Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 04.04.2013.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

6. dan rada

04.04.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:20 do 18:05

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2013)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (4.4.2013)
  • Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (pretres u pojedinostima) (2013)
  • Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (pretres u pojedinostima) (2013)
  • korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela (pretres u pojedinostima) (2013)
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (pretres u pojedinostima) (2013)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu (pretres u pojedinostima) (2013)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Da li neko još želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Mihajlov i Miloš Aligrudić.
    Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
    Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Mi smo planirali da prvo govori gospođa Radović, ali dobro.
    Ovaj amandman se odnosi na deo – pravne posledice osude. Dodali smo pored pravnih posledica osude koje stoje, a to je prestanak vršenja javnih funkcija i sve druge, još jednu, a to je – zabrana brisanja iz krivične evidencije.
    Mi u DSS i ja lično doživljavamo ovaj zakon kao poseban zakon u odnosu na postojeći sistem. Smatramo da ova krivična dela i predmet zaštite ovog krivičnog zakona mora da bude poseban. Imamo puno razumevanje zašto važe posebna pravila za ova krivična dela u odnosu na postojeća pravila i u Zakonu o krivičnom postupku i u samom Krivičnom zakoniku.
    Stoga predlažemo da se doda zabrana brisanja iz krivične evidencije. Zašto je to važno? Postoji sudska rehabilitacija, koja nakon isteka ili odsluženja kazne koja je predviđena presudom, posle određenog vremena dolazi do brisanja iz sudske rehabilitacije i do brisanja iz krivične evidencije počinioca ove vrste krivičnih dela.
    Šta to konkretno znači? Znači da to lice koje ponovi silovanja ili neko drugo krivično delo obljube maloletnog lica, odnosno deteta, nakon brisanja iz krivične evidencije i sudske rehabilitacije neće se smatrati kao povratnik. Znači, mi treba da ostavimo ovde mogućnost da lice koje nakon sudske rehabilitacije ponovi isto krivično delo može da se smatra kao povratnik, upravo zbog važnosti svih ovih krivičnih dela i objekta zaštite ovim zakonom.
    Smatramo da treba da se ubaci zabrana brisanja iz krivične evidencije, kako bismo sprečili da neko ko nakon sudske rehabilitacije izvrši, naravno, kada se on po svim ostalim krivičnim delima smatra da nikada nije bio osuđivan kada uđe u postupak ili izvrši novo krivično delo, smatramo da u ovom slučaju mora da se ubaci ovo i da on bude povratnik ukoliko ponovi isto krivično delo, a ne da se prema njemu zakon tretira kao prema neosuđivanom, jer su blaže kazne ukoliko on ponovi krivično delo. Ukoliko je on sudski rehabilitovan, blaža je kazna nego ako on ostane u krivičnoj evidenciji i smatra kao povratnik.
    S obzirom da ovaj zakon pooštrava zaštitu dece koja su polno zlostavljana, smatramo da ova oštrija sankcija preventivno deluje na sve one koji su već počinili krivično delo, koji su možda rehabilitovani ili nisu rehabilitovani ili su tek u postupku rehabilitacije i da na taj način doprinesemo činjenici da se spreči vršenje novih krivičnih dela. Hvala.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Izvolite.
    ...

    Milica Radović

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
    Samo ću vas zamoliti da mi oduzimate vreme od ovlašćenog predstavnika, ako može sad i za prethodno javljanje, da bi ostavili vreme poslaničke grupe.
    Kao što je moj kolega Mihajlov rekao, mi smo ovde predvideli novu pravnu posledicu osude. Pored prestanka vršenja javne funkcije, pored prestanka radnog odnosa, zabrane sticanja javne funkcije i zabrane zasnivanja radnog odnosa u institucijama gde se podrazumeva rad sa maloletnim licima, predvideli smo i zabranu brisanja osude iz krivične evidencije.
    Niste prihvatili ovaj amandman, sa obrazloženjem da se podaci koji se nalaze u posebnoj evidenciji vode trajno i da oni ne mogu da se brišu. Mi ovakvo obrazloženje ne prihvatamo, jer smatramo da se radi o dve potpuno različite stvari. Podaci koji se vode u posebnoj evidenciji su jedna stvar, a podaci, odnosno osude koje se vode u krivičnoj evidenciji su druga stvar i ne možemo da ih izjednačavamo.
    Rehabilitacijom se briše osuda, brišu se sve pravne posledice osude i ono što je najvažnije, lice se smatra neosuđivanim. Onda se postavlja pitanje – da li može uopšte da se smatra kao društveno opravdana činjenica da, recimo, lice koje je izvršilo jedno krivično delo protiv polne slobode prema maloletnim licima, bez obzira da li se radi o krivičnom delu silovanja, obljube nad maloletnim licem ili obljube nad nemoćnim licem, može bilo kad da se smatra neosuđivanim bez obzira na njegovo vladanje nakon izdržane kazne zatvora ili nakon zastarele ili oproštajne kazne, posebno ako znamo da su 70% učinilaca, ako ne i više, ovih krivičnih dela povratnici.
    Ako ono nije izvršilo krivično delo u trenutku ili u određenim vremenskom roku od izrečene kazne zatvora, to nije nikakva garancija da on to delo neće izvršiti nekada kasnije. Šta ćemo onda da dobijemo? Onda će da mu se sudi i to delo za koje je on ranije bio osuđen, a kazna mu izbrisana, neće se tretirati kao otežavajuća okolnost. Tu je upravo suština našeg amandmana i zbog toga smo predvideli ovako nešto i smatramo da za to ima osnova. Hvala.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
    Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
    Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.
    ...

