Poštovana predsedavajuća, žao mi je što u sali nije gospodin Dejan Đurđević, jer sam prvo za njega imao jedan apel, da ga zamolimo da se ovi zakoni na koje stalno podnosimo amandmane, moje kolege i ja, a tiče se pravopisnih grešaka, urednije pišu, a ja ću govoriti o obe tačke dnevnog reda.
Prvo ću govoriti o zakonu o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku i u tom kontekstu, imam iskreno žaljenje što u sali nema ministra pravde, gospodina Selakovića.
Razumem da on ima obaveze da se obrati desničarskim organizacijama i eventualno organizatorima oko ovog skupa 28. juna zbog politike o KiM, verovatno će on tu učestvovati, pošto su mu to drage organizacije, ali bi mi bilo mnogo draže da učestvuje u radu parlamenta.
Zašto to kažem? Kada je reč o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, imam sve pohvale za ovaj predlog od svojih kolega iz SPO i DHSS, jer to je dobro i dobro je zbog toga što mi znamo šta se sve u ovoj zemlji dešavalo i ko su sve lica koja su osuđena na kazne zatvora od 40 godina.
Dvojica od njih su Milorad Luković Legija, jedan od organizatora ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića i predsednika Republike, doduše, nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića.
S obzirom da ljudi koji i sada sede u vlasti, činili su vlast kada su neki od najstrašnijih zločina počinjeni, počinjeni su za vreme njihovog mandata, kada su se drugačije zvali, a isti ti ljudi su u ovoj sali imali svoje političke predstavnike kao narodne poslanike.
Jedan narodni poslanik koji se zvao Tomislav Nikolić, a sada je predsednik Republike, kazao je – Kada dođem na vlast, preispitaću presudu za ubistvo Milorada Lukovića Legije. Ta strašna rečenica ne sme biti zaboravljena i zbog te strašne rečenice dobro je što imamo ovakav zakon koji onemogućuje takve pojedince da uzurpiraju vlast, preispituju presude i daju status zaštićenog svedoka i da iskoriste svoj politički uticaj, da ti ljudi dobiju status zaštićenog svedoka.
U tom kontekstu, žao mi je što u sali nema ministra pravde, razumem njegovu ljubav prema ekstremnim organizacijama, verovatno mu je bilo preče da planira skup 28. juna. Sada ću da se nadovežem na zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i da kažem da je taj zakon veoma važan, da ćemo ga mi podržati, ali u članu 5. ovog zakona kaže se da je obaveza u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju zakona, kada je reč o aktima predsednika Republike i ukazi o dodeli odlikovanja, ali mi je veoma žao što se u "Službenom glasniku" po predlogu ovog zakona neće objavljivati i akti pomilovanja, jer Tomislav Nikolić je pomilovao dr Gojka Inića, osuđenog pravosnažnom presudom Kruševačkog suda zbog korupcije.
Time je pokazao kako se bori protiv korupcije. Istovremeno, smatram da bi bilo u redu da u "Službenom glasniku" imamo imena i drugih pomilovanih lica, koja eventualno mogu aktom predsednika Republike da dobiju akt pomilovanja i nema potrebe da te ljude krijete. Javnost će svakako saznati da se to desilo. Ima pravo da zna ko je amnestiran, ko je pomilovan i da li ti amnestirani prebijaju lidera LDP partije i drugih opozicionih stranaka ili ih koristite da ih vodite autobusima u Kosovsku Mitrovicu da tamo zastrašuju ljude koji imaju drugačiji stav kada je reč o vašoj politici o KiM. Zato je dobro da njihova imena budu objavljena u "Službenom glasniku", da znamo ko vam je podrška u kriznim trenucima i kriznim situacijama, imenom i prezimenom.
