S obzirom da ministar pravde nije prisutan pretpostavljam da ćemo odgovor na ovo pitanje dobiti pisanim putem.
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Hvala gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prilika gospodine Dačiću za jednu vrstu razgovora koja nam je svakako potrebna. Iako, način na koji koristimo ove oskudne šanse za dijalog, on se uklapa u onu atmosferu u kojoj vi najradije ne želite da razgovarate, olako prelazeći preko nje uz konstataciju da nije važno ko je sad odgovoran za sve ono kroz šta je ovo društvo prošlo.
Meni, vama, verujem većini u ovoj zemlji nisu potrebna podsećanja i tu ćemo se lako složiti oko te vaše ideje. Problem je što ste, gospodine Dačiću, kao lider vaše Vlade zajedno sa vašom Vladom ne uverljivim u argumentaciji kojom pokušavate da objasnite tu veliku transformaciju do koje je navodno došlo.
Vi ste, gospodine premijeru, u izbornoj kampanji, a i posle izborne kampanje vodili jednu politiku. Ne mislim na lične odnose, mislim na podršku koju ste tražili u nastojanju da ostvarite ciljeve koji su u ovom trenutku potpuno suprotni ciljevima vaše Vlade.
Nisam ličan, ali mislim da je najslikovitiji primer rečenica koju ste izgovorili neposredno nakon izbora obrazlažući nam mogućnost naše međusobne saradnje. Tada ste rekli da nećete valjda samnom praviti Vladu kada je vrlo dobro poznat stav mene i stranke koju predstavljam oko onoga što se dešava na Kosovu. Niste u tome bili usamljeni. Aktuelni predsednik Republike je u poslednjem TV duelu sa Borisom Tadićem, Tadiću u lice rekao da će praviti vladu sa LDP koji je spreman da proda Kosovo.
Moram da vas pitam, gospodine predsedniče Vlade, da li mi imamo Vladu danas, ili je nemamo? Biću i po tom pitanju vrlo jasan. Juče je vaš kolega ministar rekao da ne bi želeo da je u vašoj koži.
Mi ne likujemo zbog teške situacije u kojoj se vi nalazite i u tome nema opet ničeg ličnog. U teškoj situaciji je naša zemlja.
Kada ste pomenuli Ahtisarijev plan, setio sam se rasprave koju smo vodili ovde u parlamentu pre šest godina. Ništa nećemo mi kao stranka dobiti zbog toga što je još jedanput potvrđeno da je naše društvo, a i lideri, da su sposobni za naknadnu pamet.
Interesuje me da li će biti izbora nakon briselske runde razgovora? Ako ste uvereni da radite dobro, hoćete odvesti Srbiju u te izbore?
(Predsednik: Vreme.)
A ako ne radite dobro i ne uspete u ovim važnim pregovorima, da li ćete otvoriti mogućnost da možda te pregovore vode oni koji su na početku znali koliko je pogrešan put kojim ste, između ostalog, i vi poveli Srbiju?

Gospodine Dačiću, izvolite.

To da imamo Vladu pokazuje i činjenica da se nalazimo ovde pred vama u punom kapacitetu i neće biti izbora. Na izbore se ide onda kada postoje problemi u parlamentarnoj većini, ili onda kada postoji opšta društvena kriza iz koje se izlaz može naći samo u izborima.
Ali, nije ovde najvažnije pitanje hoće li biti izbora. Ja se tu slažem sa vama u smislu da ponekad neke izjave koje se daju ne vode dovoljno računa o državnim i nacionalnim interesima koji su ponekad važniji od naših stranačkih. Ne ponekad, nego uvek važniji od stranačkih.
Ne vidim zašto bi se išlo na izbore, ni ako se postigne dogovor, ni ako se ne postigne dogovor. A naročito ne vidim zašto bi se išlo na parlamentarne izbore, a ne i na predsedničke?
U svakom slučaju ne vidim da postoji, moram da kažem potpuno otvoreno, predsednik Nikolić je inicirao temu političkih razgovora oko KiM. On je predložio da ja vodim taj dijalog. Onda odgovornost snosimo svi. Ako smo pošli ovim putem, onda smo svi za njega odgovorni, uključujući i one koji su glasali za Rezoluciju i platformu koju je predložio predsednik Nikolić.
Mislim da je to pošteno i sasvim otvoreno. Mi o tome nismo razgovarali u vladajućoj koaliciji. Nismo razgovarali zato što za to nisu postojali nikakvi razlozi.
