Hvala gospođi predsedavajućoj.

Samo par rečenica u vezi izlaganja poslanika Palalića. Prvo, u vezi troškova. Znači, nema dodatnih troškova. Ništa novo ne uzimamo. Budžetom je sve limitirano, ima preraspodele po tom i tom razdelu, kako kažu finansije.

Što se procene ugroženosti tiče, znate, nismo mi ti koji smo dali ovu procenu, dao je Savet bezbednosti. Savet bezbednosti je dramatizovao situaciju, očigledno oslonjen na informacije i podatke kojima raspolaže. Vi znate da mi volimo da se poštuje Rezolucija 1244, onda moramo da poštujemo i druge rezolucije. Jedna od njih se odnosi na Mali.

Što ste rekli da će se širiti broj pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama, mi se tu trudimo da se širimo, mi hoćemo da se širimo. Ne zbog toga da bi bili bilo čiji poslušnici, već zbog toga što je to dobro za našu zemlju, obezbeđuje je i jača joj ugled. Mi smo sa takvim ponašanjem sve snažniji. Uzmite neku zemlju poput Finske, koja je manja od nas i koja uživa prosto neproporcijalan međunarodni ugled zbog toga što ima oko pet hiljada svojih vojnika po raznoraznim misijama širom sveta. Nemojte misliti da oni ne vole svoje vojnike. Znaju šta rade i mislimo da znamo šta odlično radimo, a učestvujemo u mirovnim operacijama UN. To mora da bude jasno svima, ne u drugim nego u mirovnim operacijama UN. Inače, sasvim je sigurno ne samo članice EU angažovane nego su i mnoge druge zemlje angažovane u operacijama u Maliju. Hvala.

Hvala.
Jovan Palalić, replika.

Gospodine ministre, kada sam govorio o torškovima nisam rekao na koji način će se sredstva iz budžeta Republike Srbije obezbediti nego sam postavio pitanje o udelu sredstava koje Republika Srbija vanredno izdvaja u vezi ove misije u odnosu na ukupna sredstva koja je opredelila EU. Evropska unija nas je pozvala da učestvujemo u toj misiji, vanredno, iznenada, posle donošenja godišnjeg plana o upotrebi vojske. Zašto niste pitali ili razgovarali, kako ste već doneli tu odluku, a mi mislimo da nije trebalo doneti, da oni finansiraju naše učešće.
S druge strane, kada govorite o poštovanju Rezolucije 1244, pa trebali bi da pitamo prvo EU da poštuje tu Rezoluciju 1244 upravo na primeru Kosova. Ona je na primeru Kosova baš se nepoštuje, nego se drastično odstupa od nje.
Naveli ste primer Finske. Slažem se sa vama i slažem se sa vama da se učešćem u mirovnim misijama doprinosi ugledu države i vojske, ali sa EU Finska nema problem koji ima Srbija. Nema problem teritorijalnog integriteta. Mi ne govorimo o misiji UN, govorimo o misiji EU i sporu koji mi imamo sa EU. Ta politika, koju EU, govorim o odbrambenim, bezbednosna politika njena se manifestovala neprijateljski prema Srbiji, upravo na primeru slanja Euleksa na KiM. Taj problem nema Finska. Znači, naš stav je apsolutno za podršku učešća Srbije u misijama koje organizuju UN, ali na poziv EU dok se ovaj spor ne raspravi sa EU mi ne možemo da učestvujemo.

Hvala.
Reč ima ministar Mrkić.

Dakle, oko troškova jasno je šta je vaša primedba i budite uvereni da mi pokušavamo da u dobroj meri bude tako kako vi sugerišete. Nije to završena računica i mi nastojimo da vodimo računa o svojim interesima.

Što se tiče Rezolucije 1244, o tome da li poštuje ili ne poštuje EU, činjenica je da pet članica EU poštuje tu rezoluciju, znači moramo je onda i mi poštovati, ali i sve druge rezolucije Saveta bezbednosti.

Vi ste inače, u onom svom prethodnom govoru pomenuli i Rusku Federaciju i potrebe da razvijamo najbolje moguće veze sa Ruskom Federacijom. Mogu da vas uverim da po našim procenama, mi u ovom trenutku imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom i mogao bih čak ustvrdim da niko, apsolutno niko od naših vlasti ili prethodnih vlada u ovom veku nije imao tako solidne odnose sa Ruskom Federacijom. Mi ćemo za neki dan imati sa njima i nove dokaze u tom smislu i molio bih vas da mi verujete da je ovo tačno.

Što se Euleksa tiče, vi dobro znate davno, davno doneta odluka o tom angažmanu i da ova vlada samo nastavlja međunarodne obaveze koje su mnogo godina ranije preuzete. Hvala vam.

