Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 15.05.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

5. dan rada

15.05.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:15 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Željko Sušec

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Republike Srbije, dame i
gospodo narodni poslanici, učešće Vojske Republike Srbije u misijama UN ima izuzetnu važnost za Republiku Srbiju. Učešćem u misijama EU pripadnici oružanih snaga Vojske Srbije sprovode u svom delu i spoljnu politiku Republike Srbije i time postaju ambasadori svoje zemlje u svim delovima sveta, gde su angažovani.
Misija EU u Maliju uspostavljena je na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN i odluke Saveta EU o pokretanju misije EU u Maliju. Razlog za pokretanje misije u Maliju ima za cilj da obuči pripadnike vojnih i bezbednosnih snaga Malija da bi ponovo uspostavili teritorijalni integritet Malija, kao i da iste obuči za borbu protiv secesionizma, terorizma, organizovanog kriminala i savetodavno usmeri oružane snage Malija u rukovođenju ljudskim resursima, komandovanju, logistici i primeni odredbi međunarodnog humanitarnog prava.
Na ovaj način Misija EU u Maliju sprečava stvaranje poligona za obuku islamističkih terorista koji uvažavaju veliku podršku Alkaide i samim tim predstavljaju opasnost za sve zemlje u svetu. Misija EU ne predviđa izvođenje borbenih akcija, a mandat misije je predviđen da traje 15 meseci.
Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU predstavlja važan element spoljne politike Republike Srbije, čime se ispunjavaju međunarodno priznate obaveze kao članice UN i drugih međunarodnih organizacija o poštovanju i očuvanju svetskog, evropskog i regionalnog mira i bezbednosti.
Vojska Srbije nije do sada učestvovala u misijama EU u Maliju. Učešće u misiji EU u Maliju predviđeno je da preuzme 13 profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Zadatak pripadnika Vojske Srbije nije izvođenje borbenih operacija, već obuka vojnih i bezbednosnih snaga Malija. Misija se kategoriše kao umereno rizična, zbog delovanja pobunjeničkih grupacija, ali pored navedenog moram da napomenem da Vojska Srbije raspolaže adekvatno obučenim ljudstvom za učešće u multinacionalnim operacijama i na svaki napad adekvatno može da odgovori.
Učešće u multinacionalnim operacijama je jedna od tri misije Vojske Srbije koja se zasniva na utvrđenim bezbednosnim, odbrambenim potrebama i interesima, a u skladu sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i strategijskim pregledom odbrane Republike Srbije. Učešćem u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija jasno poručuje svim zemljama u svetu da se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanje međunarodnog prava i drugih normi u međunarodnim odnosima, a sve sa ciljem jačanja uloge međunarodne zajednice.
Za realizaciju predložene odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u misiji EU u Maliju, potrebna su i finansijska sredstva. Finansijska sredstva su odobrena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.
Razlog za donošenje odluke po hitnom postupku i ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza, odnosno strateško opredeljenje Republike Srbije za članstvo u EU i da, saglasno u Ustavu Republike Srbije, a u skladu sa spoljno političkim opredeljenjem države, aktivno učestvuje u stvaranju povoljnog političkog okruženja i partnerstva i učešće naših pripadnika Vojske Srbije u misijama EU.
U danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predlog. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, vreme koje imate je šest minuta. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću za ovo preostalo vreme, kao ovlašćeni predstavnik SNS, da se kratko osvrnem na neke stvari koje smo čuli u diskusiji, da bi i pojasnili određene stavove, pre svega SNS po pitanju angažovanja u vojnim misijama, pa i konkretno u ovoj.
Naime, bilo je pitanje tipa – da li mi šaljemo vojnike u ovu misiju EU da bi dobili datum ili da nam Francuska ne bi pravila problem oko dobijanja datuma? Ja sam demokrata, to se zna, po ubeđenju, znam da je potrebno imati različitost mišljenja i sve to nije sporno, volim da ukrštam argumente, ali ovakvo pitanje mi deluje, baš onako kao, ne znam koju blažu reč da upotrebim, od podmetačine.
