Nemate više vremena.

Izvinjavam se, nastaviću dalje u diskusiji.

Da li predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Gospođo podpredsednice, gospodine ministre, pre svega da se zahvalim mojim kolegama koji su mi ustupili vreme da govorim pre njih. Govoriću o radu Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Pre svega, da istaknem najvažniju činjenicu, a to je da je prvi put u istoriji našeg parlamentarizma konstituisan Odbora za kontrolu službi bezbednosti. To je prvi put. U prethodnom periodu postojala je kontrola službi bezbednosti, ali u okviru jednog velikog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, ali ovom novom organizacijom, postojanje ovog odbora zaista omogućuje normalan parlamentarni rad, civilnu kontrolu službi bezbednosti čime koristimo najbolju praksu koja danas postoji u svetu. Sa druge strane, to je jedan od temelja moderne države.
Moram na početku da istaknem da je Odbor radio zaista kvalitetno. Odbor je na svim svojim sastancima imao dinamične rasprave, bila su različita mišljenja, ali na kraju, posle svega uvek se dolazilo do konsenzusa i mislim da za ovu prvu godinu rada, još uvek nije prošlo godinu dana, ali za ovaj prvi period je Odbor zaista uradio maksimalno u okolnostima u kojima je radio.
Takođe bih želeo da istaknem, na dobro svih nas, izuzetno korektan odnos i pozitivan odnos rukovodstava sve tri službe bezbednosti koje su bile vrlo kooperativne, čak nama pomagale u Odboru sa savetima, bile vrlo otvorene za sve informacije, bilo vrlo otvorene za kontrolu. Mislim da je u ovoj prvoj godini, osim što je konstituisan, Odbor i uspeo da uradi prve naznake kontrole službi bezbednosti. To je zaista za pohvalu i još jednom da ponovim da se zahvaljujem rukovodstvima svih službi bezbednosti na izuzetnom kooperativnom radu, jer su razumeli da je ova kontrola i u njihovom interesu, pre svega.
Takođe u okviru rada Odbora sarađivali smo i sa nezavisnim državnim organima, sa Agencijom za borbu protiv korupcije, Zaštitnikom građana, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i DRI. Ta saradnja je bila na odličnom nivou.
Reći ću malo više o budućnosti rada Odbora i o onome šta se može uraditi u sledećem periodu. Dinamika rada ovog Odbora je dosta specifična, pošto i službe rade dnevno vrlo aktivno i dinamika rada Odbora bi na neki način morala da prati tu dinamiku, jer bilo koji veliki vremenski raspon ukoliko ne bude ispunjen radom Odbora ne može da doprinosi potpunom kvalitetu. Treba da radimo brže i dinamičnije, ali postoje danas ključni problemi da bi Odbor radio bolje. To je nešto u čemu treba svi zajedno da doprinesemo. Pre svega to je bolja kadrovska organizacija unutar aparata koji postoji u Odboru. Ljudi koji danas rade u Odboru su dobri i kvalitetni kadrovi, ali ih je malo. Zaista malo. Odbor bi morao da ima mnogo više ljudi koji rade u aparatu kako bi rezultat rada članova Odbora bio bolji.
Govorim o radu jednog administrativnog aparata. Potreban je veći broj ljudi, ali pošto je specifika potpuno nova, potrebni su i savetnici koji bi mogli članovima Odbora koji za četiri godine trebaju da rade taj posao, da stručnim savetima, idejama i objašnjenjima metodologije rada pomognu u svom radu. Da bi rad službi bio kontrolisan na kvalitetan način neophodna je jedna logistička, kadrovska, finansijska i druga podrška ovom Odboru kako bi odgovorio na sve izazove.
