Imam pravo na repliku, jer sam direktno pomenut kao prethodni govornik.
Dakle, pošto sam direktno pomenut, izvinjavam se podnosiocu amandmana, vi ste podneli divan amandman i sada malo ovo izlazi iz konteksta koji ste vi imali, ali ja ću vam dati reč i glasaću za ovaj vaš amandman. Smatram da je odličan. Kada govorimo o ljudima sa vizijom, kamo sreće da su neki ljudi imali pameti, koliko neki ljudi vizije 1991. godine, onda ne bismo imali razorenu zemlju, bombardovane mostove, izbegle, proterane, ne bismo imali razorenu infrastrukturu u ovoj državi.
Kamo sreće da smo imali ljude koji su imali hrabrosti, koliko vizionari iz DS, pa da politiku koju prihvataju 2013. godine, prihvate 1991. godine, kada su ušli u politiku, koliko bi Srbija danas bila srećnija, evropska država, bez problema koje ovog trenutka na veoma težak način rešava daleko od očiju javnosti.
Koliko bi bilo bolje da su neki koji misle da imaju viziju i da istorija Srbije počinje od njih, da su ti isti imali samo dovoljno mudrosti da čuju i saslušaju ono što smo govorili, Srbija bi bila mnogo srećnija.
Pre nego što uprete prst u DS, probajte da vam ruke budu čiste, ako bar savest ne može.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni su i ruke i savest čistik, pred Bogom i pred zakonom, a što neko spominje nekakve bombe, bombe nismo bacali mi, nego je bacao neko drugi. Tačno je da su razoreni i mostovi i putevi i putevi, ali od 5. oktobra tih bombi nema, putevi su još više razoreni, fabrike još više zatvorene, a mostove koje pravite nema više ko ni da koristi i zato ne možemo da krivimo nekog drugog koji je došao sa 10.000 kilometara, nego vas koji ste bili na vlasti.
Nemojte više da se iščuđavate za sve ovo što vam se sada dešava u stranci. Nemojte da se čudite ni za afere koje se otvaraju, ni za "Agrobanku", ni za "Razvojnu banku Vojvodine", ni za "Galeniku", ni za "Sartid". Što se čudite? Pa, to su vaše afere.
Vama je to smešno? Ako je to vama smešno, ja bih voleo da dođete neki put i u te fabrike koje su zatvorene dok ste vi bili na vlasti i da objasnite zašto su zatvorene, a ne da se nalazite ovde, u Skupštini Srbije, da budete sigurni.
Kad ste bili ministri trebali ste malo više da vozite svoje automobile, a ne državne, da vidite kakvi su vam putevi, kakvi su vam građani, da se malo okrenete, da vidite koliko je fabrika stvarno zatvoreno.
Sad se raspravljamo oko jednog amandmana koji je podneo kolega iz moje koalicije. Pa, u redu, imao je najbolju želju, nešto dobro je imao nameru da uradi. Možda je znao, možda nije, ne znam, ali znam da sam planirao da onako uništavam državu, kao što vi uništavali, ne bih znao i ne bih umeo.

Narodni poslanik Srđan Miković reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.
Molim vas, završavamo sa replikama. Ovo više ne vodi nikud.

Po članu 107. govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i smatram da, ukoliko neko govori očiglednu neistinu, da ste u obavezi da ga opomenete, naročito što se ovde radi o konkretnom članu 4. Predloga zakona.
Da ne bi bilo pogrešnog tumačenja da li ovo ili ono piše, u diskusiji je rečeno da državni organi, privredni subjekti ili udruženja mogu da podnesu inicijative iz oblasti njihove. Ne. Tako ne piše. Piše da inicijativu...

Molim vas...

Dozvolite mi samo da završim. Moram misao da završim  da bi bili jasni.

Znam, ali reklamirali ste povredu Poslovnika, a vraćate se na amandman. Nemojte, molim vas

Rečena je neistina.

U redu, ali nemojte obrazlagati amandman sad ponovo.