Zato kažem, mi ćemo ovaj zakon podržati uz očekivanje da nadležni odbor predloži da se na član 5. doda amandman, napiše amandman, i da se kaže da se u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju, ukazi o dodeli odlikovanja, ali i ukazi o aktu pomilovanja. Dobro je da znamo i ko dobija orden. Mislim da orden samo još nije dobila mentorska komisija kod koje je Tomislav Nikolić radio diplomski rad, svi drugi su odlikovani. Kažem, dobro je da znamo imena i prezimena ljudi koji su pomilovani, zbog toga što ti ljudi koji se amnestiraju i bivaju pomilovani, vrlo često ponovo učestvuju u krivičnim delima i to najčešće kada je reč o opozicionim liderima.
Podsetiću da je u Segedinu fizički napadnut i prebijen lider jedne opozicione stranke, Čedomir Jovanović, sa još troje, sa suprugom koja je majka četvoro dece i još dvoje ljudi koji su brutalno prebijeni.
Dakle, dobro je, gospodine Đurđeviću, što ste se vratili u salu. Moram da kažem da mi je drago da vi sedite tu kada je reč o ovom Zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ali mi je podvlačim žao što nije sa nama ministar Selaković, to sam rekao, a pošto niste bili u sali, ponoviću. Vrlo često nam u skupštinsku proceduru dolaze zakoni koji su gramatički pogrešno napisani. Zamolite ljude koji rade u vašim službama, zamolite ljude iz Vlade da makar ti zakoni budu urađeni u onoj formi koju nalaže gramatika srpskog jezika.
Naravno, ovaj zakon ćemo podržati, jer će unaprediti efikasnost državne uprave, pružiće građanima Srbije mogućnost da budu pravovremeno informisani o svim zakonima koji se donose, o svim aktima koji se donose. Nije potpun zbog ove manjkavosti, kada je reč o članu 5. i aktima predsednika Republika. Posebno cenimo napore da se u elektronskoj formi zakoni objavljuju i budu dostupni građanima Republike Srbije. Probajte da iskoristite i druge vidove savremene komunikacije.
Nije loše da građani Srbije imaju mogućnost da se upoznaju i sa prethodnim zakonom, tako je on glasio, tako glasi i sadašnji zakon. Dobro je da, naravno u skladu sa vašim mogućnostima, vodite računa da se naročito dobro primenjuje ovaj zakon, kada je reč o presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer veliki broj naših građana je prinuđen da zbog određenih manjkavosti potraži pravdu pred međunarodnim institucijama.
Dobro je da znamo zbog čega je neko dobio spor protiv Republike Srbije i da to zaista bude objavljeno u "Službenom glasniku" i u elektronskoj formi. Posebno je dobro da se objavljuju propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja, jer to je takođe jedan dobar iskorak ka demokratizaciji našeg društva. Posebno je dobro da se donose akti državnog veća tužilaca ili sudova javnih tužilaštava.
Za kraj, moram samo da napomenem da apsolutno delim ono vaše mišljenje, kada je reč o ustavnim amandmanima. Mi smo i 2000. godine imali ustavne amandmane i ovaj zakon svakako nije pokušaj da neko na mala vrata promeni najviši pravni akt ove države ili da izigra javnost, ali s druge strane, podvlačim, oba zakona su dobar iskorak ka daljoj demokratizaciji našeg društva i dobar pokazatelj da kada se hoće, onda ti napori ka uspostavljanju jednog demokratskog modela kontrole vlasti bivaju vrlo uspešni i da ti napori i ti tromi, nekada nespretni koraci ka poboljšanju sveopšteg ambijenta u kome živimo, mogu da budu uspešni samo kada se hoće.
Na žalost, kažem, mi živimo u državi u kojoj parlament u vreme redovnog zasedanja ne radi baš redovno, verovatno ćemo u julu da radimo, ali u junu, julu, avgustu ćete verovatno imati veću aktivnost "Službenog glasnika", jer će se više zakona, tada će se probuditi iz zimskog sna, pa ćete bolje raditi, bolje će "Službeni glasnik" te zakone, koje ćete tada po nuždi donositi, a ne po tome što želite da napravite napredak, verovatno će se i vanredna izdanja štampati. Za sada radimo, kažem, ovako neefikasno, ali ova dva zakona su ipak dobri primeri da kada hoćete, možete da radite. Dobro, ne moramo baš mnogo da vas na to teramo. Hvala.