Narodna poslanica Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Danas sam već dosta govorila ali zbog nekih proceduralnih propusta koje ne znam više ni kome da pripišem, ali volela bih da se osvrnem na ono što je kolega Ostojić sa pravom primetio, a to je da sama služba za pripremu sednice nema proceduru za ovo jer je ovo prosto nešto što se prvi put dešava da odbor podnosi izveštaj i ja, kao neko ko je potpisao taj izveštaj zaista je besmisleno da nemam vreme i nemam pravo koje ste mi vi, gospođo predsedavajuća dali u ovom prvu navratu, kada smo govorili da ne branim izveštaj, već da ga zaista obrazlažem.
Verujem da ima nedoumica. On nije izveštaj koji može da bude u potpunosti jasan, s obzirom da nemamo mogućnost da brojne stvari iznesemo u izveštaju koji je javan, jer se tiču podataka koji su tajni i to je suština rada ovog odbora. Ali, dobro da ne bih sada o tome, pokušaću da odgovorim na neka od pitanja koja su se ovde postavila.
Dakle, pre svega jedan od kolega je pomenuo troškove, odnosno kontrolu trošenja budžetskih sredstava i to jeste jedan od prioritetnih zadataka svakog odbora, pa i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Dakle, mi pratimo zakonitost rada službi bezbednosti i trošenja budžetskih sredstava.
Ono što kolega poslanik nije dobro razumeo iako je u izveštaju precizno definisano, nije se odbor obratio Ministarstvu finansija sa intervencijom da službe bezbednosti samo u kumulativnom i ukupnom formatu predstavljaju svoju budžet a ne strukturno, nego su upravo službe bezbednosti u razgovoru sa predstavnicima odnosno sa članovima Odbora pojasnile članovima Odbora da su oni pokušali u nekoliko navrata da Ministarstvu finansija daju takvu inicijativu.
Videćemo u budućnosti, mi smo kao odbor podržali njihovu inicijativu i spremni smo da u tom pravcu takođe sarađujemo sa Ministarstvom za finansije. To je bila suština.
Dalje, oko troškova, mi smo po prvi put sa DRI i to je onaj segment koji se tiče saradnje sa nezavisnim državnim organima uspostavili jednu ozbiljnu saradnju i krajem decembra smo dogovorili i predložili DRI da u toku ove godine u skladu sa svojim planom rada i u skladu sa svojim kapacitetima i mogućnostima uradi delimično, ako ne potpuno reviziju jedne od službe bezbednosti. Pošto u poslednjih 10 godina niko nije radio reviziju bezbedonosno informativnoj agenciji, lično sam inicirala to, ali ovde nažalost, moram da primetim u raspravi se pokazalo da smo skloni senzacionalističkom načinu objašnjavanja podataka. Ja tome nisam sklona niti ću ikada biti, posebno dok vodim ovaj odbor, jer smatram da obaveze koje proističu iz prirode stvari kojima se mi bavimo ne smeju da budu senzacionilističke niti smeju na takav način da se obrazlažu.
Imala bih što šta interesantno da kažem, koliko je zapravo značajno unapređen rad, ne tako malo kako je većina poslanika primetila u početnoj fazi i kako je to samo početna stepenica, već je bitno i značajno unapređen, ali ja neke stvari jednostavno, ne mogu da iznosim, iako ću pokušati da ih približim poslanicima.
Mislila sam da se to podrazumeva, ali izgleda da nije tako, ali senzacionalizma u ovome neće biti.
Dakle, DRI je prihvatila i već tri meseca skoro je u BIA i sprovodi kontrolu trošenja budžetskih sredstava i mislim da će biti u pitanju delimična revizija, s obzirom na to da smo ih krajem godine kada su oni već svoju agendu za ovu godinu pripremili.
Što se tiče pitanja o Generalnom inspektoru, Generalni inspektor je institucija koja je uspostavljena u okviru Ministarstva odbrane 2011. godine. Za razliku od prethodnog odbora, koji ne želim da kritikujem, s obzirom da je imao previše nadležnosti i preširok spektar tema kojima bi trebalo da se bavi, ali i to je prilično slabo rađeno, niko nije razmatrao izveštaj Generalnog inspektora ni za 2011, u stvari, sada smo za 2012. godinu. Da bi ispravili grešku, mi smo prethodnika, mi smo izveštaj za 2011. godinu, prethodnog Generalnog inspektora takođe razmatrali na sednici zatvorenoj za javnost, i Generalnog inspektora 2011. i 2012. godine, izveštaje.
Ti izveštaji su veoma značajni, s obzirom da se radi o tome da je Generalni inspektor institut u okviru Ministarstva odbrane koji je direktno podređen ministru odbrane i direktno podnosi izveštaj ministru odbrane.
Da biste imali više informacija i to ću da kažem, iako to nije u izveštaju, lično sam kao predsednik Odbora uputila pismo ministru odbrane sa pitanjem i u to su imali uvid članovi Odbora za kontrolu službe bezbednosti, šta je urađeno u pogledu preporuka iz izveštaja Generalnog inspektora iz 2011. i 2012. godine.
