Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Ministarka je rekla da ona uopšte ne govori o poverenim i izvornim nadležnostima. Nažalost, gospođa ministar, samo o tome govorimo. U vaše ime je Vlada nama poslala obaveštenje da je naš amandman neustavan. Kad kažem naš, kažem u ime kolega Janka Veselinovića i Teodore Vlahović, koji su neposredno potpisali amandman. Samo se o tome radi. Greška je tu načinjena.
Ne bih imala potrebe da govorim o emocijama i o neznanju da ovde nemam pred sobom amandman da je neustavan, a da je u proceduri, da nemam vaše obrazloženje, gde se pozivate na potpuno različitu stvar. Samo mogu da govorim o onome što je predamnom i što je tema dnevnog reda.
Cela diskusija naša, ili generalno, oko ovog amandmana je oko toga što ste vi procenili da je poverena nadležnost izvorna, a nije. Jednostavno, nije. U vaše ime to rade vaši saradnici. Da li vi to pregledate neposredno pre nego što dođe u Skupštinu, to je stvarno u vašoj nadležnosti. Vaše Ministarstvo je nama reklo da mi tražimo izvornu nadležnost, što je netačno. Vaše Ministarstvo je nas obavestilo o tome da je ukinuta izvorna nadležnost, što sa ovim zakonom nikakve veze nema.
Dodatno kažete da se mi zalažemo za koncept podeljene energetske efikasnosti. Nemojte da imate nikakve sumnje da je to ideja za koju bih se zalagala, da bih ja sve vas ostavila bez ikakve sumnje da hoćemo koncept podeljene nadležnosti, ali nije. To je vrlo jednostavno obrazložiti.
Ponavljam, razgovarate sa ljudima koji se 10 godina bave povezivanje regionalne efikasnosti i radom u sektoru energetike sa rezultatima koje vi imate pravo da kritikujete, osporavate, omaložavate, ali i sa predlogom zakona koji je urađen u tom istom krugu ljudi, koji ste nam doneli.
Ne morate vi da kažete – nismo morali puno da radimo, morali smo samo malo da ga popravimo, jer je bilo dosta rasprave oko fonda. Ali, taj zakon, takođe, je delo tih ljudi. Loš, dobar, o tome možemo koliko hoćete, političke diskvalifikacije, kad god hoćete, to je nebitna stvar.
Ono što je bitno je da pokušavate da ovim zakonom sebi napravite problem. Neće proći dugo, kao što je i bilo. Nažalost, imam uporište u ovome što govorim. Kad smo upozorili da će Zakon o Narodnoj banci napraviti problem Srbiji, dobili smo podsmeh, ruganje, omalovažavanje i ruženje, pa smo zakon menjali, jer je zakon napravio problem Srbiji.
Kada je bilo drugih propisa koji su napravili problem Srbiji, upozoravali smo – nemojte to da radite, jer ćemo imati problem koji ćemo morati zajedno da rešavamo, pa smo svaki put bili ruženi, diskvalifikovani, omalovažavani i ućutkivani. Sada vam samo ponavljamo – napravićete problem sebi u operativnom radu sa programima korišćenja energetske efikasnosti. Možda nećete dolaziti u Skupštinu da ponovo razgovaramo o tome kome dajete i na osnovu čega da radi neki posao koji je u jasnom, nepodeljenom, jedinstvenom, strateški koncipiranom konceptu države Srbije za energetsku efikasnost za sledećih pet godina, 10, 20, volela bih da vidim i do 2050. godine. Ne sumnjam da i o tome sa nama razgovarate.
Moraćete da imate proceduru s kojom na dnevnoj bazi sprovodite program kada je reč o lokalnim samoupravama i kada je reč o ostalima. Sve što je naš predlog, koliko god ko pokušao da nas omalovaži, naruži ili nam kaže da ne znamo, da ne razumemo, ja najviše volim kad neko razume ono što ja ne razumem, mi vam samo kažemo – razmislite i jednostavno dajte da se to radi, jer ćete to i ovako i onako morati da učinite da bi celoviti program energetske efikasnosti zaista mogao da funkcioniše.