Daću vam jedan primer. U američkom Senatu u odboru koji ima malo veći broj članova nego što imamo mi, oni se sastaju dva puta nedeljno. Imaju svoja tela koja svakodnevno kontrolišu rad službi. U administrativnoj podršci članovima Odbora radi 45 ljudi koji svakodnevno pomažu članovima Odbora za kontrolu službi bezbednosti u analizi, praćenju, predlozima, merama, kako bi rad Odbora bio kvalitetniji. Za prethodne tri godine taj odbor se sastao 115 puta za tri godine. To je 45 puta godišnje. Ako oduzmemo one godišnje odmore i period kada ne zaseda Skupština ili parlament, praktično se sastajao jednom nedeljno na javnim slušanjima. Jednom nedeljno javno. Tajnih sednica koje su bile zatvorene za javnost je bilo više. Minimum jednom ili dva puta nedeljno su obavezne sednice odbora, ali tih tajnih sastanaka je bilo mnogo više. To pokazuje koliki kapacitet je uložen u ovaj vrlo važan segment za nacionalnu bezbednost.
Mislim da je vrlo važno da u budućnosti krenemo korak po korak kako bismo kadrovski ojačali administrativni aparat ovog Odbora, savetodavno i omogućili članovima Odbora da to bude mnogo bolje. Još jednom ću ponoviti da je po mom mišljenju Odbor odlično radio u ovom prvom periodu, ali siguran sam da to može da bude bolje.
Pokrenuću još jednu temu, a to je tema metodološke baze. Mislim da to nešto što bi predložio uvaženom predstavniku ministarstva i njegovim kolegama i onima koji rukovode službama bezbednosti, ali takođe i koordinatoru službi bezbednosti. Mislim da je to nešto na čemu bi moglo da se uradi u sledeće tri četiri godine.
Da bismo formirali kadrove, stručne kadrove, koji bi mogli da rade u Odboru, u administrativnom aparatu, da bismo članovima Odbora, narodnim poslanicima u jednom mandatu od četiri godine omogućili da kvalitetnije rade svoj posao, neophodno je da mi imamo neku metodološku bazu. Ja tu bazu, pre svega, vidim na univerzitetu.
Ovo je jedna potpuno nova materija u Srbiji i danas, praktično, nemamo ni literature, govorim praktično. Postoje neki dobri pomaci od nekih nevladinih organizacija, ali na univerzitetima danas ne postoje, praktično, ni literatura, ni metodološka baza koja se bavi tematikom kontroli službi bezbednosti.
Mislim da je vrlo važno, to je taj moj predlog poštovanom predstavniku Ministarstva odbrane i njegovim kolegama i službi, a takođe i koordinatoru službi bezbednosti, da probaju da u ove tri, četiri sledeće godine učine nešto na formiranju ove metodološke baze. Mislim da su univerzitetski kursevi jedan od osnovnih elemenata. Tu, pre svega, vidim nekoliko fakulteta. To je Fakultet političkih nauka, to je Pravni fakultet, to su sigurno ove akademije za bezbednost, ali mislim da je tu i Ekonomski fakultet. Zašto Ekonomski fakultet? Tiče se budžeta, tiče se finansija. O tome ću reći malo kasnije.
Naravno, siguran sam da je teško i ove kurseve sprovoditi ako ne bude podrške Vlade, a siguran sam da je to u interesu svih i službi, a i Skupštine, odnosno na taj način i svih građana Republike Srbije.
Mislim da bi jedna radna grupa, koju biste oformili, mogla da u roku od godine do dve godine zaista proba da oformi široko jednu metodološku bazu koja bi u sebi uključivala i saradnju sa univerzitetima, odnosno fakultetima, po konkretnim temama, ali takođe, da se putem analize literature koja postoji, koje praktično nema u Srbiji, ali zaista ima izvrsna u Americi, ima u Evropi, postoji u Rusiji, mislim da bi korišćenjem i te literature, znanja, ta radna grupa mogla da u roku od godinu, dve, pripremi jednu osnovu koja bi u budućnosti pomogla radu našeg Odbora, kako administrativnim saradnicima, savetnicima i drugima, tako i pre svega, naravno, članovima Odbora, a samim tim i svim narodnim poslanicima.
Izveštaj koji je urađen je sertifikat o dobrom radu za svaku od ove tri službe. Izuzetno sam radostan što su i rukovodioci službi prihvatili vrlo brzo, bez ikakvog problema da je ovaj izveštaj njima od koristi.
