Evo još jednog malog pojašnjenja o ovoj situaciji.
Kada smo govorili o tome, odnosno kolega je govorio koja je to donja granica? Ne postoji donja granica. Da li dete od pet godina treba da ima pravo na poverljivo savetovanje? Treba da ima. Zašto? Evo, reći ću vam konkretnu situaciju.
Dete, recimo ima tikove ili ima noćno mokrenje, ili mucanje ili šta god, noćne strahove, šta god od problema koji se mogu javiti u tom uzrastu. Roditelji i dete dolaze zajedno. Roditelji žele da pomognu detetu, svesni su da oni imaju neki problem.
Međutim, daleko su od toga da su svesni da neka njihova porodična dinamika može biti uzrok tog problema i ne žele time da se bave. Oni dovode dete, kažu dajte mu lek i molim vas rešite taj problem. U takvim situacijama jako je važno doći do toga šta je to u porodičnoj dinamici što može biti uzrok poremećaja koje se javlja kod deteta.
Zato je potrebno da imate poverljivo savetovanje sa detetom jer pred roditeljima, prvo ono često toga nije svesno, iako je svesno ono pred roditeljima neće reći - znate, moj tata svaki drugi dan dolazi pijan u kuću, ili ne dolazi pijan, ali je veoma strog i ja se bojim svog tate ili svoje mame, pa zbog toga mi se to dešava, itd; ono to nikada ne može pred njima da kaže.
Vi zbog toga i morate imati jednu situaciju u kojoj će dete rasterećeno svega toga i u jednom posebnom odnosu poverenja koje se gradi, ne kroz jedan razgovor, nego nekada kroz mesece razgovora, imati priliku da dete postane svesno problema, a da onda zajedno sa roditeljima, naravno u saradnji sa njima, razrešavate dalje taj problem.
Ne mogu da zamislim situaciju i za manju i za veću decu koja bi u jednom procesu psihoterapije dok poverljivo pričaju sa nekim, sedeo roditelj pored njega. To ne postoji nigde na svetu, niti bi moglo, to onda ne bi bila psihoterapija, znači bar za oblast kojom se ja bavim, a naglašavam, psihološka savetovališta nisu uvek van zdravstvenih ustanova, one su u zdravstvenoj ustanovi, ja sa psiholog u zdravstvu.
Ukoliko ovim zakonom to ne bude moguće, svi mi možemo da idemo da radimo negde drugde. Molim vas da zdravstvo bude sistem gde će pacijent moći da nađe kompletnu zdravstvenu zaštitu, uključujući i poverljivo psihološko savetovanje. Zato je važno da nema vremenskog ograničenja, i mala deca moraju imati priliku za poverljivo savetovanje.
Druga je tema onaj sledeći član 24. o kojem ćemo razgovarati, a to je pravo deteta od 15 godina da samo odlučuje o svom lečenju. Hvala.