Radite i kontrolu, nadzor, sve. Imaćete našu podršku.
Podzakonski akt koji treba da uradite na osnovu ovoga, ako u njemu ne može da piše da je AP, šta će pisati? Zakoni koje donosimo, i to sam rekla svakom ministru koji je došao na prvo davanje izveštaja, bez obzira kako bili dobri i s koliko temeljnosti svi mi učestvovali u čitanju tih zakona, nekorisni su bez podzakonskih akata.
Ako hoćete da donesete podzakonske akte na osnovu kojih će ovo biti primenjivo, moraćete da izostavite da postoji AP. Za podzakonski akt neće moći da važi demagogija o izvornim i o prenetim nadležnostima, a pogotovo sad neće moći da važi, jer ste svoje poslednje obraćanje nama počeli sa tim da vi ne govorite o poverenim i izvornim nadležnostima. Ako ne govorite, onda napravite red u ministarstvu, pa neka nam vaši saradnici ne šalju izveštaje vašeg Ministarstva, koje je prošlo Vladu, gde piše isključivo obrazloženje o izvornim i poverenim nadležnostima. Izvorne nadležnosti niko ne spominje. Podeljen koncept korišćenja efikasne energije niko ne spominje. Uspeh ovog zakona, to mi spominjemo, ja u odbrani amandmana koji su podneli moje kolege. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko živi na teritoriji AP Vojvodine, kao neko ko je u program 1990. godine ugradio deo programa koji se odnosi na AT Vojvodinu, dok ih neki koji se danas zdušno zalažu za to nisu ni pominjali.  Kao neko ko je učestvovao u donošenju Ustava, samo kao glasač koji se nije nagađao i pogađao kako taj ustav treba da glasi, kao neko ko nije učestvovao u izboru Ustavnog suda, odnosno članova Ustavnog suda koji je osporio određene nadležnosti Vojvodine, javio sam se za reč čisto da građani koji gledaju ovaj prenos vide da ima poslanika sa teritorije AP Vojvodine koji ne dele mišljenje i stav određenog broja poslanika koji takođe žive na teritoriji Vojvodine, pa i nekih koji su sa njima solidarni, iz stranačkih razloga.
Mislim da poljoprivrednu politiku i energetsku politiku treba voditi jedinstveno na teritoriji cele države i mislim da je to praksa svugde u Evropi i da to nije praksa samo u našoj zemlji.
Nisam birao Ustavni sud i nisam ni uticao na to da se ospore neke nadležnosti Vojvodine koje su izvorne i prenete i koje su funkcionisale za vreme vladavine bivšeg režima. Kao čovek koji živi u Vojvodini, upozoravam gledaoce da treba da razlikuju pravo Vojvodine i građana koji žive na teritoriji Vojvodine i prava vojvođanske Vlade. Ono za šta se zalažemo su prava. Mi koji živimo u Vojvodini smo za prava svih ljudi koji žive u Vojvodini, da svi imaju koristi od tih prenetih izvornih nadležnosti, koje su sa Republike prenete na Vojvodinu, a ne samo da se ta prava ostvaruju preko Vlade Vojvodine.
Šta hoću da kažem? U zalaganju za autonomiju Vojvodine se nismo zalagali za prava Vlade Vojvodine, već za prava cele Vojvodine, tako da to treba podeliti. U ovom trenutku nemamo nikakve koristi, barem mi koji nismo politički podobni, nemamo nikakve koristi ni od prenetih ni od izvornih nadležnosti. Jednostavno, jednu centralizaciju smo zamenili drugom centralizacijom.
Mi smo se zalagali da od centralnog Beograda dobijemo centralizaciju Novog Sada, pa umesto "Srbijašume" imamo "Vojvodinašume" i nema dalje. Više se nadležnosti ne dele na šumska gazdinstva, pravo da svako srazmerno svojim prihodima ima pravo da podeli više. Jednostavno, samo ono što su nekada radile "Srbijašume", sada rade "Vojvodinašume".