U toku rada Odbora stavljene su primedbe rukovodiocima službi, nisu viđeni nikakvi veliki propusti, ali na neke sitnice koje su oni brzo prihvatili i automatski ispravili. Vremena se menjaju brže, menjaju se rukovodioci službi i svaki ovaj izveštaj o dobrom ili kvalitetnom radu službi bezbednosti jeste sertifikat istom tom rukovodstvu da su u određenom periodu dobro radili. Kada prođu četiri godine, svaki rukovodilac u službi bezbednosti može da kaže – ja sam za te četiri godine imao četiri ili osam kontrola skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, nisam imao primedbi, dobio sam sertifikat da sam izuzetno kvalitetno radio. Na taj način ljudima omogućavamo da u budućnosti mirno analiziraju taj protekli period.
Gde bismo u sledećim godinama mogli još da napredujemo u ovoj kontroli? Pre svega mislim da ćemo sigurno nastaviti ovako aktivno da radimo kao Odbor, ali smatram da ćemo sigurno posvetiti mnogo više pažnje detaljnijim predlozima za poboljšanje rada, jer i mi takođe dobijamo u ovom periodu nove informacije, dobijamo neko novo znanje i mislim da će i taj izveštaj svake godine moći da bude bolji i bolji.
Važno je navesti da je rad službe, a to je jedna od osnovnih stvari, uvek u skladu sa Ustavom i sa zakonima. To je jedna od ključnih stvari. Mislim da to treba da bude polazna tačka za svaki početak izveštaja.
Što se tiče analize i korišćenja iskustava drugih, mislim da pre svega treba da koristimo iskustva najvećih zemalja. Tu, pre svega, vidim SAD i Rusku Federaciju, koji su tu verovatno najdalje odmakli. Nedavno sam sam boravio u SAD i sreo sam se u američkom Senatu sa kolegama senatorima. Takođe, sreo sam se sa operativnim direktorom njihovog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Oni imaju oko 50 godina najbolje prakse u kontroli i osnovni element u toj kontroli je da se procedure uvek poštuju. Znači, uvek se poštuju procedure, bez obzira na stepen ugroženosti nacionalne bezbednosti.
Ima jedan interesantan momenat, da oni imaju poseban sud Foreign intelligence surveillance court koji je sud za nadzor spoljnih obaveštajnih aktivnosti i taj sud radi, odnosno zaseda 24 sata 365 dana, kako bi u svakom trenutku bio spreman da izda nalog za preduzimanje određenih mera u cilju otklanjanja opasnosti ili bezbednosnih rizika.
Šta ovo govori? To govori o dve stvari. Naravno, nama će trebati godine i godine da dođemo do toga, ali moramo početi. Pre svega, govorim da u jednoj pravno uređenoj državi, bez obzira koliko je ona velika i koliko moćna i bez obzira pod kakvim se bezbednosnim pretnjama nalazi, a znamo da se Amerika verovatno nalazi pod velikim bezbednosnim pretnjama svakodnevno, nikada ne smeju da budu zaobiđene uspostavljene pravne procedure. To je prva aksioma. Nikada ne smeju da budu zaobiđene uspostavljene pravne procedure. Druga stvar, da ni jedna služba, niti bilo koji pojedinac, bez obzira sa kakvim se bezbednosnim izazovima suočava, ne sme da preuzima samostalne akcije, već zato mora da dobije odobrenje, u ovom slučaju kod njih, suda kao nezavisnog organa, kod nas od onoga kome je nadređeno, ali vremenom sud je taj jedini koji treba da da dozvolu za preduzimanje bilo kojih akcija.
Analizirajući taj najnoviji izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti u američkom Senatu, evo ja ga imam ovde, on je dostupan na internetu, uočio sam da je njihov odbor, to je isto važno za nas, za našu budućnost, organizovao na desetine javnih slušanja o raznim temama koje su važne za bezbednost njihove zemlje. Znači, oni imaju tradicionalno godišnje slušanje o globalnim opasnostima. Imaju slušanje o onome što su imali o Avganistanu, Iraku, Iranu, Libiji itd. Imali su javno slušanje o operaciji u kojoj je ubijen Bin Laden. Imali su javno slušanje o sajber bezbednosti, o curenju informacija u medije, ali takođe, odbor se bavio tematskim pitanjima koja su od važnosti za bezbednost jedne zemlje, o kojima sam govorio na početku, a to je saradnja sa univerzitetima, obrazovanje kadrova, čak do učenja stranog jezika, jer u obaveštajnim poslovima, u bezbednosnim poslovima danas bez znanja stranih jezika zaista je teško pratiti savremenu metodologiju, a da ne govorim o informacionim tehnologijama i o najnovijim tehnologijama u ovoj oblasti.
