Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, po kome piše da predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu itd.
Danas je jedan crkveni velikodostojnik služio liturgiju za upokojenje Vlade i Skupštine Republike Srbije. Svakako da Srpska Pravoslavna crkva ima svoje kanone i smatram da to nije u skladu sa tim kanonima, ali ja u te kanone ne bih ulazio.
Narodna skupština ima svoj kanon, odnosno svoj poslovnik koji moram da reklamiram i smatram da bi predsednik Narodne skupštine morao da reaguje na ovakvu kvalifikaciju i ovakvu uvredu i moglo bi se reći pretnju Narodnoj skupštini i poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije i trebalo bi da zaštiti ugled Narodne skupštine, ovog visokog doma. Trebalo je da uđe u salu i da iskaže svoj stav povodom tog pitanja.
Koliko znam, on to nije učinio. Smatram da je time povredio Poslovnik, član 27, iako se po mnogim pitanjima, mnogo nevažnijim, oglašavao i znao da koristi skupštinsku salu i skupštinski hol za oglašavanje po mnogo manje bitnim pitanjima. Hvala.

Pretpostavljam da će predsednik Narodne skupštine da se oglasi povodom ovog pitanja.
Reč ima ministarka.

Poštovani narodni poslanici, medicinska mera u smislu ovog zakona nije prekid trudnoće. Pitanja prekida trudnoće su regulisana posebnim zakonom, o čemu smo juče razgovarali. Mislim da smo u dijalogu čak i došli do zaključka da postoji poseban zakon koji to reguliše.
Medicinska mera u duhu ovog zakona je preventivna, dijagnostička, terapijska ili rehabilitaciona mera koju predlažu stručni timovi. U konkretnom slučaju, kada je u pitanju maloletna osoba koja ima 15, 16 godina i eventualno je tema ili, da kažem, dilema da li prekid trudnoće ili ne. To nije mera koju predlažu timovi stručnjaka iz domena ovog zakona i ove materije.
S druge strane, termin odnosno vremenski period od 15 godina je određen našim porodičnim zakonom, koji je ovaj parlament usvojio još 2005. godine. Nama je data mogućnost da razmišljamo da li je za našu zemlju u skladu sa onim što mi procenjujemo taj limit ili je nešto viši ili nešto niži. Ima zemalja kod kojih je i 15 i 16 godina i niže i više. Dakle, možemo to, ali ne u okviru ovog zakona, nego u okviru promena, odnosno izmena porodičnog zakona, pokrenuti i o tome razgovarati.
Ko je taj ko procenjuje psihofizičku zrelost? Svi koji su u postupku zdravstvenih procedura, preventivnih, dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih. Dakle, svi lekari su kao obavezan predmet imali medicinsku psihologiju sa psihijatrijom. To je u našem visokoobrazovnom sistemu obavezni predmet, gde se procenjuje psihička zrelost, pošto ona može biti ovde možda spornija od psihičke, fizička je jednostavnija i onaj ko završi medicinski fakultet, on je u obavezi da proceni da li je u skladu sa životnim dobom, stepenom obrazovanja, socijalnim statusom osobe, odnosno maloletnog deteta, devojke, devojčice od 15 godina, osoba zaista i psihički i fizički zrela.
Postoje vrlo jasni parametri. To je već domen struke i ne bih vas time zamarala, ali lekari dobro znaju. Često konsultuju psihologe i psihijatre svojih ili drugih zdravstvenih ustanova, ako nemaju unutar svojih zdravstvenih ustanova ove stručne profile i najčešće se timski procenjuje ako lekar pojedinac ima bilo kakvu dilemu.
Dakle, u sredinama gde ginekolog treba da proceni psihičku zrelost, a oseća sopstvenu nesigurnost, sasvim je korektno da uključi psihologa i psihijatra i da oni to urade timski, što se inače i čini u praksi.
Htela bih da kažem da ovo nije novina ovog zakona. Ovo je nešto što već živi u praksi. Nije kompromitovalo samu sebe, te možda zbog toga nije bilo ideja da se promeni ovaj limit od 15 godina, ali jeste u toku javne rasprave bilo vrlo značajnog broja onih koji su se pitali da li je to 15 godina. Još jednom kažem, ovaj zakon reguliše procedure koje stručnjaci predlažu detetu od 15 godina. Ne predlaže dete stručnjaku neku meru, nego medicinsku meru uvek stručni timovi i stručnjaci predlažu detetu u najboljem stručnom i svakom drugom interesu deteta. To bi bio moj odgovor kolegi Mijatoviću.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, povreda Poslovnika.