Kad je reč o politici koja se vodi u odnosu na probleme koji postoje oko KiM, ne vidim da je to problem u pregovaračima. Ja lično ne pregovaram ni sa kim. Ja sam ovde predsednik Vlade Republike Srbije. Predsednik Republike je predložio da ja, kao predsednik Vlade, vodim pregovore, odnosno dijalog. Ja nemam ni jedan lični razlog da u tome učestvujem. Na protiv. Imao bih mnogo razloga da u tome ne učestvujem.
Ali, ovde je reč hoćemo li mi da se bavimo ovim pitanjima, ili nećemo? Hoćemo li mi, i sve te priče o izborima, ako ste slušali dobro o čemu je govorio i predsednik Nikolić, pa i Aleksandar Vučić, govorili su uvek o tome da ako neko misli da može bolje, da nije sporno i da se ide na izbore, a ne da ćemo ići na izbore ako se nešto desi ili se ne desi.
U ostalom, ja još nisam čuo da vlast govori o izborima, uglavnom govori opozicija. Što bi vlast govorila o izborima?
Ali, izbori nisu tema. Ovde je tema mnogo ozbiljnija i nije kratkoročna. Ona je prouzrokovana decenijskim i vekovnim problemima koji su iza nas i ja zaista ne bih mogao, ne znam koliko vremena mi dajete da odgovaram ovde na ovakva pitanja, jer stvarno ne mogu da kažem ono što želim da kažem, jer je veoma ozbiljna tema, ali svi vi očekujete da ja govorim o KiM, na jedan ozbiljniji način nego što bi to bili odgovori na neka pitanja koja su uvek malo više usmerena sa pozicije vlasti ili opozicije.
Samo hoću da vam kažem da je Vlada Srbije jedinstvena u politici koju vodi, a to znači da mi želimo da rešimo problem Kosova, ne tako što ćemo ga predati, da mi želimo da rešimo problem KiM zato što smatramo da ne treba time da se bave buduće generacije, ne zato da bismo ih spasili muka, nego što će svako rešenje do kojeg se bude dolazilo posle 10, 20, 50 godina biti još gore i tragičnije po naš narod nego što je sada.
Zato, mi moramo da znamo da neke stvari moramo da uradimo zbog nas, ne zbog datuma za pregovore u EU. Vi znate, ja sam se više puta izjasnio o tome da od svake lažne predstave je mnogo bolje imati jednu realnu sliku o tome šta se dešava, kakav je naš realni odnos, kakav je realni odnos snaga u kojim se borimo, realni raspored naših prijatelja, neprijatelja, saveznika i šta možemo da očekujemo.
Nisam optimista zato što ne vidim među onima koji odlučuju strateškog saveznika sa kojim možete da napravite dogovor koji bi bio u interesu našeg naroda.
Sa druge strane, nisam optimista ni zbog toga, što Prištinu niko ne tera na kompromise, ali to što ja nisam optimista, ne znači da mi nećemo do poslednjeg trenutka insistirati na kompromisima, na onome što je naš interes, a naš interes je da ne ispustimo jedan pogodan momenat, da dođemo do jednog održivog rešenja, ali i da idemo nekoliko brzih koraka napred ka evropskim integracijama.
Budite uvereni, da tu šansu nećemo ispustiti, ako je bude bilo. Pri tome, ono o čemu se govori jeste ono što ste vi ovde raspravljali i usvojili, nikada drugo se ništa nije govorilo ni na razgovorima i dijalogu u Briselu.

Reč ima gospodin Jovanović.

Valjda vam je jasno, gospodine Dačiću, da ste zapravo potvrdili sve ono što sam ja rekao. Ne mislim da je naš najveći problem u tome što nemamo strateškog partnera. Mislim da je i vaš, govoriću u ime svoje stranke, osnovni problem u činjenici da ne postoji, gospodine Dačiću, podrška u našem društvu za ono što vaša Vlada mora da uradi. Te podrške nema, zbog toga što ja ne znam za evropsko društvo koje bi bilo u stanju da donese tako teške odluke kao što su one odluke koje mora da donese srpsko društvo. Ne znam da je i jedno evropsko društvo imalo toliko neodgovorne elite i lidere, beskrupulozne prema samom društvu u čije su ime navodno govorili.
Mi vama ne možemo da pomognemo ni na koji način. Sve što smo mogli da uradimo, uradili smo suprotstavljajući se, između ostalog i vašoj pogrešnoj politici, pogrešnoj politici aktuelnog predsednika i svih onih koji danas sa strane posmatraju sve ono što se u ovom trenutku dešava pred nama, što je mnogo više od razgovora o statusu devet srpskih opština i Srpskoj zajednici na Kosovu.
