Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 14.05.2013.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

4. dan rada

14.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 15:15

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov.

Pavle Markov

Poštovana predsedavajuća, gospodine Đurđeviću, narodni poslanici, pred nama je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata koji je svoj osnov donošenja našao u potrebi sve šireg prava na obaveštenosti savremenijeg načina objavljivanja, zakona i drugih propisa, a sve u cilju što bolje informisanosti građana Srbije, nad kojima se zakoni i drugi propisi primenjuju. Od 1991. godine, kada je donet osnovni tekst zakona, došlo je do niza usvajanja raznoraznih propisa koji se odnose na pravni položaj organa, organizacija, javnih službi, ustanova, pravnih lica, što je sve uslovljeno da se na jedan sistemski način reguliše delatnost objavljivanja zakona i to sa osnovnim principima ekonomičnosti, efikasnosti, čime će se smanjenjem ili ukidanjem troškova za korisnike unaprediti dostupnost zakona i podzakonskih akata prema svim organima, pravnim i fizičkim licima.
Kao osnovna novina ovog zakona jeste predviđenost elektronskog oblika republičkog službenog glasila, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije, koji bi prema predviđenim rešenjima predstavljao zbirku pravno-relevantnih podataka u elektronskom obliku, korišćenje baze akata, podataka i informacija iz navedenog sistema.
Elektronska izdanja službenih glasila su zajedno sa štampanim izdanjem, u najvećem broju zemalja, utvrđena kao zvanična izdanja, čime se ovim zakonom svrstavam u ovu grupu razvijenih zemalja, odnosno u 27 zemalja članica EU postoje elektronska izdanja, a od toga u 25 zemalja pristup on-lajn izdanju službenih glasnika, besplatan je za sve korisnike, osim Rumunije, Litvanije, dok 24 zemlje imaju i štampana izdanja.
Uvodnom odredbom zakona, vrši se razrada ustavnih rešenja i utvrđuje se da je "Službeni glasnik" Republike Srbije, republičko službeno glasilo u kojem se, saglasno ustavnoj obavezi objavljuje Ustav, zakoni, podzakonski opšti akti republičkih organa i organizacija, imalaca javnih ovlašćenja, koji obavljaju poslove iz nadležnosti Republike Srbije.
Glavom II ovog zakona uređena su pitanja obaveznog objavljivanja akata u "Službenom glasniku" i vrste izdanja.
Glavom III uređena su pitanja u vezi sa načinom objavljivanja zakona i drugih propisa i akata, odnosno ko utvrđuje tekst akta koji se objavljuje sa dinamikom objavljivanja, kao i pitanje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Glavom IV ovog zakona uređena su pitanja u vezi sa načinom, o stvaranju i izdavanju u "Službenom glasniku" i njegovim oblicima, dok je Glavom V uveden pravno-informacioni sistem Republike Srbije koji bi prema predviđenim rešenjima predstavljao zbirku podataka u elektronskoj formi sa registrom propisa i drugih akata objavljenih u "Službenom glasniku".
Na kraju, Glavom VII utvrđeni su posebni načini objavljivanja, čime je zaokružen sistem i razrađena ustavna obaveza objavljivanja zakona i drugih propisa.
Treba napomenuti da će se za potrebe pravno-informacionog sistema u budžetu obezbeđivati minimalno potreban iznos sredstava za nesmetano obavljanje delatnosti, izdavanje "Službenog glasnika", dok će omogućavanje besplatnog pristupa važećim propisima dovesti do pada prihoda po osnovu pretplate na štampana i elektronska izdanja "Službenog glasnika", zbog čega je neophodno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, kako bi sprovođenje zakona bilo opravdano.
Rešenja iz ovog zakona će pozitivno uticati na rad državnih organa, privrednih subjekata i građana i to tako što će, između ostalog, stvaranje uslova za korišćenje elektronske verzije, glasila smanjiti troškove i njegove nabavke i distribucije koje pomenuti subjekti sada snose, te će se stvoriti uslovi za bržu dostupnost republičkog službenog glasila, i to svim zainteresovanim subjektima, kvalitetniji rad državnih organa, privrednih subjekata i time poboljšati ukupnu efikasnost društva.
Takođe, rešenja iz ovog zakona će pozitivno uticati na obezbeđivanju delatnosti javnog preduzeća koje izdaje "Službeni glasnik".
Kontrola sprovođenja rešenja i zakona, obezbediće se kroz rad i delovanje nadzornog odbora javnog preduzeća i obavljanje u vezi sa kontrolom, koje vrši osnivač nad javnim preduzećem.
Sve su ovo razlozi da više nego pozitivno ocenimo jedan ovako neprimetan, ali koristan predlog zakona, i u što većem broju ga podržimo, što će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje učiniti.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, žao mi je što u sali nije gospodin Dejan Đurđević, jer sam prvo za njega imao jedan apel, da ga zamolimo da se ovi zakoni na koje stalno podnosimo amandmane, moje kolege i ja, a tiče se pravopisnih grešaka, urednije pišu, a ja ću govoriti o obe tačke dnevnog reda.
