Malopre sam shvatio da radi poslanička jedinica, pošto sam danas govorio, a nije bilo u TV prenosu, pa sam bio kao Čarli Čaplin - slika bez tona, ali izgleda da je popravljena u međuvremenu jedinica, pa verujem da se sada sve čuje. Ionako je to bila samo povreda Poslovnika. Ovo danas je mnogo važnije. Tačke dnevnog reda znamo koje su.
Prvo hoću da kažem da će SNS podržati izveštaje Odbora za kontrolu službi bezbednosti za 2012. godinu.
Želim da pohvalim uvaženu koleginicu Jadranku Joksimović, koja je to prva uradila u našem parlamentu. Niko to dosada nije uradio, iako je to obaveza svih onih koji vode svoje odbore, ne samo ovaj, nego i ostale odbore skupštinske, a na taj načni bismo bili svi mi transparentni i građani Srbije koji prate rad Skupštine bi mogli da vide šta se dešava i na odborima.
Želim da dam dva kratka komentara na ono što se čulo dosad u raspravi.
Drago mi je da sam čuo od nekih kolega da treba da se ugledamo na američki kongres i Senat i praksu kakva je tamo. Ja bih dodao i praksu evropskih parlamenata i da to primenjujemo i u našem parlamentu. Mislim da je to zaista najbolja praksa civilne kontrole rada bezbednosnih službi.
S druge strane smo čuli neke koji su pričali o narodnoj odbrani, o tome kako ne trebamo na to da se toliko osvrćemo, jer imamo tradiciju u nekim našim višedecenijskim uspešnim kontrolama bezbednosnih službi. Ne bih rekao da smo mi imali višedecenijske uspehe u kontroli ili u nekom totalitarnom društvu, gde su delegati jedne partije u Skupštini. Ne verujem da tu možemo imati bilo kakvu civilnu kontrolu, tako da se ne bih pozivao na tu istoriju. Možemo pričati samo ono što imamo od vremena kada je višepartijski sistem u Srbiji.
Činjenica je da je ovo jedan korak napred, a da sve ono ostalo je bilo mnogo lošije od onoga što imamo danas, a što ne znači da ne treba da budemo bolji u narednom periodu.
Što se tiče Predloga odluke o upotrebni i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija u 2013. godini i tu odluku će podržati SNS. O tome ću malo više sada govoriti. Neke stvari koje smo već čuli u raspravi ću ponoviti, ali ću reći i neke koje do sada se nisu čule.
Prvo ću reći nešto o samoj državi Mali. Republika Mali je pustinjska država u zapadnoj Africi. Video sam, verovali ili ne, od nekih komentatora, analitičara u našim medijima koji su potpisali da se radi o Azijskoj državi, pa sam namerno zbog toga hteo ovo da potenciram, da kažem, čisto da vide ljudi u kom prostoru i gde se država nalazi.
Nezavisna je od 22. septembra 1960. godine. Inače se radi o državi koja je zaista stara i baštini više kao, recimo, i mi, kao Srbija. Postojalo je čak i Carstvo Mali svojevremeno u srednjem veku, Songajsko Carstvo.
Bili su kolonija Francuska do 1960. godine. Godine 1991. su uradili jednu bitnu reformu u svojoj državi. Doneli su novi ustav i od tada je nešto što se kod nas malo zna, Mali je bio jedna od politički i društveno najstabilnijih država Afrike. Međutim, januara 2012. godine desilo im se nešto što ni nama nije nepoznato. Naime, izbila je Tuareška pobuna sa ciljem dobijanja šire autonomije ili nezavisnosti za sever Malija u oblasti Azavad, tzv. Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada, organizacije čiji je cilj da od Azavada napravi domovinu za narod Tuarega i ona tu oblast manje-više kontroliše od 2012. godine.
