Ministarka Mihajlović. Izvolite.

Naravno da nije nikakav problem da dobijete takvu informaciju, iako ovo nije tema amandmana koji ste dali. Da se vratim na amandman, a onda ćemo i ono obnovljivih izvora i oko svega. Skroz se sa vama slažem. Naravno da će stručne službe unutar ministarstva uraditi sve, ali ono što je meni dato kao obrazloženje, čak sam ranije smatrala da stoji ministarstvo, sasvim je u redu, je dat Zakon o državnoj upravi kojim je propisano da ministar predstavlja ministarstvo i zbog toga umesto reči – ministar ne može da stoji reč – ministarstvo. To rade stručne službe i postoji poseban odsek unutar ministarstva koji se zove Uprava energetska efikasnost. Tako da ih tog razloga to nije prihvaćeno.
Vezano za dugovanja lokalnih samouprava i uopšte budžetske korisnike, iako nije poslaničko pitanje, Ministarstvo energetike će dostaviti pisano informaciju o tome i to treba da znate. Tiče se isto tako da vidimo i ta potraživanja koja imaju EPS i "Srbijagas". Mislim i na jedne i na druge, a onda moramo da vidimo i zašto imamo tolika potraživanja i šta se to desilo, jer nije pitanje samo budžetskih korisnika, lokalnih samouprava i republičkih organa nego je i pitanje preduzeća u restrukturiranju, pitanje je i nekih drugih privrednih subjekata pa danas imamo situaciju da EPS potražuje milijardu evra od privrede i domaćinstava. To nije moglo da se nakupi odjednom nego se to dešavalo u prethodnom periodu. Da li nije bilo dobre kontrole? To ćemo da vidimo sada kada krećemo u ono što se zove rešavanje pitanja potraživanja.
Druga stvar, vezana za obnovljive izvore i za tu taksu koju ste pomenuli, jeste da postoji određena obaveza. Zapravo, naš jedan od prioriteta jeste da iskoristimo obnovljive izvore energije. Oni koji se bave iskorišćenjem potencijala obnovljivih izvora energije jesu povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije prema Zakonu o energetici, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Po tom osnovu oni dobijaju određene, povlašćene cene i mogućnost da pristupe mreži u narednih 12 godina. Taj iznos, prema uredbama po ovlašćenim cenama, za prosečno domaćinstvo je negde oko 16 dinara. Prosečno domaćinstvo je do 400 kilovata.
Sad ako vi mislite da se iz toga puni ovaj budžetski fond, ne, ne puni se, apsolutno. Ovaj iznos tih tzv. fidin tarifa ide direktno proizvođačima u određenom vremenskom periodu. Moram da vam kažem isto tako da je ostala prethodna uredba o tim povlašćenim cenama, nažalost, Srbija bi morala mnogo više novca da izdvoji. Kada kažem, nažalost, sa jedne strane treba da iskoristimo potencijale obnovljivih izvora energije. Apsolutno nije sporno i svi se slažemo, ali, sa druge strane, država, odnosno krajnji potrošač, treba da izdrži taj trošak u situaciji kada mi jesmo ekonomski u ozbiljnom problemu.
U tom smislu smo uredbu promenili u januaru, doneli novu uredbu gde smo određene fidin tarife morali da smanjimo, zbog toga da bismo izbalansirano pokušali da do 2020. godine izdržimo taj pritisak, koji se zove iskorišćenje obnovljivih izvora energije, jer, kažem, to s jedne strane jeste kritična tačka, imajući u vidu da se prevali naravno na krajnjeg potrošača, ne kod nas, nego kod svih. Takođe i o tome možemo da vam pošaljemo informaciju.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, replika.

Nije replika. Po osnovu replike se javljam. Prosto, samo jedan komentar. Na ovaj način opet se trošak svaljuje na građane što pored troška, koje građani imaju, pomenuo sam 31,5 dinara fiksnu taksu i naknade za merno mesto, uvodi se nov namet koji nije veliki, ali kada se gleda u odnosu na 3,5 miliona brojila, koliko ih još ima, jeste veliki, jer građani duplo plaćaju tu električnu energiju, zelenu energiju. Prvo je plaćaju kroz kilovat čas, koji naravno plaćaju kao i svi drugi, plus plaćaju ovu posebnu taksu.