Dobili smo odgovor, pozvali smo nakon toga i Generalnog inspektora, videli da li je to tako zaista, tako jeste bilo, razgovarali i sa predsednicima VOA i VBA na koje su se preporuke odnosile.
Dodatno sam tražila dokumentaciju iz VOA i VBA o svim relativno spornim zaključcima iz Izveštaja Generalnog inspektora i nečemu što je moglo da liči na nezakonitost, ali ne u onoj meri da bi rušilo zakonitost ukupnog rada Agencije i o tome su nam dostavljeni od strane agencija veoma obimni i podrobni materijali. To nije ušlo u ovaj izveštaj, jer Izveštaj za kontrolu službe bezbednosti ne bi trebalo da bude takav, to bi trebalo valjda ljudi koji misle da su kompetentni da znaju, ali dobro.
To je što se tiče Generalnog inspektora.
Prethodni rad Odbora, već sam rekla da ne bih da kritikujem, ali suštinske nadzorne posete u prethodnom sazivu nisu vršene i to ne mogu da okrivim ni članove tadašnjeg odbora ni predsednika tadašnjeg odbora, jednostavno, to su ovi problemi, Poslovnik o radu Narodne skupštine, to je zaista pravna praznina koju mi pokušavamo da nadomestimo nekim internim aktima koji će nam omogućiti da u punom kapacitetu obavljamo ono za šta smo zaduženi i što su nam ovlašćenja i obaveze.
Dakle, mi smo pokazali političku volju da prevaziđemo nedostatke koji su pravne prirode i iz onog domena normativnog uređenja naših poslova i potpuno smo spremni da u budućem periodu, pošto smo tu normativu sredili i to je već predviđeno i u planu rada, izvršimo i nadzorne posete, direktne posete agencijama, odnosno službama bezbednosti.
To neće biti posete koje će se vršiti samo u centrima službe bezbednosti, već kako nam Poslovnik i dopušta i kako smo doneli odluku i u regionalnim područnim jedinicama, na terenu gde službe bezbednosti imaju svoja organizacione jedinice.
Tokom nadzornih poseta, odbor će izvršiti nadzor nad primenom posebnih postupaka i mera za prikupljanje podataka za koji je potreban nalog suda kao i onih za koje nije potreban nalog suda. To su vrlo konkretne mere, to su operativne mere, gospodin Šandor je govorio o tome, mi smo imali brojne seminare edukativnog tipa koje smo zaista u saradnji sa referentnim međunarodnim organizacijama i OEBS i DIKAP sproveli studijskim posetama gde smo se upoznali sa načinima na koji direktan nadzor može, ne do kraja, slažem se i trebalo bi još da učimo, ali neka inicijalna znanja koje će nam omogućiti da ostvarimo uvid i direktan nadzor, sigurno je da imamo i to će biti tema, i ne tema nego to će biti nešto što ćemo raditi u idućih dva meseca po planu rada odbora, što je takođe novina.
Mi smo detaljan plan rada odbora i već štikliramo brojne stvari koje smo uradili, a inače nije bilo pet sednica, bilo je samo šest sednica zatvorenih za javnost, ukupno 14 sednica odbora, samo jedna mala ispravka gospodinu Šandoru.
Dalje, takođe sertifikati za pristup tajnim podacima u skladu sa Zakonu o tajnosti podataka, to je veoma važno pitanje, odlukom o načinu održavanja sednice odbora na kojoj se razmatraju tajni podaci, predviđeno je da sednici odbora, pored članova odbora prisustvuju i zaposleni u službi koje odredi generalni sekretar.
Moram da naglasim da su svi oni koji su određeni da prisustvuju ovim sednicama prošli i upućeni na bezbednosnu proveru radi izdavanja sertifikata za pristup tajnim podacima odgovarajućeg stepena tajnosti. Koliko sam informisana, tražila sam u međuvremenu taj podatak, provera zaposlenih je već završena za sve one koji prisustvuju sednicama.
Što se tiče sertifikovanja narodnih poslanika, iz direktnog mog razgovora sa narodnim poslanicima, a upravo iz demokratske stranke, shvatila sam da postoje nedoumice vezane za primenu člana 38. i 39. Zakona o tajnosti podataka i dilema, da li narodni poslanici treba da prolaze bezbednosne provere i da dobijaju adekvatne sertifikate, odnosno, kako se to kaže žargonski, da budu sertifikovani ili ne.
