Dobar dan poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani direktore, Zakon o krivičnom postupku je zreo za temeljnu promenu. Ušli smo u jedan manir prethodne Vlade, a to je da na svakih par meseci ili na svakih mesec dana ili u svakom redovnom zasedanju imamo bar jednu, a uglavnom je bilo više promena ZKP. To se svodilo po potrebi ili jednog krivičnog postupka ili nekog zaštićenog svedoka ili neko ko je trebao da bude zaštićeni svedok, sve dok nismo menjali zakon, prilagođavali smo kako bi se sve to uskladilo sa tada potrebama aktuelne vlasti.
Ono što kao stranka očekujemo, što smo i tada i sada uvek zagovarali je to da moramo kao država da napravimo jedan zakon o krivičnom postupku koji bi bio u skladu sa realnošću, sa potrebama države i koji bi na određeni način usmerio krivični postupak koji se vodi i uskladio ga sa tim tendencijama koje postoje i koje su dobre i doprinose cilju krivičnog postupka, a to je ustanovljenje istine i pravične presude i zadovoljenje pravde, što je krajnji cilj.
Stručna javnost već duže vremena upozorava na činjenicu da istina u krivičnom postupku više nije moguća, da nije tema, već se sve svodi na skupovima na kojima učestvuje stručna javnost, profesori iz instituta, sa fakulteta, sudije iz sudova, advokati, gde se kaže istina više nije tema postupka, već samo verovatnoća. Po zakonu o verovatnoći se donosi presuda. Da li je 60, 70, 90% pa i neke same sudije kažu da oni presuđuju kada je verovatnoća za nešto 80 ili 85%, što je po nama loše i što može da dovede do toga da presude budu nepravične, budu netačne i da dođemo u situaciju da u nekim slučajevima budu osuđeni oni koji nisu neko delo učinili ili budu strožije ili blaže osuđeni oni koji su neko delo počinili, a za to se ne zna ili se zna pa iz nekih razloga po slobodnom utisku sudije nije došlo do pravične i pravedne osude i samim tim zadovoljenja celokupnog pravnog sistema i žrtvi koje su posledice tog postupka.
Smatramo da je Srbiji neophodna celokupna izmena ZKP, da Srbija donese ili novi Zakonik ili da uđe u temeljne izmene ovog postojećeg Zakonika. Zakon o krivičnom postupku ovakav kakav je sa puno izmena i ako se nastavi ovim tempom izmena više ni sami predlagači zakona neće znati koja je aktuelna verzija ovog zakona. Oni će znati ako se dobro pomuče da ga pronađu, ali u suštini sudska praksa o kojoj ovde dosta govorimo ne može da se formira ukoliko stalno menjamo ZKP. Sudska praksa kao jedan od izvora prava, a to su nas učili na pravnom fakultetu u prvoj godini prava, ne može da postoji ukoliko stalno menjamo zakone i ukoliko ne postoji izvesnost trajanja jednog propisa koji mi donesemo iz zakona. Da li je to ZKP, da li su to zakoni koji određuju kazne ili definišu druge stvari, ne samo u ZKP, već u svim drugim stvarima, ali jedna izvesnost mora da postoji.
Zato apelujemo i tražimo da se pristupi temeljnim izmenama ZKP, pogotovo što radne grupe koje je formiralo prethodno ministarstvo, ministarstvo pre njega i ovo sadašnje ministarstvo već imaju gotove tekstove koje su radili i profesori sa pravnog fakulteta, i sudije i advokati iz svoje prakse. Samo treba da se donese odluka i da se temeljno pristupi izmenama ZKP, za šta se mi zalažemo. Na ovaj način i ovakvim pristupom, sitnim izmenama Zakonika svakih dva tri meseca ne doprinosimo pravnoj sigurnosti i ne doprinosimo istini i zadovoljenju pravde koja je cilj krivičnog postupka. Mi ćemo kao stranka podržati izmene predloga ovog zakona koje su predložili poslanici DHSS.
Drugi deo ove tačke je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata. Važan zakon iako nije posebno atraktivan za raspravu, ali to je zakon koji je važan i predstavlja poslednju kariku u procesu donošenja akata i zakona. Predviđa stupanje na snagu zakona.
Složio bih se sa vama i sa kolegom Mikovićem da je potrebno uvesti jedan termin, a to je stupanje na snagu. Primena i stupanje na snagu mogu da dovedu u zabunu i da odlože stupanje na snagu nekog zakona time što će primena da se odloži. Imamo puno zakona koji još uvek nisu primenjeni. Zakon o notarima čija primena se odlaže, zatim se ide u izmene i to je jedan od zakona koji je bitan za izgradnju pravnog sistema uopšte državne uprave, jer oni preuzimaju jednu nadležnost iz sudstva i državne uprave. Ovde govorimo o potrebi da se zakoni kada stupaju na snagu primenjuju.