Znači, nije sporno da država treba da pomogne obnovljive izvore energije i da država treba da nastoji da njih bude što više, kako bi zdravije i u zdravijem ambijentu živeli. Sporno je da krajnji korisnici, građani, duplo plaćaju taj trošak i da se na njih prevali trošak obnovljivih izvora energije.
Znači, to je ono što je dilema. Razumem da EPS nema para, da država nema para, ali to ne znači da građani imaju para. Treba razmisliti na koji način da se finansiraju troškovi obnovljivih izvora energije, odnosno proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Samo mala dopuna. Ne plaćaju građani duplo tih 16 dinara, koje sam ja pomenula za prosečno domaćinstvo. To je jedino što građani izdvajaju i to ide za obnovljive izvore energije. Sa druge strane, imate onaj benefit  koji govori da ćemo mi u naredne dve do tri godine ili četiri imati hiljadu novih megavata i to upravo iz obnovljivih izvora energije. O broju zaposlenih, o konkurentnosti itd, da ne pričam. Nije to samo segment  o kojem vi govorite.
Slažem se, nismo mi toliko bogati da možemo toliko toga da isfinansiramo, ali ovo je jedini način koji je primenjiv u svim državama. Kažem vam šta smo mi, kao novo ministarstvo, uradili. Upravo zbog situacije o kojoj vi govorite, smanjili smo određene fidin tarife, ali do nekih granica da bismo imali neki priliv, investicije i investitore. Da smo ih potpuno ukinuli ili da smo ih potpuno smanjili, imali bi problem.
Pretpostavljam da znate, fiksni trošak samog ulaganja u iskorišćenje obnovljivih izvora energije je veoma visok u odnosu na sve drugo. To je jedan od načina, povlašćena cena električne i toplotne energije, a koristi koje država ima od toga, kroz energetsku efikasnost, između ostalog, podizanje, ako imamo kogeneraciju obnovljivih izvora energije. Druga korist koja se tiče podizanja energetske bezbednosti, sve što se kod nas proizvede mnogo je bolje, nego da ga uvozimo. Naravno, ova treća korist jesu obnovljivi izvori energije i ta ekološka korist, kako je zovem, odnosno ekološka bezbednost.

Da li još neki želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Dejan Mihajlov i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, član 24. se odnosi na izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu. Podneli smo amandman na član 24. stav 2. Kao i prethodni amandman odnosi se na istu stvar. Nama je mnogo logičnije da ministarstvo bude zaduženo za nešto, nego sam ministar.
Dakle, vi ste u stavu 2. napisali – ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji. Potpuno ista stvar, kao i kod prethodnog amandmana. Među brojnim nadležnostima, o tim nadležnostima sam više govorila kada smo govorili u načelu, jer na mnogo mesta imate svašta da ministar mora da se pita, a to po nama nije suštinski značaj ovog zakona. Recimo, sadržina izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji.
Samo malo, ako se vratimo, ministar propisuje izgled obrasca, sadržinu, rokove, način dostavljanja, sadržinu izveštaja. Pitam se – čime će se baviti stručne službe u tom ministarstvu. Naravno, svi smo saglasni da će se one baviti ovde. Ispada da će se stručne službe baviti kreiranjem energetske politike ili, ne daj bože, nadzorom nad sprovođenjem te politike. Zapravo, nekako smo te zakone koje donosimo, pa i o Zakon o ministarstvima, doveli do apsurda. Ministar predstavlja ministarstvo, ali je zaista apsurdno da za svaku sitnicu, koja nema nikakve veze, mora da odgovara ministar. Ministar je dužan da kreira energetsku politiku.