Prvo ću govoriti o zakonu o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku i u tom kontekstu, imam iskreno žaljenje što u sali nema ministra pravde, gospodina Selakovića.
Razumem da on ima obaveze da se obrati desničarskim organizacijama i eventualno organizatorima oko ovog skupa 28. juna zbog politike o KiM, verovatno će on tu učestvovati, pošto su mu to drage organizacije, ali bi mi bilo mnogo draže da učestvuje u radu parlamenta.
Zašto to kažem? Kada je reč o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, imam sve pohvale za ovaj predlog od svojih kolega iz SPO i DHSS, jer to je dobro i dobro je zbog toga što mi znamo šta se sve u ovoj zemlji dešavalo i ko su sve lica koja su osuđena na kazne zatvora od 40 godina.
Dvojica od njih su Milorad Luković Legija, jedan od organizatora ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića i predsednika Republike, doduše, nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića.
S obzirom da ljudi koji i sada sede u vlasti, činili su vlast kada su neki od najstrašnijih zločina počinjeni, počinjeni su za vreme njihovog mandata, kada su se drugačije zvali, a isti ti ljudi su u ovoj sali imali svoje političke predstavnike kao narodne poslanike.
Jedan narodni poslanik koji se zvao Tomislav Nikolić, a sada je predsednik Republike, kazao je – Kada dođem na vlast, preispitaću presudu za ubistvo Milorada Lukovića Legije. Ta strašna rečenica ne sme biti zaboravljena i zbog te strašne rečenice dobro je što imamo ovakav zakon koji onemogućuje takve pojedince da uzurpiraju vlast, preispituju presude i daju status zaštićenog svedoka i da iskoriste svoj politički uticaj, da ti ljudi dobiju status zaštićenog svedoka.
U tom kontekstu, žao mi je što u sali nema ministra pravde, razumem njegovu ljubav prema ekstremnim organizacijama, verovatno mu je bilo preče da planira skup 28. juna. Sada ću da se nadovežem na zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i da kažem da je taj zakon veoma važan, da ćemo ga mi podržati, ali u članu 5. ovog zakona kaže se da je obaveza u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju zakona, kada je reč o aktima predsednika Republike i ukazi o dodeli odlikovanja, ali mi je veoma žao što se u "Službenom glasniku" po predlogu ovog zakona neće objavljivati i akti pomilovanja, jer Tomislav Nikolić je pomilovao dr Gojka Inića, osuđenog pravosnažnom presudom Kruševačkog suda zbog korupcije.
Time je pokazao kako se bori protiv korupcije. Istovremeno, smatram da bi bilo u redu da u "Službenom glasniku" imamo imena i drugih pomilovanih lica, koja eventualno mogu aktom predsednika Republike da dobiju akt pomilovanja i nema potrebe da te ljude krijete. Javnost će svakako saznati da se to desilo. Ima pravo da zna ko je amnestiran, ko je pomilovan i da li ti amnestirani prebijaju lidera LDP partije i drugih opozicionih stranaka ili ih koristite da ih vodite autobusima u Kosovsku Mitrovicu da tamo zastrašuju ljude koji imaju drugačiji stav kada je reč o vašoj politici o KiM. Zato je dobro da njihova imena budu objavljena u "Službenom glasniku", da znamo ko vam je podrška u kriznim trenucima i kriznim situacijama, imenom i prezimenom.
Zato kažem, mi ćemo ovaj zakon podržati uz očekivanje da nadležni odbor predloži da se na član 5. doda amandman, napiše amandman, i da se kaže da se u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju, ukazi o dodeli odlikovanja, ali i ukazi o aktu pomilovanja. Dobro je da znamo i ko dobija orden. Mislim da orden samo još nije dobila mentorska komisija kod koje je Tomislav Nikolić radio diplomski rad, svi drugi su odlikovani. Kažem, dobro je da znamo imena i prezimena ljudi koji su pomilovani, zbog toga što ti ljudi koji se amnestiraju i bivaju pomilovani, vrlo često ponovo učestvuju u krivičnim delima i to najčešće kada je reč o opozicionim liderima.
Podsetiću da je u Segedinu fizički napadnut i prebijen lider jedne opozicione stranke, Čedomir Jovanović, sa još troje, sa suprugom koja je majka četvoro dece i još dvoje ljudi koji su brutalno prebijeni.
Dakle, dobro je, gospodine Đurđeviću, što ste se vratili u salu. Moram da kažem da mi je drago da vi sedite tu kada je reč o ovom Zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ali mi je podvlačim žao što nije sa nama ministar Selaković, to sam rekao, a pošto niste bili u sali, ponoviću. Vrlo često nam u skupštinsku proceduru dolaze zakoni koji su gramatički pogrešno napisani. Zamolite ljude koji rade u vašim službama, zamolite ljude iz Vlade da makar ti zakoni budu urađeni u onoj formi koju nalaže gramatika srpskog jezika.