Inače, broj stanovnika Malija je preko 14 miliona stanovnika. Zvanični jezik je Francuski. Većina stanovništva živi na jugu države, 90%. Glavni grad je Bamaku, više milionski grad. Oko 90% stanovnika su Muslimani, 1% su Hrišćani i 9% su pripadnici nekih starih domorodačkih religija.
Ono što je takođe bitno reći to je da upravo u tom severnom delu, koji je problematičan i zbog kojeg se uvela Misija, a ja ću reći UN, po Rezoluciji 2085 iz 2012. godine, a poverena je EU i evropskim bezbednosnim snagama na sprovođenje te misije, reći ću još da upravo taj severni deo je problem i tu je potrebno uvesti kontrolu, jer u tom delu države, kao što smo čuli već od nekih ranijih govornika, se uveliko razvija islamski fundamentalizam i ono sa čime se svet trenutno suočava, a to je opasnost od terorizma. Taj ustanak je u stvari od strane radikalnih islamističkih grupa na severu i on je srušio tu sliku tolerancije i saradnje koja je postojala u Maliju, barem u onom delu sveta koji je to pratio i znao.
Sami neki verski lideri u Maliju govore da im je potrebna stabilna vlada, funkcionalna demokratija zbog kraja nepismenosti. Ovo citiram, tako da ljudi zaista mogu da čitaju Kuran sami za sebe, a ne da im ga neko drugi tumači.
Ove reči govore da su u stvari Malijci, što je činjenica, tj. sadašnja centralna vlast tražila pomoć prvo od Francuske zbog bliskosti sa tom državom, a kasnije i od EU i UN kako bi tu situaciju doveli pod kontrolu, tj. kako bi celovita država Mali bila zaista demokratska, suverena država na svojoj teritoriji.
Onda dolazimo na ono što je plan upotrebe, a što je Ministarstvo odbrane ovde i Vlada Republike Srbije nama poslala. Naime, ta Misija EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga, a ne za učešće u bilo kakvim borbenim operacijama, zove se EUTM Mali. To je Misija EU u Maliju. Ona je uspostavljena na osnovu Rezolucije 2085 Saveta bezbednosti i Odluke Saveta unije o uspostavljanju Vojne misije EU u Maliju i pokretanje Misije EU u Maliju. Mandat Misije EU je obuka pripadnika vojnih i bezbednosnih snaga Malija u cilju njihovog osposobljavanja za ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Malija, kao i borba protiv secesionizma, terorizma i organizovanog kriminala, savetodavna uloga oružanim snagama Malija u rukovođenju, komandovanju, logistici, ljudskim resursima, primeni odredaba međunarodnog humanitarnog prava, zaštita civila i ljudskih prava uopšte.
Ponavljam, Misija EU neće izvoditi borbena dejstva. Znači, posao ovih naših vojnika koji tamo ide je obuka malijskih snaga i oni će biti stacionirani na potpuno drugom kraju države, na jugu države, u okolini glavnog grada Bamakua, gde nema za sada opasnosti i nadamo se da ih neće ni biti.
Želim da kažem još par stvari. Tačno je da mi na ovaj način podižemo ugled države. O tome smo već ranije govorili. Tačno je da u multinacionalnim operacijama mi praktično prihvatamo međunarodno prihvaćene obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
Ako se već stalno pozivamo na UN kao neko gde tražimo prava za nas i za ono što je činjenica, a to je da je Srbija jedno zajedno sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija, onda moramo da učestvujemo i u ovakvim stvarima i da dajemo aktivno naše učešće kako bismo pomogli upravo ono što je međunarodno pravo, da branimo na određen način, i na ovaj način gde su naši vojnici prisutni sa našom zastavom, da pokazujemo da mi to poštujemo, a oni drugi, koji ne poštuju, opet imamo na taj način pravo da kažemo – ali, vidite, ovi to ne poštuju i rade na sasvim drugi način.
Koliko god to nekome naivno zvučalo, potrebno je svakog dana biti uporan i raditi na tome kako bismo došli do našeg krajnjeg cilja, a to je Srbija u EU, jedinstvena, sa bogatim građanima ili bar nešto bogatijim nego što su danas.