Moram da naglasim, i ja to zaista želim da naglasim, lično nemam ništa protiv sertifikovanja narodnih poslanika, što je inače i praksa u nekim, ne svim državama EU. Navešću veoma jasan primer zbog čega je to praktično? To nije praktično samo sa stanovišta održavanja naših sednica odbora, naime, tokom jedne od studijskih poseta parlamenata zemalja EU, neću da kažem koje, nije važno, prošle godine članovima odbora nije bilo dozvoljeno da priđu dalje od zatvorenih vrata, upravo zato što ne posedujemo bezbednosne sertifikate za pristup tajnim podacima EU i NATO. Dakle, to su stvari koje nas relativno onemogućavaju u našem ovdašnjem radu, ali nas bitno ograničavaju u pogledu sticanja iskustva i razmene iskustava i saznanja sa drugim državama i praksama drugih parlamenata.
Prema tome, još jednom kažem, trebalo bi da razrešimo nedoumice oko toga i zauzmemo jasan stav da li to hoćemo ili ne i ja sam lično za, nemam nikakav problem sa tim, ali to je stvar oko koje moramo svi u parlamentu dogovorimo.
Sledeća stvar koja je bila tema i volela bih zato da odgovorim, iako imam još što šta da kažem, ali nisam dobila priliku ranije, to je pitanje o tome kako je ovaj odbor vrednovao efikasnost i domete rada službi bezbednosti, da li smo mi zaista uspeli da nadgledamo rad službi bezbednosti?
Molim sve narodne poslanike da razumeju da parlamentarni odbor ima nadzornu i kontrolnu funkciju u, ponoviću, nadgledanju zakonitosti rada službi bezbednosti i trošenju budžetskih sredstava. Niko nema ni ingerenciju ni nameru da se službama bezbednosti meša u operativni rad i sve ono što pod operativnim radom i drugim, vrlo ozbiljnim i po proceduri veoma složenim stvarima, službe rade.
S druge strane, pitanje koje se ovde takođe postavilo je, kako je sad moguće da mi kao predstavnici vlasti, konkretno ja kao predsednik odbora, mogu da kontrolišem nekoga koga smo mi postavili. Mora da vam kažem da je direktor vojno-obaveštajne agencije, gospodin koji je postavljen, brigadni general Borisavljević, postavljen u mandatu prethodnog ministra, gospodin Cvetko Kovač takođe. Ne znam, da li zaista mislite da je ova vlast njih postavila? Naprotiv, pokazala je dobru volju da tamo gde su stvari osetljive, gde su specifične, senzitivne u političkom smislu i u bezbednosnom smislu, pokaže jednu vrstu razumevanja kontinuiteta i onoga što je svakako na dobrobit bezbednosti građana ove zemlje.
Moram da napomenem da zaista sa direktorima agencije ostvarujemo izuzetno korektnu i produktivnu saradnju. Prema tome, ne stoji ta vrsta primedbe, a posebno ne stoji i to moram takođe da kažem, u odnosu na činjenicu da kada su zatvorene sednice u pitanju, verujte da su poslanici opozicije su mnogo manje aktivni i mnogo manje pitaju, hajde da kažem da upotrebim kolokvijalni izraz, škakljiva pitanja direktora i pripadnike agencija, nego što to čine predstavnici vlasti. Verovatno sam najaktivnija u tom odboru i to će vam potvrditi svako od članova odbora, iako, kako kažete, predstavljam vlast, vladajuću stranku.
Dakle, ni jednog momenta politikanstvo se nije, niti strančarenje, uvuklo u rad ovog odbora i takvu vrstu kritike apsolutno ne prihvatam i zbog toga sam zaista ponosna što je ovaj izveštaj usvojen od strane svih članova Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Mislim da je to veoma važno reći, to nisam u prvom navratu naglasila, ali sada mislim da je važno.
Još jedno pitanje koje se vrlo često na jedan potpuno besmislen način koristi u medijima, oko neke "gluve sobe", odnosno oko prostorije gde bi se održavale te sednice. Moram da naglasim da se ne radi o prostorijama koje bi bile isključivo namenjene radu Odbora za kontrolu službi i bezbednosti. Dakle, to je evropski standard koji znači da te prostorije mogu da koriste svi narodni poslanici i svi odbori Narodne skupštine ukoliko dođu u kontakt ili tretiraju dokumenta koja su označena kao "tajna, strogo poverljivo, državna tajna" ili već na nivou klasifikacije tajnosti podataka.
Na taj način vi Narodna skupština izvršila svoju zakonsku obavezu u sprovođenju fizičko-tehničkih mera, kako se to kaže, zaštite tajnih podataka. To je nešto što je iz Zakona o tajnosti podataka. Zakon o tajnosti podataka je donet u ovom domu 2009. godine, ali očigledno, do konstituisanja Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kolege u prethodnom sazivu nisu ozbiljno shvatile neophodnost primene ovog zakona.
Prema tome, to su neke nedoumice koje se stalno pojavljuju. Mi smo to rešili, to sam već rekla, neću da se ponavljam na taj način što smo jednu prostoriju u Kralja Milana odvojili, gde se prethodno izvrše sve potrebne provere, bezbednosni i fizičko tehnički uslovi se omoguće, da zaista možemo da radimo na pravi način, da ne dođe do curenja informacija, kako se to kaže.
