Moj amandman je posledica amandman na član 1. koji sam već obrazložio i meni je potpuno drago da se gospodin ministar i ja u potpunosti slažemo oko gledanja na ovaj stav i zakon u celini, jer je potpuno jasno da je teško i nemoguće rekonstruisati projektnu dokumentaciju za većinu objekata. Prema mojim podacima, ta ispitivanja su malo veća od 20.000, idu i do 100.000 evra da bi se uredila kompletna analiza stabilnosti objekta. Ovaj zakon očigledno ne obezbeđuje dobijanje građevinske dozvole i većina tih objekata neće dobiti dozvolu. Slažemo se da ne mogu da budu upisani na tuđem zemljištu, tako da će to ustvari biti evidencija onih koji imaju sve uslove i ništa više od toga.

Hoćete vi po ovom istom?
Narodni poslanik Olgica Batić ima reč.

Čini mi se da propisivanje osnova za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima i to primenom ovih uslova iz ovog jednog posebnog predloga zakona stvara samo koliziju između navedenih zakona. Navedeni zakoni jesu Zakon kojima se uređuje planiranje i izgradnja, Zakon o državnom premeru i katastru, kao i Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Na kraju krajeva, delom ću se složiti sa onim što poslanici vladajuće većine govore, kao i delom onoga što je rekao i sam ministar, budući da je indirektno priznao da se ovde zapravo trebalo ići na donošenje ili na izmenu Zakona o legalizaciji ili na donošenje potpuno novog zakona o planiranju i izgradnji, a ne prvo ići na ovakav poseban Predlog zakona o upisu prava svojine na bespravno izgrađenim objektima. Mislim da je ovde redosled potpuno pogrešan. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Boris Ranković i Aleksandar Senić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Nenad Konstantinović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste jedan od ključnih članova ovog zakona i jedna od ključnih razlika između nas koji smo pisali ove amandmane i predlagača ministra Ilića, koji je predložio da svi mogu da upišu pravo svojine, bez obzira da li su platili naknadu za uređenje građevinskog zemljišta ili nisu.
Prošli put smo govorili o tome da se na taj način pravi ogromna nepravda, jer većina naših građana je platila naknadu za uređenje građevinskog zemljišta kad je dobijala građevinsku dozvolu ili kada su u postupku legalizacije legalizovali svoje objekte.
Mi smo u ovom amandmanu dali predlog da do 100 kvadrata, dakle, oni ljudi koji jesu socijalno ugroženi, oni ljudi koji nemaju drugde da žive, oni ljudi kojima zavisi od upisa prava svojine i mogućnost da ostvare svoje pravo na život, da oni besplatno mogu da upišu pravo svojine. Ali, isto tako smo rekli da svi oni koji imaju više od 100 kvadrata, moraju da plate naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Zašto smo to rekli? Zato što tajkuni kojima vi sada pokušavate, i verujem da ćete uspeti, s obzirom da niste prihvatili ovaj amandman, tajkuni koji su zidali po Dedinju u ekstra zoni, koji su izidali nekoliko spratova više nego što su imali građevinsku dozvolu, sada mogu na tim stanovima da, po vama, upišu pravo svojine a da ne plate naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Ta naknada u ekstra zoni nije mala. Ta naknada može da bude i 200 evra i 300 evra po kvadratu. Vi im sada omogućavate da tu naknadu ne plate, odnosno uterujete im u džep stotine hiljada evra.
Možete da dođete na Savski venac, možete da dođete na Dedinje, da vidite koji su to objekti koji nisu uspeli da se legalizuju u ovom periodu, nisu mogli da dobiju građevinsku dozvolu u gradu Beogradu, a sada im vi omogućavate da mimo bilo kakvog propisa, pride i da ne plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i upišu pravo svojine nad svojim stanovima.
Dakle, nisu ti ljudi odvajali od usta da bi napravili hiljadu kvadrata na Dedinju, što je vrednost milion evra. Nisu to oni o kojima ste vi pričali, pa da vi sada morate da im omogućite da to urade besplatno. Ne. Vi njima omogućavate nešto drugo, a to je da oni dodatno zarade 300 hiljada evra, 400 hiljada evra, 500 hiljada evra, jer će oni te stanove prodati ili su ih već prodali po tržišnoj ceni od tri hiljade evra po kvadratu.
Molim vas da razmislite još jednom. Ovaj amandman nije pisan tek da bi se nešto pisalo. Dakle, do 100 kvadrata, onim ljudima koji nemaju drugi stan, kojima je to prvi stan, kojima je to krov nad glavom, treba dati besplatno. Sve preko toga nije potreba za življenjem nego je luksuz. Vi to dobro znate. U Zakonu o planiranju i izgradnji je bila predviđena odredba do 100 kvadrata besplatno a preko toga mora da se plati naknada, kao što su platili i svi drugi.
Na ovaj način pravite diskriminaciju, pravite nepravdu i uterujete pare u džep onima koji su najbogatiji u našem društvu.

Narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo, ja razumem ljude koji gledaju isključivo na Dedinje i razumem da oni kad vide Dedinje vide dve vrste tajkuna. Jednu vrstu tajkuna kojima su već pomogli pa su legalizovali svoje i drugu vrstu tajkuna koji su njihovi protivnici, pa da vide šta će sa njima. Međutim, nije Srbija Dedinje. Srbija je i Margita, Srbija je i Leskovac, Srbija je i neko drugo malo selo i šta ćemo onda sa tim ljudima?
Danas sam imao poziv od ljudi iz Kaluđerice. To nije naselje gde žive tajkuni. Kaluđerica je naselje gde žive obični i pošteni građani, gde tri ili četiri generacije žive u istom stambenom objektu. Ljudi kažu da ih u jednom stambenom objektu ima 20. Stambeni objekat jeste preko 100 kvadratnih metara, ali, zašto bismo njih oštetili i vršili diskriminaciju i doveli ih u podređen položaj, zarad onih na Dedinju gde recimo u 500 kvadrata živi jedan?
Dakle, ukoliko zaista želimo socijalno odgovornu državu, ukoliko želimo da pomognemo socijalno najugroženijima, onda moramo malo da pomerimo pogled sa Dedinja, da pogled usmerimo prema unutrašnjnosti, prema ruralnom delu Srbije i tu onda dolazimo do jednog vrlo jasnog rezultata – da ljudi kažu da je dobro što ova većina podržava socijalno ugrožene, a da je u stvari igra reči, znate, mi ne bi na Dedinju, u stvari favorizovanje tajkuna da oni i dalje mogu da imaju.
Moramo da pogledamo iz drugog ugla kako pomažemo tajkune. Tajkune pomažemo na taj način što ne legalizujemo sve, što oni ljudi koji imaju zanatske objekte po par stotina kvadrata, pa kad se umnoži Srbija, 150 opština po sedam, osam naselja, koliko je takvih, onda uništavamo konkurenciju. Moramo da dozvolimo tim ljudima, zbog njih da legalizujemo i na taj način podstičemo konkurenciju, kroz zanatstvo, kroz mala, srednja preduzeća i ona uništava tajkune. Dajte da sa te pozicije gledamo i ukoliko sa te strane gledamo, ja predlog ministra doživljavam upravo kao stvaranje konkurencije koja pomaže da se tajkuni unište a konkurenciju stvaramo da protiv njih zaista mogu na tržištu da se bore oni koji žive u ruralnim delovima Srbije, u socijalno ugroženim delovima Srbije. Ako iz tog ugla pogledamo, onda u potpunosti razumem predlog Velimira Ilića i u tom smislu smatram da ga treba podržati. Hvala.

Mirko Čikiriz ima reč.

Gospodin uvaženi ministar Ilić je vrlo korektno pozvao sve poslaničke grupe da daju svoj doprinos da bi mi u finalnoj verziji dobili zakon koji bi u potpunosti opravdao svrhu svog postojanja. Nekako, mi smo izrazili uverenje da je to, s obzirom na odredbe Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, Zakonu o planiranju i izgradnji, koji su još uvek na snazi, prosto nemoguće.
Pogledali smo sve amandmane. Čak i svi amandmani da se usvoje, mi bi dobili jedan "frankenštajn" od zakona.
Gospodine ministre, mi u potpunosti razumemo vašu dobru nameru. Problem sa kojim ste se vi susreli je problem koji vi niste napravili. To je nasleđen problem i vuče se decenijama. Međutim, pravnici nisu sitničari. Oni baš žele, tako sam razumeo diskusije svih kolega koji se sa pravnog aspekta, ne sa demagoškog aspekta ili sociološkog aspekta razumeju u ovu problematiku, da dobiju jedan zakon koji će biti pravno perfektan i koji će biti u saglasnosti sa postojećim zakonom i sa Ustavom, ali je jednostavno to nemoguće.
Razumem nekoga ko nije pravnik da kaže da ovo nije legalizacija. Ministre, upis prava svojine u javne knjige je legalizacija. Ne postoji drugi termin za taj pravni akt.
Mi sa druge strane imamo Zakon o legalizaciji. U obrazloženju gde se odbija ovaj amandman kažete da po Zakonu o legalizaciji, još uvek važećem, mora da se plati naknada za uređenje građevinskog zemljišta, a po ovom zakonu se ta naknada ne plaća.
Mislim da će ovaj zakon kada dođe na vrata Ustavnog suda, na žalost, biti proglašen neustavnim.
Razumem i nameru predlagača ovog amandmana, ali je u pravnom smislu čak i suvišno navesti da ovaj zakon treba da bude u skladu sa postojećim zakonom. To se jednostavno podrazumeva, ali dobro, od viška glava ne boli.
Drugo, razumem i nameru predlagača da se izađe u susret ljudima koji su prvi put u vlasništvu porodičnih domaćinstava, što je jedna dobra sociološko-ekonomska mera, dobra populistička mera i mera koja je sasvim u redu, s obzirom i na problematiku koju ste pomenuli, a koje smo mi svesni, da postoji ne na Dedinju, nego na teritoriji cele Srbije.
Slična je ovo situacija kao kada je bila uvažena guvernerka i pokušala da nam objasni, a nije uspela, razliku između žalbe Ustavnom sudu i ustavne žalbe. Zaista sa toliko pravničkog iskustva uopšte nisam mogao da razumem pravničku razliku između te dve kategorije. Guvernerka je ovde provela ceo dan, ali nije nam dala nikakvo obrazloženje, kao što vaša dobra namera nije dovoljan argument da bi mi prihvatili vašu nameru. Kažem, ne sumnjam uopšte u najbolju moguću nameru da se reši ogroman problem, ali u raspravi u načelu vi ste rekli da ipak pravnici tu malo više sitničare. Verujte da ne sitničarimo.
Ako ne bude osporena ustavnost i zakonitost ovog zakon pred Ustavnim sudom, ja ću vama se prvi put kada dođete u parlament izviniti i reći ću da sam ja u pravnom smislu pogrešio. Zbog toga mislim, s obzirom na sve ono što ste vi prihvatili, sve što postoji u Predlogu zakona i ono što je vidljivo da će biti finalna verzija, da je ovo jedan frankeštajn od zakona.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.