Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, nešto sažeto i konkretno ću reći o učešću Vojske Republike Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga u zapadno-afričkoj državi Mali, naglašavam obuku vojnih i bezbednosnih snaga. Dakle, Misija EU u Maliju neće izvoditi borbene operacije.
U ovoj misiji planirano je učešće 13 pripadnika Vojske Srbije na period od 15 meseci. Učešće u misiji, što se tiče pripadnika Vojske Srbije, koliko je meni poznato, je na dobrovoljnoj bazi i to su svi vrhunsko obučeni pripadnici Vojske Srbije.
Inače, svi naši pripadnici vojske koji odlaze u mirovne misije su vrhunsko obučeni i gde god odu i gde god vrše svoju misiju, koliko mi je poznato, od lokalnog stanovništva su dobro primljeni. Koliko znam, još nas nikad nisu obrukali. Naprotiv, podigli su ugled Srbije.
Učešćem u multilateralnim operacijama, Republika Srbija ispunjava prihvaćene međunarodne obaveze prema UN i EU. Naše učešće u mirovnim misijama povećava ugled naše zemlje i popravlja mišljenje drugih zemalja o Srbiji i Vojsci Srbije.
Angažovanjem profesionalne Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, naša zemlja pokazuje svoju rešenost u rešavanju sporova mirnim putem i poštovanje međunarodnog prava.
Aktivnim učešćem u očuvanju mira i stabilnosti u svetu doprinosimo izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa drugim državama članicama UN, kao i sa državama članicama EU. Kao što sam rekao, pripadnici Vojske Srbije se ne šalju u izvođenje borbenih operacija, već za obučavanje vojnih i bezbednosnih snaga u zapadno-afričku državu Mali. Politička bezbednosna situacija, kao što smo i dosad čuli, u Maliju je izuzetno složena i svakako je potrebna pomoć međunarodne zajednice za rešavanje tog problema.
Pošto je i naša država deo te međunarodne zajednice, treba i mi da pomognemo u rešavanju nastalih problema u Maliju, kao i u drugim državama u svetu.
Iz tog razloga, u danu za glasanje podržaćemo Odluku o upotrebi učešća Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga u Maliju 2013. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Samofalov.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kako se bliži kraj današnjoj raspravi, vrlo kratko ću da sumiram ono što su stavovi moje poslaničke grupe DS. Hvala, gospodine ministre, na jasnom odgovoru na moje pitanje da li smo gubili vreme kada je gospođa Ešton poslala poziv Srbiji. Drago mi je što je odgovor da nismo. Mislim da je veoma važno da budemo brzi u reagovanju i da pokažemo da smo jednako spremni, kao i druge države koje su posvećene učešću u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, dakle, da nismo jaki samo na rečima i to pozdravljam.
Naravno, uz puno poštovanje kolega iz DSS, dobro je da imamo različite stavove u parlamentu. U krajnjoj liniji, moja partija je i osnovana na ideji da se suzbije jednoumlje, pa nije ideja da svi razmišljamo isto. Međutim, moje duboko uverenje je da mi moramo da uzmemo veoma aktivno učešće u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, da ne možemo samo govoriti o stotinama miliona ili koliko se gađamo sa ciframa evra pomoći koje ćemo dobijati penjanjem na toj lestvici evropskih integraciji, već da moramo da preuzimamo i svoje obaveze, a nagrada, naravno, uvek stiže kada ste pouzdani partneri. Svedoci smo kako smo prolazili kada smo bili zavađeni sa celim svetom. Mislim da ta politika nije bila preterano uspešna. Možda se neko ne slaže, ali ne bih voleo da moja deca odrastaju kako smo ja i moji vršnjaci odrastali 90-ih godina.
Slažem se, to su kolege iz DSS iznele kao argument, da treba da uzmemo učešće u misijama UN, ali ova operacija u Maliju EU upravo je odobrena od Saveta bezbednosti UN. Prema tome, ne vidim šta je tu sporno.
Drugo, u Misiji u Maliju učestvuju i vojske i država koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Valjda iz solidarnosti sa njima treba da uzmemo učešće.