Ono što je jako važno jeste saradnja između samog "Službenog glasnika" kao javnog preduzeća koje je dobilo da vrši ovaj važan segment u samoj državnoj upravi, u celom sistemu države, Vlade, Skupštine i ostalih službi i organa koji objavljuju svoje zakone. U tom smislu značaj sekretarijata je bitan, ali to je već ovde pomenuto, sekretarijat je sam dužan da vodi računa o objavljivanju zakona, potkrade se, voleo bih da je to greška ili omaška u prevodu, pošto u Srbiji ustavni amandmani ne postoje, postojali su do 1974. godine i kada su menjali Ustav ustavnim amandmanima, sada u modernoj srpskoj praksi ustavni amandmani ne postoje. Ustav ne poznaje ustavne amandmane kao način promene Ustava. Nađite bilo gde u Ustavu da se Ustav menja ustavnim amandmanima. Ustav poznaje postupak za promenu Ustava. Naravno da može da se menja ceo Ustav na inicijativu, postoji način kako se to menja, ali ustavni amandmani su nešto što je anglosaksonska praksa gde možemo da vidimo ako pratimo pravne serije koje se snimaju u Holivudu, ali u našoj praksi ustavni amandmani još uvek ne postoje. Treba izbeći termin ustavnih amandmana.
Nadamo se da vi kao direktor sekretarijata vodite računa i o tome i da je ovo samo jedna greška koja se omakla, a opravdanje da ako je postojala greška u prethodnom zakonu pa nije izmenjena 2006. godine, ne znači da sada treba da ponovite istu grešku. Ako smo jednom propustili priliku da je promenimo, treba sada iskoristiti priliku i promeniti ovaj član.
Predložili smo amandman kojim se briše – ustavni amandmani i dodaje se - akt o promeni Ustava, što je više usklađeno sa Ustavom i nadam se da ćete imati sluha da jedan takav amandman usvojite.
Druga stvar, u pravu postoji pretpostavka poznavanja propisa. Građani i svi koji su predmet prava imaju obavezu da poznaju propise, da li su oni krivični ili u svakom drugom obliku. Samim tim smatramo da podaci koji budu, dokumenti, sudska praksa, zakoni na pravno-informacionom sistemu budu besplatno dostupni svim građanima.
Ako Ustav pretpostavlja da svi mi znamo propise i da je to način, vi kada potpadnete pod neki krivični postupak ili prekršajni postupak ili pod bilo koji postupak koji država pokrene protiv vas, postoji pretpostavka da vi taj propis znate. Da bi svaki građanin mogao da zna neki propis, ako već ima sankciju za neko određeno ponašanje, država treba da obezbedi da građanin može s tim propisom besplatno da se upozna i to svi građani jednako, da ne budu advokati ili Pravosudna akademija u prednosti na nekim običnim građanima koji isto potpadaju pod te propise kao svi ostali.
Mi kao stranka imamo amandman za to. Treba obezbediti, naravno, da sama država naknadi, ako postoji neki trošak za "Službeni glasnik", da država to nadoknadi. Isto tako smatramo da "Službeni glasnik", njegova prevashodna uloga treba da bude da se bavi objavljivanjem ovih dokumenta, da to bude što ažurnije i bolje i da bude u skladu sa vremenom. Do sada nam je "Službeni glasnik" gubio klijente zato što su ga svi pretekli u tom neformalnom objavljivanju, AIKOM i svi ostali sajtovi i baze podataka koje su postojale. "Službeni glasnik" je pretpostavka tačnosti određenog akta i on mora da bude apsolutno dostupan svima.
Ono što je moja primedba, to je da bi Skupština trebala da ima u nadzornom odboru svog člana, pored Vlade i sekretarijata, da i skupština koja donosi zakone ima svog člana, upravo zbog te redakcije, zbog izmena koje se ovde dešavaju u pravom trenutku. Bilo je raznih slučajeva gde odbor i Vlada donesu neke amandmane, nešto se usvoji, koji nisu potpuno u skladu. To je naš predlog.
Ovaj zakon je poboljšanje u odnosu na prethodne zakone. Mi ćemo, u zavisnosti od toga koji amandmani budu prihvaćeni, u danu za glasanje odlučiti da li ćemo ga podržati. Hvala.