Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, evo privodimo polako kraju današnju veoma iscrpnu raspravu o Izveštaju Vlade o pregovorima, odnosno o parafiranom sporazumu Republike Srbije i predstavnika vlasti iz Prištine.
Dakle, posle nekih začetaka burnih rasprava, emocija, političkih možda ishitrenih poteza i izjava, nekako svi idemo ka tom zaključku da slobodno možemo da kažemo da je ovaj sporazum zaista istorijski i da smo svedoci i učesnici kreiranja nove, pozitivnije politike i slike Srbije koju treba da pošaljemo večeras i građanima Srbije, koji nas slušaju pomno, nadam se, i ljudima u svetu.
Dakle, ova istorijska nota je zaista oličena u tom parafu koji su na taj sporazum stavili premijer naše Vlade i predstavnik Prištine. Ovaj sporazum bih nazvala ozbiljnom prekretnicom, jer pre ovoga su vekovne, da kažem, smanjimo to na period višestranačja, desetine godina negativnih konfliktnih odnosa i prvi put u ovoj državi imamo političare koji vode ove državu, vode ovu vladu, predstavljaju izvršnu vlast, a koji imaju zaista političku hrabrost i koji su svesni da je politika, bavljenje politikom, ne neko politikanstvo, nego jedan stalni proces odlučivanja, proces donošenja odluka u kome treba da imate stav u kome znate da kažete kada ste za nešto, kada ste protiv i da za sve to što predlažete Skupštini, što predlažete građanima Srbije, da prihvate, da preuzmete i da stanete iza tih odluka svojom odgovornošću.
Svedoci smo svi, jer ovde nema nikoga skoro u parlamentu ko jedno vreme nije vodio ovu državu ili je bio u parlamentu i donosio neke zakonodavne odluke, da većina političara to nikada nije želela i da je uvek bilo lepše i lagodnije u ovoj državi da nikada ne donosite nekakve ozbiljne odluke ili, ako već morate nešto da radite, da donosite neke beznačajne odluke. Imali smo premijera koji je u dva svoja mandata donosio odluke težine, nazvala bih to nazivom jednog filma "Uticaj gama zraka na sablast na nevene", jer je znao da je mnogo popularnije kad ne odlučuješ o bilo čemu i kada krupna pitanja, kao što je pitanje rešavanja Kosova i Metohije nešto što je bolje da ostane zauvek u nedefinisanom stanju i kako to njegovi poslanici vole da kažu u stalnom zamrznutom političkom konfliktu.
Srbiju je u poslednjih 20 godina od, recimo, 2000. godine obeležilo vladanje takvih političara. Zaista mi je zadovoljstvo što sam deo vladajuće većine i što ovu vladajuću većinu ne krasi takva osobina. Rekla sam da su kod nas i premijer, i vicepremijer, ljudi, političari koji imaju političku hrabrost i kažu da danas jesmo za to i predlažemo vam ovako parafiran sporazum i predlažemo da usvojite izveštaj koji smo vam predočili.
Naravno, kao i kolega Cvijan, pa da vidimo šta su oni to uradili od realnih šansi, koje su imali, i od uskih okvira, koje su im od 2000. godine, svaka vladajuća većina, smanjivali, smanjivali. Tako da, otprilike im je ostalo političkog prostora kao za fotografiju za ličnu kartu. Mislim da je ova vlada postigla maksimum u tom okviru, koji je uopšte imala, dozvoljen za zauzimanje nekakvih stavova u ovom političkom prostoru. Nadam se da je ovim vlada i vladajuća većina zauzela kurs, uopšte, posvećenosti rešavanju ovog pitanja, a u vidu nekog prihvatljivog rešenja.
To što je postignuto, definitivno, je postignuto sa aspekta državnih i nacionalnih interesa. To je maksimum koji Srbija uopšte može, moramo biti realni, da ostvari u ovom našem geopolitičkom položaju. Danas u Srbiji sa pozitivnog regionalnog aspekta, sa pozitivnog evropskog aspekta, koji danas podržava, mogu da kažem, velika većina u ovom parlamentu, bez obzira da li predstavljamo vladajuću većinu ili opoziciju.
Na kraju, možemo da se zapitamo, da li je ovaj potez Vlade popularan ili nije? Možemo o tome da raspravljamo još nekoliko dana. Kompliment je biti poslanik vladajuće većine, poslanik SNS i da vas u izvršnoj vlasti predstavlja neko ko je prvi put posle dužeg vremena umesto populizma izabrao nekakav državnički pristup rešavanju problema. Znamo da smo imali političare u bližoj i daljoj prošlosti koji su vodili politiku tako što su uzimali nedeljno rejtinge, ispitivanje javnog mnjenja, bilo im je važniji lični rejting, stranački rejting, a nacionalni interes, interesi države su bili na poslednjem mestu. Srećom, tako su prolazili i na izborima koji iza nas.