Radujemo da imamo određeni stepen razumevanja sa predsednicom Odbora za kontrolu službi bezbednosti po pitanju razmišljanja o tim bezbednosnim proverama za narodne poslanike. To je jedna ozbiljna tema. Nju ne možemo da rešavamo danas, ali dao sam neko svoje lično razmišljanje na koji način u budućnosti možemo razmišljati kako da unapredimo kontrolu. To ne može biti ideja jedne stranke. To bi moralo da bude stvar nekog šireg političkog dogovora i da se razume da iza toga onda ne stoji nikakva politička igra, već iskrena namera da u ime građana kontrolišemo rad ovih službi.
Ideja o zajedničkim sednicama Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službu je odlična. Konkretno, VBA i VOA deluju u okviru Ministarstva odbrane i u tom smislu su nadležnosti Odbora za odbranu, gde sam ja član, i vašeg odbora se i te kako prepliću. Treba razmisliti o tome kako da operacionalizujemo ovu saradnju, da li da omogućimo predstavnicima dva odbora da čitaju izveštaje, možda ne sve, ali da na određeni način budu upoznati sa radom ministarstava i organa iz nadležnosti oba skupštinska odbora.
Još jednom bih apelovao na poslanike iz vladajuće koalicije. To pitanje je rešeno kada smo konstituisali odbore posle prošlogodišnjih izbora, ali mislim da bi bilo veoma dobro u budućnosti razmišljati o tome da ipak jedan od dva odbora – za odbranu i za kontrolu službi bezbednosti, da ga vodi opozicija. U nekoj budućnosti će se naše uloge menjati. Mislim da je dobro da uspostavimo to kao nekakvu praksu, možda čak i da u Poslovniku o radu Skupštine uvedemo pravilo da jedan od ta dva odbora vodi predstavnik opozicije. To može samo da pomogne u radu, ali ovo nije kritika za predsednike aktuelnih odbora. Koliko sam upoznat, oni svoj posao rade korektno. Mislim da je ovo nešto što može doneti koristi u budućnosti.
Prema tome, mi ćemo kao DS podržati ovu odluku o upućivanju naše vojske u Mali. Kao i uvek do sada, mi od te politike nikada nismo odstupali. Još jednom ću pomenuti jednu ideju koju sam izložio pre nekoliko meseci, kada smo raspravljali o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije u ovim operacijama, da posetimo na jednu od naših mirovnih misija, možda baš ovu u Maliju, jer ona jeste jedna od rizičnijih, ako ne i najrizičnija.
Svi mi koji smo služili vojsku koliko nam je značilo kada se neko pojavi u našoj kasarni, posebno, pretpostavljam, kolege koje su služile u nekim udaljenim krajevima gde niko nije išao. Kada se pojavi samo neki oficir vojske, pa ih postroji tamo, pa porazgovara malo sa njima. Mogu samo da zamislim koliko bi ljudima koji rade u tako teškim uslovima kao što je Mali, koliko bi njima, a njih će biti 13, koliko bi im značilo da dođu jedan, dva, tri poslanika da ih obiđu, da se uvere u kakvim uslovima rade. Na taj način, mogli bismo da razbijemo sve zloupotrebe koje se javljaju u javnosti i da direktno informišemo naše građane o tome kako žive ti naši vojnici i koliko su zaista realne te opasnosti i da li je potrebno još nešto da pomognemo da bi oni svoj posao obavljali efikasnije.
Na taj način mislim da šaljemo jednu snažnu poruku da smo posvećeni ideji aktivnog uključivanja Srbije u sve aktivnosti EU, posebno na planu bezbednosti odbrambene politike. Dakle, da ne koristimo to, kako se ovde sugerisalo, možda radi dobijanja ovog ili onog ili datuma, već da je to rezultat jedne ozbiljne i dugoročne posvećenosti.