Ostaje dosta otvorenih pitanja koja su naglasili kolege poslanici, koja otežavaju rad ovog odbora, ali i drugi skupštinskih odbora, a ja ću vam reći šta je konkretan problem. Recimo, održavanje zajedničkih sednica zatvorenih za javnost Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Mi imamo puno stvari koje bi trebalo zajednički da razmatramo, mi nemamo ingerenciju nad radom MUP, za to je konkretno zadužen Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, ali vrlo često dolazimo, u dnevnom životu, do nekih veoma ozbiljnih pitanja koja bi trebalo zajednički da rešavamo. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nema odluku o zatvaranju sednica i mi nemamo po Poslovniku mogućnost da održimo zajedničku sednicu dva odbora, što zaista predstavlja jedan hendikep za jednu sveobuhvatnu analizu potencijalnog ili postojećeg problema u sektoru bezbednosti. Mislim da to nije nebitno i mislim oko toga trebalo svakako pokrenuti inicijativu da se nešto uradi sa izmenom Poslovnika.
Obaveštena sam da generalni sekretar i služba Narodne skupštine preduzimaju neke od aktivnosti, kako bi ovo pitanje bilo rešeno, a zaštita tajnih podataka je verujte veoma ozbiljan projekat, koji pored finansijskih sredstava koja su ovde, čini mi se i manje bitna, iziskuje jedan vremenski period, to je tačno, da bi se na adekvatan način rešio ovaj problem. U tom smislu je izvršena jedna vrsta izmene sistematizacije i uvedena su radna mesta rukovaoca tajnim podacima i planom odbrane.
Nadam se da ćemo do kraja iduće godine moći da se pohvalimo da i mi, kao i drugi parlamenti u Evropi i svetu i regionu čak, imamo adekvatne prostorije za čuvanje i rukovanje tajnim podacima i za održavanje sednica radnih tela zatvorenih za javnost.
Inače, svi članovi Odbora, koji se upoznaju sa tajnim podacima, su potpisali izjavu o čuvanju tajne. Oni se upoznaju sa materijalima u posebnoj prostoriji gde se čuvaju ti podaci. Oni se ne umnožavaju. Oni se čitaju direktno tamo i vraćaju se, tako da smo brojne mere preduzeli da zaštitimo ono što moramo da zaštitimo, da bismo dobili valjanu i pravovremenu informaciju od službi bezbednosti koje, takođe, moraju da zaštite i svoje obaveze i svoje interese iz domena zaštite nacionalne bezbednosti pre svega, nezavisno da li se radi o vojnim službama bezbednosti ili Bezbednosno informativnoj agenciji.
To je još neko rekao, ali da još jednom naglasim, zaista smo uspostavili jednu korektnu i čini mi se regularnu saradnju sa nezavisnim državnim institucijama ili agencijama, pre svega sa Poverenikom, sa Ombudsmanom i sa Državnom revizorskom institucijom. Mi smo ih zamolili da njihove planove rada dostave takođe, da bismo mi koordinirali neke zajedničke sednice, s obzirom da je, evo, reći ću to kao možda podatak koji se takođe nije našao u izveštaju, brojne su preporuke bile Ombudsmana u pogledu nekih nepravilnosti koje su uočene u jednoj od vojnih agencija. Mi smo, takođe, tražili dokumentaciju o tom pitanju i svakako ćemo u zajedničkom naporu, s obzirom da su i nezavisne državne agencije verifikovale svoj mandat za rad u ovoj Narodnoj skupštini i imaju i pravo i obavezu da sarađuju sa Narodnom skupštinom, a i mi imamo i pravo i obavezu da sa njima u zajedničkom naporu dolazimo do rezultata, tako da inicijative postoje.
Žao mi je što sam danas čula neke skeptične ocene rada ovog odbora. Mislim da izveštaj ni približno ne pokazuje koliko smo mi unapredili demokratsku kontrolu i nije utemeljena kritika toga da ne smemo da kažemo civilnu kontrolu. Znate zašto? Svaka od ovih agencija ima svoju unutrašnju kontrolu koja nije civilna. Prema tome, ovde se radi i o civilnoj kontroli. Dakle, i civilnoj i demokratskoj kontroli.
Smatram da je izveštaj napisan onako kako zahteva pravilo i Pravilnik o radu ovog odbora, odnosno deo Poslovnika koji se odnosi na rad ovog odbora.
Senzacionalizam nikada neću dok vodim ovaj odbor, a očekujem to i od članova Odbora, da bude metod našeg rada, da bismo prikupili političke poene.
