Hvala.
Dakle, jasno nam je da nije povređen član 32. s obzirom da svako ima pravo da po članu 103. iskoristi svoje pravo da reklamira povredu Poslovnika, tako sam dozvolila gospodinu Atlagiću da to uradi.
Reč ima gospodin Đurđević. Izvolite.

U vezi Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata, ako sam vas dobro razumeo, gospodine Milivojeviću, vaša primedba ili sugestija je bila da treba predvideti da se objavljuju i zakoni koji više ne važe, koji su prethodno važili. To je ugrađeno u zakon.
Možda vas nisam dobro razumeo, znači u članu 28. stoji da pravno-informacioni sistem koji je dostupan na internet stranici JP "Službeni glasnik", sadrži arhivu službenih glasila. Znači, sva službena glasila koja su objavljena od 1945. godine pa na dalje. Tako da, i zakon koji je ukinut, koji više nije na snazi, koji je derogiran nekim novijim zakonom, svako ko ima pristup pravno-informacionom sistemu moći će da se upozna sa tekstom tog zakona. Hvala.

Hvala.
Sledeći govornik je narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću prvo o Predlogu zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i pohvaliti taj zakon iz prostog razloga što će nam štedeti papir. Time što štedi papir pomoći će i u zaštiti životne sredine. Manje će drveća postradati zato što će, umesto štampane verzije, veliki broj pravnika i građana koristiti elektronsku verziju.
Dakle, novina u ovom zakonu je da, pored štampane verzije, bude i elektronska i da ta elektronska verzija bude dostupna na internetu.
Time će pomoći i nama, narodnim poslanicima. Do sada smo imali priliku da samo predloge zakona dobijamo u elektronskom obliku i da to možemo da skinemo sa interneta i kada sve to bude dopunjeno amandmanima nikada nismo imali priliku da u istom elektronskom obliku uporedimo zakone koji su počeli od predloga zakona, o onoj verziji koja je usvojena, dakle i ona koja je objavljena, nikada nismo mogli to da uporedimo, posebno nismo mogli da uporedimo u elektronskom obliku radi lakšeg pregleda. To će sada biti dostupno.
Da vas podsetim i na činjenicu da je, ne tako davno, jedna verzija zakona, a sigurno na vlasti nismo bili mi, bila usvojena u Skupštini, da bi kod predsednika Republike došla druga. Verujem da se moglo desiti da bude objavljena i treća.
Ovim zakonom se takva mogućnost izbegava, jer svako može na internetu da pronađe verziju koja je objavljena, a takođe gledaoci mogu da prate ovaj prenos. Takođe mogu da uporede sa predlogom zakona i tačno ćemo znati šta je predloženo, šta je usvojeno i na najbrži način omogućiće nam da utvrdimo i šta je objavljeno u "Službenom glasniku". S te strane svaka pohvala za predlagača ovog zakona.
Što se tiče Zakona o izmeni i dopunama Zakona u krivičnom postupku, već je rečeno da će poslanička grupa kojoj pripadam podržati taj zakon.
Voleo bih da ovaj zakon, pošto je vrlo kratak, a u ovom elektronskom obliku ima jednu grešku, u drugom stavu stoji "za osuđenog sradnika", a treba da piše valjda "saradnika", pa bih voleo prvo to da se ispravi. Dakle, ovaj zakon veoma kratak kakav jeste, mislim da je mogao da bude predmet nekog amandmana, jer smo već do sada imali, čini mi se, dve ili tri izmene i dopune Krivičnog zakonika.
U sadašnjim društvenim i ekonomskim okolnostima bojim se da će nam trebati mnogo dopuna u izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku s obzirom na porast kriminala, s obzirom na ekonomsku i društvenu situaciju u kojoj žive građani naše zemlje.
Mislim da je i ovaj zakon, kao i neke buduće izmene, da je trebao biti predmet jedne temeljne izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku, jer ovo se ponavlja. Svaka dva meseca menjamo Zakon o krivičnom postupku. Dakle, s te strane mislim da je ovo moglo proći kao amandman u nekoj bivšoj izmeni ili je to moglo proći u nekoj sledećoj izmeni.