Poštovana potpredsednice, reklamiram povredu člana 27. Poslovnika. Nismo hteli ranije na tome da insistiramo, ali otvorila se polemika.
Mislim da nemate pravo da tako lakonski pređete preko ove primedbe gospodina Veselinovića i očekivanja, mislim, svih normalnih ljudi u ovoj sali da kao Skupština ili vi kao neko ko u ovom trenutku u svemu zamenjujete predsednika Narodne skupštine date vrlo jasnu političku reakciju Skupštine, ljudsku, moralnu, kako god hoćete, na zaista nedopustive, strašne, terorističke pretnje dela klera SPC. Kao i obično, u ovom slučaju su prednjačili vladika Amfilohije i vladika Atanasije.
Nemamo pravo da se ovde ponašamo kao neko ko ne vidi šta se dešava izvan ove sale. Hiljadu puta smo o tome govorili. Poslanicima u ovoj sali neprestano zvone telefoni. Novinari traže reakcije. Javnost je potpuno uznemirena. Počinje otvoreni rat. Vladika SPC, koji pri tom živi u drugoj zemlji, nam je svima poželeo smrt. Rekao je da se moli za upokojenje Skupštine, svih 250 poslanika u ovoj skupštini i regularno izabrane Vlade Srbije.
Nas su izabrali građani na izborima. Ne znam ko je izabrao Amfilohija – Bog ili Udba, niti me to zanima, to je pitanje za crkvu, ali u ovoj zemlji niko ne može da preti smrću narodnim poslanicima i članovima Vlade. Kada se to prošli put desilo, pa su neki rekli da svako protestvuje u svojoj radnoj odeći, poginuo je predsednik Vlade ove zemlje godinu i po dana nakon toga.
Dakle ili neka Skupština reaguje ili nas dovodite u situaciju da živimo u društvu koje nije iz 21. veka, nego iz 18. veka ili 19, vreme Divljeg Zapada. Hoćemo li se svi braniti od mantijaša na ulici sutra ako ovo prođe nekažnjeno?

Gospodine Đuriću, za razliku od vas, sve vreme sedim u ovoj sali. Nemam ispred sebe ništa od medija. Nisam dobila nikakvu poruku na mobilnom telefonu, koji mi je sve vreme isključen, da bih mogla da pratim sednicu. Zaista ne mogu da odreagujem za nešto u šta nisam upućena.
Da li još neko traži povredu Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Delim mučan utisak posle današnjih izgovorenih reči i mučan utisak kada se služi upokojenje živim ljudima. Međutim, ono što bih kao odgovor dao kolegi koji ne pripada stranci neobaveštenih, a izgleda da je neobavešten ili se trudi da bude neobavešten, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije danas posle tog dešavanja i posle tog mitinga, ili kako već može da se nazove, je dao jednu izjavu. Citiram tu izjavu - Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije istakao je danas da ne podržava udar ni na parlament, ni na Vladu, ni na državu i da se zna u zemlji kako se iznose politički stavovi, kako se organizuje politički život, kroz kakve organizacije i na kakav način i dodao da današnje ponašanje nije u interesu ni građana, ni Republike Srbije.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Nebojša Stefanović je izašao sa svojim jasno izrečenim stavom. Imputacije da ne postoji stav po pitanju tih pretnji koje su iznešene i zbog kojih se i ja kao čovek i kao pripadnik SNS, kao neko ko je jedan od 250 ljudi kome je danas služeno opelo za života, ali mislim da sve te izrečene reči danas dovoljno govore i o onima koji su ih izneli, ali i o onima koji su na takve reči aplaudirali. Ali, siguran sam da je većinskoj Srbiji utisak kao što je utisak u ovoj sali, kao što je gorak ukus u ustima, kao što je nama koji predstavljamo Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ono što ne mogu da dozvolim je da je parlament ostao nem na takve izrečene stavove i ovo je govor i stav gospodina Nebojše Stefanovića.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. koji u prvom stavu kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, podvlačim predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Dakle, ja smatram da je predsedavajući povredio Poslovnik kada je dozvolio reklamaciju člana 27. i dopustio da se reklamira povreda Poslovnika od sveštenika na Trgu Republike, ukoliko je to stvarno učinjeno. To nije bilo na sednici, a Poslovnik jasno kaže da to treba da bude učinjeno na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi. Povredu može da učini predsednik Narodne skupštine. Dakle, predsednik Narodne skupštine nije na Trgu Republike držao opelo Skupštini, pa prema tome, ako je Poslovnik povređen, njega ne može da povredi vladika na nekom mitingu na Trgu Republike, ma koliko to nekom čudno izgledalo.
Takođe, bilo bi smešno kada bih ja rekao da se određeni narodni poslanik popeo na neku planinu, na neko zimovanje i tamo je loše pričao o Skupštini Republike Srbije i time je povredio Poslovnik. Dakle, nikada mi nije palo na pamet da kažem da je neko otišao na zimovanje, na letovanje, da ga je ubila visinska razlika, da je tamo vrlo loše govorio o Narodnoj skupštini i o Republici Srbiji i da je time povredio Poslovnik, jer to je uradio negde u nekoj belosvetskoj zemlji, daleko od nas i samim tim, predsednik Skupštine nije mogao povrediti Poslovnik, kao što ni vladika, ma šta da je uradio, nije mogao povrediti Poslovnik, a kamo li predsednik Narodne skupštine koji nije bio na Trgu Republike. Hvala.