Ova vlada je definitivno orijentisana ka boljoj budućnosti i mislim da će nas ova odluka, kao državu, samo ojačati, ujediniti, što je najvažnije, oko veoma važnog pitanja i vlasti i većine u opoziciji. Ovo treba da bude neki početak kraja osiromašene, izolovane Srbije koja je već 20 ili više godina na marginama Evrope.
Uloga našeg parlamenta je očigledno, ne samo da držimo govore, nego da nekakvog političkom snagom, jedinstvom poslanika, koje ćemo pokazati na glasanju, kažem, i većine i opozicije, damo podršku Vladi Srbije za ovaj sporazum, za ovo parafiranje, u stvari za sporazum koji sledi. Naročito, ono što je još važnije, mnogo važnije, u implementaciju sprovođenja tog sporazuma sa Prištinom.
Naravno, oni koji su imali disonantne tonove, razumemo, to je njihova politika, borba za opšti opstanak na političkom miljeu Srbije. Ovde niko, što je najvažnije, nije rekao da je ovaj sporazum idealan. To niko ni ne tvrdi, ali mislim da je dovoljno dobar da Srbija ne stoji u mestu. U ovom trenutku, zaista, Vlada Srbije je postigla maksimum.
Za Kosovo i Metohiju nema jednostavnih rešenja, ali takođe, kolegama koji su iz opozicije govorili protiv, moramo da pošaljemo poruku da "status kvo" takođe ne proizvodi rešenje, niti za Kosovo i Metohiju, niti za srpski narod tamo i ne proizvodi rešenje ni za ostali deo Srbije.
Bilo je mnogo govora i o patriotizmu. Mislim da ovde mnogi ljudi shvataju patriotizam potpuno pogrešno. Postoji salonski patriotizam, vreme za to je prošlo. Postoji i ulični patriotizam, videli smo koliko ljudi je danas izašlo, naravno, s punim pravom, to je njihovo demokratsko pravo da viču, da čitaju pojedinačno imena svih nas poslanika koji ćemo glasati za dogovore, da smo izdajnici, ali patriotizam je nešto potpuno drugo.
U 2013. godini, posle svega što smo preživeli kao država i kao narod, treba da shvatimo da je patriotizam da ljudi ostanu ovde, da oni koji diplomiraju u inostranstvu se vrate ili da ih roditelji, koji kažu da su velike patriote, vrate u državu, da govore srpski jezik i da se ovde svi mi potrudimo da Srbija ne bude najsiromašnija zemlja u Evropi, nego da ti ljudi nađu posao. Traženje posla je danas veći patriotizam od čitanja imena izdajnika i pozdravljanja poslanika, takve grupe ljudi koji skandiraju – izdajnici, pred parlamentom Srbije.
Patriotizam je da nas, kao narod, počnu da cene, gde god se pojavimo i da više ne bude negativan lik u holivudskim filmovima označen kao Srbin ili neko ko je učestvovao u nekim dešavanjima ranije u našoj bliskoj istoriji.
Dakle, čeka nas primena ovog sporazuma i važno je da sve što radimo, da poruka odavde bude da to nije podređeno datumu za počinjanje pregovora o pristupanju EU. Naravno da je to izuzetno bitno, ali ovo što je uradila Vlada i što će danas parlament da velikom većinom podrži, to je važno da radimo zbog nas samih. Naravno da će poslanici SNS podržati ovaj predlog sporazuma koji imamo pred nama, odnosno Izveštaj Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, kao i svi ostali poslanici SNS, bez obzira da li prozivkom ili pritiskom na dugme, glasati za ovaj izveštaj koji je podnela Vlada i podržati Sporazum koji su pregovarači u ime svih nas napravili, dogovorili, parafirali u Briselu.
Nadam se da će Vlada u narednom periodu primeniti taj sporazum, tj. implementirati ga što pre i krenuti što pre u pregovore i potpisivanje još drugih sporazuma koji su nam potrebni, kako bismo našu državu Srbiju pripremili za sve ono što nam predstoji u narednom periodu.
Zašto mislim da je sve to potrebno? Zahvaljujući uvaženoj koleginici Dubravki Filipovski koja mi je dala ove podatke, mislim da je svako od nas poslanika ovo trebao javno da čita ovde na sednici, da bi građani koji ne mogu da gledaju prenos non-stop zbog obaveza koje imaju, u nekom trenutku kada uključe televizor i gledaju nas ovde, to čuli.
