovo prilika da ulje, šećer, mesne prerađevine, ali isto tako i konditorska industrija dobiju jedno novo tržište, to je gospodine ministre, jedan novi zadatak za vas. Poslanička grupa ZZS će uspešnost ove političke akcije koja ima ekonomski temelj ceniti po tome, bilo bi šteta da ta šansa bude propuštena. Videćemo kada prođe pola godine, ili godinu dana gde smo stigli.
Što se tiče, izgleda koje će imati poljoprivrednici, mislim da ćemo i tu imati mogućnost da unapredimo izglede svakoga ko se poljoprivredom bavi. Dakle, da ne bude ovde nikakve zabune. Po mom sudu, većina ljudi koja se bavi poljoprivredom u Vojvodini nije srećna što se ovo dešava. Mi moramo da respektujemo tu činjenicu i da je razumemo. Bez obzira što smo opoziciona poslanička grupa, mi ćemo podržati ovaj predlog, zbog toga što smatramo da je to javni interes. Mislim da je to dobro za Srbiju, mislim da je dobro i da je dobro za poljoprivrednike i u Sremu i u Banatu i u Bačkoj, ali i uz Centralnoj Srbiji, ili preostalom delu Srbije, ne znam kako da ga tačno nazovemo, jer mislim da ćemo uspostaviti nove standarde u proizvodnji. Mislim da je dobro da vidimo kada se primene sva tehnička pravila i sve agrotehničke mere, koliko moćna poljoprivreda u ovoj zemlji može da bude.
Što se tiče, političkih pitanja druge vrste, koja ovde nisu na dnevnom redu, zato što je naš Ustav takav kakav jeste. Mislim, da bi dobro uređena država Srbija, da je dobro uređena, a nažalost, nije, danas morala da dobije saglasnost ili Vlade AP Vojvodine ili parlamenta, da bi ovaj visoki dom mogao ovakav zakon da donese. Iskren da budem, nije ni meni baš jasno, šta pokrajinska vlada, kakvu poziciju zastupa, pošto je išla od nemila do nedraga, baveći se ovim pitanjem. Ukoliko je podržala, mislim da je to dobra odluka, ukoliko nije podržala, bilo bi dobro da vidimo šta su razlozi i argumenti, ali nekako mi je to ostalo u magli, kakvu je vlada u Novom Sadu odluku donela.
Inače, čvrsto verujem da kao što Vojvodina ima svoj parlament, ima vladu, ima budžet, kao što Beograd ima svoj parlament, ima izvršnu vlast, doduše ima gradonačelnika i veće, ali nije to suviše različito, ima svoj budžet, duboko verujem da i ovaj preostali deo Srbije, od Preševa do Bubanj Potoka, i od Zaječara, Kladova i Negotina do Užica, Prijepolja i Priboja, treba da ima svoj parlament, treba da ima svoju izvršnu vlas, treba da ima svoj budžet. Verujem da svim ovim pitanjima treba da se bave parlamenti izvršne vlasti ove tri celine, i onda ova skupština ne bi imala baš o suštini da se izjašnjava, ali bi imala naravno, potrebu i neophodnost o ovim svim spoljnopolitičkim i spoljnotrgovinskim aspektima da donese svoju odluku. Ni ovakav ugovor, i kada bude preuređena Srbija neće moći da se donese bez parlamenta državnog u kojem mi danas ovde sedimo.
Što se tiče, vojnog ugovora, mislim da je vrlo važno, i dobro da se otvori prostor za našu vojnu industriju. Koliko ja gospodine ministre vidim, vojna industrija Arapskih Emirata je veoma oslonjena na vojnu industriju zemalja NATO pakta, i mislim da je za Srbiju dobro da postane u ovom vojno industrijskom delu nekoliko koraka bliža onome što predstavlja jedan od aspekata severno-atlantskih integracija. Takođe, mislim da pravila koja će ovde biti uspostavljena oko izbegavanja dvostrukog oporezivanja, da su dobra.
