Hvala. Uvaženi kolega Čikiriz, delimično ste u pravu. Kažete da ovaj član treba menjati zato što zakon ne tretira u naslovu pravo svojine nad zemljom nego samo na objektima. Ima tu jedna druga stvar šta je naš amandman hteo da izbegne.
Gledajte sad, vi kao antikomunista bi to trebali da shvatite. Zamislite da sam vlasnik prava korišćenja nad zemljom, a ta zemlja je Borkova. Jednim rešenjem dobijam pravo i nad zemljom, a on posle može da me tuži, a ovi drugi ljudi, svi koji su platili građevinske dozvole i imaju vlasništvo nad legalnim objektima, takođe po Zakonu o izgradnji imaju pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine tog zemljišta. Oni to ne mogu da dobiju jednim rešenjem, oni će morati dva. Znači, svi koji imaju legalne objekte moraju da traže konverziju bez naknade za pravo korišćenja. Ovi koji imaju nelegalan objekat oni treba da dobiju jednim rešenjem. Priznaćete da je to suludno rešenje.
Zar nije logično da mu se upiše pravo za tih 100 evra nad objektom, a on onda po zakonu koji reguliše konverziju bez naknade, kao i ovi drugi koji imaju legalan objekt za razliku od njega, plaćenu građevinsku dozvolu da onda konvertuju bez naknade to zemljište. Stvarno mi nije jasno zašto ste ubacili ovde upisivanje imovine, odnosno zemlje, jer se radi o objektima. Imam pravo korišćenja, pa imam i ja. Evo imam legalan objekat i imam pravo korišćenja, moraću da konvertujem bez naknade pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta u pravo svojine, a ovde hoćete sa jednim rešenjem.

Na član 3. i kojim se posle člana 3. dodaje novi član 3a amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavno pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da gospodin na službenom putu, zamolio me je da branim njegove amandmane. Prethodni sam propustio zbog žamora u sali. Ovo sa slušalicama se uopšte ne šalim. Mali žamor je dovoljan da ne čujemo ili predsedavajućeg, a onu drugu stranu sale čujemo samo na prekide, a ako neko ustane da govori, onda ga daleko slabije čujemo nego kad sedi. Dakle, u cilju boljeg praćenja sednice, stvarno se ne šalim, potrebne su mi slušalice da bi mogao da čujem kada neko govori, ako je to moguće i tehnički izvodljivo.
Što se tiče prethodnog amandmana, on je članom 2. bio propisao koje su isprave su potrebne za upis na objektima i zemljištu. Mišljenja sam, amandman nije prihvaćen, da je dosta kvalitetan. Da li je bio primenljiv u ovom obliku zakona, to nisam siguran. Verujem da je Vlada imala razlog zbog čega je to odbila.
Predložio je članom 3. da ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja na zemljištu katastarske parcele na kojoj je bespravni izgrađeni objekat, organ nadležan za upis prava svojine uz dostavljanje dokaza navedenih u članu 2. ovog zakona jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objekte i građevinskom zemljištu, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom. U slučaju kada je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava svojine na zemljištu, katastarske parcele, na kojoj je izgrađen taj objekat, organ nadležan za upis prava svojine uz dostavljanje dokaza navedenih u članu 2. ovog ugovora donosi rešenje o upisu prava svojine na objektu u korist tog lica, a u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, on je to predvideo, s obzirom da nije prihvaćen amandman na član 2. Shvatam da je Vlada, pošto nije usvojila amandman na član 2, kojim je on predložio sa kojim se dokumentima vrši upis zemljišta i svojine, analogno tome Vlada nije prihvatila ni amandman 3. Taj amandman govori da se primena zakona proširuje na slučaj kada je nekadašnji korisnik zemljišta iskoristio svoje zakonsko pravo i pravo korišćenja preveo u pravo vlasništva. Primena se primenjuje na one parcele na kojima je zemljište u vlasništvu više lica, a ta lica su vlasnici objekta koji je izgrađen na toj parceli.