Verujte da i službe bezbednosti i svi članovi Odbora i te kako znaju da ovaj odbor radi svoj posao i da smo bitan plus u onome što se naziva unapređenje reforme i nadzora nad sektorom bezbednosti uradili. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre spoljnih poslova, dame iz Ministarstva, gospodine pomoćniče ministra odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, neobično mi je drago gospodine predsedniče što ste došli u sali da bih vam ukazao da nije pažljivog čitanja ovakvih zakona od strane poslanika DS, ovde bi se potkrala jedna veoma opasna greška. Čuli ste da je odluku potpisao predsednik Ivica Dačić. Ne kaže predsednik Vlade. Možda pledira da vas smeni s mesta predsednika Skupštine, a možda je ovo ipak samo greška, pa ćemo je mi kao takvu tretirati. Dobro je da je ispravljena.
Vodite računa. Čuvajte parlament. Znate, kada se predsednik Vlade potpisuje kao predsednik Skupštine, poželeće da bude i predsednik države. To će biti ozbiljno narušavanje koalicionih odnosa.
Kada danas raspravljamo o slanju naših trupa, naše misije u Mali, važno je da građane Srbije, pre svega, informišemo šta se tamo dešava i važno je da naši građani imaju punu i potpunu informaciju zašto mi u okviru izvršavanja naših međunarodnih obaveza i rezolucija UN tamo šaljemo trupe.
Neću, poput nekih poslanika, čitati s "Vikipedije" šta se to dešava u Maliju, ali ću vam kazati, zarad građana, samo ono što je veoma važno da znamo.
Država Mali nekad se zvala Južni Sudan. Bila je francuska kolonija od 1895. godine. Nezavisnost je stekla 1958. godine, formirajući zajedničku državu sa Senegalom. Nakon toga, Senegal je postao samostalna država, a Mali samostalna država i bila je višestranačka parlamentarna demokratija.
Nažalost, u državi Mali dolazi do ozbiljnog građanskog rata, jer sever Malija, u kome živi narod Tuarega, formira svoj Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada i u tom naporu, u tim ciljevima ta organizacija prerasta u oružanu formaciju i polako počinje da se sukobljava sa regularnim trupama države Mali.
Nažalost, u tom kompleksnom sukobu u državi Mali, s obzirom da 90% stanovništva čini muslimansko stanovništvo, dolazi do vrlo kompleksnog građanskog rata, jer se nacionalnom pokretu za oslobođenje Azavada priključuju najradikalniji pripadnici Al Kaide, grupe Ansar Dine. Oni zajedno uspostavljaju punu kontrolu na severu države Mali.
Istovremeno, pripadnici vojske, nezadovoljni postupanjem predsednika države, svrgavaju predsednika države 22. marta 2012. godine. Amadu Tumani Ture, koji je ujedno i predsednik države i vrhovni komandant oružanih snaga, biva smenjen i vojska uspostavlja nešto što se zove kontrola južnog dela države. Formira se od pripadnika oružanih trupa Nacionalni komitet za obnovu demokratije i države. Sada imamo tri oružane formacije – najradikalniju formaciju Al Kaide, grupu Ansar Dine, koja je od strane i Stejt Departmenta i Organizacije UN proglašena za najveću pretnju ovoga trenutka, najradikalniju islamističku grupu Al Kaide, praktično naslednike Bin Ladena. Ti ljudi vrlo brzo dolaze u sukob sa Nacionalnim pokretom za oslobođenje Azavada i dolazi do oružanih sukoba među njima.
Pripadnici Anasar Dine u državi Mali čine strašne zločine – primenjuju šerijatsko pravo, ruše spomenike kulture. Država Mali ima bogatu tradiciju. Zamislite kako bi neko od nas u Srbiji reagovao da neko, a preživeli smo to, poruši spomenike kulture. Naravno da UN i EU donose odluku da taj krvavi sukob pokušavaju na neki način da spreče.
Istovremeno, taj sukob se preliva zahvaljujući delovanju Al Kaide na Alžir. Dolazi početkom ove godine do napada na gasno postrojenje, uzimanje velike grupe talaca od strane Ansar Dine. Dolazi do intervencije alžirske vojske. Nekoliko desetina talaca je stradalo. Bio je to sukob velikih razmera. Nažalost, taj sukob se polako preliva na susedne države.
Zašto sve ovo napominjem? Ne da bih plašio građane Srbije ili naše vojnike. Naši vojnici moraju imati punu podršku parlamenta za odlazak i mi ćemo kao DS glasati za ovo, uprkos tome što je ovo jedna od rizičnijih misija. Neću kazati da je najrizičnija, jer ne treba plašiti te ljude koji tamo idu, niti njihove porodice. Oni gledaju sednice Skupštine, ali treba biti svesni rizika koji postoji. Rizik je koliko prisutan za te naše vojnike koji će tamo otići, toliko i za nas ovde, jer Al Kaida, kao što znate, ima svoje ćelije na Balkanu. Može doći do nekih konstatacija i teorija da će se možda svetiti nama.