Dobro je što je u ovom paketu Zakon o potvrđivanju sporazuma sa Rusijom. To je prethodna vlada u kojoj smo gospodine ministre, u stvari, nismo bili zajedno, vi ste izašli kada sam ja ušao, ali bez obzira, vaša stranka jeste. To su tehnički detalji. Bila je vaša stranka, bila je stranka u kojoj sam ja tada bio, i dugo smo vremena potrošili da se sa Rusima dogovorimo oko svega ovoga, pa eto, ta vlada nije uspela, ova je uspela, tako da ne vidim da bi bilo fer, kako vi kažete da sada budemo protiv nečega što smo zajedno na ovaj ili onaj način radili, a mislim da je to dobro i da je javni interes da se ovih 800 miliona dolara upotrebi u modernizaciju železnice u Srbiji.
Dobro je da naša siromašna zemlja otvara svoju spoljno ekonomsku saradnju u različitim pravcima, i sa arapskim svetom, i sa Rusijom, tako ćemo pre ući u EU, a to mislim da je suštinski, državni, politički cilj.
Dakle, još jednom poslanička grupa Zajedno za Srbiju podržaće ove međunarodne ugovore i njihovu potvrdu. Gospodine ministre, da vidimo kako ćete vi da iskoristite ovu veliku priliku i veliki zadatak, koji verujem, da će vam ovaj parlament danas dati, i da izvozimo više hrane i svih proizvoda prerađivačke industrije u ceo arapski svet. Hvala najlepše.

Osam minuta iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su tri vrlo važna međunarodna sporazuma, sa Ruskom Federacijom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ova tri sporazuma pokazuju opredeljenost Vlade Republike Srbije da nastavi sa ekonomskim oporavkom, ekonomskom konsolidacijom, i sa činjenicom da su važni infrastrukturni projekti za Srbiju od prioriteta, bez obzira iz kog dela sveta dolaze.
Konačno su se stekli uslovi da se takozvani ruski kredit realizuje, i da se upustimo u realizaciju vrlo važnih projekata koji su predviđeni uglavnom za železnički saobraćaj i kupovinu vozova. Tako da je modernizacije pruge Beograd – Bar, izgradnja 111 kilometara na Koridoru 10, zatim nabavka dizel motornih vozova preko Rusa, izgradnja elektrifikacija drugog koloseka železničke pruge Beograd-Pančevo i Valjevo-Loznica, zaista od velikog značaja za državu Srbiju.
Mislim da su posebno važni uslovi pod kojima je ovaj kredit dobijen, i koji se odnose na period raspoloživosti kredita, u roku od pet godina od godine stupanja na snagu ovog sporazuma, da se taj rok može i produžiti i da je kamata 4,1% na godišnjem nivou, kao i da je poček četiri godine, što znači da će period otplata prvog konsolidovanog iznosa kredita započeti 2017. godine, a završiti se 2031. godine.
Što se tiče ugovora Republike Srbije sa Kuvajtom, drago mi je što ste počeli da iznosite podatke i kada je u pitanju Kuvaj i Emirati, uopšte, o ekonomskom napretku mogućnostima tih država. Želela bih u prilog tome, da kažem da je BDP Kuvajta na godišnjem nivou 167,9 milijardi dolara, i da je vrlo važan sporazum koji će Srbija potpisati, a Narodna skupština ratifikovati za izgradnju železničke stanice "Prokop", s obzirom da imamo zastoj od 40 godina, u izgradnji ovog vrlo važnog infrastrukturnog projekta, po njemu je železnička stanica Beograd jedan od najvažnijih punktova na panevropskom saobraćajnom koridoru, i projekat od velikog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Takođe, smatram da će se konačno sa početkom izgradnje "Prokopa", rešiti ne samo urbanistički projekti, nego će se uposliti naša građevinska operativa, i realizacija ovog projekta je u skladu sa strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodelnog transporta u Srbiji od 2008. do 2015. godine, koja ima za cilj podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema, povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema i smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu.