Ovo su podaci Odbora za poljoprivredu, Srpske akademije nauka i umetnosti. Srbija ima 4600 sela, u 86% njih se konstantno beleži pad stanovništva. Dvesta sela nema nijednog žitelja. U 702 seoska naselja živi manje od 100 ljudi, što ukazuje da je svako četvrto selo nestalo ili je na putu da bude izbrisano iz geografskih mapa. Više od 50 hiljada kuća u selima je potpuno prazno, 145 hiljada se vodi kao privremeno nenastanjeno, a 360 hiljada neženjenih momaka i neudatih devojaka, koji imaju više od, pričam o momcima i devojkama, 50 godina u tim srpskim selima, sa veoma malim izgledom da osnuju bračnu zajednicu i ostave potomstvo. To nam je Srbija danas i to je slika Srbije, pored svih onih ekonomskih podataka koje znamo, nezaposlenosti i svega ostalog.
Zato ovaj sporazum treba pod hitno prihvatiti i prestati da se obaziremo na pozive marginalnih grupa koje ne predstavljaju ni 10% biračkog tela u Srbiji, svi zajedno na gomili, koliko ih ima, koji pričaju bajke i epove o nečemu što u stvari nije život i nije ono što naši građani danas žive. Ovo je ono što naši građani danas žive.
Zato, predsedniče Vlade i gospodo ministri, u narednom periodu očekujem od vas, kao narodni poslanik, ne samo da krenete u ove nove i sledeće sporazume koje treba da uradite, nego popravku reforme pravosuđa koja je bila loša, što se čeka i od nas da završimo, što pre da završimo, da donesemo do leta strategiju o borbi protiv korupcije, da promenimo naše društvo na taj način i da uvedemo sve one standarde u svim oblastima, koji važe u državama članicama EU, jer su to najbolji standardi organizovanog društva u savremenom svetu. Kako god mi gledali i na koje god vi meridijane bacali poglede, nigde se ne živi tako dobro i nigde nije, uz sve probleme koje imaju, nigde društva nisu tako dobro organizovana kao u EU. Nastaviti pregovore i popraviti odnose u regionu na taj način što će dovesti do popravljanja privrednog ambijenta, jer nam je to obaveza, privući nove investicije i zaposliti građane Srbije. Samo dobijanje datuma o otpočinjanju pregovora će popraviti kreditni rejting Srbije. Samo taj čin će učiniti da imamo bolji kreditni rejting i da imamo više investitora.
Takođe, predsedniče Vlade i gospodo ministri, nemojte da se više dogodi da, kada imamo sednicu Odbora za evropske integracije i kada na sednicu dođe i sledeći put gospođa Grubješić, da nam podnese izveštaj o tome šta je urađeno u prethodnom periodu od onih obaveza koje imamo, u ispunjavanju obaveza koje imamo u evropskim integracijama i da nam kaže da postoji ministarstvo koje 100% nije ispunilo, a postoji. Ima ministarstvo i koje je 100% ispunilo, to ću pohvaliti i reći koje – Ministarstvo zdravlja, ali postoji i ministarstvo koje 100% nije ispunilo, to neću reći koje je, mada je ministar iz iste partije.
Nemojte da se više to dogodi. Odmah kada se vratite u Vladu, a to vam kažem kao narodni poslanik, jer vas mi ovde biramo, a nas narod, odmah kad se vratite da prvo pogledate šta je to što su vam obaveze i da to što pre završavamo, jer u istoriji čovečanstva ne postoji primer, time ću završiti, da je neka nacija ili država odbranila ili ostvarila svoj nacionalni ili državni interes, a da nije ekonomski jaka i da nema zadovoljnog pojedinca. U Srbiji to nije slučaj. Da bismo do toga došli, moramo da dođemo do ovih standarda, moramo da postanemo deo EU i onda ćemo mnogo jače i mnogo bolje moći da branimo naše nacionalne interese i da zastupamo interese srpskog naroda u celom regionu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo, gorak utisak ostavlja ova današnja rasprava u parlamentu. Znate da građani Srbije sa izuzetnom pažnjom prate svaku reč izgovorenu u ovoj sali, a neki od vas danas su dobro zloupotrebljavali to, pokušavajući da ubede javnost da je ovaj sporazum loš.
Naša je obaveza da danas Srbiji objasnimo šta zaista piše u Briselskom sporazumu, a ne šta neko tamo misli da piše ili mu je neko rekao da tamo verovatno piše. Ovaj sporazum je najbolje moguće postignuto rešenje.
Ne mogu da dozvolim da se umanjuju napori pregovaračkog tima Beograda u Briselu, a posebno ne od strane onih koji su odmarali u centru Beograda dok se satima i danima mučno pregovaralo o svakoj reči sporazuma.