Mi imamo najmanje brojni kontingent, samo 13 vojnika, pre svega sanitetsko osoblje. Njihov zadatak je da obučavaju regularne i to je mandat mirovne misije, da obučavaju regularne trupe da izvršavaju svoje zadatke. Znači, mi ćemo tamo imati edukativni karakter, nikako borbena dejstva. Znači, naši vojnici neće učestvovati u borbenim misijama, niti protiv tamošnjih oružanih formacija, isključivo edukativni karakter.
Treba znati da je ovo misija koja je rizična i zato naši vojnici moraju imati jaku podršku, to njima znači, da znaju da država Srbija stoji iza njih, njihovih porodica, da parlament stoji iza njih i da će oni svakako učešćem u toj mirovnoj misiji raditi na vraćanju ugleda Srbije u svetu. Time jačamo naš dignitet, time utičemo da Srbiju drugačijim očima gledaju naši partneri u svetu.
Samo ću podsetiti da je bivši komandant JNA, gospodin Jović, bio komandant u Mirovnoj misiji posle ratnog sukoba između Iraka i Irana. To je posle Drugog svetskog rata bio jedan od najvećih ratnih sukoba, koji je odneo više stotina hiljada ljudskih života i samo ću podsetiti da je taj častan čovek, taj odgovaran posao uradio na najbolji mogući način, a da je Srbija dobila brojna međunarodna priznanja i da tog čoveka i dan danas pominju, kao čoveka koji je bio jedan od najboljih komandanata mirovnih operacija, pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija.
Naravno, uz dužno poštovanje, ne mogu, a da ne primetim da danas imamo apsolutni konsenzus za slanje naših trupa u inostranstvo, da se od politike, koju su neke političke stranke vodile, da je možda bolje da strane trupe dolaze u Srbiju, nego da naši odlaze tamo, došlo do ovog konsenzusa teškom mukom, nimalo lako. Da smo ovde imali u ovom domu reči nekih naših poslanika koji danas obavljaju visoke državne funkcije, poput kunem se Bogom, da se neću smiriti dok srpska vojska umaršira na Kosovo i Metohiju, do reči – šta će naša vojska na Hajitiju, Istočnom Timoru, zar će naši vojnici da love pirate po Somalijskom zalivu, dok tuđa vojska čuva Pećku patrijaršiju.
Dobro je što se ta retorika napustila. Dobro je i zbog vas, dobro i zbog nas. Razmilite gde bi Srbija danas bila da te retorike nije ni bilo. Razmislite koliko bi danas naša vojska mogla da da doprinos u mirovnim misijama, da nije bilo onoga, što je bilo.
Naravno, kazaću još nekoliko stvari. Moram da kažem da je meni žao što ovde nije ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Žao mi je što se ona politika na Kosovu i Metohiji svela sa parole – niko ne sme da vas bije, na parolu – niko ne sme da me bije, pa se tamo ide sa žandarmerijom. Bolje da se dođe ovde i da se nama poslanicima odgovara na neka pitanja.
Moram da pohvalim i izlaganja nekih svojih kolega, pogotovo gospodina Kovačevića. Znate ima ljudi koji su radili u bezbednosnim službama ove države pre 20 godina i iza sebe ostavili vrlo svetao trag. Iza njih su ostala profesionalna dela, kada se država štitila svim svojim raspoloživim kapacitetima i vrlo je nemoralno od ljudi koji su tu službu doživljavali kao odskočnu dasku za neku svoju karijeru, pa su se nudili kao saradnici i možda bivali odbijani, jer ipak je ta služba vodila računa koga prima, vrlo je nemoralno i nečasno napadati ljude koji su taj posao radili zato što su položili zakletvu državi Srbiji, a da ih napadaju oni ljudi koji su hteli taj posao da rade da bi cinkarili svoje partijske kolege, ili prijatelje.
Oni koji su se službi nudili nekada, oni se službi nude i danas, u svim vremenima. Oni koji su službu stvarali i u njoj radili, za mene su to časni ljudi, ako nisu učestvovali u zloupotrebama svojih službenih ovlašćenja. Ti ljudi valjda najbolje znaju kako je služba nekada radila, kako danas radi i kako se vrši parlamentarna kontrola. Nemojte uopšte da mislite da oni nemaju demokratski kapacitet da nas obaveste i izveste kako službe bezbednosti rade. Takvi ljudi treba da sede u parlamentarnim odborima koji kontrolišu rad službi, jer imaju bogato iskustvo, koje je proisteklo, podvlačim, iz njihove ljubavi prema ovoj zemlji i časnog izvršavanja njihove zakletve koju su toj zemlji takođe dali.
Uostalom, pogledajte film "Sveti Georgije ubiva aždahu", kada Lazar Ristovski čita ona pisma cinkaroša pa kaže – ja sam ovaj posao radio za platu, a vi zato što ste mrzeli svoje komšije, rođake i prijatelje i sudili se za među. Nemojte da upirete prstom u naše kolege, koji su kažem, ostavili svetle tragove u toj službi.