Takođe mislim da bi trebalo veću pažnju da obratimo kada se raspravlja o budžetu, pa da ne prolazimo kroz njega onako na brzinu, već da se detaljno upoznamo sa potrebama Ministarstva odbrane kada se radi o mirovnim misijama, da se poslanici dobro upoznaju o tome. Znam, pošto sam u ovim odborima već više od šest godina, kako se radi kod tih rasprava. Veoma malo se pažnje se posveti. Garantujem da 90% poslanika ni ne pročita ove izveštaje, a onda bi trebalo kredibilno da odlučujemo o upućivanju ljudi na neka osetljiva žarišta. Mislim da treba mnogo veću pažnju da posvetimo i da, kada dobro pročitamo ove izveštaje, onda argumentovano tražimo da se možda i uvećaju budžetska sredstva, da se obezbedi bolja oprema za naše vojnike, ali bi tome trebalo da prethodi jedna poseta, pa da vidimo kako to izgleda na terenu. To je sve međusobno povezano, tako da mislim da je potreban jedan veći stepen ozbiljnosti sa naše strane.
Na kraju, pozivam Skupštinu, ako je ikako moguće, da postigne u ovom pitanju konsenzus, to bi mi bilo jako drago. Posebno mi je drago što sam danas prisustvovao jednoj veoma korektnoj i pristojnoj raspravi, gde nije bilo mnogo teških reči, malo argumentovane rasprave. Malo smo se kritikovali, ali mislim da smo pokazali da možemo, bez obzira što pripadamo različitim strankama i što se ne slažemo po mnogim pitanjima, ljudski da razgovaramo. Mislim da građani ovaj put neće imati tako negativno mišljenje o parlamentu, kao što obično imaju, s pravom. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 2085, Savet EU doneo je odluku o pokretanju Misije u Maliju i pozvao sve zemlje članice i partnere da u njoj učestvuju. Poziv visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU - Ketrin Ešton, upućen je i Srbiji, a isključivo je pravo svake zemlje da sama odlučuje da li će učestvovati i sa kojim snagama. Upravo zato danas i govorimo o ovom predlogu odluke.
Ovim pozivom samo se potvrđuje kredibilitet Srbije i otvara novo poglavlje u odnosima Srbije i EU, koje podrazumeva produbljivanje saradnje i partnerskih odnosa. Učešće pripadnika Vojske Srbije u aktivnostima u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, jedan je od prioritetnih ciljeva Ministarstva odbrane, jer učešćem u misijama EU Republika Srbija nedvosmisleno potvrđuje svoju evropsku orijentaciju i spremnost da doprinese zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Republika Srbija trenutno učestvuje u dve multinacionalne operacije EU, i to su operacija pomorskih snaga EU protiv pirata "Atalanta" u Somaliji i Misiji EU za obuku somalijskih snaga bezbednosti EUTM Somalije u Ugandi. Važno je napomenuti da je Republika Srbija danas jedina država ne članica EU kontributor snaga u Misiji EU za obuku somalijskih snaga bezbednosti EUTM Somalije u Ugandi, kao i da zbog stručnosti medicinskog kadra, angažovanog u navedenoj misiji, uživa veliko poverenje kod nadležnih struktura EU i lokalnog stanovništva.
Kada se uzme u obzir da je mandat Misije EU u Maliju obuka pripadnika vojnih i bezbednosnih snaga Malija u cilju njihovog osposobljavanja za ponovo uspostavljanje teritorijalnog integriteta Malija, borba protiv secesionizma, terorizma i organizovanog kriminala savetodavna uloga oružanim snagama Malija u rukovođenju, komandovanju, logistici, ljudskim resursima, primeni odredba međunarodnog humanitarnog prava, zaštiti civila i ljudskih prava uopšte, Republika Srbija svojim učešćem pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog prava i mira, stabilnosti i bezbednosti u svetu.
Naše učešće u ovoj misiji svakako doprinosi daljoj afirmaciji borbene sposobnosti i ugledu Vojske Srbije u svetu. Kroz sistem isturene odbrane doprinosimo suzbijanju međunarodnog terorizma zajedno i ravnopravno, kao i ostale članice EU.