Prvo, svima je jasno da Francuska, čak i pre nego što je uopšte ovaj sporazum napravljen, je javno izrazila u više navrta, od više svojih, bilo poslanika, bilo ministara, da se ona zalaže da Srbija dobije datum za početak pregovora, čak i pre nego što smo potpisali ovaj sporazum ili dogovorili u Briselu. Oni čak ni to nisu uslovljavali sa tim da Srbija treba i da Srbija ispunjava sve uslove da dobije. Lično sam se to uverio i u francuskoj ambasadi, na jednom sastanku koji smo imali sa nemačkim i francuskim ambasadorima, nas nekoliko poslanika kao delegacija iz vlasti i opozicije smo bili tamo, poslanici koji su razgovarali dan pre u Vladi, posla smo bili u ambasadi Francuske, razgovarali sa njima, dok su nemački zaista imali tvrđi stav, francuski poslanici su, svi do jednog, bili za to da mi dobijemo datum i da smo ga zaslužili, čak i bez onih pregovora, a kamoli učešće u jednoj misiji. Onda Srbija nema nikakvu obavezu, da li je neko tera da učestvuje itd. Srbija treba da ima voljnost. Srbija ima voljnost, zar to nije pokazano. Ne samo što je Vlada donela odluku da učestvuje, nego 90% parlamenta se, na osnovu današnje rasprave, jasno izjasnilo da će podržati učešće Vojske Republike Srbije u ovoj misiji. Znači, Srbija ima i voljnost da učestvuje u svemu ovome.
Da li postoji rizik od osvete­? Kolega Drecun je lepo objasnio o čemu se radi ovde. Naravno da postoji rizik od osvete, šta je tu sporno? Ali, zar nije globalni terorizam jedan od najvećih opasnosti koje imamo trenutno u svetu. Srbija je bila ugrožena globalnim terorizmom i pre slanja vojnika u ovu misiju. To je sasvim sigurno. To se govori i u Nacionalnoj strategiji bezbednosti. Žrtve su pale širom sveta od globalnog terorizma, SAD, Španija koja nije priznala nezavisnost Kosova, Velika Britanija, Rusija, Moskva, koliko puta od istih tih ekstremista, uostalom, ovo je Rusija u Savetu Bezbednosti podržala.
Još jednu stvar bih takođe rekao. Slažem se, jedan kolega iz DS je o tome pričao, što nismo mi ovde govorili, a ni ministar, kao nešto što je činjenica, ali činjenica je da je u određenom trenutku nestabilnost iz Malija prenesena u Alžir i da je tamo bilo čak i žrtava. Alžir je verovatno naš najdosledniji partner prijatelj u Severnoj Africi i u ekonomskom i u političkom i u vojnom, u svakom drugom smislu Alžir dosledno je prijatelj Srbiji. Još jedna stvar je činjenica, da veliki broj naših građana radi i živi u Alžiru. Statistički podaci kažu sve više i više. Alžir se graniči sa Malijem, ako niste znali, rekao sam da je preneta odande nestabilnost, bilo je žrtava, ali vidim da ne znate to, pa nije vam zameriti.
Zbog toga treba da podržimo isto učešće u ovoj misiji, jer i Alžir je zainteresovan, kao naš prijatelj, da se u Maliju situacija stabilizuje.
Na kraju ću reći još samo jednu stvar, zbog građana Srbije. Ovo je moj lični stav, mada znam da ga deli i ogromna većina članova SNS. Moramo da se izmirimo sa zapadnim svetom. Koliko su dugo ratovali između sebe Francuzi i Nemci, Englezi i Nemci, Amerikanci su bacili dve nuklearne bombe na Japan, pa su danas SAD najveći spoljno-trgovinski partner sa Japanom i najveći diplomatski prijatelj. Ne možemo da idemo dalje ako se ne izmirimo sa zapadnim svetom. Moramo da sarađujemo sa svima u interesu Srbije, u interesu odbrane našeg suvereniteta, teritorijalnog integriteta, u interesu građana Srbije, privrednog razvoja Srbije, mi moramo da sarađujemo sa svima. Reći ću kratko samo jedan primer koji već postoji u EU. Država se zove Finska, član je EU, vojno neutralna i veliki prijatelj sa Rusijom, spoljnotrgovinski odnosi njihovi su daleko bolji nego naši…
(Predsednik: Vreme.)
…sa Rusijom. To znači da možemo i mi sve to da postignemo.
Zaključujem, SNS će ovo sve podržati u danu za glasanje.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija u 2013. godini i Izveštaju Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službe bezbednosti za 2012. godinu, sa Predlogom odluke o usvajanju Izveštaja.
Prelazimo na sledeći zajednički jedinstveni pretres.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 10. i 11. dnevnog reda, pozvao da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Ivana Mrkića, ministra spoljnih poslova, prisustvuju i Zoran Marković, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, Nataša Kalezić, načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova i Nina Veličković, prvi savetnik u Odeljenju za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 10. i 11. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Da li predstavnik predlagača, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Ivan Mrkić