Ovde u obrazloženju takođe se navode imena dva lica koja su već osuđena, za koje nemam nijedne dobre reči da kažem. Dakle, Zakon gotovo da je malo personalan i naglašavaju se dve osobe koje su pravosnažno osuđene. Da ponovim još jednom, o njima ne mislim ništa dobro i mislim da je dobro da budu predmet ovog zakona.
Međutim, u ovom predlogu izmene i dopuna Zakona o krivičnom postupku takođe stoji da, sem najstrože kažnjenih od 40 godina zatvora, se ovo odnosi i na lica koja su osuđena kao nosioci, odnosno organizatori kriminalne grupe. Tu već imamo problem.
Ovde imamo poslanika koji kaže – znamo mi šta se dešavalo. Evo ja baš
nisam siguran da znamo šta se sve dešavalo za vreme bivšeg režima, ali sam siguran da je bilo velikih političkih pritisaka na sud.
Nedavno je u javnosti kao predmet političkog pritiska na pravosuđe na izašao slučaj Brisa Tatona. Dakle, ta presuda organizatoru te grupe i članovima te grupe doneta je pod neviđenim političkim pritiskom ne samo političara, već i pod političkim pritiskom i samog tužilaštva. To smo nedavno videli u javnosti, da ta presuda baš i nije bila van svake sumnje, a pošto tih grupa, tzv. mafija, ima jedno stotinak, koje su fabrikovane za vreme vladavine bivšeg režima, bojim se da ćemo uskratiti mogućnost mnogim vođama tih organizovanih grupa, tu ne govorim o one dve osobe zbog kojih je predlagač zakona i predložio najverovatnije ovaj zakona, ali ćemo doći u situaciju da vođe tzv. kriminalnih grupe, koje su postale zbog političkog pritiska i osuđene zbog toga i koje nisu osuđene van svake sumnje, već zbog uticaja politike, funkcionera, pa i nekih ljudi koji su bili zaposleni u tužilaštvu, koji se baš ne mogu nazvati onako svecima i nosiocima visokih pravosudnih funkcija, nezavisnim institucijama, odnosno nezavisnim predstavnicima nezavisnih institucija. Dakle, verujem da svi znate koliko su portparoli tužilaštva se ogrešili o neke slučajeve, o nezavisno pravosuđe. Dakle, to pravosuđe koje je bilo ne reformisano, nego deformisano, nije donosilo takve presude.
Treba da vas podsetim na presudu za putarsku mafiju. Vođama putarske mafije presuda je saopštena u sledećem obliku, da sud žali što u toku sudskog postupka nije došao do pravih počinioca, odnosno što je kaznio periferne počinioce, koji su nazvani organizovanim kriminalcima, putarskom mafijom.
Bilo bi vrlo zanimljivo šta bi oni danas posle promena mogli reći, oni koji su osuđeni za krivično delo organizatora u organizovanoj kriminalnoj grupi. Bilo bi jako zanimljivo šta bi oni nama mogli reći o tome ko su bili njihovi nalogodavci i ko su bili pravi izvršioci krivičnog dela po pitanju putarske mafije i veliki malverzacija sa velikim novčanim sredstvima.
Dakle, ovaj zakon ne samo da sankcioniše te najteže kriminalce do 40 godina, već sankcioniše i razne kriminalne grupe za koje hoću da podvučem da nije baš 100% utvrđeno u tim sudskim postupcima koji su vršeni pod političkim pritiscima, da su oni van svake sumnje organizatori tih kriminalnih grupa, a govorim pre svega o putarskoj i raznim mafijama koje su u buljucima isporučivani za vreme vladavine bivšeg režima pravosuđu, da se valjda ne bi došlo do onih najvećih počinioca krivičnih dela, odnosno najvećih malverzacija sa najvećim iznosima u ovoj državi.
Bilo bi takođe zanimljivo reći šta će biti u slučaju, recimo, kod Razvojne banke i Fonda za kapitalna ulaganja ukoliko to bude neka kriminalna osuđena grupa, šta bi ti ljudi mogli reći, ko su pravi inspiratori i nalogodavci neviđene pljačke u ovoj zemlji?