Ovde se, gospodine Dačiću, odlučuje o tome da li će naš narod imati snage da se iščupa iz tog pakla u kojem nestaje čitav jedan vek. Tu imamo problem. Reći ću vam, dozvoliću sebi da možda pogrešim, da mi se čini da predsednik Republike pruža ruku Tačiju, da sutra ne bi pružio ruku vašem dogovoru uz konstataciju da je on učinio sve, a i da druga strana nije spremna ni za kakav ustupak.
Čini mi se, gospodine Dačiću, da je Srbija jedina zemlja u kojoj temu rekonstrukcije Vlade i vanrednih izbora od parlamentarnih, a vi ste pomenuli sad i predsedničke, nameće sama vlast, koja nije zakoračila ni u drugu godinu svog regularnog mandata i da to nije slučajno. Šta znače poruke koje u vaše ime za sad izgovaraju drugi, apelujući na najveću stranku u vašoj koaliciji i njenog lidera, od koga očekujete više podrške u ovom trenutku? Mislim na prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića.
Tačno je da vi imate, gospodine Dačiću, pravo da svoj skup opisujete kao Vladu, a da li vi imate iste ciljeve? Imate li istu politiku? Da li vi treba da uradite ono što niko nije uradio, a da posle toga razmišljate o tome da li će Srbija na izbore ili ne, a vi putem nekog Vuka Brankovića 21. veka?
(Predsednik: Vreme.)
Još samo jednu rečenicu gospodine predsedniče.
Pitam vas, zašto učestvujete u nečemu što je unapred osuđeno na neuspeh zbog svih ovih činjenica koje sam vam nabrojao i onoga što ste sami, više ili manje direktno potvrdili?

Hvala.
Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Da ne bi bilo nikakve dileme, Aleksandar Vučić je i do sada učestvovao u pregovorima, jer nijedna odluka koja je doneta nije doneta bez naše međusobne konsultacije i saglasnosti. Znači, između mene kao premijera kao mog zamenika, i što je još važnije predsednika najveće političke stranke u Srbiji, oko ovog pitanja i pristupa postoji apsolutno jedinstvo, tako će i biti 2. aprila.
Kakve odluke ćemo doneti, ili zajedno ili nikako, jer ovo nije nikakva lična i pojedinačna stvar, od toga zavisi budućnost, ne naša lična samo, nego i budućnost cele države, čitavog naroda, možda i budućih pokolenja. Tako da, mi smo i danas dva puta razgovarali na ovu temu. Ne postoji ni jedna tačka oko koje se razlikujemo. Naš pristup jeste da učinimo sve da Srbija ne bude kriva za propast pregovora, koji su inače trebali da budu završeni još na prošlom sastanku, jer je tako bilo predviđeno. Ketrin Ešton je nekoliko puta ustajala, zatvarala sastanak. Insistirao sam da se to produži, da postoje i dalje razgovori.
Ovo je zaista teška odluka koja mora da se donese. Mi neku odluku moramo da donesemo. Niko nas ne tera ni na jednu odluku i apsolutno se slažem sa gospodinom Jovanovićem u oceni i proceni kakvo nam je i javno mnjenje i uopšte društvena klima koja postoji, koja sa jedne strane, ako kažete – ja neću u EU, sutra će vas optužiti da ste zaustavili evropski put i ekonomski razvoj Srbije. Ako kažete – zbog toga treba prihvatiti ove predloge i zahteve; onda će reći da ste prihvatili nešto što nije pravedno za ovu državu.
Znate, kada sam išao na jedan od ovih sastanaka, poruku koju sam dobio odavde iz Beograda posle mog poziva na konsultacije - šta da radimo, bila je - nemoj da prihvataš, al nemoj ni da odbijaš. To nije bio Aleksandar Vučić. Znači, u svakom slučaju, veoma je važno imati hladnu glavu pred ono što će se desiti, jer mi danas ovde naravno možemo i da vodimo rasprave i ja se trudim da to sve bude u jednoj mirnoj atmosferi, zato što su toliko teške odluke i teški su dani, a ne znam šta nam se dobro dešavalo posle takvih dana, nekoliko godina nakon toga.
Posle Rambujea, došlo je bombardovanje. Možda je u Rambujeu moglo da se ostvari nešto više. Već nakon toga došla je Rezolucija 1244, koja je možda izgledala dobro ali se različito čitala, a naročito nije primenjivala. Onda su došli jedno pregovori, drugi, ne mogu više da se setim kada su se tačno vodili, mislim da smo bili u Beču ili tako nešto, pa smo mi imali onaj naš plan, to se sećam u vreme Vlade Vojislava Koštunice, bilo je - više od autonomije, manje od nezavisnosti.