Što se tiče međudržavnog sporazuma između Arapskih Emirata i Republike Srbije, njime se zaista stvara jedan pravni okvir za saradnju na više oblasti – u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, vojno-ekonomskoj saradnji, u rečnom brodarstvu. Vrlo je zanimljivo da su Ujedinjeni Arapski Emirati sa 4,7 miliona stanovnika najbogatija zemlja arapskog sveta, da imaju godišnji bruto društveni proizvod 360 milijardi dolara, da leže na rezervama nafte i gasa, ali smatram da, pre svega, za svoj uspon duguju mudroj unutrašnjoj i spoljnoj politici šeika Zajeda, oca nacije.
Pozdravljam takođe odluku Vlade Republike Srbije o otvaranju ambasade Srbije u Ujedinjenim Emiratima, sa ciljem jačanja međusobnih veza, pre svega ekonomske saradnje u oblastima koje sam navela. Ukoliko se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima realizuju samo dva važna projekta, mislim da ćemo u narednom periodu imati veliki ekonomski oporavak. Kada to kažem, onda pre svega mislim na kupovinu srpskog raketnog sistema "Alasa", gde se predviđa da u prve četiri godine Ujedinjeni Arapski Emirati ulože 220 miliona dolara. Ukoliko ova zemlja u Beogradu izgradi fabriku IT tehnologije, mislim da ćemo u jugoistočnoj Evropi zaista, u ovoj oblasti biti vodeći.
Želela bih ovde samo da napomenem da je ova zemlja izgradila ovu fabriku za visoke tehnologije do sada u Singapuru i u Nemačkoj, da se trenutno ona gradi u SAD i da će veliki uspeh za Srbiju biti ukoliko se pregovori uspešno privedu kraju i izgradnja ove fabrike počne i u Beogradu.
Mislim da je ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata, u oblasti odbrane članom 3. precizno definisane oblasti saradnje, a članom 4. su definisani oblici saradnje u ovoj oblasti. Takođe, i Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja stimuliše ulaganje kapitala sa obe strane, a pre svega njihove zemlje kod nas i šesti sporazum, između naše dve zemlje o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja u stvari pokazuje spremnost ugovornih strana da i Srbija i Arapski Emirati budu ne samo kao do sada Srbija i Rusija, da imaju tretman najpovlašćenije nacije i to smatram veoma važnim sporazumom za ulaganja sa obe strane.
Za sve one koji su do sada izneli bilo kakvu skepsu, kada je u pitanju ulaganje Emirata u Srbiju, želim da kažem da je ova zemlja vrlo oprezna kada investira u svetu, da su zemlje u kojima one ulažu svoj kapital SAD i zemlje EU. Po meni, želja Emirata da ulaže u državu Srbiju u stvari pokazuje da su Emirati prepoznali ozbiljne namere aktuelne Vlade, da od Srbije naprave sigurno mesto za ulaganje kapitala i da Srbija na ovaj način dobija pouzdanog i respektabilnog partnera.
I na kraju želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati sve ove sporazume. Hvala vam.

Devet minuta iskorišćeno je od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodni poslanik Nenad Popović.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas razgovaramo o četiri sporazuma i dva ugovora. U pitanju je ugovaranje i sporazumevanje sa tri države, sa Kuvajtom, Rusijom i Arapskim Emiratima.
Kao prvo, da istaknem da mi iz LDP možemo samo da podržimo svaku vrstu međunarodne saradnje. Mi smo za jednu maksimalno otvorenost ove države, otvorenost prema drugim državama, otvorenost prema susedima, susednim državama, otvorenost prema stranim investicijama. Mi oko toga nemamo problema da li treba ili ne treba sklapati međunarodne ugovore, privlačiti što više stranih investitora, to je za nas u stvari recept kako ova država da prevaziđe krizu u kojoj se nalazi. To nije problem sa nama.