Podržaću ovu izmenu zakona, mada po meni ona ne obuhvata na jedinstven način kompleksnost ovog problema, jer zaista postoje ti izvršioci koji nikako ne smeju da budu osuđeni saradnici, ali takođe postoje neke grupe kojima se na vrlo čudno načine sudilo, koje bi mogle da pomognu da se rasvetle do kraja ti slučajevi, a ja sam naveo putarsku mafiju kao za primer i naveo sam za primer osuđenu grupu za koju se sada u javnosti, već i vrapci znaju, da je osuđena pod političkim pritiskom. Znači, grupa tzv. "Bris Taton", grupa koja je učestvovala u tuči, gde je među osuđenima došlo i do toga da lica koja su bila sasvim na drugom mestu, koja su bila u rukama policije, budu osuđena da su bila na mestu na kome je došlo do tuče, došlo do neviđene tragedije. Bojim se za te grupe koje bi nam nešto mogle reći, da ovaj zakon nije baš na kompletan način to obradio.
Mislim da neko ko je pravnik je trebao zakon dopuniti i krivičnim delom, koje bi nazvao - krivično delo preterane korupcije, nedavno sam rekao i preteranog čerupanja naroda, jer se bojim da u tom segmentu nismo dovoljno popravili Krivični zakonik. On mora biti daleko strožiji, ne samo zbog bivše vlasti, već i mogućih krivičnih dela koje može uraditi sadašnja vlast, ili neka buduća vlast, u tom smislu moramo da delujemo i da ne dođemo u situaciju da male lopove šaljemo u zatvor, a pred velikima da skidamo kape. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 106. i 107. a donekle ovako izlaganje gospodina Rističevića može se podvesti pod član 104. Bojim se da je pogrešno protumačio predlog izmena i dopuna.
` Naime, nisu dva lica pomenuta, nego tri lica. Osim toga ovaj zakon jeste parcijalan, ali kod nas se vremenom sve donosi parcijalno. Sem toga zašto je donet u ovom obliku i zašto je menjana samo jedna, budući da je sve pogrešno protumačeno. Za to bi trebalo da traži odgovor od ministra pravde, budući da smo ga i mi pitali, ali ministar pravde iz nekog razloga danas nije prisutan, a na nekim drugim sednicama, kada se govori o aflatoksinu je prisutan.
Tako da, sva ova pitanja gospodina Rističevića, mislim da bi pre bila upućena, i da bi merodavniji za davanje odgovora na njih bio ministar Selaković, pošto je i sam rekao - neko ko je pravnik trebao bi da predvidi neko krivično delo. Imamo mi tog nekog pravnika, i odaziva se na Nikola Selaković, ministar pravde, pa kao ovlašćeni predlagač nek učini sve što je moguće, a za početak, složiću se sa mnogim govornicima da je neophodno da se uradi ono što sam već nekoliko puta nagovestila ovde kao ovlašćenom predlagaču, a to je da konačno Ministarstvo pravde uradi jedan potpuno nov predlog ZKP, a ne ovako parcijalno, nažalost, da mi kao opozicioni poslanici, da menjamo ili dopunjujemo pojedine njegove odredbe. Hvala

Hvala. Samo da objasnim. Ne znam čime sam povredila član 106, pošto je vama jasno da ste vi tokom svog izlaganja replicirali gospodinu Rističeviću, tako da ovo vreme ću oduzeti od vaše poslaničke grupe u skladu sa Poslovnikom.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, kao predstavnik predlagača. Izvolite.

Prvo, mislim da zbog javnosti treba da otklonimo neke dileme. Kolegu Rističevića izuzetno poštujem, ali kolega Rističević nije pravnik i to se u nekoj meri videlo iz njegovog izlaganja, bez obzira na sav uloženi trud.
Naime, svaki zakon treba da bude u skladu sa duhom vremena, sa potrebama vremena, i sa potrebama društva. To predstavnik Ministarstva pravde i direktor Sekretarijata za zakonodavstvo najbolje zna. Svako društvo koje u zakonodavnom smislu ne prati život dolazi u disbalans i plaća posledice neusklađenosti zakonodavstva sa potrebama života.