Bitno je istaći da je i u opredeljenju Ministarstva odbrane sve prisutniji stav da u okviru angažovanja naših snaga u međunarodnim misijama, sve zastupljenije budu i pripadnice ženske populacije, što je u skladu opšte prihvaćenim standardima svuda u svetu.
Angažovanje tima za obuku i medicinskog osoblja Vojske Srbije, govorim o 13 lica, znači, biće do 13 lica, kao i činjenica da Misija EU u Maliju neće izvoditi borbene operacije, samo potvrđuje humanitarni karakter angažovanja. Oni će biti u sastavu snaga neke od zemalja EU koja će biti određena kao vodeća u misiji.
Imajući u vidu da je Misija EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija pokrenuta na osnovu Rezolucije UN, učešćem u navedenoj multinacionalnoj operaciji, ispunjavaju se međunarodno prihvaćene obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u toj međunarodnoj organizaciji.
Još jedanput ću ponoviti ono što je kolega Šormaz već istakao, da učešće pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju neće dovesti do dodatnog izdvajanja finansijskih sredstava, već se iznos finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misije EU u Maliju uklapa u iznos opredeljen za učešće u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, ako je, naravno, odobren Zakonom o budžetu za 2013. godinu.
Učešće u multinacionalnim operacijama pruža mogućnost stručnog usavršavanja pripadnika Vojske Srbije i razmene znanja i iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih država.
Na kraju bih samo istakla još jednu činjenicu, a to je da pored spoljno-političkog benefita, angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama EU doprinosi i jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta i nacionalne bezbednosti. Naravno, SNS će u Danu za glasanje podržati predlog ove odluke, kao i izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Hvala.

 Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva odbrane, kolege poslanici, pored opštih razloga za angažovanje naših snaga u misiji koju je navela Vlada, učešće Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija, čiji je mandat ustanovljen na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN, imaće poseban značaj i direktan uticaj na povećanje stepena bezbednosti Republike Srbije, ali i regiona.
Takva ocena se može izvesti nakon sagledavanja razloga za uspostavljanje misije i lokalnih, regionalnih i globalnih bezbednosnih rizika i izazova koji su rezultati aktuelne situacije u Maliju, a na osnovu kojih se može utvrditi stepen direktnog ili posrednog ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije.
Naime, kolega Milivojević je dao jedan kratak istorijat situacije u Maliju, a mislim da bi trebalo to dopuniti još nekim podacima. Nakon martovskog puča, koji je izvršen u prestonici Malija u Bamaku, pobunjeničke grupe na severu te zemlje Tuaresi, odnosno nacionalni pokret oslobođenja Azavada i pokret Ansar Dine, dogovorile su se krajem maja 2012. godine da se ujedine i proglase novu državu pod nazivom Azavada, na severu Malija, inače na teritoriji većoj dva puta od Francuske. Formirali su prelazni savet tzv. islamske države Azavad, prihvatili islam kao svoju religiju i založili se za nezavisnost Azavada. Vođa pokreta Ansar Dine, Al Gali, uživa podršku globalne islamističke terorističke mreže Al kaide i islamskog Magreba. Šef afričkog ogranka Al Kaide, Abdelmalel Droukolel, pozvao je borce na severu Malija da postepeno uvodi šerijatski zakon, kako bi stvorili islamsku državu.
Francuska je vojnom intervencijom povratila ključne gradove na severu Malija, koje su nekoliko meseci držale pod svojom kontrolom islamističke grupe povezane sa Al Kaidom. Na severu Malija je bilo uspostavljeno snažna baza džihada i međunarodnog terorizma. koji počiva na radikalnoj islamističkoj ideologiji. Sever Malija je snažna baza za delovanje Al Kaide i drugih islamističkih grupa i prenošenja aktivnosti u ostale zemlje Magreba, odnosno severne Afrike, poput Maroka, Alžira, Tunisa i Libije. Magrebski klaster Al Kaidine mreže poslednjih godina je postao najaktivniji, izuzetno radikalan, brutalan i fanatičan deo te globalne terorističke mreže isalafističkog džihada. Upravo su brojne džihadističke i terorističke grupe zasnovane na ideologiji radikalnog islama tokom i nakon ratova na području bivše Jugoslavije, uspostavile svoje ćelije na ovim prostorima, mrežu tzv humanitarnih organizacija, preko kojih šire ideologiju islamskog džihada i regrutuju nove pristalice, kanale za finansiranje ekstremističkog delovanja za ilegalno prebacivanje ekstremista i naoružanja.