Takođe, nismo se zalagali da dobijemo umesto "Srbijavode" "Vojvodinavode" i da sve ovo drugo ostane isto. Dakle, nismo se zalagali da jednu centralizaciju zamenimo jednom manjom centralizacijom, već smo se zalagali da ta prava, nadležnosti i finansijska sredstva koje dobije Vojvodina, dobiju opštine, dobiju regioni, da ta centralizacija bude opšta, a ne da vodi samo do fotelje Bojana Pajtića i njegovih saradnika. Za to se nismo zalagali i oni koji gledaju ovaj prenos, to treba da znaju, da se u stvari radi o tome i da je svojevremeno vlast jednog dela stranaka koje su vladale u Beogradu i Novom Sadu, vlast je preneta sa jednog dela stranke na drugi deo stranke, napravljena je neka vrsta federalne, konfederalne stranke, koja je činila vlast u prošlom periodu a sada je čini u Vojvodini, i otuda su ovi nesporazumi i nervoza koja raste.
Ona se prenela i na energetsku efikasnost. I dalje tvrdim da takvu vrstu dela energetske politike treba voditi, kao i poljoprivredu, celovitu i za celu zemlju. Ne znam, ministarka energetike treba da objasni da li je praksa negde u Evropi da energetsku politiku, odnosno politiku energetske efikasnosti vode regioni, pa da mi to objasni za savesne države, kao što je to Nemačka i neke druge, koje su po svom sastavu i po uređenju federalne države. Mislim da to nije praksa, a da se ovde u stvari radi o tome da neko ko je izgubio vlast u Beogradu, u centrali, trenutno je drži u Novom Sadu – da, razumem tu vrstu nervoze, ali ne razumem tu naglu rastuću borbu za prava Vojvodine, s obzirom da su mnogi od njih 1990. godine gotovo u potpunosti negirali tu vrstu autonomije za koju se danas zalažu, a pripadam onoj stranci koja je još 20. maja 1990. godine, Narodna seljačka stranka je stavila u program autonomiju Vojvodine ekonomskog tipa i ni dan-danas ne odustajemo od toga. Smatramo da autonomija nije ono kada ovlašćenja jedne vlade prenesete samo na pokrajinsku vladu i onda što naš narod kaže – nema dalje.
Ta autonomija koju je dobila Vojvodina treba da se podeli srazmerno svim građanima, bez obzira na politička opredeljenja opštinskih rukovodstava koji čine vlast u pojedinim opštinama u Vojvodini, a ne da moramo da budemo politički podobni, da bi sredstva koja Republika u iznosu od 7% prenosi na AP Vojvodinu, da moramo da se udvaramo Vladi Vojvodine i da moramo biti istih političkih uverenja da bi ostvarili neka prava. Dakle, ta prava koje dobija AP Vojvodina moraju da se podele, prava, odgovornosti i novac, između, čak kažem, mesnih zajednica, opština i Vlade AP Vojvodine, a ne da korist imaju samo pojedini. Za to sam da korist od tih ovlašćenja i od tog novca imaju svi.
Vojvodina je čak sada u boljem položaju. Ona je i dalje zadržala 7% prava iz republičkog budžeta. Ustavni sud, čiji je sastav birala prethodna Skupština, ja svakako nisam, donošenjem odluke da su neke nadležnosti neustavne, omogućila je da sredstva ostanu ista a da zbir nadležnosti bude manji. Verujem da se sva ta sredstva mogu da iskoriste za one nadležnosti koje im nisu osporene, da to ostvare u većem i punijem iznosu i u korist svih građana, bez obzira na njihova nacionalna, verska i politička uverenja.
Voleo bih da mi ministarka kaže – gde postoji neka zemlja koja je svoju energetsku politiku dodelila da vode regioni? Zahvaljujem vam se na pažnji.

Narodni poslanici Teodora Vlahović i prof. dr Janko Veselinović podneli su amandman kojim predlažu da se posle člana 15. doda naslov i član 15a.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović. Izvolite.

