Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Ovde nemam šta da dodam, nego da se apsolutno slažem sa ovim što ste rekli, bukvalno sa svim što ste rekli. I sam sam rekao u uvodnom izlaganju da ove mere nisu dovoljne i da moramo da tragamo za dodatnim rešenjima i da to moramo da radimo što pre. Nadam se da ćemo u naredne dve nedelje završiti konsultacije u okviru Vlade i da ćemo izaći pred vas u Skupštini sa određenim rešenjima koja bi išla u pravcu o kojem vi govorite.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član je najbolja potvrda da ova vlada na čelu sa SNS, a čije finansije vodi gospodin Dinkić, nema nikakav koncept, nema nikakav plan, nema nikakvu politiku kada je u pitanju ekonomski razvoj zemlje i dokaz da ova vlada tumara u mraku, iz koga nastaju…

Gospodine Veselinoviću, molim vas, to je već načelna rasprava, vratite se na član. Meni je čak neugodno da intervenišem, a vi dobro znate da ne govorite o članu. Pustite sada Vladu, kritikujte onda kada je tome mesto, a sada se vratite na amandman, molim vas.

Predsedavajući, ja vas izuzetno cenim, međutim, ne znam kako mislite da objasnim i da građanima pojasnim šta se krije iza činjenice da ova vlada, malopre pomenuta koalicija na čelu SNS uvodi privredi porez, odnosno doprinos na plate od 24%, umesto dosadašnjih 22%. Ova vlada kroz ovaj član i ovako krhku privredu, koju je dosadašnjim merama, a pomenuću ih – povećanjem PDV sa 18 na 20%, povećanjem poreza na dobit sa 10 na 15% itd, dovela u ovu situaciju.
Kada su usvojeni prethodni poreski zakoni, ukazivali smo da oni neće dovesti do bilo kakvog rasterećenja privrede, sa jedne strane, niti punjenja boljeg budžeta. Činjenica je da ova vlada nije sposobna da naplati porez, da je velika finansijska nedisciplina, o kojoj i sam ministar Mlađan Dinkić govori, ali da oni po svemu sudeći nemaju načina da to sprovedu. Umesto toga, oni postojeće, preživele privrednike, preživelu privredu opterećuju novim porezima i doprinosima. Na taj način sredstva umanjuju lokalnim samoupravama, a kroz druge fiskalne obaveze pune prazan republički budžet koji je prazan zbog mera Vlade Republike Srbije.
Ukazivali smo i opet ukazujemo na to da se ne može sa parcijalnim merama, koje u ovu skupštinu dolaze preko noći, koje nisu eksperti, stručnjaci iz ove oblasti pogledali, dali svoje savete, na koje, na kraju krajeva, nije ni MMF, niti bilo koja međunarodna zajednica dala svoj stav po tom pitanju, na kraju i nemamo aranžman sa MMF zahvaljujući ovoj vladi, oni su na neki način oterani iz Srbije, a sada će nam biti veoma potrebni, ukazivali smo na to da će to dugoročno dovesti do ozbiljnih problema po privredu, po građane Srbije. Ukazivali smo na to da se budžetska kasa neće puniti, a da će građani sve teže izmirivati svoje obaveze. Gospodine predsedavajući, sada objašnjavam ovaj amandman. Došli smo do toga da opet Vlada predlaže povećanje doprinosa. Umesto da Vlada predloži mere koje će rasteretiti privredu, koje će dovesti do stimulacije menadžmentu i privrednicima da zaposle nove ljude, Vlada predlaže povećanje doprinosa, koji mogu samo destimulisati privrednike.
U tom smislu, nemamo nikakva očekivanja od ove vlade. Podneli smo 63 amandmana, prihvaćen je jedan koji je bitan za kulturu, a svi ostali amandmani nisu prihvaćeni. Nema razumevanja, nema volje da se čuje druga strana i nema volje da se razgovara sa nama kao sa partnerima. Mi jednostavno ukazujemo da ova vlada pravi štetu za građane, pravi štetu za državu i da vodi državu u bankrot. Uz taj bankrot, vodi i građane u bankrot. Svakim danom oni su sve siromašniji i svakim danom sve teže izmiruju svoje obaveze i Vlada nema načina da objasni građanima, osim sa nekim floskulama, porukama, vraćanjem na prethodni period, šta ona u stvari želi sa ovim.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Dobro znate da su i MMF i Fiskalni savet podržali ceo ovaj paket fiskalnih zakona, kao što dobro znate, kada gledate simultano ceo paket, da zapravo dovodi do rasterećenja privrede od četiri milijarde dinara. Tačno je da se povećava doprinos za penziono osiguranje za 2% i tačno je da će penzioni fond zbog ovoga imati veće prihode i do kraja ove godine i u narednom periodu, ali to je po nama dobra stvar jer će i penzioneri imati veću sigurnost.
Sa druge strane, međutim, niste rekli, a trebalo bi da biste bili metodološki konzistentni, da se smanjuje istovremeno porez na zarade sa 12 na 10% i povećava u korist privrede neoporezivi deo plate sa 8.700 na 11.000 dinara, tako da je simultani efekat svih ovih fiskalnih zakona rasterećenje privrede za oko četiri milijarde dinara godišnje.
Šta je takođe tačno? Prosto, ne želim da bežim od istine. Tačno je da će prihodi lokalnih samouprava biti smanjeni, ali su naše analize pokazale da lokalne samouprave takođe trebaju u ovako teškom vremenu da se rukovode onim što će raditi republička Vlada, a to je da štede. Dakle, republička Vlada će morati, osim ovog paketa, dodatno da smanji rashode, i to značajno, a isto to očekujemo i od lokalnih samouprava.
Na osnovu ovog poreskog paketa zakona, Republika će izgubiti na godišnjem nivou prihode od 5,6 milijardi dinara, lokalne samouprave 20,2 milijarde dinara, pokrajina Vojvodina 1,15, dok će PIO fond dobiti oko 25 milijardi. Ostatak je ono što privreda dobija direktno. Privreda osim ovoga dobija i na manjem opterećenju najmanjih preduzetnika, jer će oni moći da obračunavaju po prvi put svoje obaveze na ličnu platu, što će za jednu trećinu smanjiti ukupne izdatke za poreze i dobija se ovim administrativnim rasterećenjima da ne mora da se uplaćuje na nekoliko desetina računa porez i doprinos, nego samo na jedan, tako da je ukupno rasterećenje četiri milijarde dinara.
Ne bežimo od rasprave i o uzrocima ovog stanja, što sam i pokazao u uvodnom izlaganju, što ćemo pokazati i kao cela Vlada ovde na sednici koju ste vi tražili, u četvrtak. Želimo, međutim da idemo u susret rešenjima koja su nužna u ovoj situaciji. Sve ovo što smo sada predložili jeste nužno u ovoj situaciji i sami bi voleli da nije moralo do toga da dođe, ali jedan deo uzroka leži i u nasleđu. Neću sada to šire elaborirati, jer zaista želim da se držimo samo ovog amandmana, ali će biti prilike da o tome razgovaramo i u narednom periodu.
Ono što je najvažnije jeste da svi oni koji predstavljaju neku nezavisno stručno telo, a to su u domaćim okvirima Fiskalni savet, u međunarodnim MMF. Oni su podržali ovaj paket mera, pri čemu su naglasili da nije dovoljan. To je poslanica DSS rekla. Ja sam to prihvatio. Sve vreme govorim – nećemo bežati od istine, bitno je da Vlada zna kako da reši problem koji se nije javio samo u Srbiji.
Pogledajte koliko je zemalja već radilo promenu svojih projekcija. Koliko je zemalja, uključujući i one najveće, radilo već rebalanse budžeta. Takvo je vreme. Nije isto vreme kao što je bilo pre 10 godina. Nije isto ni kao što je bilo 2004-2006. godine kada sam bio prvi put ministar finansija. Drastično je drugačije. Mi moramo ovde da se uhvatimo u koštac sa tim problemom, kao što pokušava probleme da reši Italija, Francuska, Nemačka, da ne govorim o Portugaliji, Španiji i drugim zemljama Evrope.
Imamo i mi probleme, ali moramo da idemo sa rešenjima koja su, pre svega, štednja na javnom nivou, podsticanje privrede što je god više moguće i tome bi doprineo jedan nacionalni konsenzus. Kada bi se napravio, sigurno bi posao ne samo našoj Vladi, nego bilo kojoj vladi koja s suočava sa problemima, bio lakši.
Ukoliko želite da idemo u pravcu tog konsenzusa, kao ministar finansija vam stojim raširenih ruku. Moramo da govorimo o činjenicama, a činjenica je da ovde privreda ne biva opterećena, nego naprotiv rasterećena, kao što je i činjenica da će izgubiti prihode lokalne samouprave, što će ih navesti da moraju da štede u odnosu na dosadašnji period.
Nikom nije prijatno, ni meni a ni lokalnim samoupravama, što ćemo morati da radimo rebalans u sred godine. Ali, ako radi to Republika, ne vidim zašto to ne bi mogle da urade lokalne samouprave. Što pre shvatimo da okolnosti nisu uopšte iste kao što su bile u prethodnom periodu nigde, ne samo u Srbiji, to ćemo lakše da se prilagodimo. Mislim da ovde jedna konstruktivnost je uvek dobrodošla i zato vas ne pozivam da ne kritikujete Vladu, ali da kritikujete sa argumentima, a ne sa poluistinama ili neistinama.

Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih zamolio sve kolege koji uzmu učešće u ovoj diskusiji, ne branim nikome da diskutuje o zakonu, ali bio bi red da kaže i sve činjenice koje pišu u predlogu izmena i dopuna zakona o nekom zakonu, a ne samo tendenciozno onaj deo koji može građanima da se učini nepopularan, a sve to zarad sticanja jeftinih političkih poena, pogotovo kada se spominje SNS.
Podsetiću da je od kolege koji je govorio kao poslanik pre nekoliko minuta spomenut MMF. Nije SNS, ni ova Vlada nisu oterali MMF nego Vlada Mirka Cvetkovića februara ili marta 2012. godine. Što to prećutkujete? Što to ne kažete?
Dalje, pričano je o inflaciji kada su bile izmene i dopune Zakona o NBS. Gde je ta inflacija? Najveća inflaciju imali smo dok ste vi bili na vlasti. Još uvek, statistički gledano trpimo posledice te inflacije. Kad se zaokruži ceo ciklus od godinu dana ove Vlade onda možemo da pričao o inflaciji u 2013. godini. Pre dva meseca inflacija u Srbiji je bila 0%, videćemo kakva će biti u maju.
Štampanje novca – i za to ste nas optuživalo. Da li se nešto štampalo od novca? Samo za zamenu novčanica. Nema primarne emisije. Nema ni sekundarne više, kao što je opet bilo za vreme vladavine Mirka Cvetkovića. Znate, visoke kamate su takođe inflacija. Skok evra. O tome ste pričali, evro je od jutros pao ako niste znali. Verovatno niste obavešteni.