Region Balkana je glavni pravac delovanja severno afričkih radikalnih i terorističkih grupa na njihovom putu ka zapadnoj Evropi. Dokumentovane su pozicije, veze, zajedničke ekstremističke i terorističke aktivnosti magrebskog klastera i lokalnih radikalnih grupa na Balkanu, posebno na Kosmetu, u Makedoniji, Federaciji BiH, Raško-Polimskoj oblasti, Bugarskoj. Radikalni islamisti koji deluju na severu Afrike svoje aktivnosti kontinuirano sprovode na delovima naše teritorije, te direktno ugrožavaju bezbednost građana i zemlje. Formiranje islamske države na severu Malija, a pod kontrolom radikalnih islamista i Al Kaide može neposredno da ugrozi bezbednosnu stabilnost Srbije, koja zbog toga ima krajnje opravdan, snažan i dugoročan interes da doprinese uspostavljanju punog teritorijalnog suvereniteta Malija i uništenja islamističke baze na severu te zemlje. Takozvana islamska država Azavad, proglašena na severu Malija, je nesumnjivo snažna baza međunarodnog ekstremizma i terorizma, te kao takva zahteva multilateralni odgovor, kooperativni pristup u neutralisanju te savremene bezbednosne pretnje koja počiva na udruživanju bezbednosnih kapaciteta nacionalnih država, odnosno na multinacionalnim misijama.
Misija Vojske Srbije u Maliju je u potpunosti usklađena sa strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije koja prepoznaje opasnost od međunarodnog terorizma i multilateralne forume kao najefikasniji odgovor na taj bezbednosni rizik. Citiram iz "Stranke nacionalne bezbednosti" iz 2009. godine. "Terorizam je jedan od najvećih rizika i pretnja za globalnu, regionalnu nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno, tako i korišćenjem njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama." Republika Srbija se zalaže za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke angažovanja elemenata sistema bezbednosti u multinacionalnim operacijama, upravljanju krizama, upravljanju granicom.
Upravo u punom skladu sa strategijom, učešće u misije EU u Maliju, dakle multilateralnim formatom, Srbija će višestruko uvećati sopstvene kapacitete za suočavanje sa pretnjom međunarodnog terorizma. Učešćem u obuci vojnih i bezbednosnih snaga Malija mogu da se suprotstave i obračunaju sa pobunjeničkim, islamističkim pokretima i Al Kaidom predstavlja pametnu, isturenu, preventivnu odbranu Srbije od međunarodnog terorizma, radikalnih ideologija, ekstremista i džihadista. Obukom u jačanjem malijskih snaga bezbednosti biće suštinski redukovana mogućnost izvoza radikalne ideologije i terorizma iz te zemlje na sever Afrike i dalje na Balkan i EU.
To znači da će pripadnici naše vojske, koji će učestvovati u misiji u Maliju, posredno učestvovati u zaustavljanju radikalne islamističke pretnje i značajnog povećati bezbednost Srbije isturenom odbranom na afričkom kontinentu. Obukom snaga bezbednosti Malija pripadnici Vojske Srbije koji će otići u misiju moći će da uspostave kvalitetne, dugoročno održive i efikasne veze i saradnju sa vojnim i bezbednosnim snagama Malija, posebno obaveštajnu saradnju u razmeni potrebnih informacija na osnovu kojih će moći da se prati delovanje, kretanje, planovi radikalnih terorističkih grupa na području Malija i u susednim zemaljama. Te informacije su od presudnog značaja za pravovremeno otkrivanje i sprečavanje terorističke zavere i nasilnih akcija, koje bi mogle da pogode našu teritoriju, te za raskidanje veza radikalnih grupa koje deluju na teritoriji Republike Srbije sa džihadistima i teroristima magrebskog klastera Alkaide.
