Imam nešto konkretno. Od reči do reči, sve što ste rekli ste slagali, što govori o vama da ste vi patološki lažov.
(Predsednik: Molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.)
Ne znam kako vas nije sramota da izmišljate. Odakle vam tolika mašta da takve stvari izgovarate za skupštinskom govornicom?

Po Poslovniku, reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Reklamiram povredu Poslovnika i to člana 105, a i člana 106, jer nažalost, uvek kada je u pitanju rasprava u pojedinostima, dešava se obično ono što se i sada dešava – rasprava između najveće pozicione i najveće opozicione stranke. Tu je uvek ovlašćeni predlagač, neko od ministara koji to jedva dočeka, pa uleće u takvu raspravu. Ministar je sam rekao da hoće da priča o zakonu, pa hajde da konačno krenemo na taj član 2, pa da i pričamo o ovom predlogu zakona. Hvala.

Slažem se u potpunosti. Ja bih bio najsrećniji da se vratimo raspravi u pojedinostima.
Po Poslovniku, gospodin Stefanović.

Članovi 106. i 107, maltene isti osnov. Mislim da je krajnje neprimereno skupštinskom domu u ovakvoj situaciji, kada se nedostatak argumentacije prebacuje na povišen ton, neistine i direktno obraćanje poslanicima na jedan nedoličan način. Mislim, predsedniče, da tu treba da intervenišete, bez obzira što gosti iz Vlade ovde često imaju povlašćen položaj.
Ovakve stvari ne samo što odvlače raspravu, nego u jednom poznatom maniru ministra Ilića pokušavaju nas sve da uvuku u blato u kojem se on nalazi, a mi u tome zaista nećemo da učestvujemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo tražim slušalice. Već dva amandmana sam preskočio zbog žamora, a nešto i zbog specifičnog jezika kojim se služe naši politički protivnici.
Koliko sam razumeo amandman, on se odnosi na to da se do 100 kvadrata objekata ne plaća naknada za zemljište, a preko 100 da se plaća. U amandmanu ne piše da li je to na Dedinju ili nije. Evo, ja kao predsednik Narodne seljačke stranke garantujem da tamo nema nijednog seljaka, nijednog mog seljaka nema na Dedinju. Garantujem svojom glavom. Ali, verujem da ovih političkih seljaka i papaka ima koliko hoćete.
Nemam nikakav interes da branim one koji su na Dedinju, jer tamo mojih pristalica i populacije kojoj ja pripadam nema. Oni koji su nekada možda i živeli, imali tamo neku zemlju i pašnjake, su odavno proterani odatle. Na njihovim pašnjacima neko drugi gradi.
Razumeo sam amandman da predlagače želi da ubere naknadu za građevinsko zemljište. Do 100 kvadrata to ne mora, ali preko 100 kvadrata bi to trebalo, pod uslovom da mu je to prva nekretnina. Ako je to ženi prva nekretnina, onda to nema nikakve veze. Dakle, oni su se već snašli.
Ovde je mnogo toga izrečeno. Ne mogu da verujem da se na Dedinju gradilo za živog Đilasa bez građevinske dozvole. Ne mogu da verujem da je takav jedan politički kvalitet dopustio da se nešto izgradi na Dedinju bez građevinske dozvole. Mislim da je on tamo preko šest godina. Pre njega je bio takođe njegov stranački kolega. Za 12 godina se zidalo bez dozvole na Dedinju. Naprosto, ne mogu da verujem da takva jedna vlast u Beogradu, takva vrhunska vlast dopusti da se nešto na Dedinju gradi bez građevinske dozvole.
Sada se nama nešto prebacuje. Ovi tajkuni koje spominjete na celu poslaničku grupu, sa mnom nemaju blage veze. Godine 2000. su bile promene i gledao sam te tajkune s kim su sarađivali. Sa mnom nisu. Gledao sam vas kako ste prodavali šećerane za tri evra. Ja to nisam prodao. Vi ste sarađivali sa tajkunima. Videli ste kako je lepo biti tajkun, pa su neki vaši sami postali tajkuni. Jeste Karić bio milijarder, ali milijardu i nešto mu je uzela država. Ali, ko je posle toga postao milijarder? Vaš predsednik. E, i njemu ćemo da uzmemo tu milijardu. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima Olgica Batić.

Sad reklamiram povredu Poslovnika člana 108. Malopre sam 106. i 107, a sad već reklamiram povredu člana 108. Mislim da ovo nema nikakvog smisla. Mislim da neki ljudi ovde dovoljno temeljno rade, pripremaju se kako za raspravu u načelu, tako i za raspravu po amandmanima, ali ne moraju da budu taoci svađe najvećih političkih protivnika u ovom momentu. Valjda možemo konačno da krenemo, pa da pričamo o nekom članu Predloga zakona.
Ovo se uvek pretvara, svaka skupštinska rasprava, posebno u pojedinostima, uvek liči na cirkus koji nikome nije potreban u ovoj zemlji. Nije potreban ni vama kao poziciji, a nije potreban ni nama kao opoziciji. Hajde da pokažemo bar malo konstruktivnosti, malo elementarnog poštovanja jedni prema drugima, malo dostojanstva, a na kraju krajeva i malo rada, jer ovo nije rad, ovo je nerad. Hvala.

Ne znam da li ste vi slušali ono što je rekao narodni poslanik Marijan Rističević. On je govorio o amandmanu kojim se predlaže da se naknada za legalizaciju objekta od 100 i više kvadrata naplati ili ne naplati.
Pozvao sam sve narodne poslanike, to uvek činim, pa činim to i sada i tražim od njih da poštuju dostojanstvo ove skupštine, jer su i sami deo ovog doma. Svako onaj ko ne poštuje dostojanstvo Skupštine, prvo ne poštuje sebe. Potpuno sam svestan i siguran da će svi ljudi i celokupna javnost Srbije to vrlo lepo zaključiti i proceniti i kada dođe momenat, političkim načinom na izborima, kazniti i ovo kao jedan od elemenata rada u ovoj državi.
Na to mogu da utičem delimično, ali ne mogu u potpunosti. To u velikoj meri zavisi od svakog od nas. To da li ja mogu svakoga da ubedim da diskutuje ili debatuje na jedan način, zaista ne mogu. Kada bih primenjivao striktno i rigidno Poslovnik i kažnjavao zbog svake teže reči, onda bih obesmislio raspravu u ovom parlamentu. Onda bi ovaj parlament bio potpuno sterilan. Nije mi ni to cilj.
Dakle, još jednom koristim apel. U redu, razumem i žar političke borbe. U jednom trenutku je to kulminiralo. Nadam se da sad možemo da se vratimo redovnom radu i raspravi o amandmanima koji su pred nama. Imamo još 50, 60, možda i 70 amandmana pred nama, imamo dovoljno prostora da se ukaže na sve ono što mislite da je dobro ili nije dobro u ovom zakonu.
Narodni poslanik Zoran Ostojić. Po amandmanu? (Ne.)
Kao povreda Poslovnika? (Da.)
Izvolite.