Upravo smo u ovom članu predložili da se odrede neka ovlašćenja nadležnih organa AP. Rekla bih da ovde ne može biti ništa u suprotnosti sa mišljenjem Ustavnog suda, jer i sam zakon kaže da su organi AP dužni da dostavljaju izveštaj ministarstvu. Znači, ovde se to predlaže, da vode bazu podataka na svojoj teritoriji, što ne znači da se ne vodi baza podataka na celoj teritoriji. To je isto nešto što ne može biti sporno, da organizuje polaganje ispita za energetske menadžere i na energetske savetnike. Ovde nije rečeno – licenca, nego samo – s obzirom da se polaganje ispita u ovoj oblasti obavlja u okviru AP Vojvodine i ne samo u ovoj oblasti. Znači, i rudari, geolozi, a da ne govorim i pravosudni ispit, da ne govorim da je ta materija bila pred Ustavnim sudom i da je Ustavni sud rekao da to nije neustavno, znači, taj pravosudni ispit. Licenca je nešto što treba da bude na nivou republike i to je jedinstveno.
Inače, program ostaje i nije dirnuto da program donosi ministar ili ministarstvo. Jedinstven program, jedinstveni kriterijumi i inspekcijski nadzor za koji smatramo da će se efikasnije vršiti ako se vrši i na tom nivou.
S obzirom da ne volim da koristim Poslovnik, da podsetim, izvinjavam se predsedniče, ali vama se obraćam momentalno. Znači, ne volim da zloupotrebim Poslovnik i iskoristiću deo vremena da vas zamolim, i budućeg predsedavajućeg – nijednog momenta za vreme ove rasprave, koristim pravo da branim amandmane koje sam podnela, nisam izašla iz teme dnevnog reda. Drugi poslanici su raspravu vodili šire nego što bi vodili u raspravi u načelu. Molila bih vas, nisam htela da koristim Poslovnik, da kažem da raspravljamo o načelu. Koristim poslaničko vreme i ipak vas molim da govorimo o amandmanima i da ne dozvolite da se govori o svemu i svačemu povodom ovih amandmana.

Znate da se u ovoj Narodnoj skupštini uvek držimo Poslovnika, ali da na neki način dozvoljavamo poslanicima da na neki način pokažu širinu u načinu obrazlaganja. Nikada nisam, niti imam nameru da bilo kom poslaniku bilo koje poslaničke grupe uskratim pravo da na način na koji smatra da je važno iznese ono što se nalazi u sastavu amandmana. Mislim da je to normalno.
Uvek imate pravo da ukažete na povredu Poslovnika. Skupština će se u danu za glasanje izjasniti da li ste vi bili u pravu ili niste.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Teodora Vlahović, izvolite.

U ovom amandmanu se predlaže samo da se podaci sa teritorije AP Vojvodine, pored toga što se dostavljaju ministarstvu, dostavljaju i nadležnom organu AP iz prostog razloga što se smatra da kada AP Vojvodina ima podatke može u boljem smislu da koristi svoje kapacitete i na neki način da usmeri sredstva koja nisu sporna da ima u ovom zakonu u ovoj oblasti. Ako ne znate kakvi su vam rezultati u jednoj oblasti i na jednom području, teško da možete pravilno usmeriti sredstva i usmeriti ih u kom pravcu su najnužnija. Svesni smo da ovi podaci koji se prikupljaju u ministarstvu imaju i drugu ulogu. Pročitali smo obrazloženje, ne samo obrazloženje koje je dato sada već smo pratili i javnu raspravu 2011. godine i sve što je rečeno oko toga u javnoj raspravi.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Dejan Mihajlov i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar naša ideja za podnošenje ovog amandmana jeste da umesto – ministra stoji – ministarstvo kao ovlašćeno za tu vrstu poslova i radnji koje ste predvideli ovim članom, s obzirom da je bila namera da rasteretimo ministra koji nije stručan za sve poslove koji mu se stavljaju u nadležnost, a to su pripremanje, analiza, određivanje sastava komisije i ostalo, i da se posebnim pravilnikom ministarstva ovlaste stručne službe koje bi preuzele ovu nadležnost. O čemu se zapravo radi? I ovako će stručne službe vama pripremati sve to što stoji i naša ideja je bila da se u okviru pravilnika u ministarstvu da li načelnik ili državni sekretar odredi samo za taj posao koji bi se time i bavio da bismo znali da jedno stručno lice konkretno odgovara. To nam je bila namera da se na taj način izvrši svojevrsna profesionalizacija u okviru samog ministarstva da se na čelo tog sektora ili dela odgovornosti posla stavi neki državni sekretar ili pomoćnik koji bi se isključivo time bavio i odgovarao bi vama kao ministru.