Naravno, ovaj zakon ćemo podržati, jer će unaprediti efikasnost državne uprave, pružiće građanima Srbije mogućnost da budu pravovremeno informisani o svim zakonima koji se donose, o svim aktima koji se donose. Nije potpun zbog ove manjkavosti, kada je reč o članu 5. i aktima predsednika Republika. Posebno cenimo napore da se u elektronskoj formi zakoni objavljuju i budu dostupni građanima Republike Srbije. Probajte da iskoristite i druge vidove savremene komunikacije.
Nije loše da građani Srbije imaju mogućnost da se upoznaju i sa prethodnim zakonom, tako je on glasio, tako glasi i sadašnji zakon. Dobro je da, naravno u skladu sa vašim mogućnostima, vodite računa da se naročito dobro primenjuje ovaj zakon, kada je reč o presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer veliki broj naših građana je prinuđen da zbog određenih manjkavosti potraži pravdu pred međunarodnim institucijama.
Dobro je da znamo zbog čega je neko dobio spor protiv Republike Srbije i da to zaista bude objavljeno u "Službenom glasniku" i u elektronskoj formi. Posebno je dobro da se objavljuju propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja, jer to je takođe jedan dobar iskorak ka demokratizaciji našeg društva. Posebno je dobro da se donose akti državnog veća tužilaca ili sudova javnih tužilaštava.
Za kraj, moram samo da napomenem da apsolutno delim ono vaše mišljenje, kada je reč o ustavnim amandmanima. Mi smo i 2000. godine imali ustavne amandmane i ovaj zakon svakako nije pokušaj da neko na mala vrata promeni najviši pravni akt ove države ili da izigra javnost, ali s druge strane, podvlačim, oba zakona su dobar iskorak ka daljoj demokratizaciji našeg društva i dobar pokazatelj da kada se hoće, onda ti napori ka uspostavljanju jednog demokratskog modela kontrole vlasti bivaju vrlo uspešni i da ti napori i ti tromi, nekada nespretni koraci ka poboljšanju sveopšteg ambijenta u kome živimo, mogu da budu uspešni samo kada se hoće.
Na žalost, kažem, mi živimo u državi u kojoj parlament u vreme redovnog zasedanja ne radi baš redovno, verovatno ćemo u julu da radimo, ali u junu, julu, avgustu ćete verovatno imati veću aktivnost "Službenog glasnika", jer će se više zakona, tada će se probuditi iz zimskog sna, pa ćete bolje raditi, bolje će "Službeni glasnik" te zakone, koje ćete tada po nuždi donositi, a ne po tome što želite da napravite napredak, verovatno će se i vanredna izdanja štampati. Za sada radimo, kažem, ovako neefikasno, ali ova dva zakona su ipak dobri primeri da kada hoćete, možete da radite. Dobro, ne moramo baš mnogo da vas na to teramo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Povreda Poslovnika.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Samo se prijavite. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 106, stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Upozoravam vas da prethodni govornik je izašao dva, tri puta i govorio o Tomislavu Nikoliću, to nije na dnevnom redu. Radi upozorenja, on za nas nije Tomislav Nikolić, nego predsednik Republike Srbije. Prema tome, on je predsednik svih građana, bez obzira da li smo u opoziciji ili poziciji i to se radi kontinuirano na zadnjim sednicama.
Nije dobro za nas narodne poslanike da komentarišemo presude sudova. Ostavimo to, jer nismo zakonodavno telo, ostavimo to sudovima. Hvala, izvinite na intervenciji.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Potpuno se slažem sa vama gospodine Atlagiću. Zaista, molim sve narodne poslanike da govore o tački dnevnog reda.
Reč ima gospodin Milivojević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Reklamiram povredu Poslovnika, član 32. – potpredsednik Narodne skupštine pomaže predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Kaže se da vi imate ista ovlašćenja kao predsednik Narodne skupštine, ali svakako nemate veća ovlašćenja.
Prema tome, vi ste dužni da narodnog poslanika upoznate, ako već nije imao vremena sam da se upozna, šta je na dnevnom redu, da je na dnevnom redu Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, gde se kaže u tački 5. da se između ostalog u "Službenom glasniku" objavljuju i akti predsednika Republike. Možda vama smeta što je Tomislav Nikolić predsednik Republike, možda vam ne smeta.
Govorio sam o liku i delu narodnog poslanika Tomislava Nikolića, jer taj čovek je bio i narodni poslanik. Ako to nisu ista dva čoveka, zaista se izvinjavam i vama i vašoj poslaničkoj grupi i Tomislavu Nikoliću, ali mislim da je to isti čovek Tomislav Nikolić koji je govorio o Legiji i da je to isti čovek koji je danas predsednik Republike. Ako nije, da se uradi DNK analiza, da vidimo da li su to ta dva ista čoveka ili neki novi Tomislav Nikolić.