Moj kolega Dejan Mihajlov je započeo jednu temu o kojoj smo mi, kada smo pisali ove amandmane, raspravljali između sebe. Ako ministar ne može da se bavi tim velikim stvarima u kreiranju politike, onda će izgubiti silno vreme na sitnice, a neće moći da odgovori na ono što je njegov glavni posao. Recimo, kada smo navodili šta sve treba da propišete, bilo je pitanje, a što ne propiše način naplate EPS. Dobili smo odgovor. Vrlo brzo se pojavio u medijima. Propisali ste način, odnosno način na koji ćete regulisati pitanje dugovanja građana. U načelu smo govorili o tome i došli smo do istog stava da građani jesu siromašni, ali istraživanja kažu da oni koji su najsiromašniji, oni na neki način imaju subvencije, najviše plaćaju, iako kaže da svako šesto domaćinstvo nije platilo struju. Ovamo se dobija na nekom drugom mestu kada se ukrste ti podaci da samo oni bogatiji građani i oni najbogatiji građani ne plaćaju struju koju troše, a da siromašni plaćaju zato što znaju da ako ne plate dva meseca više neće moći da postigne tempo.
Povodom toga smo raspravljali o tome kako je moguće da javna preduzeća ne plaćaju i niko ih za to ne opominje ili niko njima ne dođe da seče struju. Kako je moguće da drugi privredni subjekti na takav isti način duguju? Kako je moguće da opštine toliko duguju, da se radi o milionima, a građani nemaju tu povlasticu da duguju na takav način i da se o njima ne govori kao o uspešnim domaćinima, a recimo sa druge strane ne plaćaju struju?
Pročitala sam jedan vaš komentar upravo vezan za ovo i vidim da ste potpuno na isti način reagovali, kao kada smo mi razgovarali vezano za taj način naplate dugovanja EPS. Zašto bi građani Srbije bili u poziciji da oni svi moraju da gledaju da li će EPS da opstane, kako će da opstane, da li se sastao Upravni odbor ili ne, ako oni svoja dugovanja isplaćuju? Dakle, država može da funkcioniše samo ako svako radi svoj deo posla i ako plaća svoje dugove. Šta je sa ovim koji ne plaćaju, sa javnim preduzećima, sa preduzećima koja su u restrukturiranju, šta je sa drugim privrednim subjektima, šta je, na kraju, sa jedinicama lokalne samouprave koje predstavljaju državu u malom i moraju da plaćaju svoja dugovanja. Deo odgovora smo dobili, ali bih volela da dobijem jedan komentar na ono što ste komentarisali kada su u pitanju lokalne samouprave, a koje apsolutno ne ispunjavaju svoje obaveze, a da istovremeno na neki drugi način troše ta sredstva. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Ovim smo pokušali da obavežemo EPS, naravno i "Srbijagas", da se krene u ono što se zove naplata potraživanja. U prethodnom periodu otpisivali smo kamate i nudili reprogram, poseban ugovor. Ukoliko se ne bude poštovao, opštine ili bilo koji drugi korisnik neće imati struju ili gas. Dakle, tim reprogramom nisu obuhvaćena samo domaćinstva, nego i pravna lica, apsolutno su svi obuhvaćeni, a to znači i lokalne samouprave.
Slažem se sa vam, dugovi su ogromni. Da se ponovo ne vraćamo na to zašto su tako veliki dugovi i zašto su postojala selektivna isključenja itd, za mene je to gotovo sada prošlost. Mi sada moramo da vidimo šta ćemo da radimo sa tim milijardama koje EPS svakako potražuje. Na jednoj strani je okrenut i potreban mu je novac, recimo, i traži zaduženja, a na drugoj strani ima potraživanja. Ali, nije to samo pitanje EPS, to je prosto pitanje cele naše privrede, i EPS i "Srbijagasa" i toplana i robnih rezervi itd. Mi smo sada krenuli u taj posao koji se zove - hajde da podvučemo crtu i da te stvari rešimo. To govori još jednu stvar koju mi sada pokušavamo da uradimo, a to je da uspostavimo konačno sistem i da se zna ako ne ispoštujete pravilo šta vam sleduje nakon toga što to pravilo ili kriterijum niste ispoštovali. To je ono što je falilo u prethodnom periodu.