Ono što je druga tema za nas je kako će se u jednom "Sartidu" vršiti kontrola energetske efikasnosti? Da li će taj "Sartid" koji najavljuje početak rada plaćati struju ili neće, s obzirom da znamo koju količinu energije taj "Sartid" koristi, da pola "Đerdapa" radi samo za "Sartid"? Kako će se plaćati struja i kontrolisati energetska efikasnost i uopšte kako će se kontrolisati plaćanje električne energije od strane najvećih dužnika u Srbiji, a to su javna preduzeća, gradovi i opštine? To je ono što je za nas dilema. To je ono što je za nas pitanje naše za vas – da li u nekom trenutku možete kao ministar ili kao Vlada da ponesete Skupštini izveštaj koliko gradovi i opštini u Srbiji i javna preduzeća duguju za struju i gas? Mislim da bi taj podatak bio vrlo značajan da ga vidimo, da vidimo da li su pojedine opštine koje važe za najuspešnije u Srbiji bile najveći dužnici. Da bi se videlo da li se te silne subvencije koje se dele dele na štetu svih građana koji plaćaju to što oni rade? Struju i gas plaćaju svi građani jer se dugovi za struju i gas prebacuju na građane time što se država zadužuje da bi platila dugove "Srbijagasu" i Elektroprivredi.
To znači da svi građani iz budžeta plaćaju dugove koje napravi pojedina opština ili pojedino javno preduzeće time što će samo sebi praviti marketing. To je informacija koju bi voleli da dobijemo. Nadam se da nije tajna i da mi kao narodni poslanici možemo da znamo koliko opštine i gradovi u Srbiji i javna preduzeća duguju za električnu energiju i za gas. To je nešto što će nam pomoći u svim daljim raspravama na temu energetike.
Uvodi se nova taksa za obnovljivi izvor energije, tzv. zelenu struju. To nema veze sa amandmanom, ali koristim vreme grupe da govorim i o ovome što će doći na red s obzirom da govorimo o energetskoj efikasnosti. Uvodi se nova taksa od 4,4 pare po kilovatu utrošene električne energije za obnovljivi izvor energije tj. za zelenu struju koju će svaki građanin plaćati na svom računu. Pored već postojeće takse za struju od 31,5 dinara, plaćanje mernog mesta od 120 dinara uvodi se i nova taksa koja će po prosečnom računu biti između 25 ili 30 dinara, u zavisnosti od prosečnog računa u Srbiji. Imamo 3,5 miliona domaćinstava u Srbiji i 3,5 miliona brojila. Dolazimo do jednog ozbiljnog iznosa na godišnjem nivou. Da li je to možda jedan od stabilnih izvora za punjenje budžetskog fonda koji je predviđen ovim zakonom? To je jedno pitanje.
Da li će ovim sredstvima raspolagati EPS i na koji način će se trošiti, s obzirom da se tu priča da ćemo subvencionisati privatnike koji proizvode zelenu energiju? To su neke teme za razgovor i po amandmanima u okviru vremena poslaničke grupe i da mi kao poslanici dobijemo neke informacije koje su suštinski vezane za ovaj zakon i za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije koji predstavljaju povezanu celinu kada govorimo o uštedi energije i racionalnom raspolaganju sa resursima koji su oskudni u Srbiji.
Hoću odgovor ukoliko je to moguće da nam pripremite za neku od narednih sednica ili dostavite u vidu informacije – koliko gradovi, opštine i javna preduzeća čiji su osnivači gradovi i opštine duguju za električnu energiju i gas? Mislim da taj podatak ne bi trebao da bude tajan i da bi sa tim podatkom trebalo svi da se upoznamo da bi znali na koji način se troše sredstva poreskih obveznika. Hvala.