Rečju – od uspeha misije EU u Maliju u značajnoj meri zavisi bezbednost Republike Srbije, te je potpuno opravdano održivo i perspektivno učešće naše vojske u toj misiji i treba ga aktivno podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, hteo bih samo par stvari pred kraj diskusije. Ne bih ulazio u neke stvari koje su već pre toga ponovljene.
Prvo bih zamolio odbor koji se bavi pitanjima bezbednosnih službi da u narednom periodu otvori još jedno pitanje za koje mislim da je veoma bitno za budućnost Srbije, a to je pitanje – na koji način se vrše bezbednosne provere onih lica koja se regrutuju u bezbednosne službe, ne samo u njima, nego i u drugim službama sličnim njima u Srbiji? Mislim da treba da uradimo jedan značajan iskorak, ako govorimo o evropskim integracijama, u tom pravcu, da sve manje i manje, po dubini, određena lica zavise od istorije svog dede ili svog pradede, već trebamo da se fokusiramo na ličnost, da se što više fokusiramo na pojedinca i mislim da je jedan od zadataka odbora da u tom pravcu narednih godinu dana učini zajedno sa nadležnima u Vladi određene iskorake.
Što se tiče pitanja angažovanja naših snaga u bezbednosnim misijama, smatram da to ne treba da bude pitanje personifikacije da li je to politika Vojislava Šešelja ili Borisa Tadića. Kada govorimo o Romskoj partiji i našoj pripadnosti poslaničkoj grupi SNS, za nas postoji samo jedan motiv, a taj motiv jeste koliko je to u interesu Srbije, koliko je to u interesu sprovođenja politika koje smo obećali građanima na izborima. Jasno smo rekli, većina političkih partija koje učestvuju u radu ove Skupštine, da naš cilj jeste EU i jedino ta prizma, jedino ta perspektiva za nas jeste nešto što može da potvrdi da li je ovo dobra politika ili nije. Ako to posmatramo na taj način, onda je to nesumnjivo dobra politika i u tom smislu u potpunosti dajemo podršku angažovanju naših ljudi u međunarodnim vojnim misijama.
Sigurno da je to bitno za unutrašnju bezbednost Srbije, sigurno da je to bitno za pozicioniranje Srbije, kako u evropsku porodicu naroda, tako i šire gledano. U tom smislu, nastavio bih u tom kontekstu i to je možda poruka ministru inostranih poslova, nama svima u parlamentu i Vladi Republike Srbije kada budemo usvajali sledeći budžet, čekaju nas ozbiljni koraci u procesu ulaska u EU. Ako pratimo određene zemlje u okruženju i koliko su različiti oblici njihovih aktivnosti, kao što je i ovo uključivanje u međunarodne mirovne misije, različiti oblici aktivnosti doprineli su pozicioniranju određene zemlje da dobre vesti o njima budu mnogo veća podrška, nego bilo koja druga sredstva.
Smatram da trebamo i te kako više da odvojimo novca i za Ministarstvo inostranih poslova i da na taj način omogućimo Ministarstvu inostranih poslova da zaista na najbolji mogući način lobira u svim zemljama EU i da taj naš proces pridruživanja bude što kraći, što efikasniji, jer ukoliko uložimo samo u jednu godinu ozbiljna sredstva, kao što je Hrvatska radila, a na žalost danas nismo u situaciji da na osnovu ovog budžeta to radimo. Taj put možemo da skratimo za jednu, dve godine, a ne da ga produžimo za jednu, dve ili tri godine. Kada vidimo koliko to ušteda donosi Srbiji, onda je vrlo jasno da svaki dinar uložen u to može da bude ozbiljna pomoć. Toliko. Moje kolege iz poslaničkog kluba SNS su rekle da podržavaju to, pridružujemo se tome i dajemo punu podršku i jednom i drugom zakonu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Sušec.