Naravno, postoji još jedna vrlo važna stvar koju želim da istaknem, a to je da su odredili u Senatu da četiri člana Odbora za bezbednost budu istovremeno članovi četiri druga ključna odbora. Jedan je za pravosuđe, jedan za bezbednost, jedan je za spoljnu politiku i jedan je za finansije. Tu su praktično pokrivene sve četiri ključne grane, uključujući i finansije, koje mi uvek zaboravljamo, a mislim da je jedna od najvažnijih stvari i u kontroli, a i za rad službi bezbednosti.
Naravno, da dodam da u okviru standardnog procesa budžetske kontrole u Američkom senatu, Odbor za kontrolu službi bezbednosti je taj koji daje inicijalno ovlašćenje za sredstva namenjena ovim službama. Znači, Odbor daje inicijalno ovlašćenje u budžetskoj proceduri za sredstva namenjena ovim službama.
Što se tiče finansiranja, to sam govorio i prošli put, tu smo se svi složili u Odboru, zaista moram da istaknem, previše se transparentno u našem budžetu pokazuje finansiranje Službe bezbednosti. Praktično smo samo jedna zemlja u Evropi i Kanada koje imaju više transparentno pokazano finansiranje u budžetu od nas. Opšte je mišljenje svih članova Odbora da finansiranje službi treba da bude pokazano jednom cifrom, kao što je u 99% drugih zemalja, a da potpuno otvoreno bude za one koji kontrolišu rad, a to je Odbor za kontrolu službi bezbednosti i to je sa druge strane ovaj parlament, odnosno Narodna skupština.
Naravno, veliki značaj treba dati obuci ljudi koji rade u službama, pogotovo u IT tehnologijama, stranim jezicima, finansijama, uvek naglašavam finansije, i naravno ono o čemu treba pridati veliki značaj, a to je ekonomska i energetska bezbednost…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju samo da dodam, zaključio bih, mislim da je u ovom kratkom periodu Odbor zaista radio dobro i da je ovaj izveštaj baš pokazatelj toga. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što sam primoran na ovako nešto, ali mislim da red da se uradi. Reklamiram povredu Poslovnika čl. 128. i 127.

Prvo, član 128. – narodni poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale. Kolega Srđan Milivojević nije izneo karticu već 20 minuta dok govori narodni poslanik Popović on nije bio tu, znači, već više od pola sata nije u sali, a kartica mu stoji pored njegovog laptopa, sada bez slike.

Član 127. – narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale.

Naime, mi dobijamo predavanja već nekoliko puta, ne kažem da kolega nije u pravu kad kaže da smo morali da počnemo u 11,00 časova. Ne osećam se prozvanim jer sam ja bio u sali već u 10,50 časova, ali isto tako, ne kažem da opozicioni poslanici treba da ubace kartice kad se utvrđuje kvorum. Ja kao opozicioni poslanik nikad nisam ubacivao karticu, osim kada se dogovorimo za to.

Znači, vlast je dužna da omogući početak rada i vladajuća većina je dužna da ima većinu. Ali, licemerno je da neko ko i ne ubaci karticu, posle toga se javlja po Poslovniku istom tom koji ne poštuje u tom trenutku, da to kritikuje. Evo, sad kažem, sad ću ja kritikovati kad se ne počne na vreme. Ali, ne treba sve da koristimo za politizaciju, a posle se pozivamo na ugled parlamenta i na to kako funkcioniše parlament. Mislim da je to flagrantno kršenje Poslovnika.

Molim sve poslanike, što se tiče kartica, pridržavaju Poslovnika i da, ukoliko napuštaju salu, sa sobom ponesu svoje identifikacione kartice.
