Prvo, ovo pitanje koje ste pokretali na prepodnevnoj diskusiji, a tiče se onih kojih, kako ih popularno već zovu, polutani odnosno ljudi koji rade i poljoprivredu i rade u gradu, a nisu registrovani poljoprivrednici, za njih se način utvrđivanja poreza na imovinu, uopšte ne menja na sadašnji zakon.
Ništa tu nismo menjali. Znači, kako je sada, tako će biti i ubuduće, tu nema nikakvih promena.
Što se tiče pitanja koje ste postavili, ne treba da se, zakon daje mogućnost da se tumači dovoljno fleksibilno da ne dođe do nekih nepravednih situacija o kojima govorite. Zato što se kaže, da ako nije bilo prometa u okviru tog jednog mesta, gleda se ne samo susedna zona, već se gleda i tip objekta. On mora biti iste strukture, treba da bude prostor, ne može se porediti neki nov objekat sa nekim koji je star.
Druga stvar, ne mora, ako ne postoji, mora biti uporedno, ako je malo mesto, ako pominjete Niš, Doljevac se može porediti sa Žitorađom, ne može se porediti sa Nišom. Tu prosto ostaje fleksibilnost koja je data lokalnim samoupravama da sami svojim pravilnicima i odlukama donesu odluke, kako ne bi išli na štetu poreskih obveznika.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću glasati za amandman koji je podnela poslanička grupa DSS. Osnovni razlozi za to su što se vrednost nepokretnosti utvrđuje na osnovu korisne površine i prosečne cene.
Pošto sam ja predsednik NSS i dolazim iz Inđije, ja za ovakva rešenja iz ovog zakona ne mogu glasati. Poljoprivrednici u ovom trenutku, barem u mojoj opštini, na određeno poljoprivredno zemljište već plaćaju dva poreza. Jedno je taksa za građevinsko zemljište, a drugo je bio porez na katastarsku osnovicu, koji se ukida.
Znači, već smo bili oporezovani i za poljoprivrednu delatnost, a u isto vreme, njive koje su se koristile za poljoprivrednu proizvodnju su proglašavane građevinskim zemljištem. Prostornim planovima, po regulacionim planovima, pola seoskih atara je proglašavano za građevinsko zemljište, samo sa jednim ciljem da lokalne samouprave uberu što više para u svoju kasu. Ovaj zakon tu situaciju još više pogoršava.
Dakle, ima zemljoradnika koji imaju pet hektara poljoprivrednog zemljišta, koji se sticajem okolnosti nalaze u građevinskim zonama zato što su to lokalne samouprave zacrtale građevinsku zonu onoliko koliko su mislili da njima treba para, tako da će i u buduće plaćati dva poreza. Jedan porez će biti na imovinu, kao poljoprivredno zemljište, a ovaj zakon ne sprečava da se u isto vreme na to poljoprivredno zemljište naplaćuje i porez na građevinsko zemljište. Ukoliko se to nalazi u nekoj dobroj zoni, to je 1% i ja ne verujem da će lokalna samouprava, poput Inđije, propustiti priliku da utvrdi zone onako kako lokalnim vlastima odgovara.
Kod mene su lokalne vlasti ujedno i vlasnici svojih privatnih građevinskih zona. Dakle, nije teško pretpostaviti da će one glasati da njihova zona ne bude prva, a da ona koja bi u praksi trebala da bude druga, ona će u stvari biti prva. Na takav način će pokušati da nateraju vlasnike da njima ustupe parcele koje oni proglase za građevinske.
Zemljoradnici koji imaju pet hektara u tzv. građevinskim zonama, po ovom zakonu mogu doći u priliku da plate i do 2000 evra poreza po jednom hektaru i ne samo to, na isto to zemljište koje će se u istom trenutku voditi kao građevinsko, mogu doći u priliku da plate i 0,4% poreza na poljoprivredno zemljište, kao što se i sad dva puta plaćaju takse na isto zemljište i u buduće će plaćati, ali to neće biti katastarska osnovica, nego će to biti taksa, odnosno porez na poljoprivredno zemljište, kao porez na imovinu i sa druge strane ta ista parcela će biti svrstana u građevinsku zonu gde će oni naplaćivati 1% porez na imovinu, ili 0,8% ukoliko se to graniči, ukoliko spadne u onu drugu zonu.
Tako da dolazimo u priliku da određeni poljoprivrednici, barem na teritoriji moje opštine, a verujem da ima još takvih, dođu u situaciju da plate i do 2800 evra po jednom hektaru poreza na imovinu i ja jednostavno iz tog razloga ću podržati ovaj amandman da se ovaj član briše ili u suprotnom, ja ne mogu takav zakon prihvatiti s obzirom da dolazim iz takve sredine gde smo već plaćali velike dvostruke poreze na poljoprivredno zemljište, u jednom trenutku kao poljoprivredno, a u drugom trenutku i po pet do deset hektara nam se nađe u građevinskoj zoni, tako da svakako ne mogu prihvatiti ovo zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Kao predlagač amandmana.