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalaze predlozi zakona o potvrđivanju dva sporazuma kojima se reguliše zapošljavanje članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja u državi prijema, koji su zaključeni sa Republikom Turskom 1. februara 2013. godine i Republikom Makedonijom 18. februara ove godine.

Svrha ovih sporazuma je da se na recipročnoj osnovi reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja u državi prijema, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema. U tom cilju, sporazumima se određuje krug lica koja predstavljaju članove porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava.

Zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora u poslednjoj deceniji postala je uobičajena međunarodno pravna praksa. Njima se omogućava očuvanje normalnog porodičnog života, odnosno celovitost porodica diplomatsko-konzularnih predstavnika. Na taj način oni doprinose poboljšanju efekata rada diplomata i drugog osoblja diplomatskih predstavništava koji su u slučaju razdvajanja porodice manji nego kada su porodice na okupu u mestu službovanja.

Ovom vrstom sporazuma pomenutim članovima porodica ograničavaju se imuniteti u građanskom i upravnom postupku u vezi sa delima koja proizlaze iz obavljanja plaćenih delatnosti koja bi im inače pripadala prema odredbama bečkih konvencija o diplomatskim i konzularnim odnosima. Predmetnim sporazumima reguliše se i pitanje odricanja od imuniteta od krivičnog sudstva.

Sporazumom sa Turskom države ugovornice se uzajamno obavezuju da će, kada je u pitanju imunitet od krivičnog sudstva, ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev za odricanja od ovog imuniteta.

Sporazumom sa Makedonijom ugovorne strane se međusobno obavezuju da će se odreći imuniteta od krivičnog sudstva u odnosu na člana porodice osoblja misije u vezi sa delima nastalim usled činjenja ili nečinjenja prilikom obavljanja plaćenog posla, osim u slučaju kada država imenovanja smatra da takvo odricanje može biti protivno njenim interesima.

Ovim sporazumima predviđeno je da odricanje od imuniteta od vođenja krivičnog postupka neće podrazumevati odricanje od imuniteta od izvršenja krivične presude za koju je potrebno posebno odricanje.

Sporazumima je predviđeno da članovi porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja, zaposleni u državi prijema, potpadaju pod režim socijalnog osiguranja i oporezivanja države prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi.

Republika Srbija je do sada zaključila ovakve sporazume sa deset država. Sa Kanadom 2004. godine, sa SAD 2006. godine, sa Holandijom 2010. godine, sa Španijom 2010. godine, sa Belgijom 2010. godine, sa Argentinom 2012. godine, sa Slovenijom 2012. godine, sa Izraelom 2012. godine, sa Turskom ove godine i sa Makedonijom ove godine, od kojih je stupilo na snagu šest sporazuma: sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Argentinom i Slovenijom. Dozvolite da podsetim da je Narodna skupština u toku ove godine potvrdila sporazume zaključene sa Slovenijom, Argentinom i Izraelom.

Pregovori radi zaključenja ovakve vrste sporazuma u toku su sa sedam država, sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom. Zahvaljujem na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Irena Vujović, predstavnik poslaničke grupe SNS. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Irena Vujović