Gospođa Joksimović, vi ste hteli repliku kao izvestilac Odbora? (Da.)
Izvolite.

Najpre se zahvaljujem gospodinu Popoviću na aktivnom učešću u radu Odbora i na svemu što je uradio u okviru Odbora. Međutim, moram da odgovorim nekoliko stvari koje ne mislim da su takve kakve ih je gospodin Popović predočio. Pre svega se to odnosi, možda to nije najvažnije, ali za mene jeste najvažnije, a to su administrativni kapaciteti o kojima je govorio gospodin Popović.
Mislim da bolju službu u Skupštini u odnosu na ono u šta imam uvid, a imam uvid, i hoću da nekada pohvalim i ljude koji rade odgovorno i vredno svoj posao u interesu i Skupštine, i građana i nas kao narodnih poslanika. Tu pre svega mislim na sekretara Odbora, gospođicu Katarinu Terzić, ali i na sve druge koji rade i u mom Odboru i u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove. To su izvanredni ljudi. To su njih četvoro ili petoro, nisam sigurna koliko, su sasvim dovoljni, svojim znanjem i razumevanjem, logistički na svaki drugi način pomognu nama.
Između ostalog, lična inicijativa poslanika je veoma važna. Lična edukacija i motivacija je takođe nešto što nas obavezuje u ovom parlamentu. Ne mislim da imamo uslova da imamo ne znam koliko administrativnih radnika. Zaista želim da pohvalim te ljude i znam da ih je i gospodin Popović pohvalio. Ne mislim da je mislio išta loše, ali želim još jednom da naglasim da je i lična inicijativa veoma važna. Zbog toga možda gospodin Popović i nije bio u prilici da učestvuje u radu Odbora. Dakle, dinamika je prilično dobra. Pojačajte i sopstvenu dinamiku, pa će time biti još bolje, pa ćemo na dinamici dobiti svi zajedno.
Plan rada Odbora je veoma dinamičan. To je prvi put da je jedan odbor ovakvog tipa, ovakvog profila donosim svoj plan rada. Možete da ga vidite, on je na pet ili šest strana. Podložan je i dopunama i izmenama i svemu onome što se ad hok pojavi kao pitanje vezano za odbor.
Takođe mi je interesantno da je komparativna metoda SAD i Srbije u pogledu kontrole službi bezbednosti Kongresa i Narodne skupštine po meni upotrebljena potpuno, ne mogu da kažem nerazumno, ali znate šta, SAD imaju 20 različitih službi bezbednosti i neuporedivo su veća država od nas u svakom pogledu. Ali vidim da je fascinacija velikim državama. Za Srbiju ne znam koliko je dobra, ali mislim da treba u okviru naših mogućnosti da radimo i da smo počeli da radimo u tom pravcu.
Samo još jednom i završavam, a to je da je ovaj izveštaj, između ostalog, na korist službama. Ovaj izveštaj je, pre svega, u korist građana Srbije, na korist svima koji rade u ovom parlamentu u ime i u interesu građana Srbije. Naravno da je dobro što su službe bezbednosti i njihovi aktuelni direktori prepoznali značaj i verifikaciju njihovog rada kroz parlament, ali nije niti moja želja, kao predstavnika vladajuće stranke, da olakšamo službama bezbednosti, nego naprotiv, da kroz jedan svrsishodan i aktivan rad oni steknu i saznanje i obavezu da zakonitost njihovog rada i trošenja budžetskih sredstava jeste predmet dnevne i aktivne analize resornog Odbora parlamenta Narodne skupštine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 128. Poslovnika. Pohvaljujem gospodina Šormaza koji se javio po ovom osnovu i tražio da se uklone neke kartice, ali pretpostavljam, zagledan vizionarski u te daljine koje sežu do DS-a, mislim da je gospodin Šormaz propustio da vidi da jedna kartica stoji ubačena samo dva reda ispred njega, a takođe još neke kartice poslanika SNS. Gospodin Arsić je bio dovoljno brz, utrčao je i sklonio je karticu. Molim vas, ako smo već dosledni, da se uklone sve kartice koje su u sistemu, a poslanici nisu tu.