Gospodine ministre, i sam i ste rekli da će postojati mogućnost da se zemljište u Doljevcu računa ili po Žitorađi ili po Nišu ukoliko nema prometa nekretnina, odnosno da će se porez obračunavati po stopi ili u Žitorađi ili u Nišu. To naravno otvara mogućnost, s obzirom da će opština Doljevac hteti više da napuni budžet, pretpostavljamo da nijedna opština nema dovoljno para, naročito mala i prilično skromna opština kao što je Doljevac, pa će računati porez na zemlju po ceni koja je u Nišu, što im naravno odgovara.
Prosto, treba razmisliti da li u opštinama ili u jedinicama u kojima nema prometa nekretnina, da se uzme procena poreske uprave i da na taj način onemogućimo bilo kakav vid zloupotrebe, manipulacije veštačkog dizanja cene, jer Republika, bez obzira što vi tvrdite i ovim zakonom se porez na imovinu potpuno vraća lokalnoj samoupravi, mora na neki način da zaštiti građane i da ima kontrolnu funkciju u sprovođenju poreza. Uostalom, Republika i raspisuje i određuje ko prikuplja koji porez, to je jedna stvar.
Druga stvar, ovo što je gospodin Rističević govorio, isto predstavlja mogućnost za potencijalne zloupotrebe proglašavanjem građevinskih zona. Kod nas svako selo u Vojvodini ima svoju građevinsku zonu na obodu sela i tu se plaća i veći porez i skuplje je zemljište i opremanje. Prosto, treba voditi računa na koji način da se izbegnu neke sitne zloupotrebe koje mogu da dovedu da se sama primena ovog zakona kompromituje.
S toga vam predlažemo da ovaj član stavite kao kontrolni mehanizam, da poreska uprava procenjuje visinu za osnovicu za porez na imovinu, ukoliko nije bila trgovina nekretninama u toj jednoj jedinici ili jednoj opštini u godini u tom obračunskom periodu. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nenad Konstantinović i zajedno narodni poslanici Borisav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Gorica Mojović, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać i Srđan Milivojević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, praktično je prihvaćen amandman odbora koji jeste sličan amandmanu koji je podnela grupa poslanika i gospodin Konstantinović.
Međutim, nije ista i ona nije povoljnija za građane, već nepovoljnija, to moramo jasno reći. Dakle, amandmanom koji je podnela grupa poslanika DS tražili smo da amortizacija obavezno bude sastavni element obračuna poreza, dok je predlog odbora, koji je prihvaćen, rečeno da ona može biti uključena u obračun poreza. "Može" i "mora" nije isto i ovo je svakako nepovoljnije za građane, jer svaki gradonačelnik, odnosno lokalna samouprava pre svega, može da građanima uvede porez na imovinu bez uključivanja amortizacije, što znači da će oni plaćati znatno veći porez.
Zašto bi recimo zakonodavac, pitanje je i poštovanje Ustava, da li se radi o ustavnoj jednakosti građana, zašto bi građanin recimo u Rumi plaćao veći porez na isti stan, istog godišta, nego recimo građanin u Sremskoj Mitrovici? Zbog čega zakonodavac, odnosno predlagač zakona, Vlada, ostavlja u ruke lokalnim samoupravama da stvaraju tu pravnu nejednakost među građanima? Naravno kada ste im uzeli osnovni prihod koji se ticao poreza na zarade, da će neke samouprave morati da uvedu taj porez, a naravno da neke neće morati da uvedu kada im vi na poseban način, pošto imate diskreciono pravo, date sredstva iz drugih izvora.
Zbog toga smatram da ste trebali prihvatiti amandman DS koji je bio veoma jasan i koji je tražio uključivanje amortizacije imperativno u obračun poreza na imovinu. U tom smislu, mi vas još jednom pozivamo da ne stvarate nejednakost među građanima i da prihvatite naš amandman.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Ponavljam da se ovde samo radi o različitoj filozofiji shvatanja decentralizacije. I u teoriji poreskoj postoji termin poreska konkurencija.
Naime, rekli ste zašto bi različit porez plaćao neko u Rumi ili u nekom drugom mestu. Pomenuli ste, čini mi se, Mitrovicu. Pa, upravo lokalna samouprava u Mitrovici ili Rumi je odgovorna da napravi takav poreski sistem koji je privlačniji za privrednike i za građane. Ako neko, opet da upotrebim termin, hoće da dere kožu u jednom gradu, to će izazvati seljenje u drugi grad. Isto važi i za privrednike.
Znači, odgovornost je gradova i opština da porez, koji im stoprocentno pripada, urede na način kako oni to smatraju da je neophodno, a građani, ako nisu zadovoljni kako radi lokalna samouprava, menjaju je na izborima. To je suština decentralizacije.
Odgovornost se preuzima stoprocentno. To je stoprocentno lokalni prihod. Ako je različito od grada do grada, to i jeste praksa i u drugim zemljama, ali ako je negde preterano to urađeno, onda taj koji vodi lokalnu samoupravu mora da odgovara građanima tako što će ga oni smeniti na izborima.

Narodni poslanik Janko Veselinović, replika. Izvolite.