Međutim, gospodine ministre, meni je bilo drago da čujem koliko ste vi optimistički raspoloženi. Ja ne znam i ne verujem da taj optimizam ima neku podlogu u svemu onome što se dešava danas u Srbiji, kao i u ovim predlozima zakona. Vi faktički, kada ste predložili ove zakone na ratifikaciju od strane ovog parlamenta, vi ste kao Vlada zatražili od parlamenta, od nas poslanika da damo podršku. Vi ste tražili od nas poverenje.
Danas je neko rekao i spominjao i neku sabornost, spomenut je i javni interes, spomenuto je koliko je potrebno da i vlast i opozicija rade nešto zajednički u javnom interesu, pa između ostalog i kada se govori o ovakvoj vrsti zakona koji su na dnevnom redu.
Krenula bih recimo, i mislim da je to jedan od najznačajnijih sporazuma koji su danas na dnevnom redu, o ovom sporazumu o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dakle, mi nemamo ništa protiv saradnje i sporazumevanja sa Emiratima. Nismo protiv sklapanja poslova, defnitivno, nismo protiv pravljenja okvirnih sporazuma i to je takođe u redu.
Međutim, već ovde u obrazloženju ovoga zakona, naišli smo na jednu nelogičnost. Naime, Vlada je donela zaključak 9. januara 2013. godine i usvojila tekst Sporazuma u vezi ove saradnje sa Emiratima. Međutim, već 11. februara je došlo do određenih izmena tog teksta sporazuma. Iz obrazloženja se ne vidi da li se Vlada ponovo sastala, da li je Vlada ponovo o tome razgovarala. Došlo je do izmena teksta. Kaže se – to je neka tehnička greška, i to možemo da prihvatimo. Kažete – suštinski sporazum, tekst sporazuma nije izmenjen, i to možemo da prihvatimo, ali samo možemo zato što se opet oslanjate na to da tražite od nas poverenje, da tražite od nas podršku da vam verujemo.
Kako mi da verujemo ovoj vladi? Kako da joj damo tako potrebno poverenje koje se traži od nas, kada predsednik Vlade javno izjavljuje da se decenijama laže da je Kosovo naše, a službeno niko nije govorio istinu? Dakle, ako službeno niko nije govorio istinu i ako predsednik Vlade, Vlade u kojoj vi sedite kao ministar, tvrdi da se već više od deceniju laže o Kosovu, o svetoj srpskoj zemlji, šta mi da očekujemo, koliko ćete vi biti iskreni u vezi nekih beznačajnijih, minornih stvari u odnosu na tako veliko nacionalno pitanje, kao što je pitanje Kosova.
Dakle, kako možemo verovati vama da će ovaj okvirni sporazum zaista da bude najpozitivniji, najbolji i da će doneti najviše benefita Srbiji, ako vi već na prvom koraku pravite ovakvu vrstu grešaka? Prosto, pitanje kredibiliteta gde mi to možemo da pronađemo neku zajedničku tačku kada vi zaista imate problem oko toga da nas ubedite da ste pošteni, da nećete slagati, da niste lagali i da u budućnosti nećete lagati.
Postoji jedna izreka u narodu - "Ko laže taj i krade". Šta ćemo onda, gospodine ministre, ako predsednik Vlade kaže da je lagao? Šta ćemo da kažemo i šta možemo da očekujemo za ubuduće od te iste Vlade i od istih ministara koji sede u toj Vladi, a po rečima premijera, službeno niko nije govorio istinu o tom Kosovu? Dakle, to je zaista problem. Nećemo govoriti o tome da li je to dobar ili loš pravni posao.