    Srđan Miković

    Demokratska stranka
    U predgovoru Krivičnog zakonika od strane prof. dr Zorana Stojanovića je istaknuto – to znači da je načelo pravednosti i srazmernosti, koje danas doživljava svoju punu reafirmaciju u krivičnom pravu bilo jedan od kriterijuma i za zakonodavca kada je propisivao kazne za pojedina krivična dela. Kasnije, u tom njegovom predgovoru pominjem institut pravnih posledica osude, da je institut pravnih posledica osude zadržan, ali da nema mogućnosti prilagođavanja konkretnom slučaju i ističe da to može voditi i povredi načela pravednosti i srazmernosti.
    Profesor Stojanović, kao vrsan krivičar, po mišljenju ministra najbolji u zemlji, po mom mišljenju jedan od najboljih u zemlji, u svakom slučaju ističe da kod pravnih posledica osude treba omogućiti određenu individualizaciju pravnih posledica osude.
    Dalje, u delu Krivičnog zakonika koji definiše pravnih posledica osude kaže se da pravne posledice osude ne mogu nastupati kada je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kada je učinilac oslobođen od kazne. Definisano je i to da pravne posledice osude u Krivičnom zakoniku, koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najviše od 10 godina. To je ono što nam kaže opšti Krivični zakonik, s tim da predviđa u članu 97. rehabilitaciju kojom se brišu osude i prestaju sve njene pravne posledice i osuđeni se smatra neosuđivanim.
    Činjenica je da u ovim delima koja su izvršena prema maloletnicima ili uopšte krivičnim delima koja su izvršena protiv polnih sloboda, što je moj stav da treba prema svima, naročito prema osetljivim licima, da pravne posledice osude traju duže nego što je propisano Krivičnim zakonikom i duplo duže nego što je predviđeno, znači, najduže do 20 godina.
    Moram opet da postavim pitanje – da li treba izričito da stoji da sve pravne posledice osude uključujući i zabranu zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koja se odnose na rad sa maloletnim licima mora da traje najmanje 20 godina? Pominjao sam situaciju da, na primer, student sa 19 godina, na početku studiranja gde je opredeljen da se bavi medicinom ili je upisao Fakultet za fizičko vaspitanje, gde će raditi sa decom ili maloletnicima bilo u školi, bilo kao trener, slučajno ili namerno dodirne gde ne treba 17-godišnjakinju, na primer, možda i svoju devojku, ali protiv njene volje. Po prijavi, krivično delo kao kuća. Nedozvoljene polne radnje, prisutna namera za zadovoljenje polne požude, krivično delo, izrečena novčana kazna, ali taj momak ili devojka, na pragu punoletstva - 20 godina obavezno mora da ima zabranu za zasnivanje radnog odnosa, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.
    Mislim da to nije suština ovoga i upravo zbog toga ponavljam, za one oblike krivičnih dela gde je zaprećena, između ostalog i novčana kazna, ne treba da bude izričito da pravna posledica osude bude 20 godina, nelogično je.
    Drugo, takav jedan slučaj dozvoljava moguće zloupotrebe, pošto to delo ne zastareva nikada, izvršenje krivične sankcije ne zastareva nikada, onaj ko je zlonameran ukoliko je uslikao tog mladića ili devojku na pragu punoletstva, koji je izvršio takvo delo može čak da ga ucenjuje u narednih ne 10, 20 godina nego 50 godina i kada hoće kaže – evo, delo. Zbog toga smatram da je korisno usvojiti amandman i omogućiti i obavezati pravosudne organe da od slučaja do slučaja i ovu stvar kontrolišu i vide da li treba 20, da li treba ovoliko ili onoliko.
    Ukoliko bi bio prihvaćen moj amandman na član 3. onda i to rešavamo zato što se onda na takvo delo za koje je zaprećena novčana kazna primenjuje Krivični zakonik, odnosno pravne posledice osude će biti do 10 godina. U svakom pojedinom slučaju će se meriti, pa ako treba i 10 godina da neko ne može da se zaposli na određenom mestu, ali nemojte da izričito bude 20 godina i za takva neka dela koja čim je zaprećena novčana kazna su takve društvene opasnosti, a ne bi Narodna skupština izglasavala takav zakon da je takva društvena opasnost. Zbog toga predlažem da usvojite moj amandman.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
    Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
    Reč ima narodna poslanica Judita Popović.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Judita Popović