Ima dosta toga što je dobro u ovom amandmanu. Verujem da će neka od rešenja nekada biti upotrebljena u nekim budućim izmenama i dopunama. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Radojko Obradović, Jovan Palalić, sa ispravkom i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavno pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u načelnoj raspravi je rečeno da je ovo u stvari najvažniji i najosetljiviji član u čitavom zakonu. Manje više, čitava rasprava se vodila oko člana 4. i posledica koje član 4. može da izazove.
Ono što želim da kažem da je apsolutno nesporno i verujem da ovde postoji volja kod svih, želja, namera, da se ceo posao uvođenja u jedan pravni poredak svih milion i 300 hiljada objekata obavi. To je u interesu građana i u interesu države. Ta tema nije sporna i verujem da namere svih koji su ovde u Narodnoj skupštini, predlagača zakona, ali i predstavnika vlasti i opozicije su potpuno iste.
Stvar koja se ovde postavlja jeste kako da obezbedimo trajnu pravnu sigurnost svim ovim građanima, ako se uđe u ceo ovaj posao. Govoriću ovde upravo sa tog aspekta, sa pravnog aspekta, ukazujući na odluku Ustavnog suda koja može da stvori velike probleme kada se ovaj zakon bude sproveo, a upravo sa aspekta pravne sigurnosti. Ta odluka uopšte nije bezazlena za primenu ovog zakona, pogotovo u odnosu na član 4. Zato ću neke stvari, koje se tiču ovog člana 4, a koje se odnose na uspostavljanje prava svojine na zemljištu koje nije u vlasništvu osobe koja je vlasnik objekta i naravno mogućnost upisa prava svojine, kako se ovde predviđa, na objektu lica koje je bespravno izgradilo objekat.
Mogu da kažem da je ovaj amandman bolje rešenje od osnovnog dela teksta, ali ni on ne rešava ovaj problem pravne sigurnosti. Sasvim sigurno, on će u razgovoru sa kolegama koji su podneli amandmane rešiti problem. Na relaciji vlasnik objekta – vlasnik zemljišta moći će se postići bolja cena, možda će taj period od dve godine dovesti do toga da se taj odnos relaksira između onoga ko je uspostavio, podigao nelegalni objekat na zemljištu onoga koji sada potražuje da se taj problem reši.
Bojim se da će ovaj zakon kada dođe pred Ustavni sud imati isti ishod kao što je imao i Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine i one odredbe koje se odnose na legalizaciju.
Ovu priliku bih iskoristio upravo na one delove Odluke Ustavnog suda koje se tiču uspostavljanja prava vlasništva nad zemljištem. U Odluci Ustavnog suda se doslovno ovako kaže – sud konstatuje da se osporenom odredbom uvodi dodatna pogodnost za bespravne graditelje. Znači, ovde govorimo o onima koji su bespravno podigli objekat na tuđem zemljištu, i to direktnim uspostavljanjem osnova da se u njihovu korist, a na teret trećih lica, suvlasnika ili subkorisnika zemljišta pribavi nedostajući osnov za raspolaganje, odnosno sticanje prava na zemljište.
Znači, Ustavni sud direktno govori da je to neustavno i kaže – sud ocenjuje da je Ustavom zajamčeno pravo mirnog uživanja svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, što je u ovom slučaju pravo susvojine ili sukorišćenja, ne može u smislu odredaba člana 58. Ustava biti oduzeto dejstvom ove zakonske pretpostavke. Član 58. Ustava dopušta oduzimanje ograničenja prava svojine samo u javnom interesu, što u ovom slučaju nije takva situacija, ali se govori o interesu lica koje je bespravno podiglo objekat, i to uz naknadu i ne dopušta ovakav osnov sticanja prava na zemljištu, niti takva norma zakona, ako se izuzme da iskazuje pravni interes za daljom legalizacijom.