Vi ste spominjali i klaustrofobiju i humanizam i atruizam ove druge strane. Ugovarač, investitor, on nije ni humanista, nije ni autruista. Prosto hoće neki svoj interes da pronađe u jednom pravnom poslu. To je njegovo legitimno pravo. Pitanje je samo koliko se Srbija potrudila oko toga da zaista poštuje upravo i ta legitimna prava građana Srbije, da im se prava, pravo na život i pravo na napredak ove države poštuje kroz ovakve vrste sporazuma i ugovora.
Hajde da nastavimo sad ovaj razgovor u vezi "Železnice". Ovde imamo i jedan ugovor koji se upravo odnosi na "Železnicu". Gospodine ministre, šta se dešava sa svim onim podzakonskim aktima koji su trebali biti doneti baš u vezi Zakona o javnim preduzećima kako bismo ta javna preduzeća unapredili? Da li se uradilo sve to da se izbegnu svi ti potencijalni izvori korupcije koji su trenutno aktuelni u javnim preduzećima, a "Železnica" je takođe i te kako ozbiljno javno preduzeće sa ozbiljnim dugovima, koja te dugove samo povećava iz godine u godinu?
Zaista je pitanje šta se dešava sa Zakonom o javnim preduzećima, da li se ozbiljno mislilo, kada se taj zakon donosio, da će se i primenjivati i da li se uradilo sve da se taj zakon u stvari realizuje upravo kroz te podzakonske akte kako bi ta "Železnica" napokon bila na neki način uvedena u pravne okvire, uvedena u neke procedure koji generalno nedostaju Srbiji kad god se povede reč o ekonomiji, o finansijama.
Vi ste ministar finansija. Dakle, vi ste neko ko bi trebao da bude maksimalno objektivan, maksimalno pragmatičan, pa bi bilo dobro da povedete računa da baš u vezi tog zakona koji ste vi promovisali, koji ste vi branili, koji ste vi predlagali, koji ste se toliko zalagali i toliko naših amandmana usvojili pošto ste prepoznali u nama baš neko ko želi da popravi te zakone, da u stvari povedete računa da taj zakon napokon i zaživi. Dakle, to je strašno bitno.
Ponovo bih se vratila na tu činjenicu da vi od nas tražite poverenje i tražite od nas tu neku saglasnost. Prosto nismo spremni da budemo saučesnici u svemu tome što se danas radi u Srbiji. Nismo spremni, jer kada neko postane saučesnik, faktički postaje isto u toj meri odgovoran za sve one stvari koje se trenutno rade, a koje nikako nisu u interesu Srbije.
Još jednom bih vas pitala, gospodine ministre, na čemu gradite kredibilitet ove Vlade da izađete ovde pred parlament i zatražite… Pretpostavljam da će poslanici vladajuće koalicije glasati za ove predloge zakona, ali kako ćete zatražiti od opozicionih poslanika da vas podrže za ove predloge zakona? Kako ćete nas ubediti da ovi zakoni na kraju neće biti njihova sušta suprotnost od onog optimizma koji ste danas iznosili? Ne bi bilo prvi put, gospodine ministre, ni od strane ove Vlade, ni od vas, koji ste dugo godina već u raznim Vladama. Možda ćete reći promenjene okolnosti, kriza, ovako ili onako, možda ćete naći krivca na nekoj drugoj, trećoj, petoj strani i to je u stvari najveći problem Srbije, što se uvek krivci traže tamo negde na drugom mestu. To je problem i premijera koji danas govori koliko je Ustav veliki teret Srbiji. To je premijer. To je predsednik SPS koji je onoliko glasao za Ustav. To je onaj čovek, član SPS, koji je znao da se kralo na Ustavu, da je referendum bio maksimalno nelegalan, a uprkos tome je podržao u ovom parlamentu taj Ustav. Danas je taj Ustav je teret i danas se spominje da je u stvari sve to bila jedna velika laž. Kako onda da vam poverujemo da to nije ni u ovom slučaju.