Biće dobro da jednom otvorimo dosijea te službe, zašta se Demokratska stranka uvek zalagala, pa da vidimo ko je sa kakvim motivima i pobudama imao ideje da radi u toj službi.
Takođe, podsetiću samo na nekoliko stvari. Ovde imam, naravno, ono što donosim iz Biblioteke, stenografske beleške, šta je ko govorio, kada je Srbija rešila da šalje svoje trupe u inostranstvo pa kaže – kunem se Bogom, kunem se životom, da se neću smiriti… Neću da govorim ime i prezime autora ovih reči, svi ga znate, a za one koji ne mogu da se seti postoje dobra emisije na Radio Beogradu, zove se "Mozaik vremena", sastavljena između ostalog i od naših reči izgovorenih u ovom domu. Kaže – kunem se Bogom, kunem se životom da se neću smiriti dok se naša vojska ne vrati na Kosovo i Metohiju, a oni što šalju naše trupe u svet i hoće da učestvujemo u nekim mirovnim misijama su neprijatelji ove države. Dobro je što smo od te retorike odstupili, mnogo bi bilo bolje da oni koji su se kleli u Boga i život, da su se kleli u svoju imovinu, onda bi se valjda i trudili da te zakletve održe.
Moram da kažem nešto i o izveštaju Odbora za kontrolu službi državne bezbednosti i da se obratim vama iz Ministarstva, da vas zamolim da prenesete reči zahvalnosti. Prvo, svim tim ljudima koji rade u tim službama, pogotovo onim devojkama, suprugama, majkama, koje rade te administrativne poslove, pišu ove izveštaje i dostavljaju nam. Vojne službe na sreću nikada u poslednjih 13 godina nisu svoje izveštaje dostavljale tabloidima, jer vi kad pogledate tabloide, tu vidite najosetljivije bezbednosne informacije koje neki segmenti iz bezbednosnih službi, a to nisu vojne službe, dostavljaju tim tabloidima, ne znam iz kojih pobuda. Ne znam iz kojih razloga.
Evo najavljuju danima da će biti pohapšeni vrh žandarmerije, onda se to ne desi, oni kažu odustalo se, odstupilo se. Šalju se vrlo neumesne i neprimerene poruke ljudima koji su predmet istrage. Da su predmet istrage, da se pripaze i to, možete da pročitate u novinama. To ni u jednoj ozbiljnoj demokratskoj državi ne možete da vidite, da bezbednosne službe dostavljaju podatke tabloidima. To je dobra stvar kada je reč o Ministarstvu odbrane i Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštanoj agenciji, što su one ostale utemeljene u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, zato što to ne čitamo, kažem u tabloidima i da pohvalite te ljude koji odgovorno šalju i pripremaju te izveštaje, da se zahvalite ovim ženama, pa i vama hvala što sedite i slušate nas narodne poslanike, bez prava da učestvujete u raspravi, ali kažem dobro je što makar jedan deo bezbednosnih službi nije ušao u taj rat i taj dil sa tabloidima, pa da se takmiče ko će bolju, provereniju informiciju dostaviti tabloidima.
Na kraju podvlačim, mi ćemo glasati za ovo. Glasaćemo zato što je to kontinuitet naše politike. Nama se nikad nije desilo da zaspimo kao Šešelj, a probudimo se kao Boris Tadić ili Čedomir Jovanović. Mi smo imali kontinuitet u svom političkom delovanju, taj naš kontinuitet trajanja, da se Srbiji ugled vraća tako što ispunjava svoje međunarodne obaveze, da se ugled Srbije vraća tako što mi verujemo da učešćem u mirovnim misijama jačamo, ne samo ugled u svetu, već i mogućnost da se borimo na jedan pravedniji način, kada je reč o našoj teritoriji o Kosovu i Metohiji, pred međunarodnim institucijama, jer dok god poštujete međunarodna pravila, onda se možete pozivati da ta međunarodna pravila važe i za vas.
Ako poštujemo neke druge rezolucije, onda možemo kazati, baš ovo i što je kazao gospodin ministar Mrkić. Onda važi za nas i Rezolucija 1244. Ako neke druge rezolucije koje donose Ujedinjene nacije, a čiji smo mi član, za nas u Srbiji ne važe, onda će nam neko iz sveta kazati – pa izvinite, vi ne priznajete svetska pravila, onda nemojte da se pozivate na ono što vam odgovara i što je u vašem interesu, a da kritikujete ono što podvlači i neku vašu obavezu iz članstva u međunarodnim organizacijama. U tom kontekstu vi ćete imati podršku za ovaj zakon.
Vas, gospodine predsedniče, molim da povedete računa šta potpisuje Ivica Dačić. Dok je on bio sa nama u koaliciji, to nije smeo da radi. Morao je da vodi računa. To dođe kod nas, mi pročitamo i samo kažemo – ne, ne. Instituciju koju smo vam poverili morate da čuvate u punom kapacitetu. Zahvaljujem vam se.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.