Citiraću Aleksandra Vučića, ključnu figuru u pregovorima, garanta sprovođenja ovog sporazuma: "Nisam izabran da budem ratni poglavica Srba. Mnogi lupaju u ratne bubnjeve pod uslovom da ne pada kiša i da taj bubanj bude na Terazijama, nikako u Drenici i samo ako neka tuđa deca idu da prolivaju krv". To je suština današnjih licemernih i negativnih ocena - hajde da budemo protiv, hajde da šaljemo tuđu decu u rat, hajde da ne ponudimo nikakvo rešenje, a ovo što je teškom mukom postignuto i uz brojne teške kompromise ne valja. Najlakše je kritikovati iz udobne fotelje, ali svako od vas, drage kolege političari, ko je vodio bilo kakve diplomatske pregovore …

Molim narodne poslanike da čujemo govornika. Izvolite, niste vi krivi, nego galama, pa molim da se utišaju malo.

Bilo ko od vas kolege političari koji ste vodili bilo kakve diplomatske pregovore možete da pretpostavite težinu procesa postizanja ovog sporazuma. To mora da se uvaži jer je vreme da postanemo zemlja u kojoj se cene tuđi trud i zalaganje. Vreme je da budemo ujedinjeni, da složno podržimo novu politiku Vlade, da izaberemo izlazak iz tunela višegodišnjeg političkog tumaranja i napredak i mirniju budućnost za našu decu. Razjedinjeni ne možemo mnogo. Ako je potrebno, preispitaće se volja građana Srbije, ali sa jednim ciljem i uz jedan uslov, a to je da izađemo ujedinjeni, odnosno da se obavežemo da ćemo svi biti uz odluku referendumske većine.
Ne želim da moju želju kao majke jednog tinejdžera, koja želi napredniju i bogatiju Srbiju za svoje dete, shvatite kao odricanje od Kosova. Ovaj sporazum je upravo briga za Srbe sa Kosova i Metohije, jer ovakvo stanje na Kosovu nije bilo više moguće, a odbijanje sporazuma značilo bi lošiju bezbednost za nealbansko stanovništvo na Kosovu i nikakvu garanciju njihovih prava. Ovim sporazumom je postignuto najoptimalnije rešenje kojim se garantuju prava Srba na severu Kosova i suština je u primeni dogovorenog. Primena sporazuma sa Prištinom na terenu neće ići brzo i jednostavno, a Srbija će …

Izvinjavam se narodnom poslaniku.
Molim vas, ne znam da li ste svesni da je toliki žamor da ja, iako gospođa glasno govori, imam neprijatnosti da jednostavno ne mogu da je pratim. Ako imate potrebu za privatne razgovore, izađite i završite privatne razgovore, a ovde budite pažljivi. Imamo još malo vremena, nema mnogo govornika, završićemo brzo, ali da to bude stvarno dostojanstveno.
Izvolite.

Žao mi je, za to vreme koje ste potrošili na opominjanje otprilike bih i završila izlaganje. Vama hvala.
Dakle, Srbija će tek sada posle ovog mučnog političkog perioda postati zemlja koja će imati jednak ugled i uticaj sa zemljama u regionu. Kada je Evropska komisija dala preporuku za početak pregovora niko se nije hvalio time, jer moći ćemo da se pohvalimo tek kada građani budu bolje žive i kada budu mogli da sagledaju bolju budućnost za sebe i za svoju decu.
Nadam se da će moj glas stići do svih pristojnih i normalnih ljudi u Srbiji, bez obzira na političko opredeljenje. Naš posao je da se ujedinimo i da ubrzanim korakom grabimo napred u investicije, u razvoj, u jačanje ekonomije. Nakon mnogo izgubljenog vremena dužni smo našoj deci uređenu, napredniju i bolju Srbiju, iz koje neće odlaziti.
Drage kolege, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, sprovedenog posle potpisivanja sporazuma u Briselu, čak 60% građana Srbije otvoreno podržava potpisivanje i smatra da je ovo maksimum koji je Srbija u ovom trenutku mogla da dobije.
Želim još samo jednu stvar da poručim građanima Srbije. Ovaj sporazum je rezultat prve generacije novih političara koji su se odvažili da u najtežim mogućim uslovima promene sliku Srbije kao zemlje loših momaka. Prvi put je Srbija izašla sa formiranim i zdravim, prihvatljivim predlogom. Srbija sada govori o budućnosti u regionu, a ne govori više o prošlosti. Međunarodna zajednica prvi put govori kao da nam nešto duguje. To je istorijski preokret. Hvala vam.

Reč ima Biljana Ilić Stojšić.
Imate svega dva minuta na raspolaganju.