Zakon nije personalan, on se tiče svih lica. Naše krivično zakonodavstvo je takvo da je ukinuta smrtna kazna, da ne postoji kazna doživotnog zatvora, i da je maksimalna predviđena kazna 40 godina zatvora. To znači, da neko potencijalno može ubiti na stotine hiljada ljudi, on će dobiti maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, a opet ako ne ukinemo postojeću odredbu, može sa tužilaštvom zaključiti sporazum i biti osuđeni saradnik, što mislimo da nije cilj i svrha, ni generalne ni individualne prevencije.
Drugo, mi ćemo sa usvajanjem ovih izmena, sve potencijalne izvršioce krivičnih dela odvratiti sa generalnom prevencijom od same pomisli na vršenje ovakvih krivičnih dela. Zamislite kada bi neko ko je na posebno surov i svirep način izvršio brojna krivična dela, pritom, pokazao veliku beskrupuloznost, bio na slobodi kao osuđeni saradnik. To bi značio veliki motiv za potencijalne izvršioce krivičnih dela koji bi imali jednostavnu računicu - izvršiću mnoga krivična dela, a onda ću se ponuditi da budem osuđeni saradnik i naći ću se na slobodi.
Prema tome, ova naša izmena se ne tiče ni jednog jedinog konkretnog slučaja. Mi smo nažalost, do naše skorije prošlosti imali situaciju da je na kladionicama u vazduhu visio trenutak kada će se pucati na premijera i nažalost, taj trenutak je i došao. Imali smo situaciju da se ovde ubijaju politički protivnici, da se država time na neki način bavila i ovo mora da bude jedan radikalno bolji raskid sa našom skorijom prošlošću i opomena za sve potencijalne buduće izvršioce ovakvih krivičnih dela da se od izvršenja ovih krivičnih dela suzdrže. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, replika.

Dame i gospodo reći ću da na sreću nisam pravnik. Na primedbu da nisam pravnik, reći ću da na sreću nisam pravnik. Pravnici su ovu državu veoma usrećili.
Nisam govorio o počiniocima najtežih krivičnih dela. Rekao sam da u tom delu podržavam zakon. Ali sam rekao da je za vreme bivšeg režima bilo političkih pritisaka i da su neke grupe označene kao organizovane kriminalne grupe i da se ovim izmenama sprečava da recimo, vođe osuđene putarske mafije kaže ko je nalogodavac onog celog posla oko malverzacije sa sredstvima od putarina. Dakle, sud sam je rekao da žali prilikom donošenja presude što nisu utvrdili prave počinioce, već su kaznili periferne krivce. Oni su osuđeni za organizovani kriminal i danas vođa te organizovane putarske mafije više ne može da bude osuđeni saradnik. Deset puta podvukao, da pri tome podržavam ovaj deo da lica koja su osuđena na 40 godina zatvora, posebno ona dva koja nisam ja upisao imenom i prezimenom, već vi u vaše obrazloženje. U potpunosti sam protiv da oni budu bilo kakvi svedoci saradnici ili osuđeni saradnici kako vi kažete. Nisam personalno naveo imena i prezimena nekih osuđenih lica, nego vi. To se ovde vidi.
Podržavam vaš napor da oni ne mogu to da budu, ali takođe kažem da je bilo političkih procesa gde su neke grupe fabrikovane u razne mafije gde bi bilo vrlo zanimljivo čuti šta oni imaju da kažu. Iznenadio sam se da ste našli da imam nešto protiv zakona, posebno protiv ovog prvog dela, pa ste čak rekli – pucanje na premijera. Nikad, niispodčijih skuta ne pijem rujno vino. Ne znam gde ste to videli u mom izlaganju. Znam stavove jedne stranke u to vreme, koja sada tvrdi nešto sasvim drugačije. Vrlo dobro znam koliko su kritikovali baš tog premijera koji je na nesreću ubijen ispred zgrade Vlade. Hvala.