Učešće u misijama EU Republika Srbija potvrđuje svoju evropsku orijentaciju i spremnost da doprinese zajedničkoj bezbednosti i odbrambenoj politici EU.
Sve naše jedinice, a to je činjenica, ko god je razgovarao sa tim ljudima, čak je bio, mislim da li sinoć na Drugom programu RTS, jedan prilog gde su uživo govorili pripadnici Vojske Srbije koji učestvuju u Libanu o svojim, a tamo je mnogo opasnija ta naša misija nego ovo gde mi sad šaljemo ovih 13 vojnika u Mali, gde oni govore o svojim iskustvima.
Svi su rekli jednu stvar, da ne samo da se osećaju tamo upotrebljivim, da ne samo da im je drago što su otišli, neko je ovde rekao, meni je to malo zaparalo uvo da idu ljudi zato što su im tri puta veće plate, to baš i nije tačno. Većina tih ljudi je reklo da su tamo mogli da pomognu, da su upoznali nove kulture, neki su govorili da su posetili pravoslavne crkve za koje nisu znali ni da postoje tamo, a većina ih je rekla da se vraćaju u zemlju kao daleko obučeniji i sposobniji vojnici nego što su bili pre nego što su otišli i to je takođe činjenica. Mi prenosimo neka naša znanja, ali tamo prihvatamo i naši vojnici prihvataju neka nova znanja i vraćaju se daleko obučeniji i sposobniji u zemlju nego što su to bili pre nego što su otišli u te misije.
Nama se može dogoditi još jedna stvar. Mi imamo stend-baj aranžman koji je u onom opisu, a s obzirom na situaciju u Maliju nama se može dogoditi da kroz taj stend baj aranžman UN od nas traže još dodatan broj vojnika da tamo pošaljemo. Mi to možemo na osnovu naših akata, pravnih i odluka Vlade i u Skupštini ovde da sada uradimo. Ako se to desi, nadam se da ćemo i tome odgovoriti na pravi način.
Želeo bih još za kraj da kažem sledeću stvar. Da se vidi ko učestvuje u ovoj misiji, ali ponovo kažem obuke malijskih snaga. Učestvuje Francuska najviše sa 207 vojnika. Tu je Nemačka sa 73, Španija 59, Velika Britanija 40. Reći ću još neke države, vojno neutralne – Švedska 14, Finska 10, Austrija sedam. Znači, vojno neutralne države kao što smo i mi.
Vojno neutralna država ne znači vojno izolovana država. Mi imamo partnerstvo za mir. U okviru partnerstva za mir sarađujemo. Sutra kao ovaj parlament šaljemo delegaciju na Skupštinu parlamentarne skupštine NATO pakta od pet poslanika gde učestvujemo još od 2006. godine kao pridruženi član, s obzirom da radimo u okviru partnerstva za mir na istom nivou na kome je recimo Rusija. Oni imaju 10 poslanika u tom parlamentu, mi pet.
Moramo da sarađujemo sa svetom i ovo je jedan od dobrih načina i dobra politika Vlade Republike Srbije, a zbog toga kakav je naš Ustav, kažem – i ovog našeg parlamenta i drago mi je što vidim da je ogromna većina poslanika za to da podrži međunarodne misije. To je dobra stvar za Srbiju, ponavljam, a to što smo vojno neutralni ne znači da smo vojno izolovani. Naveo sam primer Švedske, Finske, Austrije. Samo vidim interese, ne vidim ni jednu štetu od ovoga što učestvujemo i treba da pošaljemo naše vojnike, a Bože moj, stend-baj aranžman, ako bude, onda ćemo brzo ovde doneti odluku, sastati se i doneti odluku za još. Ovo za sada je sasvim dovoljno i dobro. Zahvaljujem i ponavljam da će za obe ove odluke SNS glasati.