    Liberalno demokratska partija
    Hvala gospođo predsedavajuća.
    Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo našim amandmanom predložili da trajanje pravnih posledica osude bude 40 godina umesto 20 kako je to u Predlogu zakona napisano. Smatrali smo da je potrebno 40 godina da se zabrani sticanje javnih funkcija, da se zabrani zasnivanje radnog odnosa, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima. Smatrali smo da bi to bila jedna dobra poruka da ne ostavljamo i teoretsku mogućnost i šansu da se neko lice koje izađe sa odsluženja zatvorske kazne nakon 20 godina bukvalno rehabilituje. Predvideli smo 40 godina kao jedan realni protok vremena nakon kojeg zaista više ne možemo da očekujemo da se neko bavi izvršenjem ovakve vrste krivičnih dela koje se tiču ugrožavanja polnih sloboda maloletnih lica. Smatramo da je 20 godina prekratak rok, da je to malo u jednom ljudskom veku i da je 40 godina zabrane i trajanja ovih pravnih posledica osude, koje su predviđene članom 6. Predloga zakona, zaista primeren vremenski okvir. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije usvojen.
    Ne govorim iz pozicije nekoga ko se bavi politikom nego govorim iz pozicije majke i pozicije građanke ove države koja i te kako vidi i čuje šta se sve dešava svakodnevno i u kolikoj meri su maloletna lica ugrožena. Gotovo svakodnevno smo svedoci veoma ružnih dešavanja u pogledu ugrožavanja sigurnosti kao i polnih sloboda maloletnih lica.
    Prema tome, ako imamo već prilike i šanse da donesemo jedan dobar zakon zašto onda taj zakon ne napišemo tako da zaista služi svojoj svrsi, a mislim da imamo jedan zajednički cilj i to je nesporno među nama poslanicima, a to smo i pokazali kada smo govorili o zastarevanju. Ne vidim razlog zašto ne bismo i u ovom delu poboljšali kvalitet zakona. Ne radi se o tome da usvojite naš amandman. Neka bude to predlog Odbora za pravosuđe i upravu. Nemamo problem oko toga, ali treba malo promeniti ovaj stav, ovaj institut koji je deo člana 6. Predloga zakona što se tiče roka u kom prestaju pravne posledice.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Da li još neko želi reč? (Ne)
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
    Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Neđo Jovanović

    Hvala predsedavajuća.
    Onako kako je isticano i na sednici Odbora za pravosuđe u smislu utemeljenja amandmana na činjenicama, a na pozitivnom zakonodavstvu, to ću i sada da istaknem i tu ću se potpuno saglasiti sa kolegom Mikovićem koji je insistirao na individualizaciji. Zašto individualizacija? Zbog toga što u ovom delu zakona imamo primenu na različite pravne situacije, različite kvalifikacije krivičnih dela, različite načine izvršenja krivičnih dela, različite oblike stepena društvene opasnosti. Ako su sve ove različitosti prisutne, a jesu, onda ni u kom slučaju ne postoji mogućnost da odredimo fiksno vreme trajanja. Ono mora imati određenu amplitudu, ono mora imati određenu primenljivost u odnosu na sve ove različitosti na koje sam ukazao, odnosno u odnosu na ono što podrazumeva individualizacija.
    Bez toga primena ove odredbe će ostati na neki način životno neadekvatna. Zbog toga sam svojim amandmanom koji je kompatibilan sa amandmanom kolege Mikovića pokušao da ukažem na to da s obzirom na sve okolnosti koje sam sada istakao, stepen društvene opasnosti, način izvršenja krivčnog dela, naročito teških oblika, naročito teških kvalifikacija itd, treba imati u vidu da to može biti najduže 20 godina, a nikako fiksirati na određeni vremenski period. To je obrazloženje koje je dato i na Odboru za pravosuđe i to je obrazloženje za koje smatram da je prihvatljivo, pa bih zamolio predlagača da ga još jednom razmotri. Zahvaljujem se.