Znači, Ustavni sud je decidirano rekao da nije moguće na osnovu člana 58. Ustava Republike Srbije uspostaviti pravo svojine na zemljištu na kome je podignut bespravni objekat. Naše pitanje i naša tema jeste kako ćemo svim onim građanima koji zaista s pravom i gledaju i očekuju da se njihovo pravo reši danas u Narodnoj skupštini, i to svi mi želimo, kako će se njima obezbediti pravna sigurnost, ako neko sutra pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti?
Njima će, naravno, na osnovu ovog zakona i na osnovu amandmana koji je usvojen, biti upisano pravo svojine, kako se kaže u stavu 1. usvojenog amandmana, i nakon dve godine, bilo dogovorom između vlasnika zemljišta ili lica koje je vlasnik objekta, bilo na osnovu odluke nadležnog organa poreske uprave, to pravo će biti upisano. Ali, šta će biti posledica ako se pročita ova identična odredba, koja je bila u istoj takvoj situaciji pre toga? Da li će njima biti zajamčena dugoročno pravna sigurnost, ili će neko sutra njima da kaže – ne, ne, sve ovo što ste vi sada upisali mora da se poništi jer je Ustavni sud doneo takvu odluku?
Naša dilema je ovde samo u tom smislu da li možemo trajno da rešimo pravnu sigurnost građana, znajući ovu odluku Ustavnog suda? Vi znate da smo mi mnogo kritikovali Ustavni sud. Naša stranka ima veoma velike zamerke, ali njihove odluke moramo da poštujemo. Sada ih kritikujemo zato što nemaju hrabrosti da donesu odluke povodom osporenih uredbi Vlade Republike Srbije. Ali, koju god odluku donesu, pa i ovu odluku, svi državni organi Republike Srbije moraju da poštuju. Znači, čitava današnja diskusija jeste želja da se uspostavi potpuna pravna sigurnost onih građana koji sada s pravom očekuju da se njihov problem, koji se tiče legalizacije, reši. Mi podržavamo svaki taj napor, ali želimo da on bude trajno rešen.
Čitajući ovu odluku Ustavnog suda, bojim se da ćemo biti svedoci da će Ustavni sud doneti još jednu takvu odluku koja će osporiti ove odredbe. Naravno, tu je i onaj deo o kome su kolege ovde govorile, a koji se tiče jednakosti građana i sud bukvalno kaže – sud smatra da uslov pravne jednakosti zahteva i dopušta samo onaj oblik prelaska prava na objektima stečenim protivpravnom izgradnjom u režim pravno priznatih odnosa, koji bi se temeljio na naknadnom izvršavanju svih obaveza u pogledu izgradnje objekata koji terete svakog investitora zakonite izgradnje. Znači, vrlo su precizne ove odluke Ustavnog suda. One su takve kakve jesu, a sada je na svima nama da građanima kažemo šta se realno u njihovoj pravnoj sigurnosti dobija ovim zakonom, a šta mogu da očekuju ako se postupak pokrene pred Ustavnim sudom i kakve komplikacije mogu da se dese ako Ustavni sud donese ovakvu odluku. Vrlo je važno da ovo imamo u vidu kada odlučujemo o ovome.
Znači, pitanje sticanja prava na zemljištu koje nije u vlasništvu lica koje je bespravno podiglo objekat rešeno je članom 58. Ustava, koji definiše pravo na imovinu - jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Stav 2. – pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu. To bi bio neki novi zakon o eksproprijaciji ili tako nešto, gde bi država proglasila da se u javnom interesu oduzima iz prava vlasništva, recimo, svo to zemljište, ali to može biti i nekim drugim zakonom. Ovim zakonom, bojim se da će se privremeno rešiti to pitanje, ali dugoročno neko može da postavi pitanje - da li je ovo bilo u skladu sa Ustavom? Hvala.

Hvala.
Prekidamo sa radom i nastavljamo sutra ujutru u 10,00 časova. Hvala.