U protekle dve godine su se vodili ovi, da ne preskočim Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde smo mi u stvari zatražili, odnosno predložili da Evropska unija posreduje u ovim tehničkim pregovorima. Posle toga su došli tehnički pregovori, gde mi neke stvari nismo hteli da prihvatimo. Već sledeća ponuda posle godinu dana i predlog i realno stanje na terenu nas dovode do toga da ni ono što ste možda pre godinu dana mogli da ostvarite, sada je veoma teško da realizujete. Zato su važne odluke o kojima će se razgovarati u narednim danima. Mi ćemo sutra imati ponovo sednicu državnog vrha na tu temu.
Ako biste sada pitali da Skupština raspravlja o nečemu, mi ne bismo imali o čemu da raspravljamo, zato što mi nemamo ni jedan papir koji je ponuđen kao predlog. Sistem rada Ketrin Ešton jeste da vidi šta su se strane dogovorile. Mi se u suštini još ništa nismo dogovorili, osim što smo se dogovorili da se formira zajednica srpskih opština i da ona treba da čini, ja mislim, devet opština, za desetu još se ne zna, to je Novo Brdo, da li je mislim, nekad je više Srba, nekad više Albanaca, ali dobro devet ili deset.
Koje su nadležnosti kada krenete u tu temu, odmah postoji, Tači počne da govori da on ne želi da to bude republika srpska, itd. Prošli put sam mu bacio na sto Zakon o lokalnoj samoupravi, pošto kažu da oni imaju zakon, ne mogu oni da menjaju ustav i zakon. Ja sam rekao – evo ti zakon pa idi na sever. Isto kao što sam i nama pričao, da uzmemo Ustav pa da idemo u Prištinu. To je ljudi realnost koja postoji. Mi trenutno sada ako bismo zasedali, mi nemamo šta drugo da donesemo osim odluke koju smo doneli prošli put, jer mi naše mišljenje o tome nismo promenili. Ako se bude bilo šta donelo, neko kompromisno rešenje, sigurno da parlament treba o tome da raspravlja i da usvoji to o čemu se budemo dogovorili.
Ne može se ni postići bilo kakav dogovor ako ne postoji jedinstvo unutar Vlade, pre svega. Naravno, veoma je važno i da predsednik Republike bude u tom procesu, da on deli to mišljenje Vlade, jer je opasno da u tome postoje pukotine.
Izvinjavam se što prekoračujem stalno ovo vreme, ali pitanja su toliko ozbiljna. Sad će sledeći da govori gospodin Samardžić i on će opet oko Kosova i verovatno ću morati ispočetka ponovo da ovo sve govorim. Teško je da to sve stane u nekoliko minuta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine Dačiću, svi argumenti koje ste pomenuli samo dokazuju da više nemate o čemu da pregovarate - i Rambuje, i Rezolucija, i bečki pregovori, i Ahtisarijev plan, koji smo izbacili, a sad bi se za njega tako rado uhvatili, pa UN.
Nešto drugo je suština i to je bilo pitanje, gospodine Dačiću. Da li ste vi spremni da žrtvujete svoju političku poziciju, da odete u taj Brisel? U Briselu se ne pregovara o Kosovu. U Briselu se odlučuje o svemu onome što je preživelo i Kosovo i Krajine i devedesete godine i ratove, prvi i drugi, ili ne.
I vi i ja i većina u ovoj sali zna da su izbori pred nama u junu ili u septembru mesecu. Pa šta? Da li ćete zbog izbora otići iz Brisela kao što ste otišli poslednji put ili ne? O tome se radi.
Ne osuđujem vas za ovo što sada radite. Za ono što je urađeno kasno je sada da o tome razgovaramo. Mi smo dužni našoj deci i nama, gospodine Dačiću, da omogućimo život na koji dosad niko ovde nije imao pravo, malo mira i spokoja, a ta politika u kojoj ste vi danas, u čijem ste centru, nažalost, ona govori o znatno široj listi prioriteta od tog koji vam pominjem. Radi se o vašoj ličnoj spremnosti da preuzmete odgovornost sa ili bez Nikolića, sa ili bez vašeg prvog potpredsednika i lidera najjače stranke u koaliciji. To treba da kažete Srbiji. Nemate vi šta više na Kosovu da branite. Te ratove i borbe smo izgubili. Radi se o Srbiji i pravu da stanemo na svoje noge ovakve kakve su.