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, reći ću nekoliko važnih stvari vezano za potvrđivanje sporazuma koje zaključujemo sa Republikom Turskom i Republikom Makedonijom. Skoro smo imali i slične sporazume sa državom Izrael i Republikom Slovenijom.
Pre svega, Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava predlaže se potvrđivanje Sporazuma potpisanog u Beogradu 1. februara 2013. godine. Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava predlaže se potvrđivanje Sporazuma potpisanog u Skoplju 18. februara 2013. godine.
Svrha ovih sporazuma je da na recipročnoj osnovi reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja država imenovanja u državi prijema, u skladu sa unutrašnjih propisima države prijema. U tom cilju, sporazumima se određuje krug lica koja predstavljaju članove porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. U konkretnim sporazumima članove porodica čine supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina
starosti, mlađa od 21, odnosno od 25 godina i redovnog školovanja, odnosno školovanja na visokoškolskoj ustanovi u državi prijema.
Zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora u poslednjoj deceniji postalo je uobičajena međunarodno pravna praksa. Njima se omogućava očuvanje normalnog porodičnog života, odnosno očuvanje celovitosti porodica diplomatsko-konzularnih predstavnika. Konstatovano je da su efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvajanja porodice manji od onih koji obavljaju dužnost u sređenim porodičnim prilikama.
Ovom vrstom sporazuma pomenutom krugu lica ograničavaju se imuniteti i u građanskom i u pravnom postupku, u vezi sa delima koja proizilaze iza obavljanja plaćenih delatnosti, koja bi im inače pripadala prema odredbama bečkih konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Predmetnim sporazumima različito je rešeno pitanje odricanja od imuniteta krivičnog sudstva, pri čemu su oba rešenja uobičajena u međunarodnoj pravnog praksi.
Sporazumom sa Turskom države ugovornice se uzajamno obavezuju da će, kada je u pitanju imunitet od krivičnog sudstva, ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev za odricanje od ovog imuniteta. Sporazumom sa Makedonijom države ugovornice se međusobno obavezuju da će se odreći imuniteta od krivičnog sudstva u odnosu na člana porodice osoblja misije u vezi sa delima koja nastaju usled činjenja ili nečinjenja prilikom obavljanja plaćenog posla, osim u slučaju kada država imenovanja smatra da takvo odricanje može biti protivno njenim interesima.
Ovim sporazumom predviđeno je da se ovo odricanje neće smatrati odricanjem u pogledu imuniteta od izvršenja krivične presude kada je potrebno posebno odricanje. U takvim slučajevima država imenovanja se obavezuje da će ozbiljno razmotriti mogućnost odricanja od imuniteta od izvršenja presude.
Postupak zapošljavanja članova porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, na osnovu ovih sporazuma, razlikuje se u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca, u smislu što protokol ministarstva spoljnih poslova države prijema na zahtev diplomatsko-konzularnog predstavništva države imenovanja, nakon sprovedene procedure, izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje člana porodice.
Sporazumima je predviđeno da članovi porodice osoba diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja, zaposleni u državi prijema, potpadaju pod režim socijalnog osiguranja i oporezivanja države prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi.
Ono što je važno za sprovođenje ovakvih sporazuma nije potrebno izdvajanje posebnih finansijskih sredstava. Do sada imamo zaključene ugovore sa osam drugih država, i to sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Belgijom, Argentinom, Slovenijom, Izraelom, Turskom i Makedonijom, a u proceduri su ovakvi sporazumi sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom. Ovakvi sporazumi predstavljaju značajan korak unapred u diplomatskim odnosima dve zemlje. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Predrag Marković

Hvala vam najlepše.
Gospodine ministre, samo da vam se zahvalim što ste celog dana ovde i da vam se izvinim u ime svih koji nisu naprosto shvatili šta je suština ovakvih tehničkih sporazuma, potvrda i kakva je uloga Skupštine u tome.
Još jednom se svima izvinjavam koji su se verovatno greškom javili za reč. Nekada je postojalo u komunizmu, kao što znate mogućnost da priložite diskusiju ako nameravate da pročitate nešto što ste već čuli, ali u međuvremenu je tehnika napredovala, ako neko želi da se slika može da priloži video. U svakom slučaju ovo je tehnički sporazum koji omogućava našim građanima sve ono što ste vi jasno izložili, a što smo i kasnije pročitali u diskusiji, te ćemo pretpostavljam, bez dalje diskusije u danu za glasanje ovakve sporazume i podržati. Hvala najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Na listama prijavljenih imamo jednog narodnog poslanika, narodnog poslanika Marka Atlagića. Izvolite, gospodine Atlagiću.